Printable View
definitivno MM - apsolutna podrška u svemu vezano za Naju / dojenje, platnene, ne duda,spavanje s nama /
ostali su davali podrške tipa - " blago ti se kad imaš mlijeka"
moja mama koja je dojila mene 20 mjeseci a sestru 2 godine
moja sestra koja ne može prežaliti što je prvo dojila 9 a drugo 2 mjeseca - ali zato 3. tri godine :love:
vrlo dobro su na mene utjecale mame iz našeg parkića koje su dojile i to prezentirale kao najnormalniju i najljepšu stvar..
vidim svima su muževi bili podrška. tako i meni (što me jako iznenadilo)...ostali svi gledaju dijete ko da je jadno jer samo doji.....al to me ne dira nimalo jer kad vid8im njega sa cikom znam da je najsretniji na svijetu :zaljubljen::zaljubljen:
još u trudnoći sam s mužem puno pričala o dojenju i objasnila mu što od njega očekujem - neupitnu podršku.još u trudnoći sam čvrsto odlučila da ću dojiti,druga opcija nije postojala.
kad sam rodila,MM je uzeo 2 tj godišnjeg,što mi je jako puno značilo.zbog šavova mi je bilo teško ležati i dojiti na lijevom boku,tako da mi je muž čak pomagao i namjestiti bebu na cici i slično.bio mi je velika potpora što se tiče dojenja,iako je bilo dana kad je bilo teško.
nisam se obazirala na komentare oko sebe.svekrva se topila od miline kad bi vidjela da dojimo(svoje četvero je vrlo kratko dojila),a mama me uporno nagovarala da mu dam barem malo čaja.jednom sam ju pitala - mama,da li ti on izgleda kao beba kojoj bilo što fali?odgovorila je - imaš ti pravo,vidi se koliko je zadovoljan.od tada je nagovaranje na čaj prestalo.
Mogu reći da Lovra dojim zahvaljujući sestrama u bolnici koje su me uputile na izdajanje svaka tri sata nakon njegovog prijevremenog rođenja. I ja sam nakon toga ko prava štreberica kupila izdajalicu, izdajala se dva mjeseca svaka tri sata (i po noći) i nosila mu mlijeko u bolnicu. Bila sam jedna od nas dvije mame koje su nosile mlijeko. I u to vrijeme mi je velika podrška bila sveki koja je stalno svima pa i meni govorila kako je odlično da je na mom mlijeku i da ga to drži i puno mu znači. Kada je Lovro došao doma, ulogu najveće podrške je preuzeo MM, koji je rekao "ti znaš, ja ti vjerujem".
Kada se rodila Leda, krenuli smo s tandemom, i iako mi nitko nije ništa rekao, vidjelo se da misle da će Leda biti na gubitku. I onda je dobila u mjesec i pet dana više od 1,5kg pa su se svi uvjerili da je moj način ok.
Za mene glupih pitanja i dalje ima, glupih komentara isto tako, ali sam se naučila da mi kroz jedno uho uđu, a kroz drugo izađu. Isto tako, neki ljudi su i danas naporni i jako mi je mučno ulazit u rasprave i objašnjavanja. I tu mi MM dođe kao dobar oslonac.
U mojoj su obitelji svi za dojenje, druga je stvar što su i za 'čajeka' (e, od te riječi već počinjem dobivati osip, da bar kažu čaj, ali ne... :roll: ) i za 'vodice' i ne žele čuti moje razloge zašto je bebonja isključivo dojen jer što ja znam (pa da, susjeda i kumica s placa su veći autoriteti od mene i pedijatrice :roll: ), dijete je žedno, on je već velik i nije mu dosta samo moje mlijeko (od čaja i vode će definitivno narast...) i slične nebuloze. Ali mi se ne damo, a bome ni MM ne da na nas. :)
MM i prijateljica koju volim najviše na svijetu a rodila je točno 2 mj poslije mene!
a što se čajeva i vode tiče-užas-svi su jako pametni i uvjereni da maltretiram malenog jer mu nedam vode!
da i svi smatraju da bi već trebao jesti juhe i neznam kaj sve ne! :evil: :evil:
al se mi nedamo! :)
Kad ovo čitam čini mi se kao da sam ja pisala!Citiraj:
big milky mum prvotno napisa
Pa daj mu čajeka (na bočicu, naravno), ništ mu ne bude, dijete bi tak pilo... Pa vi ste s tri mjeseca već jeli griz na mlijeku (kravljem, naravno, na kakvom drugom?), prežgane juhice :roll: ...
Stvar je u tome što se meni ne da ljudima pametovati i uopće mi se ne da raspravljati, pa samo pristojno slušam i u sebi kuham. Kroz jedno uho unutra, kroz drugo van!
mamaCitiraj:
zrinka prvotno napisa
non-stop je vikala da imam mlijeka, ja sam plakala da nemam (osim nekih par bisera što je prosula, sve ostalo 5)Citiraj:
zrinka prvotno napisa
pa, ... ničija konkretnoCitiraj:
zrinka prvotno napisa
ono što je bilo ključno je Rodin portal i forum :heart:
tu sam našla odgovore
ja-te-podržavam bez konkretne informacije za mene i nije nešto
MM, mama i otac. Svekrva je odmah rekla da je moje "možda vodenasto" i onda sam ja dojila godinu dana. A kod drugog je odmah rekla "znaš kod drugog nemaš kao kod prvog mlika"??????????????
Kroz jedno ušlo.............
Kljucnu podrsku sam imala samo na Rodi!
Citala sam vasa iskustva i odlucila da cu dojiti!
Mama moja je jedina koja mi je rekla doji ga ako mozes,to je bolje.
MM nista nije rekao,njemu je to strani pojam a svekrva mi je rekla da necu imat mlijeka sigurno!
Da, od apsolutno svih: mm, mame, tate, bake, svekra, svekrve, prijateljica...Citiraj:
zanima me da li ste, u kolikoj mjeri i od koga konkretno imali podrsku u obitelji za dojenje?
Moji su svi u obitelji jako prodojeci. Od malena slusam kako je za djecu najbolje da jedu majcino mlijeko, da od umjetnih mlijeka i bocica dolazi sve zlo za bebe, da nista drugo osim dojenja ne dolazi u obzir, da je to najprirodnije i najjednostavnije itd. Cak mi je svekar u dva navrata objasnjavao da se zensko tijelo dojenjem "prociscava" i lijeci. :mrgreen:Citiraj:
na koji nacin ste imali podrsku?
Osim sveopceg verbalnog uvjeravanja, najvise mi je pomogla majka koja je nakon prvog poroda dosla k nama i radila vise manje sve, ukljucujuci nocna nasetavanja s bebom, tako da sam se mogla odmoriti i usredotociti na rjesavanje pocetnickih problema s dojenjem.
Nakon gore opisanog drila, mislim da me nista ne bi moglo pokolebati :)Citiraj:
ako niste imali podrsku, koliko vas je to demotiviralo u dojenju?
Prvi put definitivno mamina. Drugi put mi je jako pomogla Roda da ne pokleknem u iskljucivom dojenju. (Prvi put smo uveli cajeve, doduse na zlicu i u malim kolicinama, vrlo brzo.)Citiraj:
cija vam je podrska bila bitna ili cak kljucna?
Pa definitivno MM, a mislim da nebi uspjela dojiti da nisam bila na Rodinom tecaju dojenja i da se nisam edicirala preko vaseg portala, a moram spomenuti i veliku ulogu kruzoka Zimnica na kojem sam takodje dobivala puno "snage" i potpore na pocetnickim problemima.
Nitko posebno,ali sam znala da je to najbolje za dijete. Najjeftinije, najbolje, najzdravije, sterilno, toplo, spremno kad god hoćeš. Nisam imala nikakvih problema s dojenjem jer sam se unaprijed educirala i načitala o dojenju i eventualnim poteškoćama.
podrska onako....imam osjecaj da su me podrzavali jer je mali stvarno super napredovao.
tajila sam koliko dugo ga drzim na cici jer bi nam jedan podoj trajao i po nekoliko sati, zapravo citave dane sam lezala a mali je cicao. govorili su mi da nisam normalna, da ce me unistiti, da podoji traju 20 min itd. (sreca pa zivimo sami u drugom gradu)
da ne spominjem ljeto-daj mu vode, caja, ili ako bi plakao po noci-to su mu grcevi-daj mu caja
sutra punimo 5 mj, nemamo dudu, nikad nije pio iz bocice, nikad nije probao ni caj ni vodu ni sok....i pritisci sve veci....nagovaranja, uvjeravanja...ja odgovaram-znam, nam, hocu, evo sad cemo uvesti pomalo...ali znam da moje dijete jos najmanje mj dana nece okusiti nista dr osim cike.....
zakljucak-osrednja podrska jer je sve bilo u najboljem redu.
nisam sigurna bas u podrsku da je bilo suprotno
1 Apricot i Anchie75 :heart:
2 Moj muz
3 Pedijatrica
Meni su pomogli moj muž i svekrva. I ne znam da li bih uspjela bez njih. B je odbijao cicu, urlao je čim bi joj se približio. Uspjeli smo tako da nas ga je troje držalo, ja njega na cici, muž je pazio da nosić ostane otvoren, i sveki ga je dirala kad bi zaspao i prestao vući. Već drugi dan smo ga držali samo muž i ja, a od trećeg dana sam mogla i sama.
I kad sam imala zastoje, muž je masirao dok je B cicao i tako smo razbili kvrge.
Prve dane kući s bebom, moje je bilo samo da dojim, a muž, moja mama i svekrva su pomagali u svemu ostalom.
U familiji i s moje i s muževe strane svi su za dojenje, i svi su mi podrška, i sretna sam zbog toga.
A Rodi hvala na člancima o dojenju iz kojih sam naučila svu teoriju.
Trudna sam 30 tjedana i čvrsto sam odlučila dojit. Ali MM mi je dosad u nekoliko navrata reko: da zašto ću se ja zaje....t s dojenjem, njega je njegova mama od prvog dana hranila adaptiranim (rođen je 1976.) pa je on živ i zdrav ko dren i nema nikakve alergije :(
nekako mi se čini, kolko god ja njega uvjeravala u suprotno, da je to za bebu najbolje, ne košta niš, itd., da ako jednog dana iskrsne problem s dojenjem da će mi odmah reć da odustanem. Tako da ne očekujem bogznakakvu podršku i zato sam :(
čisto sumnjam da je on razbiva glavu o dojenju, muški su manje više imuni na toCitiraj:
njokica prvotno napisa
ovo su riječi žene koja nije usojela u dojenju, ovo su riječi tvoje sveki (jel inače pokazuje netrpeljivost ili je pretjerano ljubazna?)
ako ti uspiješ u dojenju , znači li to da si bolja od nje?
ja samo nagađam, jer ovo mi ne zvuči na muško razmišljanje
najbolje mi je bilo kad su MM-a pitali kako se snalazi , jel ga umara noćna buđenja (valjda su mislili da se diže mučkati ad) i on bi ih pogledao blago teleći: a zašto? pa MŽ daje sisu , ne ja :lol:
moram priznati da mi je zbunjenost onih koji su pitali bila slatka, rekli bi : pa, da .. tajac