Jesu li kućni ljubimci samo za bogate ljude?

Evo ja sam sličnog materijalnog stanja kao ta drugarica. I imam mačke i decu.
Ja bih prvo - promenila veterinara. Ako treba više puta.
Kao što sam promenila i stomatologa kad mi je rekao sličnu stvar za moje zube, da sam dužna da se brinem o njima. Pri tom je dobio i odgovor da je on moj stomatolog, a ne ispovednik, i da može da me obavesti o stanju mojih zuba, ali da svoje lično mišljenje slobodno zadrži za sebe, naročito dok istovremeno radi i državnu i privatnu praksu. Ljudi sebi dopuštaju previše.
Naravno da smo dužni da se brinemo za ljubimce. Koliko možemo.
Ali i najbogatiji mogu biti suočeni sa cifrom koja im je nedostižna.
Srećom, do sada sam uvek imala dovoljno za lečenje, kada je to bilo moguće. Međutim, naši veterinari nisu ni opremljeni za neku tako skupu dijagnostiku.
Ne znam šta bih uradila da sam pred takvom dilemom. Ako su deca veća, sigurno bih razgovarala sa njima, pitala otvoreno i njih za mišljenje. Nekad se mogu kupiti jeftina odeća i veštački zubi pa pomoći mački, nekad se možda ni tako nema dovoljno novca. Ne znam.

ne kuzim zasto se ona opravdavala veterinaru?
mozes platiti ili ne. pogotovo zato sto se ovdje radi o velikoj cifri, samo za dijagnostiku

ako ne mozes, trazis neku drugu soluciju (jefiniju, koju si mozes priustiti).

ljubimac je dio obitelji, i napravit cu sve sto trebam i mogu da mu bude dobro
u skladu sa nasim mogucnostima

Citiraj:

---

čokolada prvotno napisa

Nisam znala da veterinarske stanice jos postoje! Mislila sam da su samo privatnici ili vet.faks.

---

postoje, kako da ne

ja imam iskustvo samo sa vet. ambulantama (nismo nikada isli privatniku (u nasem gradicu ga niti nema), niti na vet. faks, srecom nije bilo potrebe), i odlicno je, predivni ljudi sa puno ljubavi za zivotinje.

Da odgovorim na postavljeno pitanje u naslovu teme: jest. Jer u ovo vrijeme bogat je onaj koji izdrzi od place do place bez minusa na kartici. Po toj definiciji (i samo toj) mi smo skoro pa bogati. Malo se stisnemo, potrose se neki novci koji se stede za nesto drugo, tipa nove plocice ili bojanje stana. Nasi ljubimci su uvijek zbrinuti u svakom smislu. Koliko kosta da kosta, nade se novac. A da smo u situaciji kao opisanoj mislim da bi nasli tih 1000 kn taman posudili kod nekog od obitelji. Onda bi nasli i jos koji kunu za liječenje. A kad bi vidili da nema pomoci bolesnoj maci, odveli bi ju kuci i olaksali zadnje dane koliko mozemo. Kod nas u kuci se dosad niti jedna zivotinja nije uspavala tj ubila. Jer to je ubijanje. Je li opravdano, svakom na savjest. Dosad sam pokopala bit ce i 10-ak raznih bestija, sve su umrle od starosti, bolesti ili auta. Niti jedna od inekcije. Sad evo mislimo se kako skupiti 1000 kn za kujicu sterilizirati. Nacemo te novce i platiti. A da nas koštaju, jesu i to brdo love. 200 kn svakih par mjeseci samo na ampule. Dok imam ja za kavu, imat ce oni sve sto im treba. Taman prestala pit tu kavu.

Neka proba kod drugog veterinara. Ne da će puno jeftinije proći, ali s nekima se može bar malo dogovoriti. Ja kad imam neki veći izdatak s vrata objavljujem da sam pod kreditnom i neka mi slože neki razumni račun, bez stavki kao što je 150 kn interventni pregled, 80 kn za flaster, itd. Jednom sam čak dogovorila i da plaćam na rate, ali inače nisu baš tome skloni.
Jedan veterinar, malo ciničan ali inače simpatičan lik, je sa mnom imao dugu raspravu o veterinarskoj djelatnosti sada i nekad. I ja se sjećam kako nam je kad sam bila mala bilo problem naći veterinara koji bi pomogao mački pri otežanom porodu :) sve je bilo orjentirano na veću stoku. Danas, kaže taj moj veterinar, lova je kod vlasnika ljubimaca. Ljubimac je član obitelji i za njega se daje koliko se traži, a kad ga zovu jer se ozlijedilo tele ili svinja, prvo je pitanje mislite li ga skoro ubiti - ako da, obavite to ranije, jer nema smisla trošiti novce. I sve je manje veterinara koji se uopće hoće baviti sa krupnijim životinjama.
Istina imala sam i ja situaciju da platim mački operaciju i da mi onda nestane nakon 2 mjeseca...
Tako da na kraju ispada da je zbilja tako, ljubimci nisu za siromašne, samo dok platiš sredstvo protiv buha i redovno cijepljenje nije ti svejedno, a kamoli da zatreba nešto ozbiljnije - mi ljudi srećom još imamo kakvo-takvo zdravstveno osiguranje. Ljubimci nemaju i to liječenje jako puno košta :/

Još zadnja mogućnost, možda se mogu obratiti nekoj udruzi koja se bavi životinjama. Nije rijetko da udruge za pomoć napuštenim životinjama objave na društvenim mrežama i slučajeve životinja koje imaju vlasnike, ali oni jednostavno ne mogu platiti neku operaciju. Samo to obično budu i veći iznosi i dramatičnije priče.

Citiraj:

---

Tanči prvotno napisa

Da imam zadnjih 300 kn, kupila bih maloj rabljene tenisice za npr. 50 kn i ostalo dala za liječenje psa.

---

Ovako i ja... moram reći da mi je dijete nosilo svu rabljenu robu, tenisice se kupovalo tu na burzi i za manje od 50 kn, ali je mačka išla na operaciju 8-)

Mi smo pred tri godine u kroničnoj besparici potrošili po skoro 1000 eura na svakog od dva psa...
Na rate.

Tad je pesica imala 12 godina kad je imala užasno tešku operaciju, nakon toga je živjela još dvije godine.... kad ju je s 14 pogodio osteosarkom, dali smo ju uspavati... nakon što smo probali skoro sve... ali kad su joj dani prolazili u cviljenju zbog boli, a terapija nije pomagala... nismo htjeli da još pati...
Dva mjeseca nakon njene operacije mali pas se otrovao i jedva preživio... eno ga i danas živ i zdrav... doduše, ne baš zdrav, leukopeničan je... ali sretan je. I mi s njim...
Dok god mogu nešto napraviti, ja ću to napraviti. Tome služi Mastercard...

Istina, ne znam što bi da sam bez primanja... ali evo, svako govori iz svojih cipela...

Zato nisam upisala veterinu. Jer su mi govorili da moraš bit krupan i jak za raditi sa stokom. A male životinje nikome nisu padale na pamet. Sada se to promijenilo. Doduše kvartovski vet mi ne izgleda kao da puca od posla. Tri od pet puta čekaona je bila prazna. :-|

Davno je još Adrian Mole rekao da je odustao od veterine jer mu je rečeno da "pola vremena držiš ruke u kravi, a drugu polovinu daješ injekcije razmaženim, debelim psima". :mrgreen:

VeraM vidi sa Prijateljima životinja možeš li negdje srediti popust.

Jesu za bogate su u onom trenutku kada se razbole.Prije toga su za one sa solidnim primanjima.
Nas peso je clan obitelji.I tretiramo ga kao takvog.Da smo znali koliko kosta kad smo ga uzeli -pa i nismo.
A bome kosta.Strah me i pomisliti kako ce biti u starosti.
Mozda je ne-lijepo reci ali ovo je sigurno nas prvi i zadnji pas.

Zuta, cisto sumnjam jer nismo u velikom gradu, imamo cak 2 vet koji su na raspolaganju. I nemamo udrugu koliko ja znam na području. Kod jednog sam vodila mačke, po 350 kn komad x 4 tako. A kujicu cu sad kad su vrucine pale. Nije meni toliki problem financijski, skupi se. Nego smo keramicara upravo isplatili za okucnicu pa se ceka iduca placa.

Obaveza je vlasnika o ljubimcima se brinuti , i naravno da su djeca na 1. mjestu, ja bi se tu malo stisla tj. kupila jeftinije cipele,hlače...ali ako se nema više gdje stisnuti, vjerujem ako se radi o stalnom veterinaru(tj. ne onom kojem je sad prvi puta ušli u ambulantu) ako mu iznese svoju situaciju da će joj izaći u susret vezano uz odgodu plaćanja. Bar bi tako napravila ja, i moje kolege koje poznajem.