I ja ti se zbilja divim :heart: !Citiraj:
nanimira prvotno napisa
Printable View
I ja ti se zbilja divim :heart: !Citiraj:
nanimira prvotno napisa
Hvala Teice :)...meni je disanje jako puno pomoglo, ne da smanji bolove nego da ne poludim od njih jer sam se koncentrirala udah.izdah,dahtanje itd. :)
Jeste vidjele ovo: http://www.24sata.hr/lifestyle/jaci-...plakali-392136
hihi :)
dala bi ja svima njima da rađaju :-)
ako ne ništa barem bi pojedinci imali malo više poštovanja
Ja sam, eto, urlala i na drugom porodu :-D
na drugom porodu je sve bilo super dok se nisam otvorila do 8. nikad mi neće biti jasno zašto su mi tada dali drip. potpuno sam izgubila kontrolu. ne sijećam se da sam psovala ili tako nešto ali nisam mogla ni disati ni kontrolirati išta.i vikala sam iz sveg glasa. nitko nije pogledao u papire kakvo je predviđanje kolika će biti beba. iako nisam imala šećer sin je imao 4 i pol kile i stvarno veliku glavu. ispucala sam tako da mjesecima nisam mogla sjesti na guzicu.
nažalost nisam bila informirana. koliko znam, osim većeg broja rodilja u boksevima nije bilo razloga za drip.
mislila sam da s dripom svi polude..
Moja je beba bila procjenjena na 3,600 pa je imala 4,5kg i isto veliku glavu...mene su i rezali i popucala sam i šivali i svašta...al nije bilo tak ružno kad sam pogledala. doduše,jesam dušu isplakala kad sam vidjela koliki je šav ali samo jer sam mislila da sam nepovratno unakažena :)
Ja sam popucala, mislim malo, ni danas neznam koliko je šavova bilo, ali nisam pogledala dolje pa nekih dobrih 1,5-2mjeseca. Meni je taj šav malo duže predstavljao psihološki problem..pogotovo kad je sex bio u pitanju. Neka blokada, imala sam osjećaj da će to sve opet dolje popucati:drama:
odkad se rodimo naš ženski rod uglavnom je odgajan da šuti više, trpi više....hebate , i kad rađaš moraš biti po špagi! troje sam rodila, dvoje gotovo u tišini i jedno bučno... možda da su rađaone bolje napravljene...možda tada nebi urlikanje smetalo drugima
Ja jesam vikala. Imala sam dovoljno jake trudove da mi nije trebala nikakva kemija ni lezanje na stolu, ali ne-rekli su pa aparat pokazuje samo 20, nisu to jos pravi trudovi...i tako cijelo vrijeme su odgadjali jer rijetke su prvorotke koje rode za 3 sata, naravno rodila bi i prije ali ekipa je imala drugog posla, tako da sam nakraju vikala da dodju jer je beba vec bila vani...Ne znam, meni je taj pritisak na guzu, tj. na trticnu kost bio nepodnosljiv. Nisam imala u planu vikat, ali nemogucnost da kontroliram situaciju, i bespomocnost su ucinili svoje. Na kraju je doktor zakljucio - evo sad cemo, beba se vec muci!!!
pa da, i meni je bezveze da u TOLIKIM bolovima žene moraju šutiti... u konačnici, ako se u trudovima javljaju oni iskonski krikovi, treba ih ispustiti van,kakvi god da jesu... ili ne, kako kome dođe..Citiraj:
cipelica prvotno napisa
Prvi porod nisam glasa pustila,bila sam na drip spojena 7h i nisam imala potrebu vikati nego nestati,ugasiti se na bilo koji način.
Drugi put,prirodni porod, sam vikala oko sat vremena jer sam trebala suzbivati nagon za tiskanjem a to me tjeralo da ričem i dozivam. Nije me puno zanimalo jeli to njima prihvatljivo. Svaki put kada sam dozivala dr (muškog roda ;-) ) došao je kod mene bez obzira što je taj dan bilo prepuno poroda i hvala mu jer porod je bio iz snova i zahvaljujući njemu osjećala sam se kao čovjek,osjećala sam da netko brine o nama.
Urlala na dva poroda i užasno me iscrpilo i obuzela me panika što mi je samo sve još više produljilo...ovaj put ponosno izjavljujem da nisam glasa pustila...do izgona 8-)
i ja potvrdujem, ma na izgonu si jedva glas pustila:)Citiraj:
kristina_zg prvotno napisa
:-* :love:Citiraj:
KrisZg prvotno napisa
Ja ni pisnula. Ni na prvom, ni na drugom porodu. Oba na dripu, prvi je trajao 7 sati, a drugi samo sat. I nije da nisam vikala jer sam specijalno hrabra (pred drugi porod sam crkavala od straha, uvijek imam obicaj reci da je sa drugim djetetom sve lakse osim otici na porod), vec zato sto mi je u glavi zvonilo mamino iskustvo dok je mene radjala. Urlala je i skakala na porodu, nedovoljno saradjivala, iscrpila se i na kraju onesvijestila, a ja sam ostala zaglavljena u porodjajnom kanalu. Dok je bila u nesvijesti uradili su joj obostranu epiziotomiju pri kojoj je nisu stedili, po dvadesetak konaca je bilo sa svake strane, kaze da je dole prosivena kao singericom. Onda su joj se doktor i dvije babice navalili na trbuh u pokusaju da me nekako istisnu. Tada se osvijestila i dala jos par napona da me konacno rodi. Kazu da sam mjesec dana imala podlive po glavi (a i blesava sam malo, mozda je od toga :-) ). Mama se dva mjeseca oporavljala od silnog rezanja. Zato sam ja na porodima cutala i disala i slusala sve sto mi kazu, a da sam mislila da cu krepat, jesam, ali samo na prvom porodu. Na drugom nisam stigla ni misliti koliko je ekspresan bio.
Evo poslje drugog poroda, mogu reći da ja ne pripadam među urlačice na porodu. Ja sam definitivno tip prigovaračice, žalilice i cendralice na porodu.
Kao što sam i doktoru rekla nekoliko puta: pokušavala sam ne galamiti. Zaista jesam.
A ja sam tip koji šuti.hahaha bas cudno.na prvom porodu neko jadno stenjanje i mislila sam da sam imaka savrsen porod.a ovaj sad je bio bas bas savrsen porod jer sam skroz bila skoncentrirana na trud da ga prodisem pravilno i sama sebi sam govorila...mozes ti to,brzo ce biti gotovo,samo dobro disi. :)
Kad su mi dali drip urlala sam ko napaljeni jelen!! Uzas. A inace sam totalno ne taj tip... poslije sam se ispricavala svima, kazu da nije bilo strasno, da ne brinem, da je normalno :lool: tjesili me hahaha
hahahhaa, nije urlanje, ali kad je meni krenuo porod, došla babica i diže mi noge na ona postolja. Meni je to bilo tako neprirodno i kontra položaju koji je tijelo htjelo, da sam je nogom gurnila u trbuh. Usta govore oprostite, noga gura.
Ivana.sky opiši nam malo porod kad stigneš kakav ti je bio. Znači dobila si drip?
Hocu, cim dodjem kuc na laptop, nezgodno je na mobu i stalno su neke akcije tu u bolnici