Sve je ne, necu, ...

Mi se unatrag nekoliko dana suocavamo s nasom negativističkom Elom. Bilo je simpatično prva dva dana ali sada postaje sve napornije a imamo doma još jednu bebu i ne baš previše vremena za nadmudrivanje.
To izgleda otprilike ovako:
J: Vrijeme je za večeru!
E: Nije
J: Dođi za stol!
E: Neću!
J: Mi cemo sada jesti, a ti nas onda gledaj ili se igraj!
E: Neću gedati, Ela isto papala.
J: Bravo, (serviram sir s vrhnjem) dodji k nama!
E: Neću to papati.
J: Nemam drugo!
E: Imaš, imaš! itd....

J: Djeco vrijeme je za kupanje!
E: Nije!
J: Roko ide u kadu a ti budi onda prljava!
E: Ne bum bila pljava!
J: Ako se neces okupati budes!
E: Ne bum, ne bum!
J: Budes, ali ako se neces kupati gledaj Roka kako se kupa!
E: Ne ide samo Joko, ide i Ela kupanje!

Da ne kažem da kad gleda "Malo pile" i jež kaže Idešššš, ona mu se dere neideššš.

Ovo su sve male situacijice ali one traju cijeli dan, apsolutno sve što radimo je ne, neću, ne idem, ne budem... Ili obrnuto, glavno da je kontra.

E sad me zanima da li ste i vi imali ovakve faze i kako ste se nosili sa njima.

hehe..odvalila sam na ježa! :lol:

I ja isto :lol:

Joj curke i ja sam se odvalila kad sam ju čula ali evo sad smo opet imale raspravu.
Jučer nisam začepila Pla-Doh plastelin i preko noći se je stvrdnuo. MM ga je ujutro prije posla bacio a nije sakrio kutiju. Ela sad hoće plastelin. Ja kažem da ga nema da se stvrdnuo i da smo ga bacili. Niste, niste!!! Daj platelina! Ela nema ga, tata ce kupiti drugi. Nece, nece, ima platelina! Daj platelina! Ela gle kak fora slikovnica! Nije fora, daj platelina! Ela bio je pokvaren, stvrdnuo se i bacili smo ga. Niste bacili, hocuuuu! Ajmo sada bojati vodenim bojama! Necu, ocu platelin! Nema ga! Ima ima!

Sve ovo se odvija na rubu njenog placa i s povišenim tonom. Ja sam na izmaku. Odvlačenje pažnje ne pomaže. Objašnjavanje isto tako. Metoda da joj samo kažem da ga nema, pa kad ona pocne cendrati ju pustim mi se cini okrutna. Čekam vaše savjete!

Mi smo isto imali tu fazu, ali kratko i nije bila baš burna. Uglavnom, na one manje bitne stvari ne bih uopće reagirala jer ne bi htjela da ona vidi da me uzrujala, a na one važnije bi joj se obraćala sa Nemoj to i to ..., a ona bi uredno uradila. Na kraju je valjda skontala da nikakve koristi od toga ne (ako je "ne" iz hira), pa je odustala.

Sve smo to prošli…i još prolazimo. Kod na to traje otkada je naučila reći "neću" ili njene češća verzija. "a ja ne bi…". Tako je za doručak, ručak, večeru, oblačenje, presvlačenje, tutu, izlazak van, kupanje, pranje zubića...svaki dan već više od godinu i pol…S tim da koji mjesec bude gore, a koji ponovo malo bolje…možda je to malo ohrabrenje…
Tvoj me jež podsjetio na naše situacije…gdje moja bubica neutješno plače jer je npr. dječak iz Teletabisa izgubio loptu…"A ja ne bi da on izgubi…" ili kad smo došli vidjeti malu bebu od naših prijatelje i kad su joj, sasvim bezazleno i bez predumišljaja, rekli da se ona rodila…"A ja ne bi da se ona rodi…."…sve to kroz neutješan plač. To me osobito razludi kad su stvari nepromjenjive (kao gore navedene).
Ima i situacija kao kod tebe npr. kažem joj da će moći nešto učiniti kad naraste…"A ja ne bi narasla, ja bi uvijek bila beba…" šta, kažem ja, uvijek ćeš biti mala?..."a ja ne bi bila mala…"
Nemam odgovor ni savjet…samo da skupiš još strpljenja i do beskraja objašnjavaš i skrećeš pozornost na nešto drugo kad stvar eskalira odnosno kad se rasplače ili kad vidiš da će se rasplakati, a kasnije promijeniš pristup i ubijediš je da napravi što treba… jer mi se nekako čini da to ne možeš promijeniti, dok ta faza ne prođe (sad se već pitam da li ikad prođe he…he…).
Kad kažem skretanje pozornosti, mislim na to da promijeniš temu pa da za pet minuta pokušaš ponovo iz drugog ugla. Npr. idemo se kupati…ona kaže da neće, a ti kažeš da se kupati mora, ali da može prvo napraviti nešto drugo…a malo kasnije je pozoveš da ti pomogne staviti njene igračke u kadu…i onda je bez nekog posebnog pitanja ubaciš u kadu. Meni ovakvi sistemi nekad upale (a nekad ne), iako sam i ja puno puta na izmaku snaga i strpljenja…npr. sinoć sam nakon silnog natezanja vidjela da ću puknuti ako ona samo još jednom kaže "a ja ne bi…" pa sam se otišla na balkon ohladiti i rekla MM da joj opere zube i obuče pidžamu…
Znam da ima situacija kao s plastelinom…ne znam…malo bolje bude kad prihvate da se neke stvari mogu napraviti poslije…kao…tata će kupiti..., a do tada…od situacije do situacije.
I ja se puno puta pitam ima li načina da to prestane, ali mislim da ništa što mi učinimo ne može promijeniti njeno ponašanje, već eventualno malo ublažiti.
Mislim da je to faza, ali je kod različitih karaktera različito jako izražena…
Vjerojatno nisam puno pomogla, ali eto…bar da znaš da nisi sama.

Hvala BHany, no kad sam vidla da ta faza kod tebe traje godinu i pol lagano sam svisnula. E nista, zelim nam puno strpljenja. Ak nadjem nekaj efektno se javim.
za sada uspjevam tako da govorim kontra od onog sto zelim (ela se ne ide kupati, ela nece imati carape...) pa onda ona meni prkosi i okupa se, obuce carapu itd. Pitanje je sto sa situacijama u kojima nema kontre. Plastelina nema i bok. Isto tako pitam se da li je to normalna razvojna faza ili u necemu grijesimo?

samo ću ti reći ključnu riječ: faza :love:
faza ovo, faza ono itd.
poškicnula sam fotke, preslatki su!

nama je u slicnim situacijama pomoglo nudjenje izbora.

hoces li se kupati ili tusirati?
hoces li sir s vrhnjem ili zobene?
sto god je zatrazio, ja bih uvijek pitala da mi objasni sto tocno hoce, pa se on osjecao vazno, mislim da je to bitno.

za ovo s bacenim plastelinom, hm, nama je pomagalo kad bismo isli mijesiti tijesto :mrgreen:

Nema ništa strašno u tome, to je najnormalnije dječje ponašanje. Ona mora učiti izraziti svoju volju, ne može odmah znati kako se to radi. A ti svrni na šalu ili skreni pažnju kad možeš, a kad misliš da treba, drži se čvrstoga ne. Npr. kod plastelina: objasnila si, ne ponavljaj sto puta. MI smo u toj fazi imali trik: mi smo bili negativni: M. neće jesti ručak, M. neće jesti meso..

Sad mi je puuuno lakše. Glavno da znam da je to normalna faza u ravoju. Ovako kad sumnjaš dal radiš nešto dobro previše analiziraš pa još više zakompliciraš cijelu situaciju.
Vezano uz savjete. Svidjelo mi se ovo sa pružanjem izbora. Ponudim ja Eli jučer navečer da li želi voćni jogurt ili gris. Kaže mi nece gis, nece jogurt. Šta onda hočeš? Ocu papati monte. Nemamo doma monte. Ima, ima! Odi vidi u frižider da nema. Otvara ona i gleda, gleda, pa udri u plač. Nema monte, mama papala, vrati monte. (A nismo ga imali doma jedno dva tjedna.) I ništ, uzmem ja njenu bebu Kaju, kažem da je Kaja dobra curica, otvorim joj voćni jogurt i počnem ju ko fol hraniti. Kak je samo doletela. I naravno sve joj pojela.
Znači može se, ali treba biti lukav i strpljiv. Samo kaj je to meni ponekad teško jer ako mi je Roko na cici ili ga nosam jer je živčan zbog zubića, ne mogu od svega toga nači najbolje rješenje. Onda se ulovim kak se prepirem s njom.
Ma bit će ok, samo da još pronađemo prave metode za pojedine situacije.
U svakom slučaju hvala curke!


:love: Luciji i Dominiku

Kao što su cure napisale, svatko od nas ima svoje sisteme...ili kombiniramo ovisno o situaciji. Vjerujem da je sve to normalno...samo što su neki klinci malo "tvrđi" u svojim stavovima...
Ela2004, zapravo sam te htjela malo ohrabriti...ipak je malo lakše sada kad H. ima skoro 3. Sve kuži pa koji put upali i objašnjavanje, i odgađanje, i pregovaranje (po sisitemu ako-onda), i traženje pomoći, osim naravno kad je umorna ili nešto tako...onda ipak, još uvijek ništa ne pomaže...što je isto, mislim, normalno.
Vjerujem da ti je uz bebu sve to još teže...drži se i nemoj se osjećati krivom ako nekad ne izabereš baš najbolji način...pokušaj drugom metodom i bit će dobro... 8)

Imali smo i mi (tj. još uvijek imamo) te negativističke faze, ali u puno, puno blažem obliku (sad vidim da nam je zapravo lako :mrgreen: )
Najbolju provalu je izveo nedavno, na godišnjem. Pitam Andreja: hoćeš li popiti kakao?
A on odgovara "Ne!", zaleti se do stola, zgrabi šalicu i isprazni ju na eks.

A moj M. je znao smazati čitav ručak i onda prkosno reći: Ovo mi nije bilo fino! :lol:

Ela2004, ovo kako si riješila stvar s jogurtom je dobro. Ja sam se znala uhvatiti da se ponašam kao on - odnosno da raspravljam s njim na dječjoj razini, pa tko će biti tvrdoglaviji. To nije dobro, uvijek se sjeti da si ti odrasla osoba, da je to razvojna faza djeteta, ohladi glavu i nađi neki zaobilazni način.

Jedan moj današnji primjer: pet puta pitam ujutro: Sunce, što ćeš jesti? Hoćeš ovo, hoćeš ono? On stalno: neću ništa, nemoj me gnjavit, itd. Ja onda kažem: Dobro, stvarno te neću gnjavit, idem ja sebi napraviti fini doručak. On: A meni?

Citiraj:

---

tanja_b prvotno napisa

Pitam Andreja: hoćeš li popiti kakao?
A on odgovara "Ne!", zaleti se do stola, zgrabi šalicu i isprazni ju na eks.

---

:)

Sad sam skužila da je Andrej naš susjed :) ima veliku :love: od Ele