Printable View
XCitiraj:
nevena prvotno napisa
Nikad ne znaš što takvom tipu može past na pamet... Ako se postavlja na devetogodišnje dijete, što bi učinio odrasloj osobi???
Prijava + traženje očitovanja od vodstva kluba.
Btw. i ja bih razmislila o ispisivanju djeteta, bar dok se ovo ne riješi. A ako su treninzi u školi, treba i njih dignuti na noge.
Mali magarac, kako je na kraju prica zavrsila? Nadam se da je sve u redu
I mene jako zanima.
Što bi moj muž rekao...takav odrasloj osobi ne bi ništa napravio.Citiraj:
Peterlin prvotno napisa
Inače ja stvarno ne znam kako bih ja zaustavila MM-a kad bi odrasli muškarac došao i ošamario našu J.
Užasno mi je frustrirajuće čitati ovu priču.
Nije me bilo neko vrijeme na forumu pa malo kasnim, ali meni je tako žalosno vidjeti da zapravo mi kao društvo potpuno zakažemo u ovakvim situacijama.
Nema opravdanja, nikakva mlada trenerica, ovako onako. Nikakvi razgovori, razumijevanje, smirivanje situacije. Istog trena je klub trebao reagirati i prijaviti policiji, ako se trenerica nije snašla morala je kontaktirati upravu kluba koja je morala reagirati. Kad je već tu zakazalo a sve so odvilo u prostoru škole, kad je škola saznala trebala je škola prijaviti.
Moramo svi kao društvo čvrsto pokazati da nikakav oblik nasilja a pogotovo prema djetetu ne može i ne smije proći nekažnjeno, ako tu zakažemo mi kao odrasli nema nam dalje.
Potpisujem mitovski
Još jednom zahvaljujem svima na komentarima, baš mi je bilo važno čuti više mišljenja...
Sad, s odmakom, puno se bolje osjećamo svi skupa jer tih dana nam je baš bilo koma. Klub je, zahvaljujući događaju, donio pravilnik o postupanju u takvim i sličnim situacijama (samo ih još moram pitati jesu li uključili i prijavu policiji u takvim okolnostima, jer baš u tome i je stvar!) Trenerica uopće nije mlada, ali eto nije se snašla. Onaj je čovjek dobio službeno zabranu ulaska u prostor održavanja treninga, što naravno ne znači da ne može stajati negdje oko škole i čekati kćer. Obavijestili smo pismeno o svemu ravnateljicu škole (i sinova je učiteljica s njom razgovarala), dobili službeni odgovor kako je potresena događajem, kako je obavijestila o tome sve stručne službe u školi, ali da je na nama i klubu odluka što ćemo jer se radi o izvanškolskoj aktivnosti. Ak ništa drugo, čovjek je sad ipak poznat u školi po tom ispadu i nekako sumnjam da bi išao riskirati pa ponoviti nešto slično.
Možda (ma ne možda nego sigurno) smo ga trebali prijaviti...ali neću se više preispitivati u vezi toga. Da je bar klub to napravio, kako je i trebalo! Oni tvrde da taj čovjek sigurno neće više napraviti ništa slično. Ima troje djece u školi, sad mu je totalno neugodno. S pravom. Zapravo se izvukao, ali mu je ostala ta sramota jer mi se čini da je dosta napuhana osoba koja sebe i svoju obitelj diže u nebesa. Nakon onog razgovora s njim nisam više nijednom kontaktirala, čula sam samo par stvari od ljudi i trenera.
Da je po meni, moj sin više ne bi tamo trenirao, ali on silno želi, tamo su mu dvojica najboljih prijatelja i voli to. Nemamo mogućnost da ga vodimo u neki drugi karate klub jer nemamo auto i bilo bi prekomplicirano i daleko. Drago mi je samo da mu nije ostao neki strah, kaže da mu čak ne bi bio problem vraćati se sam doma - ali naravno da zasad o tome nema govora!
Znam da ćete reći da nismo napravili sve što treba. Rekla bih i ja da nisam osobno u tome! Ali nekako smo procijenili da je ovo sad dovoljno.