Što kad vi i partner ne dijelite prehrambene navike iliti saga o kupusu

Ja se slažem s rehab da se prehrambene navike stvaraju u djetinjstvu jer su meni moji roditelji stvorili moje prehrambene navike. Recimo, koliko god sam okretala očima, tjedno je barem 2 puta bilo nešto na žlicu, nedjeljom obavezno domaća juha a u mc donalds me nikad u životu nisu odveli, osim ako je netko tamo slavio rođendan.
I gle čuda, kuham minimalno 2 puta, nekad 3 nešto na žlicu, nedjeljom je juha a u mc donalds ne idem..
I još jedna navika koju mi je moj tata usadio- nakon ručka, obavezno ide nešto slatko. I tako ja sa zadnjom žlicom u ustima već pogledom tražim čokoladu :roll:

Sve to stoji što ti pišeš, ali ti si se udala za čovjeka koji je jeo bombone i pio kolu za doručak u djetinjstvu i s takvim čovjekom imaš djecu. Kao što on prihvaća da je oženio luđakinju zbog koje pored savršeno dobrog krumpira jede grašak, tako ti moraš prihvatiti da u savršeno dobar grah njemu dodaš zapršku.
Što se tiče djece, ona imaju pravo naslijeđivat od oba roditelja. Prehrambene navike ne stvaraš sama, nego i tm. Iskreno, mislim da djeca koja jedu povrće za ručak a nakon toga tata napravi sendvič, uče samo da povrće nije fino. Možda bi bilo bolje da jedu pomfrit i malo povrća, i gledaju kako i tata uzima malo povrća dok se mama guši u zelenjavi. Na kraju krajeva, ne mogu sva djeca bit na njega. Bar jedno će za 5 godina biti mala ti i tuć se za blitvu.

Zapravo mislim da se ova tema treba zvati :" kako nauciti muza da zavoli povrce?".
:D

Citiraj:

---

Apsu prvotno napisa

a u mc donalds me nikad u životu nisu odveli, osim ako je netko tamo slavio rođendan.

---

I feel old :)

Daju se naučiti, ali je potrebno puno vremena i živaca :D. Moj je meni prije nekih mjesec dana izjavio kako su tikvice ustvari super - i na roštilju i u saftu i u rižotu i u varivu. Da se njega pita, jelovnik bi mu bio meso+prilog te saft i tijesto naizmjenično.

Sad čekam kad će promijeniti mišljenje o kelju i poriluku (kelj je na dobrom putu, ali poriluk baš i ne...).

MM ce pojesti kelj i poriluk u klasicnom varivu.
slozence, popecke ili điđe-miđe ce zaobici u sirokom luku. Eventualno ce probati jedan zalogaj i ostatak sa gnusanjem odbiti.
Da li bi me to trebalo nervirati? Niti najmanje.
Moglo bi me samo zbog toga sto nemam zrtvu koja ce degustirati moje kulinarske eksperimente.
ali njega to ne veseli.
za eksperimente imam ostale clanove sire obitelji i prijatelje.

I MM je odrastao na hrenovkama, pašteti, falsim juhama, ljutom čobancu i pohanoj mesini.
Do lešo povrća u izvornom obliku još nismo stigli, ali ako zamaskiram - jede. Kuhanu blitvu/špinat/tikvice/brokulu/kelj/glavati kupus izblendam s patatama u zeleni pire, krem-juhe od povrća sad jede sve (kažem da su od mrkve ili od brokule, u lazanje isto mogu podvaliti fete tikvica, paprika, balančana prethodno prepečenih na roštilj-tavi.
Od morskog savladao je samo pržene ribice i filete bakalara na bijelo.
U famozni bolonjez stavljam sitno sjeckane paprike, celer, mrkvu, tikvice, korabicu, pomadore, što god mi padne šaka...i malo mesa :mrgreen: , sve zamuljam pelatom, ništa se ne vidi.

čokolada, al kad to rehab nije dosta. i ovaj njen jede, al ona bi da uživa i još da komentira kako je fino skuhala :mrgreen:

mm je znao žalosno reći: žena mi je vegeterijanka, tata makrobiotičar, punica daleko, a ja slavonac.
do

nije punica tako daleko, njene sarme se i kod mene cijene :heart:

sad je red da i na forumu napisem kako sam ja postala uzivatelj mamitzi mame sarme.
dakle ja ne kuham sarmu, ali je volim, pogotovo sa projom pojesti, ah. i tako ja jedem tu nesretnu sarmu uglavnom za bozic kod mojih. dodjem ja jedne godine a moja mama ponosno izjavi kako je napravila sarmu s tunjevinom :-o:-o:-o:-o stavila bi ja jos kojeg ali mi forum ne da. i aja jadna pocnem njurgati.
cvijeta jel mislis da je grasak egzotika, e eto meni je ovo bila ne egzotika vec egzibicija.
probala sam sarmu tu nesretnu, jer jelte bozic je, na svaki gutljaj komentirala ko da me neko osudio na ne zanm sto, a sto je zalosno nije ni tako lose bilo, kao sto zvuci, to je ono sto mi je najcudnije u cijeloj prici.
vratili se s puta, dosli do mamitzi i mog prijatelja i njena mama je bila, jadna zena se toliko sazalila na mene, da svaki put kad ima sarmu posalje i za mene, pa ja u istoj uzivam kod njih s njenim muzem, jer ona je vegeterijanka, MM je dalmatinac i sarma mu je pretesko jelo. LOOL

Aaaaaaa, sarma sa tunjevinom ?!?
to je vrh vrhova .:sp:

Što se tiče formiranja prehrambenih navika, ja u to ne vjerujem.:lol:
Kao dijete jela sam samo čokolino, žgance, palačinke i možda još 2 jela. I tako godinama. Meni jednostavno ništa drugo nije valjalo.
Negdje oko 8. razreda počela sam jesti povrće i tamanim ga dan danas.

MM i ja jedemo povrće na sve načine. Kuhano, pečeno, sirovo, grilano,...
Dijete ima primjer uživanja u povrću svaki dan pred sobom, ali dijete ne voli povrće na ni jedan način osim sirovog.
Jednostavno mu se diže želudac.

Ok pojede paradajz juhu od domaćih paradajza i to je ok, povremeno varivo mahune, zelje na slatko, grašak s mrkvom,... ali to je tretirano kao juha, iliti iza toga ide glavno jelo.

Smatram njegovu prehranu vrlo dobrom. Ako pojede grilanu piletinu s malo krumpira i velikom zdjelom friškog povrća (paprike, krastavaca, zelene salate,... e da jedino grah i kukuruz baš voli kuhano) smatram to ustvari boljim ručkom od raskuhanih mahuna.

Ne voli sokove, nije ljubitelj slatkiša,... tako da mislim da je sve to skupa sasvim ok.

Meni recimo nije ručak kad netko kaže da je napravio burek, to je desert, ili nekakvu pitu sa špinatom i slično. Mi to za ručak ne jedemo.

Citiraj:

---

sirius prvotno napisa

Aaaaaaa, sarma sa tunjevinom ?!?
to je vrh vrhova .:sp:

---

jel da :predaja:

mene mozes zvati na egozotiku, tesko da moze biti ovakva

A daj reci da ležeš za sarmu sa tunjevinom , reci da lažeš ahahahahah na podu sam!

Taman sam mislila ići peći palačinke , al sarma sa tunjevinom mi je dignula želudac. Neko dobro od nje s obzirom da sam natukla kile.

Prijavljujem da sam MM-u za ručak po narudžbi isprigala patate, jaje i svinjeći šnicel, da bi mi prigovorio da nije dovoljno MASNO. Je li vrijeme da odustanem od njega?

Citiraj:

---

Anemona prvotno napisa

Što se tiče formiranja prehrambenih navika, ja u to ne vjerujem.:lol:

---

Ni ja.:mrgreen:
Ja danas jedem i volim potpuno drugačiju prehranu nego onu na kojoj sam odrasla.

Misim, vjerujem da donekle može utjecati, ali ni približno onoliko koliko se tome pridaje na važnosti.

isvetica, neeeee, nije vrijeme da odustaneš od njega.... uzmeš veliku žlicu masti i onako bijelo mu razmažeš po piatu. Pa se on onda predomisli

ali jos jednom ponavljam, to fakat nije tako grozno bilo kao sto zvuci, ali meni je ukraden bozicna carolija te godine, od tad mama sirota radi tu sarmu po protokolu, jer joj ne dam zivjeti zbog te egozotike.

Moji roditelji su zdravo jeli pa tako i mi s njima - stalno smo imali variva (bez zaprške), čokolino i slične stvari nikad nismo jeli, doduše zato što toga nije bilo ili je bilo skupo.
Zadržala sam te navike i danas, muž i ja oboje dobro kuhamo zdravu hranu :mrgreen: vole i djeca pojest i nisu izbirljivi.

Ali iskreno, meni je najdraže tu i tamo otić s mužem u McDonalds drive through i najest se pilećih medaljona i pomfrija. znam da je nezdravo, gledala sam kako se i od čega to radi, ali i dalje mi je fino, ništa mi se ne gadi :D

Joj rehab super temu si otvorila, kod mene isto, pojede ovaj moj al žuga, samo bi mesinu.
Ja totalka povrće tip, a on i sin mesari. Kćerka je sličnija meni. Evo danas npr, jeli grah al MM mora uz to ili kobasicu ili neko meso.
Na moru nema šanse da će naručit ribu npr u restoranu, a meni je bogohulno ne jest nešto morsko iz mora na moru.
Ako jedemo ribu ljeti obično napravim blitvu s krumpirom (onako zgnječeno), pojede on blitvu al bi mu bio draži pomfrit jer mu ga je mama uvijek radila zato što ga on voli.

Ja sebi nisam mogla doći kad smo se upoznali koliko često su oni jeli za prilog pomfrit, pogotovo što ga mi doma skoro nikad nismo jeli (krumpir je bio pire, slani kuhani, restani, krumpir salata).

i bezveze mi je da uglavnom kuham jela koja meni nisu po guštu (jesu ili mužu ili djeci), hoću i ja pojesti ono što volim, uostalom moje je zdravije. A dogodi se da kad skuham nešto što ja volim, ostali baš i ne jedu. Ajd ti to sad pomiri.

Djeca su u fazi kad obožavaju bijelo (riža, tjestenina, njoki),a ja sam odrasla bez tog bijelog i ne volim ga baš, kod nas je bilo kuhano, variva, puno povrća ma zapravo smo baš zdravo jeli. Mama meso nikad nije pohala, pa tako to ni ja ne radim danas (kuhano ili pečeno na naglo).
Zapravo kad razmislim on je najviše jeo pohano meso i pomfrit, a danas ne traži to, vrlo vrlo rijetko.

Rehab, ja te potpuno razumijem i ako to netko predloži neko konkretno rješenje, rado ću ga primjenit i kod sebe.

Ja skroz drugacije kuham od svoje mame, slicnije sestri, al i tu ima velike razlike. Moje je manje masno od svih, puno vise maslinovog od suncokretovog, kolači s puno manje cokolade od sestrinih, uvijek putar, nikad margarin, slag samo pravo slatko vrhnje bez ikakvih dodataka itd., nikad mascarpone - i to mi je premasno.

Ono sto nam je zajednicko u mojoj primarnoj obitelji je da cemo rado probati novu hranu jer smo ili jer smo navikli na raznovrsnu ili jer volimo dobro jesti, ne znam. Kod nas se kod kuce monotona prehrana smatrala primitivnom, i to generacijama. Priznajem da sam taj stav zadrzala i s nesimpatijom gledam na one koji frkcu na bilo sto sto nije krumpir, meso i cokolada.

Ja mislim da sam se prilagodila MMu u dosta stvari: doruckujem (dok se nisam udala nisam), svaki rucak ima bar malo mesa (prije smo znali samo varivo jesti, s nekim suhim mesom koje ne bismo pojeli), uvijek jedem za stolom (prije sam znala stojecki za pultom na brzinu pojesti, imala sam svaki dan vanskolske aktivnosti, a poslije mi se cinilo jednostavnijim), ne kuham par jela koja obozavam, jer on nece (npr. plucica na kiselo ili zgance :))

MM bas voli moje kuhanje i kad nekamo nosimo hranu na druzenje, uvijek jede samo ono sto sam ja skuhala :)

Za mene bi vjerojatno bilo dobro da kuha netko drugi, jer si ja uvijek skuham ono sto mi se jede (uz par iznimaka) i to bas onako kako volim zato imam bar 5kg viska.

Citiraj:

---

Lili75 prvotno napisa

Joj rehab super temu si otvorila, kod mene isto, pojede ovaj moj al žuga, samo bi mesinu.
Ja totalka povrće tip, a on i sin mesari. Kćerka je sličnija meni. Evo danas npr, jeli grah al MM mora uz to ili kobasicu ili neko meso.
Na moru nema šanse da će naručit ribu npr u restoranu, a meni je bogohulno ne jest nešto morsko iz mora na moru.
Ako jedemo ribu ljeti obično napravim blitvu s krumpirom (onako zgnječeno), pojede on blitvu al bi mu bio draži pomfrit jer mu ga je mama uvijek radila zato što ga on voli.

Ja sebi nisam mogla doći kad smo se upoznali koliko često su oni jeli za prilog pomfrit, pogotovo što ga mi doma skoro nikad nismo jeli (krumpir je bio pire, slani kuhani, restani, krumpir salata).

i bezveze mi je da uglavnom kuham jela koja meni nisu po guštu (jesu ili mužu ili djeci), hoću i ja pojesti ono što volim, uostalom moje je zdravije. A dogodi se da kad skuham nešto što ja volim, ostali baš i ne jedu. Ajd ti to sad pomiri.

Djeca su u fazi kad obožavaju bijelo (riža, tjestenina, njoki),a ja sam odrasla bez tog bijelog i ne volim ga baš, kod nas je bilo kuhano, variva, puno povrća ma zapravo smo baš zdravo jeli. Mama meso nikad nije pohala, pa tako to ni ja ne radim danas (kuhano ili pečeno na naglo).
Zapravo kad razmislim on je najviše jeo pohano meso i pomfrit, a danas ne traži to, vrlo vrlo rijetko.

Rehab, ja te potpuno razumijem i ako to netko predloži neko konkretno rješenje, rado ću ga primjenit i kod sebe.

---

Samo da se nadopunim sklona sam prikloniti se onima koji tvrde da se prehrambene navike stvaraju u djetinstvu. Kao dijete sam od povrća jela samo krumpir i krastavce, al gledajući primjer roditelja zavoljela sam svo povrće.Danas mi je nepojmljivo rucat bez bar malo povrća ili kao salata.

Citiraj:

---

Jelena prvotno napisa

Za mene bi vjerojatno bilo dobro da kuha netko drugi, jer si ja uvijek skuham ono sto mi se jede (uz par iznimaka) i to bas onako kako volim zato imam bar 5kg viska.

---

jelena sad si me skroz zbunila jer sam shvatila da si svoje kuhanje prilagodila mužu kad ono ti kuhaš što ti se jede. Mislila sam da je prilagodba bila veća.

Ja se isto ne dam svom mužu, hoću i ja jesti što volim (i još zdravo).

Sad sam se sjetila da mi imamo "issue" s jajima na tavi. Ja volim na oko, bjelanjak cvrst, zumanjak mekan, a MM voli kajganu. Ništa-jednom ovak, drugi put onak. Mislim da se tu ne moze puno napraviti.
Rehab, mislim da se tu ne moze puno napraviti. Nema sanse da bih ja svaki put njemu malo dulje kuhala. Iznimno da. Mozda mozes neka jela zgusnjivati s dosta crvenog luka ili ribanom mrkvom (ja ju smiksam sirovu) pa ce mu se ciniti slicno kao da si stavila zaprsku.

Citiraj:

---

Lili75 prvotno napisa

jelena sad si me skroz zbunila jer sam shvatila da si svoje kuhanje prilagodila mužu kad ono ti kuhaš što ti se jede. Mislila sam da je prilagodba bila veća.

Ja se isto ne dam svom mužu, hoću i ja jesti što volim (i još zdravo).

---

Ma vraga, on voli ono sto ja skuham pa mi je lako, jedino sto mora biti bar 200g mesa za nas dvoje, obicno 300 g. Samo sam neke stvari izbacila koje on nece. Nema toga puno.

Nema kod nas ni zaprske, ni vegete. Imam mužar pa usitnim neke zacine, ako sam raspolozena.

Ili neki relativno lagani umak uz bijelo pilece meso s rostilja koje zbilja moze ispast presuho - npr u jako rijetke zgance ubacis malo kiselog vrhnja, malo cesnjaka i dosta svjezeg zacinskog bilja.

Ne znam - ovako bacam neke prijedloge koji su za drugi topic, ali mozda se moze polako naviknuti na neke zamjenske "pojačivače" hrane. Ako napravis takav umak sa strane, ne mora ga jest tko voli cisto kuhano povrce.

E da, muzu se moj poriluk nije svidjao pa sam ga mijenjala dok se nismo uskladili.

MM voli meso i krumpire, ja ne.
Ali zašto bi se ja time zamarala kad kod nas on kuha češće i skuha si što voli.
Tako da zašto si pobogu sam ne napravi ono što mu paše? Gdje piše da žena mora kuhati? :mrgreen:

Ja mislim da navike u djetinjstvu nisu presudne. Recimo dorucak. Cijelo djetinjstvo mi baka ujutro radila doruvak. Obicno jaja na oko na ostatku masti od pecenja. I to mi je i danas jako fino jelo - ali cim sam krenula u srednju izbacila sam dorucak jer mi ne pase, i dan danas ga ne jedem.

Ali zato iako nikad to nisam jela u djetinjstvu obozavam recimo susi, zadnje kad sam ga jela sam se bas prejela toga, obozavam taj okus.

Sto se tice dileme rehab, ja vise volim da su ljudi sretni sto jedu moj rucak - tako da kad vec kuha nek napravi i varijantu za njenog muza, a djeca ce vec razviti svoj ukus i navike neovisno o djetinjstvu. Moj muz je na nekoj varijanti lchf, sto znaci da i za rucak i za veceru jede meso i jako malo uh, ja klincima napravim i uh prilog, ili neku alternativu (npr griz) pljeskavici u 10 navecer, ali ako bas zele i njegovu pljeskavicu ne branimo im. Trenutno su zdravi, vitki i bez znakova da im visak mesa skodi, jedino je starija pocela zezati da nece povrce (a jedemo ga svi) pa vidim da nam uzalud primjer doma kad ima i primjer u vrticu gdje se valjda natjecu tko ce vise tvrditi da je povrce "bljak" :roll:

Prvo, sarma s tunjevinom!!!!!!
A sad, pa većina vas piše da ste promijenile navike, kuhanje i uskladile se s mužem i to je isto što i rehab po meni treba napraviti i meni se ono Adrijanino rješenej da si sam skuha što voli čini najgore moguće. To je pošteno ako su u firmi na plaći, ali nekako nije baš da potiče na zajedništvo...
Mm kuha, prilično često jer voli, i kad kuha jednako kao i ja ne kuha samo po svom guštu... Tipa, ostavit će dio riblje juhe u kojoj će skuhat tjesteninu za najstarijeg koji ne voli s rižom iako je Dalmatinac i to smatra bogohulnim. Ali čini mu se važniej da svi za stoloom hvalimo juhu i da jedemo s guštom.

Mislim da se u djetinjstvu ne stječu prehrambene navike nego se definira odnos prema hrani. A on se puno teže mijenja kroz život, prehrambene navike je čas posla promijeniti.

Nego, zašto se većina grozi zaprške, znate li nešto što ja ne znam?
Kod nas zaprška ide ovako: maslinovo s malo crvenog luka, kad "umre" (ne posmeđi) dodam žlicu pšenične krupice i odmah nakon tekućinu i začine. Što je tu nezdravo?

Mm je od početne mesine s ugljikohidratima došao do raznovrsnog povrća, na razne načine. U biti pojede sve što je ukusno skuhano.

Ali mene do ludila dovodi jedenje s nogu i nepričanje za vrijeme obroka. Stavi tanjur ispres sebe i udri. Svaka konverzacija je nemoguća dok se on ne natrpa. Meni hrana nije samo gorivo nego i užitak i vrijeme za druženje s obitelji.

A što se djece tiče, stariji je više potegao na mene, srednji na njega, a mala bi najrađe živjela za stolom.

I rehab, mislim da imaš jako pažljivog muža kad uzima grašak radi tebe :mrgreen:
Nema šanse da bi to itko u našoj kući napravio :mrgreen:

Idem guglat sarme a tunjevinom, sviđa mi se kombinacija.
A paprike sam punila sa svačim, jednom čak sa šalšom i konzerviranim grahom. Bude dobro, ali drugačije.

Ja nemam savjet, ali znam da bi posizila- obozavam kuhat, ali jos vise volim kad svi sjednemo svakog ponaoso barem tri puta pitati jel im fino. MM jako voli moju kuhinju❤️, ali ne mogu nikako pogoditi 2-3 jela koja je njegova pokojna mama radila odlicno. Neka smo izmodificirali, a sarmu recimo ne kuham- ne mogu podnijeti njegovo razocaranje;).
Jedemo dosta zdravo, korijene vucem ja od doma gdje smo jeli ultrazdravo, vise zbog neimastine nego iceg drugog. Posto sam se mlada udala, kuhati sam ucila tek u braku i brzo sam se pronasla u laganoj hrani, a MM se prilagodio, no srecom sa zadovoljstvom.

Mi smo u ovih kusur godina zajedno mijenjali i gradili prehrambene navike, koje su bazicno bile dijametralno suprotne (on slavonac, ja primorka).
Za situacije koje nismo skroz usuglasili vazi pravilo - tko kuha taj i odredjuje. Kad mi drugi skuhaju ja se ne bunim previse :)

prehrambene navike, odnos prema hrani, kod mene se to sve promijenilo nekoliko puta, od djetinjstva do danas.

idem na Kamenita zapaliti svijeću

najveći problem koji mi imamo je što mojemu mužu ljudi ne vjeruju da ćemo mi radije pojesti tanjur mahuna, nego šnicl i krumpir

Apri, i moj bi tako :)
Vise mu kceri ljube meso nego on sam :D

Pa je, kad malo razmislim, nije ovo što rehab ima baš jednostavan problem.
Ja sam stvarno svakako i kojekako kuhala, i vegetarijanski, i veganski, i makrobiotički, i svejedski ;) i MM-u je uvijek sve bilo fino.
Lako je tu i tamo nešto ekstra pripremiti, ali svakodnevno kuhanje više vrsta jela meni bi recimo bilo poptuno neizvedivo.
Upoznala sam u životu dosta muškaraca koji zaista jedu samo šnicl-krumpir-par listova salate ručkove, i jako mi je drago što je MM-u kao i meni ćušpajz najdraži ručak.