Printable View
Ha, svaka cast! Ja sam izdajala oko mjesec dana, iza svakog podoja, dvostrukom elektricnom izdajalicom, a mrzila sam je iz dna duse. Imala sam i rucnu, ali s njom nisam nikad napravila nista. Da ne pricam o izdajanju rukom.Citiraj:
snupi prvotno napisa
je i ja sam bila sretna kaj je htio izdojeno,
jer on stvarno nije ništ htio jesti 2-3 dana,posle toga je hospitaliziran, a ni tam nije htio ništ, svašta su mu nudili, jeo bi povremeno kaj sam izdojila, u isto vrijeme sam i ja bila u bolnici, ali na drugom odjelu i tam su me liječili. On je bio male porošđajne težine ali je dobro prihvatio cicu, s tri tjedna je završio u bolnici s urino infekcijom,ustanovljena mu je tad srćana mana,ali je jako puno tam jeo i u 2 tjedna skupio 700 gr, jedino dete koje je skroz cicalo.
Njemu je šterkala i dohrana, s godinu je imao 8300 gr,
kod mene je bio stvarno problem kad je on vriuštao i trgao se kad bi vidio cicu,i našla sam jedino utjehu u flašici, da je bilo tada nekog sa strane da uvidi problemi pokaže i neke druge strane možda bi ga vratila, ali nije. Bilo i prošlo, ali sqam zato s klinkomj sve apsolvirala i bila presretna kad sam je vratila na cicu.
Ček, imala si urino infekciju i zato je odbijao dojku?
Prije kojih mjesec dana sam i ja imala infekciju, mislila sam da ima štrajk dojenja ...
Je ali ja samto tek povezala kad mi je drugo isto počelo odbijati cicu
Napominjem da u mom slučaju okolina a ni dokrori nisu smatrali da je to važno pa sam zahvaljujući svojoj tvrdoglavosti uspjela u prehrani svoje dece, okolina je bila odma za flapice u sva tri slučaja, ali ko njih sluša