Printable View
idemo leći oko 20 sati. prvo buđenje je oko 22 sata, drugo oko ponoći (ako ja ležim pored njega ovog u ponoć nema).
do 7 spavamo u komadu (to je dobra verzija, u lošoj se budimo još dva puta - oko 3 i oko 5)
po danu ukradem jedan sat od 5 do šest.
Ne mogu da se bunim, stvarno je dobar 8)
Kak bi si ja odspavala ko prije, al samo jednu noć 10 sati :D .... stvarnost je ovakva: u najboljem slučaju cikamo oko 22 h i zaspi (ne znam kako vaši bebači, al moja jedva gleda, al se skakuće i još protestira ak ju polegnem!), probudi se nakon pola sata (i još malko cikimo, to ne znam zašto, al uvijek se tu probudi), onda se probudimo u 4, oko 6, 6.30 (ponekad, ali rijetkooo ovo u 4 preskočimo) i onda smo orni u 8.30, 9! Odakle joj ta silna energija?! E, da, po danu spava skupa oko 1-2h i to ak su dobri dani....
Sjećam se, jednom sam skoro zaspala gurajući kolica.... :lol:
potpisujem samo mi idemo nekada i 24,ili pola 1Citiraj:
MGrubi prvotno napisa
Eva spava od 20.00 s prekidima do 6-6.30 ujutro. Ja liježem najranije oko 23.30, a ustajem u 5.30. Znači spavam max. 6 sati i to s cca 2 prekida.
A radim od 01.11. prošle godine, znači pa-pa dnevnim spavanjima. :cry:
Krajem tjedna mi se zna dogoditi da zaspem s Evom dok ju uspavljujem, pa me mm pusti sat vremena, da malo napunim baterije, a onda slijedi nastavak kućnih poslova.
Ali, najbolje od svega je što Eva i vikendom ustaje kao i radnim danom, tako da nam ne da spavati dulje čak ni nedjeljom. Padamo u nesvijest kad nas pusti do 7, a ono jedno jedino blaženo jutro kad je spavala skoro do 8 ostalo nam je duboko urezano u sjećanje. :)
Možda sam trebala napomenuti da Nika zna već u 20h spavati, a ja oko 23 :mrgreen:Citiraj:
koalica prvotno napisa
Ajme,pa mene je sad sramota napisati koliko ja puno spavam. :oops:
Ja molim Boga da E. odspava barem 4h u komadu. Ali nikako da se to dogodi. Zaspi u 20.00-21.00h i u 23.00h buđenje pa do jutra svakih sat vremena. Ne sjećam se više kako to izgleda odspavati par sati u komadu. Od kad je navršio 4 mj. postalo je nemoguće. Od super bebice postao je malo čudovište. Želi stalno biti na rukama ili kad ga polegnem ili stavim u sjedalicu moram biti kraj njega inače odmah dreka. Sve me živo boli, raspadam se. Ma da po noći spava kako treba na drugo se ne bi ni žalila.
Lailah, imate istu našu priču, od kada se Katja rodila do 3.5 mj. se njezino hajanje nekako ustalilo, počela se noću buditi za dojenje 2-3 puta, ponekad i samo 1, bila sam naspavana ma, super! Nije mi bio problem samo ju prenijeti u kibi kraj našeg kreveta.A tada se sa 4 mj. opet počela buditi svakih pola sata-sat, izdržala sam tjedan dana, i od tada sam ju preselila kod mene u krevet. Naspavane i ona i ja :mrgreen: A meni nema ljepšeg buđenja u smiješak moje male maze :love:
Dobra vijest je da se sada opet taj period polako produžuje, zna odhajati i 4 h u komadu, ali samo kada je uz mene. :zaljubljen:
Možda bi se više naspavala da zaspem kad i Ivan jer prvu turu u zadnjih tjedan dana odspava oko 3h u komadu a onda do jutra više ni ne brojim koliko se budi :lol: , znam samo da sam koma ali kao da sam se već privikla na takvo stanje pa koliko toliko funkcioniram. Ali mislim ako mi se ikad pruži prilika da biram koliko ću spavati neću ustat iz kreveta cijeli dan da sve nadoknadim :D
Ja spavam ukupno 5 sati od 24 sati i to mi je užasno premalo, jer sam totalno iscrpljena. Preko vikenda se stanje malo normalizira ali već u Srijedu neznam za sebe. Imam osjećaj da se non stop borim sa sobom, tj.da trpim taj umor samo da ispunim sve što trebam i onda jedva doćekam odlazak u krevet. To stanje traje jako dugo i nekako sam naučila živjeti s tim, ali počelo je uzimati svoj danak; prošla sam na crveno i izazvala sudar, srećom nije bilo jako i nije bilo ozljeđenih i na autu je bila manja šteta, ali me jako pogodilo psihički, jer dogodilo se to da ja uopće nisam uoćila semafor, a kamoli crveno svjetlo, jednostavno sam utonula u neke misli i dogodilo se to što se dogodilo. Druga stvar je da me prije dva mjeseca nešto opasno zaljuljalo u glavi sa zamućenjem vida, nalazi su pokazali iskrivljenje vratne kralježnice i pritisak na vratne žile i kronični umor koji izaziva stres, a kojeg stalno potiskujem i ignoriram. Treća stvar je količinski previše obaveza na radnom mjestu, a i u kući.
Još neznam kako pomiriti sve te stvari jer ovako više nejde. Kad bi se barem mogla normalno naspavati, onda je sve lakše, ali jednostavno nije lako, jer me klinci bude cijelu noć iako sad imaju 4 i 7 godina, ali i dalje su djeca sa svim svojim potrebama. Koliko god pomoći imam i od MM-a nešto (mogao bi i više) i od sveki koja mi je na raspolaganju 24 sata dnevno jer ne radi, a živimo u zajedničkoj kući, i nije nikad pokazivala da nije voljna pomoći, ali nekako mi je žao iskorištavati njenu dobrotu, jer stvarno dok sam na poslu žena daje sve od sebe i čuva M. i odpraća i dočekuje D. iz škole, tako da je to stvarno puno i nemogu tražiti neznam šta od nje, uostalom i ona ima svoj život.
Nekako sve to zajedno stvara u meni totalni kaos, zbrkanost i nemir.
Mi spavamo cijelu noc u komadu od 20 sati do 6 ujutro pocica na brzinu pa nastavi do 8 ili 9 ujutro.sad ima 8 mjeseci ali prvih 5 nije spavao ni 2 sata u komadu. Probaj ga ne dignuti svaki put na cicanje a ako moras skracuj nocni podoj ili podoje svaku noc za po 1 minutu.tako je meni rekao pedijatar i upalilo je.S tim da navecer pojede rizinu kasicu na žlicu i onda pred spavanje pocica koliko jos zeli.
mi spavamo po noći u komadu od 3, pa do 4,5 sata, a nakon toga se budi cca svaka 2 sata i to jer kraće cica pa valjda brzo ogladni, dizanje je oko 7 ujutro, da se može i tata malo družiti s njim. Po danu kad neće spavati, a oči se sklapaju i cendra, spašava nas marama. Nakon cicanja, ako ne zaspi na cici ubacim ga u maramu i zna odvaliti i do 2,5 sata u komadu, a za to vrijeme ja stignem čitati, spavati i mailati.