joj ne znam, meni je stvarno pravo veselje što margita hoda :) baš neko olakšanje, sve mi je sad jednostavnije, i park, i šetnja, i dućan ...
Printable View
joj ne znam, meni je stvarno pravo veselje što margita hoda :) baš neko olakšanje, sve mi je sad jednostavnije, i park, i šetnja, i dućan ...
mozda zato jer imas vecu razliku, tj. zara ti je vec velika.
i opet ,sve ovisi o djetetu.
meni je s oboje bilo :roll: kad su prohodali.
nekako, dok ne hodaju, daju se nositi u marami, voziti u kolicima, pa mozes nesto s njima obaviti. naravno osim ako odmah ne hoda za rukicu...
nadalje, dok mi d. nije hodao, mogla sam s oboje u park, a sad jedno na jednu stranu, drugo na drugu, pa ti trci...
vjerojatno.Citiraj:
mozda zato jer imas vecu razliku,
kad u parku otrče svaka na svoju stranu, zaru je dovoljno samo pratiti pogledom. iako, i margita je jako samostalna, mogu si dozvoliti da ne budem stalno u njenoj neposrednoj blizini.
(osim kad sam dovoljno glupa da ih sama odvedem u maksimir u nedjelju popodne. nikad više bez MM-a to neću ponoviti)
ma i ja ih hendlam u parku oboje. jer moram. ali mi je to stres.
m. je isto velika, ali cesto ima fore da se npr. popne na tobogan i izigrava frajericu, a ja moram odozdola paziti da gore ne nastane neko naguravanje medju djecom, a d. recimo istovremeno pretrcava ispred ljuljacke :roll:
velim, bez obzira sto meni d. nikad ne pada, i opcenito je puno mirniji od m. bude mi ipak jako naporno.
parkovi su zapravo puni opasnosti, nikad ne znas kad ce ga udarit ljuljacka, kad ce se nekam popest, kad ce pronaci komadic stakla na podu.
meni u gradskoj atomosferi, ni jedan ni drugi nisu za ostavit izvan vidokruga...jedino kad smo na vikendici, svi cetvero, djeca trce po pustom polju, mm pazi na jedno, a ja na drugo.
zaboravih pitati, a sto se dogodilo u maksimiru?
ništa strašno, bila je užasna gužva, a svaka je inzistirala na svom dijelu parka (marge na onom dijelu za bebače, zara na onom velikom toboganu i paukovoj mreži) i svaka je histerizirala ako sam ju od tamo makla. a zbog veličine igrališta i količine ljudi nisam mogla jednu (odnosno zaru) ostaviti samu.
onda me razumijes. kod nas (jarun) su uglavnom svi parkovi malo veci, a buduci da su dobro opremljeni uglavnom ima puno djece. tako da je nama to svakodnevnica.
ima naravno dana kada se moji zaljubljeno igraju, zajedno jasu na istom konjicu, zajedno se spustaju niz tobogan jedan iza drugoga, grle se i ljube :heart:
ali bome ima i drugacijih dana, kada svaki trci na svoju stranu, ona visi naglavacke s najvise penjalice i producira se pred vrsnjacima, on mi istovremeno tantrumira i baca se po podu jer sam ga stoti put maknula isppred ljuljacke na kojoj se skolarac ljulja kao divlji i uopce ga nije briga za manju djecu...
ja u takvim situacijama dobivam slom zivaca...neki dan sam pred punim parkom vikala na m. :oops:
ali i to je bolje nego ih drzati cijelo popodne doma.
utjesila si meCitiraj:
Lutonjica prvotno napisa
sad smo bas bili s nasom fizioterapeuticom. kaze da je sve ok kaj sama radi (kako si i ti rekla :love: ) - no ne dize se "na noge" jos u pravom smislu nego se dize uz iskorak ali na punu petu i to je sve ok :D Sad se vec manje brinem. Klecanje je vec skroz normalna stvar. Naravno, ja je ne planiram "vodati za rukice" pa mozda ne prohoda samostalno ipak onoliko rano koliko sam mislila.
XCitiraj:
sorciere prvotno napisa
I prijavljujem još jednog malog "hodača" sa nepunih 8. mjeseci