Upravo sam smislila novo ime za takvu vrstu literature, samo mislim da ne prolazi na ovom nasem pristojnom forumu.
Printable View
Upravo sam smislila novo ime za takvu vrstu literature, samo mislim da ne prolazi na ovom nasem pristojnom forumu.
sapni, sapni, sitnim slovima
Ma samo pogledaj svoj prethodni post, sjeti se kolumne i samo ce ti doci.
Pa muževe uglavnom nađemo tamo gdje živimo ili gdje se krećemo. I nađemo nešto od ponuđenog. Naravno, i same smo obilježene time gdje živimo, kao i muškarci.
Samo, nama je logičnije željeti promjene. Želimo da nam bude lakše. Oni ne žele da im bude teže, pa ne žele promjene. Ili ne znaju kako bi, a nisu baš jako motivirani za naučiti. I tu često ni ljubav ne pomaže.
Opet - ovo su moja opažanja većinske situacije. Parovima koji imaju bolje međusobne dogovore od srca čestitam.
marta, chick-shit?
ups :)
Pobogu vertex,
shit-lit
kad vec moram tako bukvalno, al ni ovo tvoje nije predaleko, stovise, prilicno opisno.
Uh, koliko mogućnosti!
Tvoje je bolje, moje je malo seksistički.
Eh, o tome kako ih pronalazimo i o promjenama, dalo bi se...
MM je za vrijeme naše veze te sve do rođenja prvog djeteta bio drugačiji što se tiče "kućanskih poslova".
Kako sam ja bila kod kuće skoro cijelu trudnoću i godinu dana po rođenju, bilo je sasvim normalno da ja radim i obavljam većinu (čitaj SVE) poslove.
Kad sam ja počela raditi, stvari se nisu puno promjenile, jer stvorila se "navika" da je sve obavljeno. Silom prilika iskrsnula su brojna putovanja i školovanja, i tada sam se ja "dokazala" da mogu i raditi i hendlati djete i kuću. Došlo je drugo djete. stvar se još jednom "zavrtila". Nakon mog povratka na posao, ja sam bila ta koja sam uza sve još i putovala službeno i školovala se i , naravno, stizala i sve ostalo (eto opet se hvalim - baš sam super....).
Ono što mene čudi je ta "muška amnezija". Kako od jednom više ništa ne znaja, ne može, ne želi, nije mu važno, ...
Ma i oni žele da im bude lakše. Samo, rekla bih "još više lakše".
MM često kaže: kad te žena tjera da rdiš nešto, razbij, uništi, ... slijedeći put će napraviti sama. ž
Na moju žalost, kod nas je otprilike tako....
shit-shit je najbolje :mrgreen:
Šta si radikalna :lol:
ako cemo matematicki, onda:
shit+shit
ili
shit x shit
Misliš da se ne oduzmu?
:lol:
Ovako je i kod nas.Citiraj:
Mima prvotno napisa
MM radi skraćeno radno vrijeme tako da drži sva četiri kuta kuće (ja se čak ne mogu ni zavaravati da držim barem 1), više je s djecom, odlično kuha, čisti, sprema... :reklama:
Sve će napraviti, nikad mu ništa nije teško, tolerira moje inzistiranje na slaganju štipaljki po boji i sl, ne prigovara...ALI...tipičan primjer - Ja kažem da stavi suđe u perilicu. On stavi. Tri sata kasnije ja krenem vaditi suđe, a perilica neupaljena, suđe prljavo. Ja pitam - zašto nisi upalio? On kaže - pa rekla si mi da stavim suđe.
Ono što ja izričito ne napomenem, organiziram, napišem ili dogovorim, on se toga neće sjetiti.
Neki dan vodi Lovru na plivanje. I vraćaju se doma 15min kasnije - ja im nisam spakirala kupaće i nisu se imali u čemu kupati :roll:
da :mrgreen:Citiraj:
vertex prvotno napisa
Joj, kako mi je ovo poznato :lol:Citiraj:
icyoh prvotno napisa
i ja isto. na prste jedne ruke ih mogu nabrojati.Citiraj:
vertex prvotno napisa
trudim se doci tamo, ali jos ne stigoh :mrgreen:
ichoy, obzirom da tolerira slaganje stipaljki po boji :-o, ja bi mu ostalo oprostila.
ja ne znam, možda zato što sam odrasla u ženskoj familiji, s mamom i sestrom :mrgreen: , al mislim da ne bih mogla nikako podnijeti da ja sve moram, a on čita poslije ručka. a jednako radimo i jednako zarađujemo. ajd bar da zarađuje pet put više od mene, pa bih kvragu mu oprostila te čarape na podu. il da radi u rudniku, a ja u uredu, isto.
jedino rješenje koje ja vidim u toj situaciji, za spas braka je čistilica. najozbiljnije. za zadnje pare. pa bih ono dnevno još nekako potrpila. ako je tako šarmantan ko ovaj nenin i dobro se seksa :mrgreen:
Meni općenito nije normalno da jedan od supružnika ne radi ništa po kući i oko djece. Ajde de da odradi 80h u uredu, onda mi se podrazumijeva da gro kućanskih poslova odradi manje zaposlen supružnik ili da plaćaju čistilicu. Inače ne.
Ovako je i kod nas i mene to izluđuje.Citiraj:
icyoh prvotno napisa
Kod nas nije baš ovako, ne mogu reći, nego se to moje 'šefovanje' odražava na baš glupim stvarima, i oboje smo za to krivi.
Npr. MM mene zove da me pita što da obuče djetetu kad idu negdje van, što meni ide na živce.
Ali ide mi na živce i kad joj za van obuče majicu koju ja smatram 'kućnom'.
o ja uživam u stereotipima, tako su ugodni...
Ja bih da se muvam po kući i sve uz brbljanje na telefon i između dvije kave poredim, muž dođe odigra s djecom neku društvenu igru, ja im serviram večeru, on im ispriča priču prije spavanja dok ja pospremim, onda on odnese smeće,prošeta psa i donese mi čip i dips s beniznske i složi margarite... A nitko od nas nije premoren i lud
Pa nek je vama shit-shit sto puta, meni je to guš-gušt
pikula, to tvoje nije shit+shit. jer se ti muvaš po kući, ne radiš, a on radi i nosi lovu. i tako ste si podijelili. i opet ste, ajmo reć na neki način ravnopravni.
ALI ako oboje radite isto zahtjevan posao, i u isto vrijeme dođete isto umorni/odmorni s posla, pa jedan sjedne na kauč, a drugi se hvata padele/pegle/djece, onda je to stereotip, i to stereotip jako prisutan u našem društvu, a u kojemu samo valjda ti nalaziš gušt-gušt. :-/
nisam ja tema, ali kad vidim toliko shit-shitanja, da malo uravnotežim :)
gle sebičnost nije rodno određena
može se biti egocentričan na milion načina
i naravno da to ne može biti gušt
e vidišCitiraj:
Nena-Jabuka prvotno napisa
moja namjera nije da tebe izjedaju crvi jada, ni bube očaja i žao mi je da si to tako shvatila
MM definitivno nema apsolutno nikakvu žicu za popravke, sat na DVDu i sve elektroničke uređaje ja sređujem (koliko znam, a ako ne znam tražim majstora)
dokle god mi stvari funkcioniraju na dnevnoj bazi, dotle mi nije važno što ponekad moram zvati majstora ili frenda da izbuši rupu i pričvrsti lampu
ne kažem da on nema svoje mane i da ne radi ništa što mi smeta, ali ja sigurno radim više takvih stvari (barem onoga o čemu je u članku riječ - a od tuda smo krenuli)
ja sigurno radim više stvari koje većini idu na živce - radim popodne, on je ujutro odveo djecu u vrtić/školu, ja sam na netu, malo ovlaš nešto pospremim, ali zaboravim pokupit mrvice sa stola
njemu se na to diže kosa na glavi (u teoriji doduše), a ja zaboravim na to
al nije da se ne trudim, samo me nekad treba podsjetiti :mrgreen:
ne mogu si zamisliti da bi živjela s muškarcem koji ne radi tzv. kućanske poslove. to mi je potpuno bizarna ideja, kao da letim svemirskim brodom ili koljem piliće.
ja se ne pronalazim u članku :angel:
A zašto sam ja ipak šefica je zato što imam više primjedbi ako nije onako kako sam zamislila :mrgreen: nego on. A što se tiče marljivosti nisam mu ni do koljena :oops:
Ja se ne mogu baš požaliti iz moje perspektive, dok bi se neka druga možda na mm-a žalila. Ja sam kući, a on radi tako da ne mogu očekivati da on obavlja i kućanske poslove, a svejedno ponekad neke obavlja. Ono što meni godi jako je što me uvijek pita šta mi može pomoći i onda to ne ostane na pitanju nego stvarno i pomogne i tom čovjeku stvarno nikada nije teško meni pomoći. Nikada ne dozvoli da teglim vrečice iz dućana ili nešto teško ( on će uzeti svih 10 vrećica u trgovini kolko god se ja puta svađala s njim, ali je takav). Uvijek vidi kad sam umorna i kad mi nije dobar dan, ne moram mu reći. S J. se bavi jednako kao i ja i uživa u odnosu s njom.
Ono što je meni smiješno, a ponekad, ali samo ponekad mi digne živce je što me pita za sve i svašta i u vezi svega iako je sto puta prije napravio istu stvar, pa se ponekad osjećam kao mama koja ima dijete koje je u fazi 'zašto'.
Sve u svemu kad se sve zbroji i oduzme ja zadovoljna, e sad bi trebalo njega pitati.:-)
:mrgreen:Citiraj:
rahela prvotno napisa
xCitiraj:
mamitzi prvotno napisa
stvarno to nemogu zamisliti, i to je razlog što imam muža kakvog imam :mrgreen:
prijavljujem muža koji kuha, čisti, pere, pegla, obavlja kupovine, radi sve popravke i malo veće majstorije, pristojno zarađuje,odgaja dijete, odlično izgleda...
i na mene se odnosi sve pobrojano ( osim zadnjeg )
je, je :mrgreen:Citiraj:
cvijeta73 prvotno napisa
I istina je da bi teta čistilica bila spas, tom se mišlju bavim par godina i uspjela sam ju imati svega par meejseci, dok je beba bila posve mala.
No, dobro, to sve nisu razlozi zbog kojih bi se, recimo, razvodila, srećom , takvih nema.
Divno mi je pročitati ovo što kaže mamitzi da je njoj muškarac koji jednako (ili više) po kući kao dobar dan.
Ja sam se otpilike za takvog udala, no s godinama se laganini počeo smanjivati njegov udio u kućanskim poslovima.
E, rahela,nisam ja mislila da ti ili bilo tko drugi svjesno i namjerno ubacuje bilo kakve crve, to mi sami sebe izjedamo ako nam nešto nije pravo, nitko sa strane ne utječe na to.
Kao da ja sad, ecimo, ispričam kako je MM postavio sve stropove u kući, sve te drvene obloge u potkrovlju, sve pofarbao, pločice zalijepio, drva iscijepao, kompjtuer popravio, sazidao rub ograde koji je falio itd., a nekome bude bed što njezin muž ne zna ni žarulju promijeniti.
Malo je tu jedino problematično što se ti radovi i popravci događaju periodično, ali ne svaki dan i ne više puta dnevno, kao što je slučaj s kuhanjem, posuđem i odjećom.
(ono za slaganje kvačica po boji, molim te reci da se šališ:-o)
e sad me popljujte, ali žena iz kolumne ima stvarno problema s granicamaCitiraj:
pužić prvotno napisa
ok, jurcanje po trgovini im je u toj dobi stvarno zabavno, i moja to voli, čak se i igramo skrivača, ali uvijek pazim da nešto ne sruši, ne uništi
kad bi krenula s otvaranjem nečega, ne bi mi palo na pamet vikati joj baci, to je fuj, doći će vuk, bla bla, uhvatila bih je čvrsto u naručje pa nek se prekobicne, ali ne bi joj dopustila takvo divljanje
a tenisice, jakna... valjda svi oni rade takve fore, baš im se da
moje dijete obožava ići u kupovinu jer sve okrenemo na igru pa joj bude zabavno
istina, kod kupnje jakne je isto bila na podu, podigla sam je i dalje ignorirala, brzo smo išli van dok je MM skoro dobio slom živaca (on je u stanju tako čvrsto držat je za ruku da ne smije ništa pipnuti da se nekada bojim da će joj se ruka izdužiti dok visi na njoj)
a ovo o muževima, eh
isitna, ja sam kod kuće pa većinu (98%) stvari obavljam ja, MM nekada opere suđe, jednom tjedno ručak ili barem pomogne oko njega, pokupi igračke navečer (jer kad se njih dvoje igraju uvijek ostane rusvaj, ja to riješavam odmah, s čim se ne igramo, spremamo), ako baš imam jako puno posla u bašči, pomogne (jednom mjesečno), ide u kupovinu (ali ne više nego ja), plaća račune... sve drugo radim ja, s tim da sam većinu vremena ja s djetetom
nekada poludim na njega što mu ne padne na pamet napraviti nešto bez da mu kažem, ali često se sjetim (Peterlin, mislim da si ti pisala još prije godinu, dvije o tome) kako je njima stvarno važno reći što trebaju napraviti (ako te u tom trenutku sluša, ovaj se moj namjerno isključi, čak pi*da i prizna poslije da me uopće nije slušao) i to u tančine
moram reći da on dosta posla (pripreme) radi kod kuće, ali nikada na uštrb djeteta (uvijek se igra s njom, a onda noću radi)
i kad sam ga neki dan počela ribati zbog toga što je takav tražio me da mu navedem primjer muža iz naše okoline koji je bolji od njega
i znate što, stvarno ne poznajem takvoga (naravno, nisam mu to priznala)
pa u tome i je poantaCitiraj:
SikaPika prvotno napisa
da ste oboje zadovoljni u toj raspodjeli poslova
naravno da nekad moraš grintat, na što bi život ličio da nam uvijek sve odgovara
a to da im uvijek moraš sve nacrtat, to je općepoznata činjenica
jedino što neki nakon duuuuugo vremena i puno puta ponavljanja (na dnevnoj bazi) uspiju zapamtit neke stvari
MM i dalje svaki put pita gdje je što u dječjem ormaru ako sam ja doma, ali ako nisam, snađe se (s tim da meni nije važno hoće li klincima obući majicu za po doma, ako idu negdje van)
ja mislim da kolumna nije dokumentarac o odlasku dotične mame u grad nego šaljiva sličica, miks zgoda iz svakodnevnog života roditelja općenito potenciranih da bi bile zanimljive za čitanje, pa i zabavne i kako bi se u toj laganoj hiperboli djelomično prepoznalo više roditelja. Da ja pišem kolumnu sigurno ne bih pisala naravoučenje s poukom i nekoliko istinitih događaja iz mojeg života jer bi to bilo ili stručno štivo ili razvodnjena i dosadna anegdota
Eh, da to je taja "tata me obukao look" koji se prepoznaje iz aviona LOL Ja sam se rasplakala kad sam vidjela sina u posjetama dok sam bila s malom u rodilištu. Mislim bio je obučen i nije mu bilo hladno, ali MM je našao hrpu robe koja čeka da skratim, porubim, krivo godišnje doba, rezervna roba kategorija itd. Ne moram vam opisivati, ali dijete je izgledalo... Naravno normalna robica je bila na mjestu u ladici spremna i dostupna. Volim ja MM i ne pomaže tu nikakva ljutnja i detaljne upute. Što ne napravim sama moram se pomiriti da će biti ovako i to je za žive ljude.Sad se tome mogu i nasmijati, jer mi više ne pada na pmet da ga preodgajam. Svatko ima svoje prednosti i mane, glavno da se nadopunjavaju.Citiraj:
rahela prvotno napisa
a uz to važno je i kakve tko ima kriterijeCitiraj:
pikula prvotno napisa
mene recimo nervira kad MM stavlja suđe u mašinu, pa metne žlice i vilice drškom gore - nekad ostane neoprano, a nekad se cijedi voda, pa žlica ima "curkove"
jednom sam mu rekla to, a on i dalje stavlja na svoj način
mogu ga ili dalje tupiti, ili da ja stavljam na svoj način, on na svoj, a ja da se ne nerviram na te curkove (jer ako ostane zmazano, on uzme žlicu i opere ju ručno prije nego ju stavi u ladicu - ne ostavlja ju meni, pa kaj da se onda bunim)
Joj ja sam čitala jednu knjigu u kojoj je spomenuta ozljeda djeteta koje je palo preko košarice u perilici s beštekom prema gore, od onda isperem dobro beštek i stavljam prema dolje. Makar se loše opralo. Znam da je to naopačke.
ovo mi uopće nije palo na pamet :-/Citiraj:
pikula prvotno napisa
ali noževe stavljam vrhom prema dole (ne mogu "naleći" jedan na drugi i s njih se voda ocijedi, pa nemam taj problem kao sa žlicama)
ni meni prije te knjige, od onda ne mogu se vratiti na staro