E pa ja se ne bih slozila da nisu
Moj drugi porod (a prvi VBAC) je bio pod dripom i to je bilo strava i uzas!
Treci porod su bili moji prirodni trudovi (samo malo dripa na kraju), a razlika u odnosu na prethodni porod - nebo i zemlja
Printable View
E pa ja se ne bih slozila da nisu
Moj drugi porod (a prvi VBAC) je bio pod dripom i to je bilo strava i uzas!
Treci porod su bili moji prirodni trudovi (samo malo dripa na kraju), a razlika u odnosu na prethodni porod - nebo i zemlja
Meni postoji razlika sa i bez. Ne toliko u trudovima koliko u boli i duljini u pauzi izmedu trudova.
ne prirodnim trudovima ta pauza je bila pravi odmor, na dripu ( kojeg su nafrljili ) je pauza bila kraca i nekako ne tako osvjezavajuca kao bez dripa.
To je vječno pitanje. Mislim da se treba spremiti samo na to da će boljeti jako i da tako treba biti. Boljeti će onoliko koliko treba da dijete izađe. Ovo silno promišljanje prije poroda i nakon o tome boli li jače na dripu ili bez, ne pomaže dok boli, pa o meni i nema nekog smisla. Ipak, najjače boli ako se opireš trudu i o tome treba mislit i prije i za i poslije poroda.
Drugačiji su.
Prirodni trudovi imaju svoj početak, vrhunac i kraj. Možeš ga pratiti, meni su vremenom (tijekom 15 sati) ti vrhunci postajali sve duži i intenzivniji.
Trudovi pod dripom bi me ščepali, od početka do kraja istim (groznim) intenzitetom. Količina boli je bila ista u stvari, ali ove pod dripom mogu okarakterizirati kao probadajuće a prirodne nekako obložene, mekše.
Ali pretpostavljam da je i to subjektivno.
E, trampolina, jako dobro opisano
I pauze su razlicite
Kod prirodnih se nekako oporavis, priberes...i ono, ima pauza
Kod nadripanih te pauze nisu bas nesto
A da, naravno da je subjektivno
E sad sam u strahu. Ja prvi trud koji sam doživila pod dripom nikad neću zaboravit. Doslovno sam ga čula u glavi (prasak), stvorio se niotkuda i imala sam osječaj kao da mi je neko otvorio bocu šampanjca kroz micicu i čep se zaustavio u tjemenu. Mislila sam da ga neću preživit.
E probala sam se ja opustit i predat trudu, ali savijao me doslovno na stranu ..... fala bogu trajalo je kratko- možda 15-20 trudova kroz manje od dvadeset minuta. Nije bilo praznog hoda.Citiraj:
casa prvotno napisa
Trudna si? U kojem mjesecu?Citiraj:
Optimisticna prvotno napisa
Ne mora biti da ćeš opet biti na dripu, samo nemoj prerano u bolnicu. Pokušaj ispitati u kojem rodilištu možeš prirodnije roditi, i dođi tamo što kasnije i to s planom poroda. Nisi prvorotka pa bi trebalo ići brže.
ma tebi bi tako bilo i bez dripa, intenzivno i kratko, sto posto.Citiraj:
Optimisticna prvotno napisa
ja sam satima bila na dripu s prvim, i sjećam se da su mi u jednom trenu rekli, sad ćemo vas malo skinuti s dripa da se odmorite s prirodnim trudovima. i bome sam se odmorila. najviše radi pauza.
Prvi porod drip 7h na leđima. Bilo mi je divno,nezaboravno,da sam imala snage slala bih oproštajne sms-ove. Drugi porod,prirodni,stalno na nogama. Mislila sam koliko su prirodni trudovi laganiji dok nisam legla. Isti su kad si na leđima,srećom nisam dugo. :mrgreen: Osim pauza,na dripu si nekako bez snage
Citiraj:
pomikaki prvotno napisa
yes :-), opet sam trudna. Na samom sam početku, drugi mjesec. Ja već razmišljam o porodu... a kako kod mene ide- možda opet ne bude ništa.
Meni su na prvom porodu nafrljili drip ma maksimum, inace bila sam skroz otvorena i valjda su mislili da budu me se brzo rijesili - 3,5 sata sam imala JEDAN trud, bez pauze. Izgubila sam se od te boli i vecine vremena se ne sjecam nego mi je mm prepricavao.
Prije 3 dana, prirodni ali zbilja jaki i dugi trudovi, zadnjih 2 sata pauza je bila i na manje od pola minute ali svejedno neusporedivo. Dovoljno da se u glavi skoncentriram na disanje koliko sam mogla i da izmedju trudova barem dva put duboko udahnem, a to u onom trenutku znaci jako puno.
Svejedno, mislim da puno zavisi koliko ti dripa daju, nama je na tecaju sad doktor pricao da ako daju previse dripa da je onda maternica u jednom velikom grcu i da onda to naravno nema smisla. A meni se tocno to desilo prvi puta, grc koji tri sata ne pusta. Uzas, ne bih nikome pozeljela.
Imam samo iskustvo trudova bez dripa i ne bih ga mijenjala ni za sto. Ne mogu se složiti da boli za poluditi. Boli, ali sve nekako ide postepeno, privikava nas.
Stvarno je grozno to inzistiraje na dripu od samog početka poroda, kao što je cvijeta napisala da su joj rekli da ce je maknuti s dripa da se odmori; pa zašto u startu nisu pustili da ide svojim tijekom! Ista stvar s forsiranjem trudova na ledima, ako to trudnici ne paše. Ali i to su vječna otvorena pitanja.
Ja sam rodila i bez dripa i s dripom i po meni razlike neke značajne nema, osim što su pauze kod prirpdnih rudova nepravilnije i lakše, a kod dripa pravilnije i nekako teže, s tim da drip ubrzava proces. Meni je definitivno najveća razlika u stavu rodilje. I nekako čini mi se da je strah od poroda sastavan dio trudnoće, i da je najvažnije proraditi svoj strah i krenuti u porod spremna na bol i svjesna da je bol dobra jer otvara.
A cuj bila sam i ja svjesna da je bol dobra i otvara, al kad padas u nesvjest od boli i nemozes niti disati mislim da tu nikakva psiha ni stav nemoze pomoc
ja sam sad u rodilištu imala cimericu koja dosta nepravilno govori, puno slova guta ili krivo izgovara, npr često umjesto d kaže t. Umirala sam od smijeha prvi dan kad je svima na mobitel pričala kako je tri sata bila na tripu :lool:
Sjetila sam se sebe tu noć u rađaoni, kako između trudova upadam u nekakvu REM fazu u kojoj mi dolaze najviše scene iz serije koju sam gledala prethodni dan (Orange is the new black, serija koja se odvija u ženskom zatvoru), i onda se probudim kad počinje trud sama u mračnoj rađaoni, privezana za ctg. Stvarno koji loš trip :lool:
tangerina lol
Ma ali zar stvarno misliš da ja ni u jednom porodu nisma padala u nesvijest od boli... Apsolutno sam uvjerena da baš tad psiha, stav i priprema radi značajnu razliku... Dok boli podnošljivo, potpuno je svejedno kakav ti je stav ili psiha...Citiraj:
Ninunanu prvotno napisa
pozdrav svima,
evo da ispričam i svoje iskustvo s prvog poroda. Malo prije termina sam se uhvatil čitati priče s poroda i tamo su žene pisale kako je slušanje tih urlika užasno...ja bi samo promislila da me baš briga, neka viču koliko hoće, to nije moja stvar i nisam vidila neki 'problem' u tome...sve dok nisam na dan poroda došla u predrađaonu...zrakom se prolomio takav urlik da sam se doslovno naježila od glave do pete...ko u najgorim horor filmovima. Bilo mi je grozno to slušat, ali kako su sati prolazili i sve me više bolilo nekako sam se navikla na to urlanje, kasnije je bilo i psovki i to kakvih...za ne vjerovat... dok s druge strane, bilo je i žena koje nisu pisnule cijeli porod...
Moje mišljenje je da urlaš ako ti je tako lakše podnijeti tu bol (koja toliko boli da više ne osjećaš ništa), ali čemu to psovanje i slanje muža u neku stvar itd... e to neću nikada razumijeti...
p.s. tangerina, baš si me nasmijala svojim postom ahahahhaha
pa upravo tu nastupa ona da nismo sve iste. Ja sam čitala, gledala i slušala o porodu, al nista me nije moglo pripremit na to što me čeka.Citiraj:
casa prvotno napisa
Isto tako mi je bilo lakše urlati i potpuno razumijem žene koje urlicu
I ja isto. Načitala sam se, vizualizirala doma, disala.. Zapravo, htjela sam sve to izvesti mirno, nježno, dišući i koncentrirajući se. Moš mislit!
Ni ne znam kaj sam radila ni kolko sam se derala, kaže dragi da sam se u par navrata baš derala.. Sjećam se ja toga u magli, ali definitivno se ne sjećam da je bilo i malo onako kako sam ja htjela da bude :lol:
hahahah
meni nista nije bilo onako kako sam zamislila od dripa do hitno carskog pod općom. Al sve bi ja to ponovno za ovu nagradu
Bitno da nisi urlala :) hehe
Još da dodam o bolovima- svi su mi rekli da boli kao kod jake menstruacije x 100 ali mi nitko nije rekao da zapravo boli kao da ti se kaka a nemožeš i to x10000...majko mila,očekivala sam bolove u trbuhu a ne bolove,da prostite,u guzici...
na ovu temu me ustvari baš ljuti što su rodilišta napravljena tako da o nekakvoj privatnosti i prostoru rodilje nitko nije vodio računa
naravno da svaka rodilja ima pravo vikati, kad ćeš zaboga vikati ako ne onda kad rađaš (ako osjećaš da ti to treba), i da svaka rodilja ima pravo biti pošteđena tuđe vike jer kad ćeš misliti na sebe i ono što tebi treba nego tad
ali to naravno nikome nije bitno i još se smatra trivijalnom stvari jer "najvažnije je da svi budu živi i zdravi", pa ispadneš još i sitničava. al eto, daleko bilo da arhitekt koji radi nacrt rodilišta uopće razmišlja pitati žene za mišljenje (iako se bojim, da i pitaju, koliko bi bilo koristi, jer nitko ni ne zna za bolje)
Ja sam urlala, ustvari neznam dali je to bilo urlanje, uglavnom jezovito glasni zvukovi, ali samo zadnjih 10minuta, kad su mi rekle da ne tiskam da nije vrijeme, a mene stislo i ne mogu ne tiskati..i tako dok sam se ja trudila da ne tiskam ispuštala sam takve zvukove..uglavnom, u tom trenu je došao dr. pogledao i rekao ajmo još 2 truda i gotovo..e mislim da su sestre zapamtile moj pogled onda..ne daju mi tiskat jer nije vrijeme, a ja pa gotova..negdje u tim momentima su pustili mog muža unutra i rekao mi je dok je hodao prema rađaoni i kad je čuo to glasanje, da je odmah znao da sam to ja i da je stao i zapitao se hoće li nastaviti hodati naprijed ili krenuti natrag to jest pobjeći..haha..da sam zvučala kao neka divlja životinja:mrgreen:
Citiraj:
nanimira prvotno napisa
aha.... poslje poroda, idući dan sve u sobi smo kukale kako nas boli rit kao da smo na nju rodile.
Kako su moje menstr. jako bolne (hereditarna primarna dismenoreja), mene je kad su trudovi počeli boljelo točno kao pri menstr..Citiraj:
nanimira prvotno napisa
Samo s pauzama između trudova, a kod menstr.nema pauze...
I da: žene su mi rekle da onima koje imaju bolne menstr. trudovi liče na te menstr.bolove, a da kad osjetim poriv kao da moram
kakati da to znači da kreće izgon.
I tako sam ja kad sam osjetila taj poriv na kakanje rekla mužu da izađe iz boksa i ide potražiti nekoga: doktora ili babicu jer izgleda
da izgon počinje.
I tako je i bilo.
ima li neka da je dobila drip i da nije vikala?
ja sam se nakon drugog poroda duboko posramila sebe i svog čuđenja 'zašto toliko viču?'
Ima.Citiraj:
cipelica prvotno napisa
Kao npr. ja :mrgreen:Citiraj:
Beti3 prvotno napisa
Ali ja sam rađala u prošlom stoljeću prije interneta, foruma i ostalih blagodati i samo sam se naslušala priča da moram biti mirna, tiha i poslušna jer ću se u suprotnom loše provesti. To su mi sve govorile žene koje su rodile prije mene i ja sam to shvatila doslovno pa sam skoro pojela vlastitu ruku jer sam umjesto da se glasam grizla samu sebe. Ali mislim da bih i danas jednako postupila. Jednostavno se stisnem pred medicinskim osobljem i manja sam od makovog zrna iako me je nekad to i koštalo.
Ja sam dobila drip sad na trećem porodu i nisam vikala.
Strgao me pa mi se čini da nisam ni imala snage za vikanje. Ja sam cijelo vrijeme vrtila u glavi pjesmu J.Blunta koju sam čula sat prije indukcije.
Eto što mi je drip priuštio. :mrgreen:
Na prvom porodu nisam pisnula. Ne zbog straha, srama ili čega god, nego jednostavno nisam imala potrebu.
Zato sam ovaj put sve nadoknadila. I samu sam sebe iznenadila.
Oba puta bez dripa.
I ja sam rodila na drip i nisam pisnula, ne sto sam se ustrucavala nego bi me to dodatno umaralo. Fino sam izgrizla ruku i jastuk i obavijestila babicu da ću umrijeti, na sto se nasmijala i rekla da neću, da to sve kazu
tri puta s dripom i nisam vikala, sve da ne gubim snagu. na prvom su porodu rekli MM nešto kao blago vama s takvom zenom. da, mislila sam da ću umrijeti. na drugom sam već znala da neću, ali sam u jednom trenutku rekla MM-u da ih zove da je izvade kako god i kad je kraj mene prolazila sestra s priborom za epiduralnu i pitala jesam ja ta kojoj treba dati, bila sam u ozbiljnom iskušenju da slažem i kažem da, ali eto, nisam. i oba puta je bio taj pritisak i poriv na veliku nuždu, pa ipak sam na trećem porodu ponovo bila iznenađena kako je bio jak da sam primalji rekla da se makne jer ću se ja pokakati :oops:, kao da mi je prvi put.
sjećam se da sam babicu svečano obavijestila:" Evo ga, Mali mi ide na guzicu!!!" To je bilo.... iskreno.:oops: Sjećam se kako me obrisala sa kompresom (odzada).
ja se iskreno više nesjecam ni odprilike kakva je bila bol, možda i bolje :)
Ima :) Pisala sam već, sve što je iz mene izlazilo (osim djeteta ) je bilo stenjanje, i to vrlo rijetko...rađala sam 20 sati i ni jednom nisam viknula, urlala,psovala..ma ništa...i dan danas se sama sebi divim :)Citiraj:
cipelica prvotno napisa
Urlala sam i psovala u početku. Onda kako je vrijeme odmicalo, shvatila sam da ništa ne dobivam s tim pa sam se usredotočila na disanje, malo sebi grickala ruku i tako, a između trudova bi duboko udahnula. Na par zadnjih onih jakih sam stenjala ali to nekako nisam mogla kontrolirati, samo je glas izlazio iz mene :-)
Ali u isto vrijeme su doveli jednu vrištalicu koja je bila sva modra od urlanja i dizala mi živce :cupakosu:
prvi put sam rađala s dripom - bila sam toliko iznesvještena da nisam imala snage za ništa a kamoli urlat, nisam uopće kužila što mi ko priča oko mene, ko da sam na teški drogama rađala, ma užas...
drugi put sam molila i kumila da izbjegnem drip, uvažili su moje molbe i sa prirodnim trudovima to je sasvim druga priča... uopće nisam imala poriv za vikanjem, trudovi su imali kratke pauze između gdje se stigneš odmoriti, disati, razumiješ babicu što ti priča, svjestan si svega... bolno je, ali ne toliko da ne znaš za sebe i da se ne možeš iskontrolirat