Printable View
MC, i ja mislim da je stvar karaktera. ili barem dijelom. ne mozes tako generalizirati.
obje sam cure nosila u marami, obje spavaju s nama,...
starija i dandanas stalno trazi moju paznju i prati me na wc, a mlađa se od rođenja zabavlja sama i nitko joj nije potreban, mogu pospremit cijeli stan, skuhat rucak, ispec kolace, i promijenit tapete a da me ona ni ne pozove.
Ispričavam se zbog oftopika, ali već dugo želim pitati, pa mogu i tu-Lutonjice, kakva je to kuća u avataru? :)
naša :)
lutonjice, jako je teško na ovakav način napisati išta suvislije na tu temu. meni je nejasno da postoje drekavci koje ni sekundu ne možeš spustiti na zemlju, dozvoljavam da je to tako jer takvog drekavca u kući nemam. jel to pitanje karaktera ili odgoja tj. načina ophođenja prema djetetu - u konkretnim slučajevima, ne znam (morala bih opservirati datu obitelj 8) ). vi jedno velite, nema razloga da mislim da me lažete, al jel sve stvarno tako kako nam se kao roditeljima čini - iz iskustva mnogobrojnih obitelji s kojima se susrećem, velim da ne mora tako biti. imala sam prilike upoznati roditelje koji su na suptilan način znale svoj naraštaj /iz nekih sebičnih pobuda/ "vezivati" za sebe na raznorazne načine i ne samo kroz nošenje, dojenje i sl. ili "uticati" na njihovo ponašanje istovremeno govoreći da nije do njih, nego do djeteta, tako da si dozvoljavam reći da sumnjam da je sve uvijek baš u karakteru čeljadeta.
p.s. narafski da svako dijete ima svoj karakter - al to samo znači da treba da postoje i različiti načini ophođenja prema njima, svakom prema potrebi.
sit gladnom ne vjeruje :P
dan kad se ja namjerno ustanem ranije da bih čistila ili kuhala, pospremala i redila okućnicu - taj dan će se Sava predomislit i krenut teći uzvodno.
jer, nema šanse. no way. nisam ja taj tip.
dići ću se ranije da kupim friška pčeciva i složim sendviče za izlet, to da.
ili da gledam fenomenalan izlazak sunca.
ili slušam ptice u zoru, zagrljena s mužem i djecom ispod deke.
a suđe nek pere suđerica.
sad bih mogla kontrirati da moja prababa, sa svojih 6 djece i svakodnevnom brigom oko kuće, stoke i polja /bez suđerice, perilice, usisivača i sličnih pomagala/, brigom oko toga da nahrani svaki dan 6 djece i muža pijanicu sigurno ne bih vjerovala gladnoj mikki koja ni pet minuta u danu ne može skupiti da napravi nešto za jesti.Citiraj:
koryanshea prvotno napisa
a mogla bih i zbog mira u (forumskoj) kući povlađivati mikki i reći da je sve do kamenih gena. al ne mislim da time mikki činim uslugu.
nego ću samo ponoviti, konkretno za mikkin slučaj, a čitajući itekako i njene druge postove, da mislim da njena cijela (obiteljska) situacija nije baš skroz nezaslužna i zanemariva. ono juul i surađivanje i te cake. if ju nou vot aj min (dozvoljavam da sam - zaključujući samo na osnovu postova - i u krivu).
kako rješiti situaciju :? - jedno znam, homeopatski pripravci sigurno ne pomažu. :mrgreen:
Mrzim kućanske poslove jer mi je to gubljenje vremena, sve drugo nije, ali to je. Ali iskreno se divim onima koje su tome dosljedne i uživaju u tome, ali ja nisam ta, nažalost. Još donekle držati red mi i nije teško, ali neko ribanje, izmicanje kreveta i te stvari, ubi me u pojam :(
Ako će nekome biti utjeha, po mojem iskustvu sve postaje lakše kako djeca rastu i imaju svoje preokupacije i nisu toliko usko priljepljeni uz nas.
Razumijem kako to izgleda kad se doslovno nemožeš maknut od djeteta, a samim time iz dana u dan sve više toneš i u ogledalu vidiš samo "lijenu" mamu koja nema volje za kućanske poslove. To naravno nije istina, to je samo posljedica trenute situacije, a koja s vremenom prolazi.
Ifgenija je baš dobro sažela bit teme u prvom postu: znaći kako si pomoći, a saćuvati živce, da što uspješnije ovladamo kućanskim poslovima.
Najvažnije je sve nekako raditi u kontinuitetu, svaki dan pomalo, max.1 sat, znaći ne tjedan dana ne raditi ama baš niš, pa onda zapet ko sivonja.
Ja nikada ne radim generalke. Perem prozore jednog po jednog, kako se koja zavjesa pokaže prljavom i prašnjavom, isto tako sa usisavanjem i brisanjem prašine. I naravno malo smanjiti očekivanja. A i kad si doma vidiš svaku mrvicu prljavštine i uvijek mi se negdje drugdje čini čišće nego kod mene.
MC, naravno da je kombinacija karaktera i odgoja.
ali, i ja sam imala cendravicu koju nisam smjela pustiti ni 5 sekundi samu, i nisam jela cijeli dan i čekala sam MM-a da dođe doma kako bih mogla na WC :/ tako da kužim o čemu mikka priča. i takva je od samog rođenja. i ja sam nju cijelo vrijeme nosila jer je ona tako trazila, a ne zato što sam ja odlučila nju nositi od jutra do sutra.
netko je gore dobro rekao da jednostavno ne mozes znati o cemu pricamo ako nemas takvo dijete :/
a drugo dijete mi je skroz drukčije.
i ja se dukčije ophodim prema njoj, naravno, margitu sam 50% manje nosila u marami i dojila (mislim na vrijeme provedeno u dojenju) nego zaru. ali ne zato što sam ja tako htjela/ odlucila, nego sam pratila njene potrebe.
očit primjer mi je:
zaru novorođenče spustis na kauč, ona pocne vristat iste sekunde i prestane tek ako ju primis u ruke.
margitu novorođenče drzis u rukama, a ona pocne vristat i prestane tek kad ju stavis samu na kauc.
mislim, to nije do mog ophođenja, to su njihove potrebe i preferencije.
Mislim da je MC i to uzela u obzir - ispunjavanje potreba i preferencija djeteta, pod svaku cijenu i neovisno o tome koliko iste sprjecavaju nekog drugog da ispuni svoje.Citiraj:
Lutonjica prvotno napisa
Lutonjice, nevjerojatno, kao da opisuješ moje kćeri :shock:
što se topika tiče, a s obzirom na brigu oko dvoje djece čitav dan i dvostruko buđenje noću te njihove često različite ritmove spavanja (pa jedna zaspi u ponoć, a druga se probudi u 3.30 pa kaka, poigra se i onda zaspi, a druga se probudi sat vremena nakon toga etc.) shvatila sam da je nama najlakše ovako:
jedan dan kuhanje, drugi dan čišćenje (mislim na usisavanje, slaganje odjeće, pranja ovakva i onakva). dakle, za velike se kuha svaki drugi dan, tu ne računam dvije mrkve na pari za zoru ili tanjur palente za nevu, to je uglavnom svaki dan nešto sitno
mm suđe i kuhinju redovito oprati (navečer), ja odjeću, pelene i sl. stvari redovito (u dijelu dana kada manje dijete spava)
noćne budnosti s našom nespavajućom djecom - jednu noć mm, jednu ja
lakše nam je od kada:
a) ponekad manje pazimo na ekologiju :oops: , pa umjesto polusatnog ribuckanja kade s octom uzmem frosch univerzal i operem za minutu. odjeću perem s malo više praška pa mi se ne usmrđuje ako 5 min. čeka u rubljerici;
b) imamo sušilicu;
c) redovito usisavamo balkon pa je odmah manje materijala unutra;
kad je snen, umarajući i naporan dan - ostaviti po strani sve što umara i traži još više organiziranja oko djece, jesti jabuke i pizzu iz dostave (djeca opet nešto poput mrkve i palente)
Ženama koje su došle radit nered i solit mi pamet o tome kako se kućanski poslovi dijele na sve ukućane, i kako je glupo spremat, i kako je bezveze ugađat i kako bi najbolje bilo da ne spavam imam za reć par stvari.
Moj muž je vrijedan ugađanja. I moja djeca isto tako, a ona kojoj je ugađanje čistog doma, mira u obitelji i životnog užitka (fin ručak, puno vremena na zraku, lijep izgled i svoj i dječji i kućni) najvrednija - e pa to sam ja.
U mojoj kući, da ne bude greške, radimo svi, i ne znači da se muž ne treba dignut, niti da on ne radi. Radi se o tome da ja želim stići određene poslove koje želim raditi - jer želim.
Ne mogu dignut podršku za muža koji ovdje ne dolazi, ne čita i radi svoje bez oklijevanja - za razliku od mene.
Nastavljam svoj topic, i hvala curama koje su se uključile.
ps Kad bude crni humor, znat ćete da je crni humor. Ovo je muka i nevolja, al što ću drugo nego radit što me zapalo da bude kako želim.
Drage, ja odo u domaćice, pa vidite... za ozbač. Doma sam s djecom, i nadam se bit do daljnjega, i što - muž bi nas trebao hranit, i još sve radit, pa da ja mogu forumašit do mile volje?Citiraj:
sorciere prvotno napisa
Od svega samo ću se u ovome složiti sa tobom. Naime i ja imam drekavca, i to kakvog, jedina beba koja je još u porodilištu plakala neprestano, a i ja plakala sa druge strane stakla sobe za bebe :(Citiraj:
mama courage prvotno napisa
A što se tiče homeopatije, probala sam, ali za mene, i ne deluje. Naime ja sam mislila (i još uvek mislim) da joj ništa neće biti ako malo odplače dok ja piškim, strpam neki zalogaj u usta, operem ruke i nešto slično. I fakat joj ništa nije ni bilo, ali MENI je bilo. Ta frekvencija njenog plača pogađa samo mene, kao da se baš meni obraća i ja jednostavno ne mogu to da izignorišem. Svaki zalogaj sa takvim plačem u pozadini mi je preseo. A nisam znala ni za juula, nisam imala nikakvu strategiju, nisam je nosala zbog motorike, samopouzdanja, bla, bla već sam je nosala samo da UĆUTI.
A OnTopic: nema šanse da ustajem rano, nema šanse da svoj večernji mir posvetim čišćenju, preko dana dok dete spava ja dremam ili gledam TV. Ujutru pristavim ručak dok joj spremam doručak, sudove operem dok gleda teletabise pre spavanja, popodne dok se ona i MM igraju na brzinu pospremim igračke i ostalo što smo u toku dana razbacale. Uveče dok je uspavljujem MM sređuje veš i sudove od ručka. Veća spremanja su subotom pre podne dok je Nađa u šetnji sa mojim roditeljima, mada sam sad dogovorila jednu tetu čistilicu da mi dođe jer moji nisu baš uvek raspoloženi da je pričuvaju. MM radi 7-17, 7 dana u nedelji.
Isidor je npr. totalno dobrocudno stvorenje, retko place, ali nam je stalno na rukama i spava samo kad sam ja pored njega (probali i s MM, ali se probudi nakon 10 minuta) jer treba blizinu, i tako je od porodilista.
Novi je ljutko, kao beba je mnogo plakao i mnogo smo ga nosili i dugo sam ga dojila, ali kad bi zaspao - zaspao bi, i nije mu bila potrebna ta vrsta bliskosti, osim ako bi se probudio pa mu treba dojenje.
jedino sto mi se cini da imam mnogo vise mleka ovaj puta, i da zbog toga Izi nije beskrajno sisao, cak mislim da mu i fali nenutritivno dojenje, koje ne moze da postigne jer se mleko stalno stvara u dosta velikim kolicinama.
Ja sve radim po kuci kad stignem, nemam preterane zahteve oko reda, higijene i kuvanja, ali stignemo da odrzavamo stvari onakvima kakve zelimo.
Kad mi se ne kuva, narucim hranu, ili neki deo rucka, ili skuvam testeninu.
To se desava oko jednom nedeljno.
Kad vidim da je potrebno vece spremanje, pomogne mi sestra, a ja za nju kuvam. (ona radi, zivi sama, do pre godinu dana studirala je i zivela s nama)
Ifigenija, kaj se ljutiš..
Ja recimo ne ustajem prije drugih radi čišćenja već radi osobnog užitka. No, dopuštam da je tvoj osobni užitak redit kuću. Pa smo onda na istom.
I da se razumijemo, ne kažem da ne čistim, ne perem i živim u svinjcu. Ni slučajno. Obožavamo kad nam je lijepo i čisto. Al obično skupa (za sad samo MM i ja) potegnemo i u sat do dva je sve fenomenalno. I tako svakih par dana.
Suđe rješavam u hodu, kao i većinu stvari (multitasking, baš kao što reče MC da radi u kupaoni) i dobijem puno vremena za recimo igru. Jer mojim je klincima i mužu to jedno od boljih ugađanja. ;)
Kaj se tiče klinčadije i dreke, cike, vriske - nemoći da nekaj napraviš.. I ja sam s prvim imala par mjeseci ludila kad sam i za hranu i za wc čekala da MM dođe s posla. Al brate mili onda mi je dojadilo.
Ne želim uopće pisati što i kako, ali sve sam iskombinirala, djeca su zadovoljna, ručak imamo, klopamo domaće i kuhano, al se znaju granice. I moje i njihove :)
ja se stvarno pitam kako bi vi opstale da ste živjele početkom prošlog stoljeća, imale nekih petoro djece na ovo vaše jedno koje dreči, da ste imale kuću za pospremati za nekih min. 8 ukućana, vatru za potpaliti, drva za cjepiti, veš za oprati na ruke, očistiti blatnjave cipele, spremiti djecu u školu, vrt za obrađivati, polje za kositi, kravu za pomusti, svinje i kokoši za nahraniti, izvući vodu iz bunara,oprati suđe, prije toga ugrijati vodu na vatri, zaklati koju kokoš, očerupati je,izvaditi joj utrobu, otići u vrt po neko povrće itd itd. :/ daleko od toga da bih ja to mogla, al s druge strane ja sebi ne mogu dozvoliti ni privilegij ne ići na wc cijeli dan jer bi mi bubrezi otišli.
ontopic: ifigenija, pogrešno sam te razumjela. bila sam uvjerena da radiš (a onaj tko radi njemu je fakat potrebniji san nego blistava kuća), no ako misliš postati (ili jesi) full time domaćica onda još uvijek smatram da nekih 12-15 sati dnevno bi trebalo biti dovoljno vremena da se kuća sredi a obroci nakuhaju, nema potrebe ustajati s kokošima. moj savjet je da pročitaš malo topic "koliko ste uistinu pedantne" :mrgreen: . i kao što je rimama rekla - sprema se u hodu sve, tj kad se kuća održava svaki dan po malo,počev od ulaska u kuću, stvari koje se nose ne bace se samo po kući, nego se odmah skinu i spreme na svoje mjesto u ormar ili u prljavi veš. kad se kuha, ono što se uprljalo i ne treba odmah se stavlja u suđericu (zato treba suđericu osloboditi prije nego što se krene kuhati), kad se pojede obrok, suđe se (nastoji) odmah staviti u suđericu (ponekad nam to ne uspjeva), odmah se prebriše štednjak ako je uprljan da se ne zakori, krevet se ujutro nakon sto se malo izlufta odmah razvuče, čim se doručkuje šoljice barem u sudoper stavimo,da ne ostanu na stolu. itd.
Pa je, ja sam isto napisala da ne čistim više od pola sata na dan. I ok nam je u stanu...nije ni prljavo ni zapušteno. Ne vadim sad suđe iz kuhinjskih elemenata svaki dan :mrgreen: , čak sam počela prati i prozore jer mi mama nije dugo bila :mrgreen:
Ja ko MC i Tiwi, nekako usput. Odmah mičemo, ubacimo u perilicu koju punomo tokom dana i navečer upalimo. Nekad odmah iza ručka, kao danas jer je bilo puno suđa.
Robu iz sušilice spremam odmah u ormara, donesem lavor u boravak i onda nas tri to kao slažemo. Ja uzmem komad robe, one viču čije je :mrgreen: , ja složim, većinu ne peglam i odmah spremim.
Usisavanje: pa meni ne treba više od 5 minuta za cijeli stan.
One odmah krenu trčati sklanjati sve što su ostavile iz sebe da im ne usisam, pa ubijem dvije muhe jednim udarcem :mrgreen:
MC, prije 50 godine, koliko sam ja po nekim prepričavanjima upućena, žene se baš ni nisu bavile djecom. Ili su starija braća čuvala mađe.
Kako bi to kod mene izgledalo, ne usuđujem se pomisliti :roll:
mama courage, zadruge, zadruge su još bile tada, malo tko je bio sasvim sam :/
mama courage, zadruge, zadruge su još bile tada, malo tko je bio sasvim sam :/
:mrgreen:
E pa ne mogu vjerovati kojih zabadala i besposličarki ima na forumu!
MC, to tebe ide :saint:
Kaj te briga zašto i kad ja ustajem, i dižem se, i što danju radim da ne stignem, i koliko sati meni treba il ne treba! Oli si u mojoj koži pa provjereno znaš, ili bolje od mene znaš što je za mene dobro?
Ja idiot, pa mi treba da mi netko drugi kaže što da radim?!
Imam dvorac i butlera koji mi je ljubavnik i s kojim se prašim cijeli dan u grmlju, pa ne stignem spremat, npr.
Ili volim spremat natenane, lagano, ne volim multitaskat nikako, to me ubi. Hebo san ako moram multitaskat. He - jel možeš s tim živit il ćeš me prijavit komisiji za propisivanje pedantnosti?
I hoću da mi vrt bude najljepši, da dobijem nagradu časopisa Moj vrt za iduću godinu, pa da okačim medalju i plaketu u dnevnu sobu, na sjeverni zid, pa ću od pet do sedam ujutro kopat po kiši i snijegu - šta fali, reci mi - ako sam ja sretna i dobijem nagradu?!
Ja kopam, ja se dižem, meni ide nagrada, imam topic za podršku i što sad tebi smeta koliko dan ima budnih sati?!
:mrgreen:
Dakle, kud je ovo otišlo :shock:!
Dok se ne posavjetujem sa sumoderatoricama ključam, osim što ste debelo OT ovakav način razgovora nije uobičajen na ovom forumu.