Kad vam je bilo najteze?

opet nam je danas napravila scenu urlanja i vristanja na Jarunu u trajanju od nekih pola sata.Stoji ona na zelenoj povrsini,mi 10tak m od nje i cekamo da se konacno umori i sjedne u sjedalicu.Vristanja traju i do 1 ujutro kada me pocnu od vriskova boljeti bubnjici i vise se od nakupljenog bijesa prestajem pitati kako je njoj i zasto je tuzna.Ponekad u bijesu pomislim da je autisticna ;sve sto sam naucila u skoli roditeljske kompetentnosti,nista ne djeluje.Znam da ce to sve proci,i pitanje je kada cu sebe skulirati da se ne razivcanim na svako njenu dernjavu.

Meni Filipov odgoj uopće nije težak. Sve riješimo razgovorom. Imamo samo njega pa imamo i vremena, a on je jako razumno i dobro dijete. Bilo mi je teško fizički izdržati njegovo trčkaranje jer je bio jako živahan. Dosta se trudimo oko škole, bio mi je težak period nespavanja, bolest...odgoj je med i mlijeko.

eh, meni je moja priredila škandal prije koji dan, od vrtića do stana treba 10 minuta lagane šetnje, a mi smo išle 50 minuta..prvo sam je doslovce iznijela iz vrtića ukočenu od vrištanja, a onda se na putu do doma bacala po podu, vrištala, trpala u usta suho lišće da ga jede (povod-ja sam joj trebala podići suhi list s poda, kad sam rekla da ga podigne sama -scena)

vrata od haustora nikako da otključam jer se ona baca, vrišti i bježi na ulicu gdje se u pernatoj jakni baca na hrpu blatnjave zemlje od netom iskopane rupe za plin..ako je podignem onda se otima i lupa me nogama..u hodniku se baca po podu, neće se ustati, urla 'ona mi ne da lišće', susjedi otvaraju vrata i strčavaju se dolje da vide šta se događa

ukratko, horor

jedva sam je ubacila u stan gdje je još 20-tak minuta razbacivala stvari po svojoj sobi u neobjašnjivoj histeriji jer joj nisam dohvatila list s poda (jučer me bila tražila da joj dodam igračku, ona stoji pored nje, ali neće ona nego inzistira da se ja saginjem i dodajem joj)

fakat me ponekad tiranizira to moje dijete

Pokušavam da izaberem najteži period i, verovali ili ne, ne pada mi na pamet nijedna njihova faza već samo trenuci kad su bili bolesni. Bilo mi je preteško kad je M imao kolike (cca 5 meseci) a ja uz njega hendlam još jednu bebu istog uzrasta. Bilo mi je preteško kad je B imao prvu opstrukciju i zaglavio u bolnici - ne znam da li mi je tada bilo teže ležati pored njega na bolničkom krevetu i gledati ga sa maskom za kiseonik ili razmišljati šta u ovom trenutku radi M kući sa nezainteresovanom babom. Bilo mi je preteško kad su sa 18 meseci obojica zakurili preko 40C, mm na putu, telefon u kvaru a ja jednog na jedan kuk, drugog na drugi kuk pa i onako omlitavele nosaj i pevaj 1.5h bez prava sedanja. Bilo mi je preteško kad je M slomio zub na 1m od mene. ..

Nespavanje od pune 2 godine (plus kondicioni treninzi od 6. meseca trudnoće), nejedači, faze bacanja, faze odbijanja, faze ujedanja, faze guranja, 'sam ću'- faze, 'beeeeeži'- faze, 'ne dam ti ruku' faze...sve je to ništa u poređenju sa 'mama, pomozi mi da ozdravim' pogledom

zadnje najteze-gledati svoje dijete u bolnici onih tjedan dana :cry:

I ja bi rekla da mi je sada najteže jer smo u krizi dvogodišnjaka, no onda dođu tri pa četiri itd...
Mislim da je svako razdoblje odrastanja ima svoje lijepe i manje lijepše trenutke, no sve to treba prihvatiti kao nešto što će proći i kada prođe nema povratka. zato uživajte u nima dok traju.
kako je moja mama uvijek govorila mala djeca mala briga, velika djeca velika briga.
Mislim da je u svemu tome najbitnije zdravlje i sreća ostalo se lako podnese

Citiraj:

---

sofke prvotno napisa

eh, meni je moja priredila škandal prije koji dan, od vrtića do stana treba 10 minuta lagane šetnje, a mi smo išle 50 minuta..prvo sam je doslovce iznijela iz vrtića ukočenu od vrištanja, a onda se na putu do doma bacala po podu, vrištala, trpala u usta suho lišće da ga jede (povod-ja sam joj trebala podići suhi list s poda, kad sam rekla da ga podigne sama -scena)

vrata od haustora nikako da otključam jer se ona baca, vrišti i bježi na ulicu gdje se u pernatoj jakni baca na hrpu blatnjave zemlje od netom iskopane rupe za plin..ako je podignem onda se otima i lupa me nogama..u hodniku se baca po podu, neće se ustati, urla 'ona mi ne da lišće', susjedi otvaraju vrata i strčavaju se dolje da vide šta se događa

ukratko, horor

jedva sam je ubacila u stan gdje je još 20-tak minuta razbacivala stvari po svojoj sobi u neobjašnjivoj histeriji jer joj nisam dohvatila list s poda (jučer me bila tražila da joj dodam igračku, ona stoji pored nje, ali neće ona nego inzistira da se ja saginjem i dodajem joj)

fakat me ponekad tiranizira to moje dijete

---

Ima i moja ovakvih ispada. Jednom sam pukla od smijeha, koja je to prefriganka. Crtala je za stolom flomasterima, i jedan joj je pao na pod. Onda zove mene (koja perem suđe, barem tri metra od nje) da nek joj dignem flomaster. :roll: Možeš si misliti, ja joj kažem nek' si ga digne sama.
Neće. Onda mi kaže "mama, ja bi malo mlijeka". A budući da ja na svaku zamolbu za hranu skačem :mrgreen:, donesem joj čašu mlijeka, a ona meni: "Sad kad si tu, možeš dignuti i taj flomaster". :roll:
I digla sam ga. :lol:

he,he, tak te dobro digla na foru da bi joj i ja dodala

bit će da je gledala onu reklamu "draga, nemamo čaja od kamilice... pa kad već ideš, uzmi i pivu" :lol: