Printable View
da te utjesim, i moja je dugo tako..ne znam bas da li 2 godine ali u principu godinu i pol sigurno ako ne i vise..kad bi imala vece komadice zagrcnula bi se, gusila itd..u isto vrijeme sam gledala kako djeca mladja od moje jedu stapice bez problema a meni je to bila nemoguca misija..i ne znam, samo od sebe se sve promijenilo, pocela je lijepo zvakati, sve jede..mozda je pripomogao i vrtic jer i tamo jedu vece komade..tako da ne znam, probaj malo po malo..
Ozbiljno razmišljam o tome, ali nisam sigurna kome da se obratim.
Ove godine sam ga odlučila upisati u vrtić jer se nadam kad vidi drugu djecu da će se i njemu okrenuti u glavi. Već me to jako zamara jer mu ništa ne mogu dati jesti ako odemo negdje. Jednostavno kad hoće pojesti, pojede, ali nekad sve uredno sažvakano vrati u tanjur ili meni u ruku. Nema nikakvih problema sa govorom, jako je inteligentan dječak, ali jednostavno me izluđuje to njegovo nehranjenje, pogotovo što je mama veliki gurman.
Kod nas je sa starijom curom identično kao kod a72, sve joj je "hrskavo" i jede ukupno pet stvari (u početku miksali, kasnije nije htjela drukčije). Mali ima 14 mjeseci i jede apsolutno sve što smije u svojoj dobi - grize i žvače koliko već moža sa svojih osam prvih zubi :). Jede ko pravi, večeras grickao kisele krastavce polako sam. Dogodi se da se zagrcne, ali onda iskašlje i fura dalje opreznije.
Meni se čini da ću ja svoga sina slati u školu sa mikserom:lol:. Iako mi je to živi smjeh, moram reći da me ipak frustrira činjenica da me se gleda kao nesposobnog roditelja, bez obzira što sam sve pokušala. Nekako se tješim da će tome jednom doći kraj ali stvarno mi je žao što moj slatkiš ne može uživati u toliko ukusne hrane zbog svoje tvrdoglavosti.