-
na žalost...
mislim da ovo pitanje spada u psihičko i emocionalno zdravlje odraslih, pa evo:
slučaj mojih bližnjih, tj. razgovor 3 žene:
ŽENA1: (obitelj s 2 djece, srednja klasa) muž mi je stisnuo šamarčinu jer je došao doma u komi zbog posla, nekaj doma nije štimalo, uglavnom pukao mu je film. što da napravim, kako da se postavim?
ŽENA2: (solo, srednja klasa) ma joj mene je moj dečko počupao za kosu usred kafića zbog predubokog dekoltea, odmah sam ga nogirala. ali ti si u frci, imaš djecu, kućanstvo, ma ne možeš niš napraviti, ipak si vezana obavezama. nije to tak strašno.
ŽENA3 (ja) zbunj?
(u sebi) šta da mislim, kako da pomognem? da li da se uopće upetljavam, onako diskretno? nikako ne mogu formirati stav ovome, previše sam šokirana cijelom situacijom
molim savjet, mišljenje, ne daj bože iz iskustva
p.s. sorry što je post malo zbrda-zdola, nadam se da kužite o čemu se radi
-
Strašno! :x
Inače, nemam iskustva sa ovakvim situacijama... ali znam da se takve stvari ne dešavaju samo jednom. Sutra će opet doći kući, nešto ćemu dignuti živac i opet će jadna žena fasovat. Mislim da nema opravdanja, nešto nije štimalo doma, ma nikakvih opravdanja.
Takve stvari treba sasječi u korjenu, jer inače se to može razbuktati šamar tu, šamar tamo, polomljena kost, da ne govorim dalje...
Znam da je sa strane lako pričati i govoriti šta treba ili ne treba, ali treba gledati sebe i svoje zdravlje, život... (još ako su i djeca tu, šta jadna proživljavaju)... :(
-
-
Teško je na to odgovoriti.
Ja znam da svojem mužu ne bih nikada dozvolila da me udari, a ako bi se to desilo, momentalno bi tražila razvod braka.
Držim se ovoga: ako je spreman udariti mene, onda je spreman udariti i dijete, a to ne dozvoljavam niti pod koju cijenu....
-
-
-
Možda je lako pričati nekome sa strane tko to nije nikada doživio, ali mene uvijek najviše začudi što mnoge zlostavljane žene počinju bilo fizičko bilo psihičko nasilje shvaćati pod normalno. Čitam danas u novinama o dečku koji se ubio želeći prestrašiti svoju djevojku koju je došao maltretirati na posao i prije toga je toliko maltretirao da žena nije mogla zadržati nikakav posao. A ona, 27 godina, nema djece, svejedno živi s njim i njegovim roditeljima napustila je zbog njega svoj grad i svoje roditelje, a kaj joj to treba? Zašto je bila s njim? Tako i ove dvije, žena 1 i žena 2, pričaju uz kavu o tome kao o nečem svakodnevnom, moglo bi se reći normalnom.
Ne znam, ja sam uvijek imala radar za takve i odlazila sam odmah čim sam iza priča o "umiranju od ljubavi" naslutila obrasce ponašanja nasilnika.
-
ma baš je bilo tako, na kavi. u principu nisam stekla dojam da su pričale kao da je to normalno, nego je ženskica koja je popušila šamar u onoj klasičnoj situaciji iz filmova (i nažalost stvarnosti) - sitna plaća, ne može kod staraca s djecom, da li bi joj dao djecu...ma sto čuda, još je zapravo mogu i razumjeti jer nije samostalna, prvenstveno financijski a znamo svi da bez love, barem osnovne, nema života. da ide na sud?... s kojom lovom?... a u meni nešto kipi, pomogla bih joj, a znam da u ovakvoj situaciji nije dovoljno samo "čuj, stara uz tebe sam", kad joj ne mogu ni lovu dati, ni smještaj, ni garanciju da će joj socijalna služba adekvatno pomoći( ne zato jer ne rade dobro nego je sve pitanje ažurnosti, vremena, minuta, sekundi...) šta ako tippodivlja ako ona odluči konkretno presjeći tu zbrku...... ma grozota...
zbilja je lako pričati onima koji to nisu doživjeli, ali kad se malo staviš u kožu tih žena, nije lako nimalo, bez obzira na sve što nam danas država pruža u smislu pomoći itd.
nikak mi nije jasno da je udarac rješenje za neku situaciju koja muškarcu ne paše ili je lju ili... ma šta to rješava? samo on ispada primitivac i bolesnik... bol će proći (barem ona fizička, jedino ak ju totalno ne zgazi ili ubije...brr :/ )...
ma dajte zamislite da MM dođe doma s posla i prigovori nešto za ručak a ja luda od klinaca...pa da mu stisnem šamar?...???!!! :?
-
-
upravo tako.
šta udarac rješava? ima li kakva studija, esej, roman, pripovjetka...o tome, jer ja sam zbunj. zar nemamo razum da rješavamo probleme ili dogovorom ili razilaženjem, ali šamar ili nešto gore...?!
-
Može li pokušati otići psihologu, naravno reći da ona treba ići jer kao nešto nije uredu sa njom, možda uspiju postići neko poboljšanje tamo. Jest` da će lagati da ga odvuče u ordinaciju, ali kad dođu gotovo je, a opet može samo još dobiti zbog prijedloga,...
Ne znam, ne mogu se zamisliti u takvoj situaciji pa samim tim nisam ni osoba za savjete.
-
mislim da bi psiholog barem malo pomogao oboma, čak mislim da bi tip i otišao s njom, ali nju je frka pitat ga tako nešto. njega poznajem bolje od nje, i vjerujem da mu to nije obrazac ponašanja i nije zapravo kreten kakav je sad ispao (koliko ga ja znam, mada nikad ne znaš kaj se događa iza zatvorenih vrata). pokušat ću ju ohrabrit za psihologa, bolje tonego odmah spominjat socijalnu, što bi ju uspaničilo. pokušat ću.
-
A da možda pričas s njim...(s obzirom da ga bolje poznaš)... :/
Nisam pametna....
-
Prvo počne jedna, pa su onda dvije itd. Nervozan je radi posla, pih! Ne vrijedi mu izgovor. Posao se ne donosi kući. Teško je reći prijateljici šta da napravi, ali ja bi joj rekla moje mišljenje o svemu tome, obavezan je razgovor sa suprugom tako da uvidi da to što je napravio nije u redu i da za to ne postoji opravdanje.
-
palo mi je na pamet i da s njim porazgovaram, onako diskretno da kažem kako mi je NJŽ spomenula što se desilo, ali nekako nisam sigurna u njegovu reakciju. ipak su to njihove osobne stvari, a znam da muški ne podnose to što mi"babe" međusobno pričamo intimne stvari. mada...možda je zbilja bolje da se njemu obratim.moram to nekako obzirno izvesti, valjda neću i ja zaraditi ŠLJAS!, a ne mogu se praviti da niš ne znam.
-
eh, eto me sa vijestima (ako vas zanima...)
ispričao joj se, malo su se u toku razgovora posvadili ali završilo je na isprikama, suzama (s obje strane), uz obećanje "nikad više!".
vidjet ćemo, nekako sam sumnjičava, mada mi je razgovor u kratkim crtama prepričao ON, valjda se ONA srami. zeznuto u svakom slučaju. iskreno se nadam da će na ovome i završiti cijela priča. rekla sam mu da takvim komuniciranjem sa ženom samo pokazuje da je slabić i nezreo i da mu je bolje da nađe neki drugi način ispoljavanja ljutnje, pa makar se i posvadili, ali barem se posvađano može i pomiriti, a batine se nikad ne izbrišu.
hvala što ste me saslušale i savjetovale
:heart:
-
Sve je to super, ali ima ljudi koji se svaki put kad pretuku ženu ispričavaju i plaču, i obečavaju da neće nikad više. :(
Nadam se da ova priča neće završiti tako i da je ovo bilo prvi i zadnji put.
