Mjesto za jadikovke

Ja ću dodati da mi je lakše kad vidim da nisam jedina...

Ja sam doma na porodiljnom, a i starije dijete je doma (razlika je 2,5 godine), većinom mi je super, ali ponekad... jedva čekam da starijeg prođu njegove faze, a trenutno je ovo:
- ne želi spavati po danu,
- želi tući djecu, udara po kutiji od igračke ako je nacrtano dijete (nikad ga ne tučemo, naravno, ni doma se ne tučemo, ne gleda baš tv... otkud uopće to?!)
- izričito svima naglašava kako ih ne voli, voli samo mamu, tatu i bebu
- ima ispade plača, baš kad je i beba pospana ili gladna, koji me dovedu do ludila jer nemam kome dati bebu u tom trenu, ako ju spustim i ona će plakat... a onda i ja zaplačem, pa se stvar smiri, ali na taj postupak nisam baš ponosna...

Da li je onda neobično što ponekad puknem i maknem se u drugu sobu?! Naravno, isti tren dolazi za mnom... =) Ma, ne znam bi li se smijala ili plakala tome svemu... Presretna sam kad su mi djeca zdrava i sama sebi govorim da je to najvažnije...

Citiraj:

---

vissnja prvotno napisa

A ja bih se tako rado okupala na miru, pogledala neki film ili samo buljila u zid........

---

e bas to.. a onda dode md i sere mi kako citam neke srot knjige i casopise a ne dostojevskog. dode mi da ga pridavim, njega i njegovo nerazumijevanje.

Netko rece da je nakon 3 lakse kod nas je nakon 4 malo lakse.Ja se nadam da ce meni biti lakse kad pocnem raditi jer sam vec 5 god.doma i moj prag tolerancije se opasno spustio.Ne znam jesam luda ili sta ali ja ne podnosim kad se djeca deru,kenjkaju ni moja ni bilo koja druga djeca isti tren mi je muka a moji se deru jooooooooooojjjjjjjjj stariji prestao sad mladji zato molim boga da pocnem raditi bar kroz godinu

Citiraj:

---

čokolada prvotno napisa

s tri godine postaju pravi anđelčići :mrgreen: .

---

:naklon: :sick: ...stavila bih još pokojeg smajlića ali da ne bi bilo previše... :raspa: .
I super da je ovakav topic otvoren jer si svaki dan pomislim da otvorim po jedan nekog novog naziva jer sam....LUDAAAAAAAAAAA!

Ljudi moji, ja sam uživala kad je Janko bio beba, nikakvog problema, stigla sam sve, ma milina. Iva je također prekrasna beba, uživam u svakoj sekundi s njom, svaki pogled na nju, sve što radim oko nje, ma sve...milina! Još je mirnija i sampostalnija beba nego što je Janko bio a Janko je bio isto divna beba. Ali što se toj divnoj bebi dogodilo...Auuuuuu!
Ima dana kada više ne mogu po 100-ti put ponoviti jednu te istu stvar jer sam sama sebi kao pokvarena ploča, kada me takve stvari dovedu u u takvo jadno stanje, da se osjećam kao majmun koji razgovara sam sa sobom, ima dana kada bih plakala od jada, ima dana kada zaurlam da me valjda s 4. čuju na 1. kat. Ima dana kada mi dođe da se hitim s tog 4. kata.
Pitam se dokle moram stalno iznova ponavljati jedne te iste stvari da se one konačno počnu usvajati. I nekad znam biti jako jako tužna. Čak se nekad pitam griješim li gdje, radim li što krivo?
I kad se sjetim da me sve ovo čeka još jednom. A možda i ne?

Evo, izjadala sam se bar malo....

Citiraj:

---

dane prvotno napisa

.Ne znam jesam luda ili sta ali ja ne podnosim kad se djeca deru,kenjkaju ni moja ni bilo koja druga djeca isti tren mi je muka

---

Onda sam i ja luda, Janko tak zna kenjkati za poludit.
I zaboravila sam reći da s Ivom imam 10 puta manje "posla" nego s njim.
Ružno zvuči to posla, ali nisam znala kako da se drugačije izrazim.

Citiraj:

---

ls prvotno napisa

Citiraj:

---

čokolada prvotno napisa

s tri godine postaju pravi anđelčići :mrgreen: .

---

Stvarno? E pa moja puni 3 za vikend, ali ne vidim bas da je s njom nesto lakse nego ranije. Kako postaje starija i mudrija sve bolje zna kako mi nagaziti na nerv.

---

Eh draga moja, trebaš prokužiti ovog smajlića na kraju, to ti se zove ironični smajlić. 8)

Četvrti post za redom :roll: ...
Ja sam čokoladin post shvatila kao ironiju, ali stvarno jer eto moj ima 3,5 ali se baš stvarni ne mjenjaju preveć...

Citiraj:

---

čokolada prvotno napisa

s tri godine postaju pravi anđelčići :mrgreen: .

---

a s trinaest te već presele u .... :lol: (dante je čista nula za njih :mrgreen: )

Loryblue, ja ću krepat!!!! :lol: Mislila sam da je vrhunac bio kad sam pročitala tvoj post sa "spravicom" :lol: , ali ovo....

Držite se cure, jednog dana će odrasti... :lol:


p.s. Pogledajte ovo... mislim da će vam dati snage bar za koji dan... :*

http://dnevnik.hr/vijesti/hrvatska/v...o-obitelj.html

Čitam na nekom drugom forumu diskusiju mama o druženju uz decu. pa me uhvatio bedak.

Upravo se vratismo sa nekog rođendana. Mm-ov drug slavi klincu rođendan. Znam ja sve ljude tamo ali nisu to moji prijatelji. Sa mamama mogu pričati samo o deci, drugih tema nemamo. Kad je ko prohodao/progovorio/skinuo pelene/prestao da doji, koja se koliko ugojila u trudnoći i koliko je za koliko skinula...A tate piju i razvoze žene i decu kući pa se onda vraćaju na 'još po jedan'...

A svojih prijatelja nemam. Doselila se ovde pre 7 godina i uletela u posao (privatni, 24-očasovni), pre toga 7 godina živela u Beogradu i tamo ostavila stečena prijateljstva...Nakupilo se nešto društva u međuvremenu ali su ili single ili tranzitni. Nemam s kim kafu popiti a da ne trabunjamo samo i isključivo o deci i gorenavedenim temama.

Nema me nigde. Zarobih se u kuću i decu. Ostadoh bez ljudi i interesovanja. Ribaj, peglaj, kuvaj, igraj se, šetaj, u šetnji pričaj sa mamama kako je lepo biti mama...Ujutru sam dežurna, uveče sam dežurna, noću sam dežurna...Prljava kosa i naporan dan?-veži rep za posao, ko kaže da ti ne stoji?

A mužić? Opušteno! radi dok mu se radi a onda 4 epizode Star Trek-a u cugu. Pa onda dremka da odmori oči i sabere utiske. I teretana, zaležao se...

10 godina sam čekala ovu decu ali sve češće svečano objavljujem kako mi je jedina rođendanska želja da mi uplate 10 dana u nekim toplicama a njih trojica neka skapaju bez mene

prije dva sata smo se vratili iz gostiju jer se gostovanje pritvorilo u moje neprestano zazivanje: zemljo profundaj se i progutaj me (ali me ispljuni negi oko miamija da sretnem horacija pa da me on malo smiri :mrgreen: ).
mm imao neki sastanak popodne, ja morala odradit isto neki sastanak. i kako malu nemamo kome ostavit odvedem je kod prije jer ona ima dicu, a ćer joj je vršnjakinja sa Šeficom.
i nakon 2 ure stižem ja, a kuća u rasulu, đumbus živi :shock: ne mogu virovat što je njih troje napravilo ženi od kuće. igračaka na sve strane, samo što priji iz nosa nisu virile.

ali ajde dobro. i čim je kraljica majka stigla krenilo je i Šeficino zahebavanje: aaaaa, buuuuu, huuuuu, kenjkeeeee, mama-mama-mama-mama. aj dobro, mama trpi stoički (ipak me nije bilo cile dvi ure olitiga 120 cilih minuta, pa sad moram malo platit danak) sve Šeficine izljeve bijesa.

a kako prija ima dvoje dice normalno je da se i toj dici javim, obratim, malo tepam, pomazim. pa nisu stabla. i jesam li ja toj dici rekla A, ova moja se bacila na pod i počne urlat: zašto si njoj rekla to, zašto nisi meni, zašto s njom pričaš, zašto ne pričaš sa mnom......aaaaaa, buuuu, huuuuu, rev-rev-rev.....i ja sebi: ajde broji do 1000 jer ti je do 100 malo pa ćeš se oladit. a i kud ću sad počet u tuđoj kući urlat (nakon što sam bezuspješno x puta probala objasnit kako su to njeni prijatelji, kako im se mama samo javila, kako nju volim najviše na svitu bla, bla, bla).......i naravno hebo tuđu kuću, glasnice same počnu vibrirat u nekim sramotnim decibelima. :oops: :mrgreen:
i kad zavičem onda ona opet počne plakat, ali promini ploču pa sad priče ide: mogla si se prvo meni javit, pričaj sa mnom....(a kome sam se i javila prvoj nego njoj, i izljubila i popričala). i kad ja opet počnem tupit: ajde cico dođi mami, nemoj bit tužna, mama te voli najviše na svitu ona odgovori (e tu me šokirala): mogla si na to ranije mislit :shock: :shock:
ja odgajam samoživog "monstruma" :cry:

i ajde završila je nekako ta epizoda uz njen zaključak: više te ne volim, neću te više ljubit, nećeš sa mnom više pričat i tako tome slično.

pa je doša tata, pa je tati pilila živce sa sličnim nebulozama ko mene.
pa je imala još nekoliko ispada s urlanjem i valjanjem po podu.

i na kraju mi odosmo doma crveni ko pome, pognute glave jer nas je mala po ko zna koji put dovela do ruba živaca, osramotila svojim ponašanjem, a ona likuje ko sritna. :cry:

Loryblue,tvoja ćer me jako podsijeća na moju.Samo što s mojom u kompletu ide i sedmogodišnji provokator koji je stalno bocka u živac tako da ona procvili i onaj dio dana koji inače nebi.A ja sam više bolesna od plakanja,kad čujem da netko zaplače zaboli me svaki organ,naježi se svaka dlaka a glava samo što ne eksplodira.

Jučer smo išli na kontrolu kod pedijatra.....Čekaonica je bila puna urlajuće djece.....ja sam pobjegla van :oops: i ostavila Marka s mm-om.


Disala sam iza vrtića ( tamo je i ordinacija ) 10 minuta i onda sam se vratila.

Jadno, ali što mogu :(

loryblue, tragikomedija ! :lol:

kako pre dobro pises... ja cu ti biti najveci fan ako se bacis u scenariste, knjizevnike... :naklon:

a inace je topic super!
ja sam vec neko duze vrijeme neinspirirana al ako nadodje - javim se... :mrgreen:

Mikkina priča iz autobusa me podsjetila na božićni domjenak - ja se eto malo "sredila" da ne izgledam ko babaroga pred gostima sa strane kad stiže kolegica sa frizure, šminkanja i još nekakvog tretmana
dođem taj put fino kući sva nabrijana i objavim mužu da idem na pedikuru, manikuru, frizuru i još štagod a on me pita jel mora uzet godišnji da bi ja to obavila - možete mislit kako me oladio pokvarenjak jedan pokvareni
al neka joj svi ti tretmani nema ona malog crvoguza da ju kad je ful našminkana poljubi - čitaj poslini u obraz a ja podnem u komu jer to sebi tumačim - mama što si zgodna 8)

loryblue :lol: . A joj!

Evo nocas su zaspali u 7. Obicno idu u krpe oko 9. Da odmorim mozak. MD kasni s posla i bas mi je fino. 8) Par puta dreknem DACU VAS NA POSVAJANJE al' srecom ne kuze sta govorim.

I najsladji su mi kada spavaju.

Moji jadi...

Sinoć mi je sin (15g) dao da biram 'ću l' ga pustiti u paraglajdere ili padobrance. Obje škole su besplatne - financira neko ministarstvo u svrhu sprečavanja nepoželjnog ponašanja mladih - baš su me usrećili.

Dobra je stvar što za obe aktivnosti mora imati 16 godina, tako da imam vremena informirati se i priviknuti na ideje i nadati da će ga pustiti. Međutim i ako ga ovo pusti smislit će on nešto drugo - ja se nadam malo manje opasno.

Pokazivo je on i ranije sklonosti prema opasnostima. I od vožnje bicikla napravi ekstremni sport (i već je odležao nekoliko dana u Klaićevoj zbog toga).

Samo, ja sam očekivala neke ideje kao rafting ili alpinizam.

Kažu da suicidalni tipovi naginju opasnostima i ekstremnim sportovima. Ja sam u (najužoj) obitelji imala slučaj samoubojstva, nakon kojeg mi je druga osoba (iz te iste najuže obitelji) priznala da je u nekom periodu života imala takve ideje, a ja vama priznajem da ni meni nisu strane. I sada sin i... (nešto opasno će sigurno biti)

A kći (14g)? Nju ne privlače opasnosti, ali svejedno mirno ne spavam. Njoj je sve naporno i ako je život takav - ne isplati se živjeti.

Dobila je kućnog ljubimca, samo da bi joj život bio ljepši.

Kupila sam kameru prvenstveno radi njenog interesa za snimanjem. Da bi mogla raditi nešto što je veseli. Jer škola je ne veseli.

Od svih vanškolskih aktivnosti je odustala (sve je ona željela i u početku bila oduševljena).

Da bi odrasla neke odgovornosti mora preuzeti, neke zadatke samostalno obaviti... I nakon svakog mog inzistiranja da učini nešto (protiv njene volje), brinem je li zaključila da je to za nju preteško – i ne isplati se živjeti.

Najmlađi sin je valjda na tatu (normalan). Nadam se. Za sada djeluje tako.

moj brat je isti tvoj sin, imam 23 godine, trenutno mamu i ostatak familije usrećuje apnejskim ronjenjem( ronjenje na dah) solo na velke dubine, što je samoubilačka misija :roll:
Dosad je rafting skiper, bavi se slobodnim penjanjam, skače one ekstremne skokove...da ne nabrajam,...
jednostavno je lud za opasnostima
100% njima neš nije u redu s potrebama za adrenalinom, da mu ga daš intravenozno :mrgreen: (ja ih razumijem, bez čokolade i navale endorfina bi umrla :mrgreen: )

Citiraj:

---

imam 23 godine

---

nemam ja nego on ofkors :lol:

Citiraj:

---

krumpiric prvotno napisa

...
100% njima neš nije u redu s potrebama za adrenalinom, da mu ga daš intravenozno :mrgreen: ...

---

Evo zašto volim forum, uvijek se nađe neka mrak ideja. :)


Kako preživljavate bratove avanture?

Meni se čini da bi svaki njegov skok ili zaron (kad zaroni) izazvali predinfarkno stanje.

Citiraj:

---

NetkoMiOteoNick prvotno napisa

...Da bi odrasla neke odgovornosti mora preuzeti, neke zadatke samostalno obaviti... I nakon svakog mog inzistiranja da učini nešto (protiv njene volje), brinem je li zaključila da je to za nju preteško – i ne isplati se živjeti...

---

:lol:
istu muku mučimo
teškog li i nepravednog života u kojem se ne može samo izležavati, surfati i, uopće, džabalebariti!

Citiraj:

---

NetkoMiOteoNick prvotno napisa

Citiraj:

---

krumpiric prvotno napisa

...
100% njima neš nije u redu s potrebama za adrenalinom, da mu ga daš intravenozno :mrgreen: ...

---

Evo zašto volim forum, uvijek se nađe neka mrak ideja. :)


Kako preživljavate bratove avanture?

Meni se čini da bi svaki njegov skok ili zaron (kad zaroni) izazvali predinfarkno stanje.

---

ja se uglavnom "pravim" da ne znam kad ode ronit i sl, jer kad znam...pa, ne osjećam se baš najbolje... :/
mama malo brlja o sigurnosti i tome da treba imat partnera za ronjenje, da mora trenirat, bit u formi, ovo, ono, ne može ga spriječit, pa ga pokušava natjerat da barem ne riskira :/
vjerojatno se sva trese dok on izvodi, al pokušava se pravit cool :/

Moj klinac skače s biciklom, i sav oduševljen prepričava kad je naučio novi trik. Mislim da je kod njega u pitanju želja da bude sličniji starijem bratu i potreba za dokazivanjem, a ne potreba za adrenalinom.
Nije nam pri srcu lako, ali draže mi je i to nego da čmrlji u sobi. Osim toga, zapravo ga ne možemo spriječiti. Sav trud usmjeravamo na to da ima kacigu na glavi. Prilično smo sigurni da je skine iza prvog ugla. :(

Svaka cast pokretacu teme, ja sam sutila i trpila jer sam mislila da sam jedina.
Moj malac, 6 mj, ima specifican nacin kmecanja, isprekidano, sve u istom tonalitetu i zvuci ko najiritantnija sirena. I ne gasi se, mislim da kad bi ga pustila, da nebi stao satima. To je najcesce; dok ga skidam, dok ga oblacim, dok mu stavljam pelenu, dok vidi da mu radim jesti ali mu nedam te iste sekunde jer moram ohladiti, dok ga uspavljujem preko dana, dok ga brisem poslje kupanja, dok sjednem s njim na rukama (ima 9 kg i nemogu ga nosit satima) i ponekad jednostavno tak bezveze jer mu je dosadno. 2 dana u mjesecu je dobar i ja sam onda nasretnija osoba na svijetu. Po noci lose spava zbog zubica sto znaci da sam kronicno neispavana svih 6 mjeseci. MM je terenac i doma je samo vikendom tako da kad dode i pocne mi drobit kak je on jadan umoran (iako svaku noc odspava svojih 8 sati) i zasto mi se nakupilo toliko vesa za peglat i davat mi savjete zasto ne peglam svaki dan pomalo, meni para ide na usi i ulovi me strasna zelja da sjednem u auto i odem i pustim ga nek se on bori s malcem barem jedan dan. Mislim da bi poludio. Nezna ga ni okupat sam, presvuce ga samo ako ja ne stignem a najnovija izjava mu je da ne zeli ic sam s malim u setnju jer se ne osjeca ugodno. Sta god mu to znacilo.
No nije ovdje rijec o MM-u nego o mom kmecalu kako ga odmilja zovem. Stvarno ga obozavam, rastopim se svaki put kad mi se nasmije ali ponekad stvarno imam zelju da pobjegnem negdje i vristiiiim duuuugo.
Hvala vam na ovoj temi, vec mi je lakse...

oh koksy kako te razumim...o da, itekako te razumim :mrgreen:

moja kmeca od kad se rodila (pa ne čudi da joj je srednje ime: plačipi*da).

moj zakoniti je prvi put osta sam samcat s malom kad je ona imala nekih možda godinu i po (sad koji misec manje nije bitno). ja jednostavno pukla, obukla se, sila u auto i otišla na osamu pušit i brojat komarce. samo da ih ne gledam - ni nju, ni njega.
i tako oni ostanu i ko po vragu (ili za dišpet) mala se pokaki do nosa. tribam li spominjat kako je on do tada nikad nije presvuka :roll:
i sad: ili će je pustit da smradači po kući i ošteti guzu ili će je prominit :?
i odluči se pajdo uhvatit u košđac s punom pelenom (a bome i van pelene). ali kako, s čim, šta prije, šta posli, kojim maramicama, di su pelene....a ne smije nazvat na mob jer bi ga kroz njega dahom usmrtila.
i domislio se on svome jadu: pozove malog susida (tada je imao malac 10-ak god.) da mu pomogne. mali držao Šefici noge dok je ovaj fino očistio nered. :lol: :lol:
kad sam se vratila doma: pelena okrenuta i zakačena naopako (nema veze, bitna je bila pokazana volja), pola pakiranja maramica nema, soba smrdi ko krmetar.....a meni drago ko prasici. i od tada je mm uredno mijenjao svojoj potomčici pelene i brisao ukakanu guzu. :mrgreen:
sve se može kad se hoće jer sila Boga ne moli (pa ni kad su govanca u pitanju).

btw, južina je, pada kiša, depresija živa, a Šefica dobre volje da ne može bit bolje. ma milina jedna. čak nije zarevala niti jedan jedini put danas. imala je same izljeve nježnosti: mama, ti si dobrica. mama ti si meni lipa. mama, ja tebe puno volim. :heart:
e sad tribam li ja naglo počet zazivat kišu koju mrzim iz dna duše jer je jedino na južinu i kišu moja mala zvir dobra ko dobar dan.
a kako čujem, od sutra bi mogla bura. a bura je kod nas predatastrofalno stanje. ona na buru doslovno prozvizdi, a mi skupa s njom. sve joj smeta. ko rđavom đ**i dlaka :mrgreen:

bumo vidili šta nam donose predstojeći blagdani. čak ću malo mantrat za oblačno vrime. :lol:

Citiraj:

---

Loryblue prvotno napisa

ali kako, s čim, šta prije, šta posli, kojim maramicama, di su pelene....a ne smije nazvat na mob jer bi ga kroz njega dahom usmrtila.

---

lory, riknut cu :lol:

jedva cekam da ovog mog radoholicara ostavim s malim na cijeli dan. bez njegove mame da mu uskoci na svaki mig. steta da to nisam mogla napraviti kad je mali bio u najgoroj fazi, a ja pred troslomom zivaca.

ali nece ni to biti ultimativno zadovoljstvo posto cu ja bedinati novu bestiju.. na kraju ce opet njemu biti bolje. e, j*bo ga ja!

a lory moram - :lol: :lol: :lol: za slikovite opise dogadjaja :lol: :lol: :lol:

Svima :klap: na otvorenosti. Loryblue, uveseljavas me vise nego Ariana Culina.

Ja vjerujem da je Priroda roditeljstvo zamislila kao uzivanje i priliku za osobni rast. Ponekad nam ta perspektiva izmice, i to je isto ok, dio tog puta. Jednostavni trikovi relativizacije mogu pomoci - npr. zamisljanje kako ce odredeni dogadaj izgledati za 20 (ma sto 20 – par!) godina, ili kako bi izgledao da je gledan s druge planete …

Uglavnom, ja se trudim pozitivno razmisljati, kako znam i umijem – izraženo kroz haiku:

Jednog dana, pogledao sam u nebo.
Prošla je ptica i p***ala me u oko.
Nisam se smijao. Nisam plakao.
Jednostavno sam bio sretan što krave ne lete.

8)


:lol:

Ajme, cure, svaka cast na topicu!

Stvarno mi je drago da nisam jedina koja povremeno puca po savovima.

Kad dodje kriza, ja se tjesim mislima 'uzivaj, nece jos dugo, sad su mali, brzo ce oni odrasti' (tako bar svi kazu). Iako, neke stvari su lakse, a neke bas i nisu.

Ma najgore mi pada to kaj sam stalno doma, u ova 4 zida (a UOPCE nisam tip za biti doma, neg' bi se stalno negdje skitala da mogu :roll: ). I, da, stalno hodam zaflekana, nepocesljana, i samo prelazim iz trenirke (vani) u pidzamu (po doma) i onda opet u trenirku.

A, da, i mene kenjkanje IZLUDJUJE.

Šta je ovo, niko ne kuka već 6 dana???

Ja se juče nisam smela javiti. Imala sam dan kakav nisam imala u životu. Probudila sam se besna i ostala besna do kraja dana. Na poslu sam si nalazila sitnice za odvraćanje pažnje, molila boga da mi niko ne svrati na kafu, javljala se na telefon na silu...

U vrtiću sam imala slom živaca dok sam spremila decu koja su po pravilu njurgala od kako su me videli na vratima. Mm nije znao šta me je snašlo pa je pokušavao da pored dece umiri i mene ali je pravio samo veći problem.

Ručala, ostavila sve i otišla u spavaću sobu. Mm je izjavio kako se mora vratiti na posao ali me nije interesovalo. Ja sam se osećala loše i red je bio da me napokon neko ozbiljno i shvati. Predala sam mu decu i nisam se javljala sat vremena. Onda sam nam skuvala kafu i otplakala mu turu objašnjavajući mu da se ne ponaša kao otac, da on ima decu samo za reprezentaciju na proslavama, da deca nisu akvarijske ribice već se mora raditi sa njima...A sve to jer sam tako besna slušala Matiju kako mu 3 puta u 3 minuta kaže da mu se kaki. Odgovor mm-a je bio ''Da budem siguran da me ne zeza'' . I jer sam na svoje ''Loše se osećam'' dobila ''A mene boli glava''. Mislim, zabole me šta tebe boli, ja ti pričam o SEBI

Ipak je otišao do posla na 1h ali se vratio po dogovoru u 20h, prisustvovao je spremanju za spavanje (koje sam ja odrađivala btw), bio na netu dok sam ja čitala priču, poljubio ih i vratio se na net. Nakon pola sata tišine ušao je na prstima u dnevnu i pitao me hoću li da gledamo nešto zajedno što sam odbila i otišla da legnem ostavivši prizor sličan Hirošimi po celom stanu.

Jutros vidim da je sređivao dnevnu i trpezariju. Nije doduše oprao suđe ali za njega je i ovo previše. Ja sam za svaki slučaj na valerijani

jao jucerasnji dan je bio kaos!!!!!! ujutro je pocelo s obuvanjem cizama..histerija i plac tako da je izlazak po kruh se oduljio na spremanje od preko pola sata jer su ti ispadi eskalirali, onda vani sve super dok nije poceo skakati po lokvetini nasto sam ja pukla i urlala vani kao sotona, e onda je u pekari nabijao po staklu gdje sam opet ja pustila svoj ultrasonicni glas,,,,pa ulazak u ulaz i lift katastrofa,,,,,,pa skidanje jakne nemoguce i tako da sam u jednom momentu sama sebe zaglusila svojom histeriom a njega sam poslala da sjedi u sobi......e onda smo se nakon razgovora pomirila i u tom trenu je zatrazio jabuku a ja sam shvatila da nemam jabuku vec bananu koju on nece , da nemam vise u novcaniku kuna i sjala sam na pod i plakala ko kisna godina jer nisam se sjetila jabuke i bankomata...i skupilo se...i fizicki i mentalno sam iscrpljena i onbda je on poceo jako plakati jer sam ja tuzna i onda sam ja jos vise jer sam bila gruba tako da sam i skoro povracala...jedva sam se smirila, i onda smo se zagrlili i zaspali na krevetu u dnevnoj sobi...a on se u jednom momentu probudio i rekao mi -ljubav-i zaspao-e tu sam pukla i plakala jos ko sotona...uf oduran dan kada sebe mrzim jos mjesecima iza takvog sotonskog dana...gadim se sama sebi.... aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa..... ... danas sam kao da me je tenk pregazio :cry:

Citiraj:

---

NetkoMiOteoNick prvotno napisa

Moji jadi...

Sinoć mi je sin (15g) dao da biram 'ću l' ga pustiti u paraglajdere ili padobrance. Obje škole su besplatne - financira neko ministarstvo u svrhu sprečavanja nepoželjnog ponašanja mladih - baš su me usrećili.

---

Moj savjet ti je paraglajding. I ja sam malo bila u tome.Prvo se pentraš po brežuljcima, nosiš 10kg opreme pa ako te to ne odbije probaš tandem s instruktorom, pa onda učiš dizati paraglajd, moraš položiti ispit, uvijek se ide u velikim grupama i dok ne naučiš dići glajd i zakočiti. Prvo se ide na brdašca pa se skače s njih, max 10m visine. Postepeno sve, mislim da nije opasno.
Slobodno ga pusti ako izdrži sve do prvog leta.
Sorry na prvom nedovršenom postu, klinac ga je postao. :mrgreen:

Samo da se prijavim - zbog gadne boleštine smo morali biti 3.mj. u kući a to je bilo od 11-2-mj. znaći nedavno.
Ništa nije tolio grozno koliko besmisleno objašnjavanje zašto ne smije ići van, igrati se sa prijatljima, ići u igraonicu, u dućan, samo u šetnju...
Ne kuži miš mali, pa kada je napokon ozdravio i obavio 15 kontrola po razno raznim doktorima i krenuo u vrtić pitam ga - Šta misliš kuda danas idemo. a on kao iz topa - u bolnicu kod doktora, e onda sam stvarno pukla, te se rasplakala kao kišna godina... :cry:

Koliko god mi je bilo teško sa nijm doma, ipak kužim da sam se naučila kontrolirati, te kad mi je dosta pokušavam ne urlati, nego se maknuti na 5 min. i stvar funkcionira. :saint:
Uz sve to primječujem na njemu velikiiiiii pomak, zrije te je sada puno mirniji nego prije 4.mj. - ima istine što kažu da su sa 4.g. zreli.
Cure možda sa tri....

aaaaaaaaaaaa do 4-te godine cu poluditiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii....stalno se placem...uf...mozda je puni mjesec

ovo je mjesto za jadikovke, a ne za konstatacije kako su oni zapravo super..naravno da su super..

jedino kad nisu i kad bi ih čovjek katapultirao ili ostavio u dućanu, onda se piše ovdje :mrgreen:

tribam li opisat sramoćenje za vrime posjeta koje smo odradili tijekom Uskrsa. :?
ne tribam naravno.
tibam li pisat da je opet bilo scena i the scena urlanja, bižanja, neću-kanja, vikanja....a rezultirali su šeficinim padom, razbivenim kolinom i gaćama.
ni to ne tribam, naravno.
tribam li pisat kako križam dane na kalendaru, a ni jedan ne zaokružim kao veseo i bez scena proveden dan.

sve ja znam kako će oni brzo odrast, kako su mali, slatki "vragovi" jako kratko vrime. ali heba ga pas ko živ ko mrtav dok se moja Šefica ne skulira, smiri i "uozbilji" makar malo. živčoke mi je debelo načela i otanjila. evo ih ko paukova mreža tanki i prozirni, gangliji me bole, siva moždana kora mi sa svakim njenim novim šouom dobiva godove ko stablo od godina.
pa upućujem pitanje svekolikom virtualnom čitateljstvu: je li mi kasno tražit uputnicu za dugotrajnije ležanje i odmaranje na psihijatriji. :mrgreen: jer sam već slučaj za poduže kliničko ispitivanje.

neka ovo ostane iskreni topic nas nesavršenih majki kojima djeca urlaju ko nespašena i kidaju živce

savršene majke imaju ostatak foruma

i da marko ima 4 godine i pravo je krenuo sa scenama

sa 2 i 3 je bio mila majka

Isuse, Maria71- prešla slučajno preko tvojeg potpisa,a nisam skužila i skočili mi pred oči ovi tvoji vampiri - srce mi je stalo. Tek sam kasnije shvatila otkud. :lol: sori OT
Mi smo uvijek najgori kod doktorice, sva djeca sjede, a moji sve od igranja, maženja, divljanja, plakanja, svađanja - cijeli repertoar i naravno kad pozvizdim uvijek se nađe neka majka jednog djeteta mirnog anđela da me gleda prjekorno.
Sestra me uvijek utješi -kaže da djeca moraju bit takva, da su njoj sumnjivi oni koji sjede mirno tri sata, ali ja svaki put zaključim da ne idem više sama s njima - dok on bježi van ona mora na vc, ona se zalije od glave do pete dok on ruši stolice :x