Kad ce pocet spavati sam?

za svaku preporuku Elizabeth Pantley -. No cry sleep solution. Tu ti je sve rečeno

Mi smo baš zbog tih dugotrajnih uspavljivanja (pri kojima uspavljivač često zaspi prvi) počeli puštati M. da bude s nama u dnevnom boravku dok ne zaspi. Kad joj se prispava legne na kauč i sama zanjonji, ili traži ciku, ili tatu da je mazi... kako kad. Svakako, spava na kauču i poslije je odnesemo u sobu. Ne nosimo je odmah jer se i ona budi, zove, treba ići gore k njoj i opet se onaj koji ode ne vraća :mrgreen:
Mene ustvari više zanima kad će ona u svoju sobu i tješe me i ohrabljuju neki postovi ovdje. I ja vjerujem da će biti lakše iseliti M. s bracom u njihovu sobu, nego da dijete treba iseliti samo. Ovako ih je dvoje, bit će lakše, valjda, kuc kuc.
Sad nas je četvoro u jednom krevetu i već je poprilična gužva :roll:
A dječji krevetić... dođe mi da ga rastavim i naložim, nitko u njega ne želi ni primirisati :/

Pcelica skini stranicu od kinderbeta i stavi ga uz vas krevet, kod nas u toj konstrukciji balerina tako spava kad dodje nama nocu, i vise joj pase, jer je ne zguramo, kad ona odluci biti na nasem krevetu, nekad BC zavrsi u njemu. uglavnom nama sluzi dobro kao prosirenje prostora 8)

Spajalice, provali smo i kod nas to sa spuštenom stranicom ne funkcionira.
M. spava između nas, u krevetić se nije čak išla igrati ni kad smo ga montirali za braca. Toliko je ne privlači.
P. spava na meni, ne kraj mene, nego meni na prsima, i tako skoro cijelu noć. Kad ga spustim pored sebe negoduje i budi se. U krevetiću je dosad spavao svega par puta i to tako da košaru (u kojoj preko dana spava) stavimo u krevetić.
Kod moje djece svaki dodir s krevetićem izaziva buđenje. Ma čudo jedno...
Tješim se da će narasti i otići iz našeg kreveta.
A onda će nam faliti :)

Ni ja nemam baš pametni savjet. :/ Mališa je ravno 4 god.
Kad se samo sjetim da je moja beba bila tipa: nahrani, položi u kimbač, ugasi svjetlo i izađi iz sobe. Kad je bio veći, znao je baki reći: idi u šoju šobu i zatjoji vjata. Ja cu šam špajati :)
Onda je dulje vremena bio bolestan i bilo je naporno svako malo ustajati i saginjati se u kimbač. Premjestila sam ga u svoj krevet i od tada spava samnom.

U jednom trenutku izludilo me noćno ritanje i guranje i preko noći sam ga vratila u kinderbet (Kad je uslijedio slavni komentar: Mogu ja tebe i iz kimbedeta majtjetijati :evil: )

Ali, nekako se je malo, po malo opet vratio da spava samnom. Rečenica: Mama, ja bi se mazijo! -je bilo dosta da se ja rastopim.
Sada mislim da trenutno nema šanse da se vrati u svoj krevet. Baš zato što se navečer želi maziti i očigledno mu to silno treba.

Nekad mi je muka, jer me čeka još posla, a znam da ću zaspati prije njega. Uveče uglavnom divlja, skače po krevetu, provlači se ispod popluna i tek kad ugasim svjetlo, počinje uspavljivanje. Priče ne pomažu, jer nakon njih opet slijedi skakakanje i igra.

S druge strane, znam da će ove godine proletjeti, da ću ja biti ta kojoj će nedostajati grljenje i maženje svoje bebice, a on će postati "veliki". Zato se ne opterećujem, malo istrpim i čekam da vrijeme učini svoje. ;)