Minijaturni Australijski OvčarCitiraj:
mimi81 prvotno napisa
Printable View
Minijaturni Australijski OvčarCitiraj:
mimi81 prvotno napisa
Predivno...tulim, no to više ne treba ni govoriti.
:heart:
>> Minijaturni Australijski Ovčar
Išla sam ih googlati, medeni su! Jedva čekam nastavak priče :)
Sent from my GT-I8190 using Tapatalk
preduge su te pauze ;)
Princeza i Davina :heart:
:heart:
:heart:
koja sreća je to morala biti
i ja guglam, izgleda kao pas s kojim nije baš dosadnoCitiraj:
macaklinka? prvotno napisa
odnosno, jedno manje stado ovaca bi trebalo doći s njim u paketu :mrgreen:
Princezu nisam nikada u životu vidjela tako sretnu. Ona ima poseban vid radovanja, ponekad samo ja prijmjetim da je u datom momentu sretna, a gledaocima sa strane to promakne. Kad se za nešto obraduje smiju joj se samo usne a kad je vrlo sretna onda joj se smiju samo oči. Taj dan kad je dobila psa po prvi put su joj se i usne i oči smijali istovremeno, prvi put u životu. A naš mali psić je gledao unaokolo i mislio: šta me sad snađe.
Kad smo stigli doma princeza se uveliko bacila na preuređivanje svoje sobe i osiguravanje cijeloga stana. Njeno višegodišnje čitanje literature o psima nam je svima dobro došlo, bez toga ne bih znala da se svi kablovi od stuje moraju skloniti da ih pas nedajBože u igri nebi pregrizao i dobio strujni udar. Isto tako nisam znala da mali štenci se nesmiju penjati ni silaziti stubama, jer to nije dobro za razvoj njihovih zglobova. Sreća da smo učuvali zaštitnu ogradu za stube koju smo imali kad je princeza bila mala, tad nisam ni usnu sanjala da če nam ona opet trebati, i to za psa. Princeza se marljivo pridržavala uputa i moje cviječe je ubrzo dobilo prekomandu, jer kako piše u literaturi, nikad se nezna dali je dotično otrovno ili dali če pas na njega biti alergičan.....po prvi put taj dan sam se sjetila princezinog "problema" i predstoječeg termina za alergotest. Zatvorila sam knjigu i nakratko poslala molitve u nebo.
Kada je se naš dom pretvorio u zaštitnu zonu, princeza je prešla na uređenje njene sobe. Davinina korpica je bila prekrivena rozom dekicom i u njoj se nalazio jedan slatki plišanac. Tepisi su bili uredno zarolani i sklonjeni dok nam Davina " ne skine pelene" :lol:. Princeza je bila toliko zaokupljena oko psa, da se nije nijednom počeškala. Ja joj nisam htjela da kvarim ugođaj time da je podsječam da mi još neznamo kako če ona reagovati na pseću dlaku i da bi najbolje bilo da Davina ipak ne sopava u njenoj sobi. Tako da smo se ja i muž dogovorili da sačekamo dok princeza zaspi, pa če mo mi onda polako izvuči Davinu i korpicu iz njene sobe.
Davina je bila vrlo radoznala, razgledala je oko sebe i uživala se igrat u bašti. Nismo imali osječaj da puno pati za svojom mamom i braćom. Mene je bilo strah noći jer sam mislila da če joj uveče kad htjedne spavati hvaliti njeno toplo leglo, ali i tu smo imali sreču. Dugo smo iz princezine sobe čuli glasove, zvukove i lavež. I kad je sve poslije dužeg vremena utihnulo ja sam se tiho ušuljala u princezinu sobu sa namjerom izvaditi Davinu ali nju nisam našla u njenoj korpici. Kad sam pregledala sve kuteve u sobi i nisam je našla polako sam upalila svjetlo. Pokazao mi se prizor za koji se isplati živiti, princeza i Davina su čvrsto zagrljene spavale u princezinom krevetu :zaljubljen:a i kroz zatvorene princezine oči sam vidjela da se one smiju. Zatvorila sam vrata i još jednom se zahvalila Bogu na mojoj princezi i tad sam pomislila pa neče on valjda dozvoliti da se princeza i Davina moraju rastaviti.
Dani su brzo prolazili i bili su ispunjeni Davinom. Ona se ubrzo navikla na nas i mi na nju. Svi problemi su nekako prešli u drugi plan. Za božije čudo princeza se sve manje češkala i koža joj se tako lijepo oporavila ali ja još nisam mogla da vjerujem u našu sreču. I još neko nije vjerovao u svoje oči kad je vidio princezu a to je bio doktor G. pitao nas je šta smo uradili pa se princezina koža tako lijepo oporavila a ja i muž u glas :kupili smo joj psa. Doktor nam je čestitao na našoj "smjelosti" i rekao da bi on ipak uradio alergotest i ako je on sto podsto siguran da se nije razvila alergija na životinjsku dlaku, jer da je to bio slučaj mi nebismo sad bili kod njega več nedajBože .....Ja ipak mislim da čovjek mora slušati svoje sedmo čulo, mene ono do sad nikad nije iznevjerilo.
Hihihi :heart: :-D
:klap:
Sa-vr-še-no :heart:
Bez riječi...
samo ljubav :heart:
:heart:
Napokon pas! Vjerujem da je to bila neizmjerna sreća....i ogromna ljubav....
ne moram ni reć da tulim, po ne znam koji put u ovoj priči...
srce mi se raduje a oči suze...
prekrasno :heart:
Priča za :sp:
Prekrasno!
Prekrasno :heart: !
Princeza i njena Davina :zaljubljen:
ja opet plačem. davina i princeza :heart: :heart:
jooj, štene maleno slatko :heart:
Totalno rastopljena. Nemoj reći da je ovo kraj...
Nadam se i ja da nije kraj :heart:
:zaljubljen: Ponekad se neke nepromišljene odluke iskažu pravim odabirom. Predivno!
Baš sam nekako mislila da će joj od psa biti bolje :)
Sent from my GT-I8190 using Tapatalk
:heart:
Ja bih voljela da je tu negdje bio kraj, ali pošto princeza nije " po normi" tako nije tu bio kraj, več je počeo novi izazov "kako spasiti Davinu od princeze" ili još bolje "kako dokazati autističnom djetetu da pas nije čovjek":-) . Ali nije tu sve tako crno, Davina je princezi puno puno pomogla, pisat ču vam obečavam.;-)Citiraj:
mamma san prvotno napisa
jupi jeee čekamo nastavak...
nemam riječi :heart:Citiraj:
Davina prvotno napisa
Uz Davinu smo svi izpočetka pronašli mir. Princeza se okrenula za 180stepeni. Preuzela je svu brigu oko psa i to joj je pričinjavala veliko zadovoljstvo. Šetnje po kiši nisu više bile popračene čuđenjem susjeda, jer psu je svejedno dali pada kiša ili ne, on mora u šetnju. Njeno zdravstveno stanje se, ne samo poboljšalo, nego sam mogla reći nikad nije bilo bolje. Imali smo sreću sa alergotestom, nije se ništa pogoršalo tj. test je pokazao alergije koje su nam već bile poznate. I naravno princeza je morala opet u školu. Njeni protesti, da ona nemože ići u školu i ostavljati psa samoga bili su na sreću blažega oblika, nasuprot protestima psa samoga, oni su bili nešto jačeg inteziteta, ali nakon 3-4 tjedna i to se smirilo. Ali su naišli novi problemi, princezin manjak empatije se pokazao kao prepreka normalnom životu i prema psu. Nije je nimalo interesiralo dali pas hoće sad da spava ili bi možda da jede. Kad bi princeza osjetila potrebu da se mazi sa psom istoga momenta bi to provodila u djelo, da pas momentalno spava, princezi nije igralo ulogu. Veliki problem je bio i to što ona sve bukvalno shvača i ne ostavlja prostora ni lijevo ni desno. U knjizi je pisalo da pas Davinine veličine treba da jede od 120 do 150 gramma dnevno, princeza bi izvagala 135, ni gramma manje ni više, i normalno pas bi to morao pojesti. Da je našoj Davini bilo tako svejedno šta piše u princezinoj literaturi, se pokazalo u tome da bi ona samo pojedi onoliko koliko je njoj bilo potrebno a ostalih nekoliko grama bi joj princeza kljukala u smislu ako nećeš milom onda silom. Zbog toga su svakodnevno izbijali ratovi izmedžu mene i princeze. Isto je bilo i oko obavljanja nužde vani. Prije je bio običaj da se pas ako brzo ne nauči van, malo pripomogne sa "silom" ,u jednoj staroj knjizi koju je princeza dobila od Juline gazdarice je pisalo da se zarolaju novine pa da se pas pukne po guzi ako obavi nuždu u sobi. Na sreču se i to promijenilo pa"ne po guzi" je važilo i za kučne ljubimce. U nešto novijoj literaturi koju je princeza lično posjedovala je bilo sve lijepo objašnjeno kako da se pas brzo nauči van, i na kraju je pisalo (u smislu zezancije na prijašnju metodu odgoja) a ako ništa ne pomogne i pas ipak obavi nuždu u sobi, treba da se zarolaju novine i da se dva tri puta sebe udari u čelo i kaže: nisam dobro pazi na svog malog psa, drugi put če biti bolje. Naravno da je to bila šala pisca knjige, ali to shvatiti kao šalu i ne shvatiti bukvalno je za jednog autista kao za nas da se ljestvama popnemo na mjesec. Princezezino čelo je bilo u modricama. Naša sreča je samo bila da je Davina relativno brzo naučila obavljati nuždu vani, i princezina glava se ubrzo oporavila.
Odlučili smo se Davinu upisati u školu za pse. I nama kao početnicima je trebala pomoč u odgoju psa, a ujedno smo se i ponadali da če i princeza naučiti kako da se bolje ophodi prema davini i naravno imali smo i u nadi poboljšanje socijalnog kontakta koji je itako i tako bio bolji sa osobama koji posjeduju pse. I naravno kao i uvijek imali smo sreču. Princeza je ubrzo zavoljela našu trenericu i sve je od nje prihvačala. Nasilno hranjenje je u potpunosti izčezlo a i sve više je akceptirala davininu potrebu za mirom. To još nije bilo za pet, ali za četiri minus. Uglavnom mogli smo biti zadovoljni.
Ja sam dugo prije toga razmišljala dali da u školi za pse kažem da je princeza "drugačija" ili ne. Pokušala sam da to (kao i u hiljadu situacija prije toga) promatram kao ne princezina mama, nego slučajni posmatrač, i znajuči da se na princezi njena "drugačijost" vidi ako ne u prvom onda u drugom momentu, sam se ipak odlučila da kažem. Hvala Bogu, svi su to prihvatili normalno, a ujedno s time sam dobila mogučnost da sa trenericom otvoreno razgovaram o problemima nasilnog hranjenja maženja itd.
Princezinu "drugačijost" su ubrzo svi zavoljeli bila im je simpatična i draga, i svakodnevno je skupljala "plus bodove" kao npr. U našoj grupi je bila gazdarica od njemačkog ovčara koja je bila u trečem mjesecu trudnoče i pitala trenericu i sve nas iz grupe koji imaju iskustva ( ja a nit princeza nismo tu spadale) sa bebom i tako velikim psom što se tiče ljubomore i sl. dobila je mnogo savjeta i bila je zdovoljna. Tako sjedeči u krugu počela je priča o svemu i svačemu, i neko je nju upitao šta bi voljela dječaka ili djevojčicu, a ona je odgovorila da je to njoj prvo dijete da još nezna i da joj je sasvim svejedno kojeg če pola biti glavnom samo da bude zdravo. Normalan odgovor za milijarde zemaljskih stanovnika.
U tom se javila moja princeza sa " svojim savjetima" koji kako je več poznato znaju biti strašno "mamatražirupudapropadne", ali ovaj put je bio savjet koji nas je sve ostavi u čudu. Princeza je rekla toj gospodži, da drugi put kad je pitaju šta bi željela da joj bude beba da nekaže svejedno samo nek bude zdrava već da kaže svejedno samo neka bude SRETNA, jer njen drug Jeremmy ima srčanu manu i trisomie 21 i opet je sretan. Isto tako njena drugarica Luisa ima autisam i epilepsiju i ipak je sretna, znači to da se beba rodi zdrava nije garancija da bude sretna, pa je bolje da drugi put kaže tako kako joj je princeza rekla. Svi su ostali bez teksta a ja sam tad pomislila, možda je moja mama kad je bila trudna samnom rekla to što je princeza malprije savjetovala. I zaista sam sretna, a princeza i ako nije spomenula sebe, ja sam znala da se i ona tu podrazumijeva.:zaljubljen:
Za sretnu princezu :heart:
Aaaaaa! :heart:
:heart:
Predobro <3
:heart:
ijaaao! u svakom postu imaš ono nešto što nas svaki put skroz iznenadi i onda, posljedično, dotuče do kraja :D ma svaka čast! i svima vama zato što postojite, i tebi što stvarno fenomenalno pišeš. :heart:
:heart:
uf
rasplakala sam se :heart:
Nemoj se ljutiti ali baš sam se nasmijala na ovaj dio di je princeza sebe udarala po čelu.. ništa zločesto, nego toliko slatkooo , ja bi nju zagrlila iz dragosti :heart:
:zaljubljen:
:heart: djevojčici
:heart: Davini
:heart: