a da ipak nisi trudna?Citiraj:
vissnja prvotno napisa
S. jos uvek doji i evo pred kraj trudnoce imam iritaciju ali se nadam da ce prestati cim dodje ova mala sto voli da kasni :cekam:
Printable View
a da ipak nisi trudna?Citiraj:
vissnja prvotno napisa
S. jos uvek doji i evo pred kraj trudnoce imam iritaciju ali se nadam da ce prestati cim dodje ova mala sto voli da kasni :cekam:
Pa upravo sam imala mengu, pa sam tu osetljivost pripisala tome.
Mada, gledala sam onu emisiju I didn't know I was pregnant i totalno :shock:
Možda vam samo javim jedan dan da sam se porodila :mrgreen:
a ja mislila da to samo moja malena radi... od sada uvodim dekicu, hvala na savjetuCitiraj:
Fidji prvotno napisa
ja ta nerviranja imam tokom noćnih nacicavanja (po bezbroj puta).. najgore mi je kad me "miluje" po stomaku, ruci (drugu dojku pokrivam dekom, iako on i tada pokušava).. nekada u polusnu mu znam vrlo grubo maknuti ruku s mog stomaka (naravno, kad se razbudim bude mi žao - ali, san je san, tj. polusan). čak mi zna milovati i dojku koju trenutno doji... bljak :)
mene dojenje uzasno nervira pred mengu
Kod mene nije povezano sa ciklusom niti nekim drugim situacijama. Mi se ipak izgleda bližimo kraju :(
Levu smo potpuno izbacili, on je to prihvatio bez nekih problema, a ja čak nisam imala nikakve ni najmanje probleme zbog toga, što me navodi da se pitam da li je išta uspevao i da izvuče iz nje u proteklom periodu.
Dojimo na desnu, samo dva puta, ujutro i uveče, jako kratko, s tim što i te podoje neki put teško mogu da podnesem. Kada ga pitam da li ima mleka, neki puta kaže da, neki put ne. Nisam ovako zamišljala kraj, ali mi se čini da ne mogu ništa da uradim da to promenim. Samo mogu da se nadam da ćemo bar ta dva podoja uspeti da zadržimo još neko vreme.
Ja isto mrzim kad me dira za vrijeme dojenja. Otkad sam trudna to me posebno iritira. Smanjili smo dojenje na dva puta dnevno i to po 10-ak sekundi na svaku stranu.Citiraj:
vildica prvotno napisa
Znate šta? Ja imam sve iste "simptome" tokom dojenja kao i sve trudnice koje su se javile ovde. A nisam trudna.... Mislim, imam redovne menge. Od kad sam otvorila temu, do sad bih se valjda već porodila.
Ali imam užasne hormonalne bure, strašne PMS-ove, menstruacije poremećene, bubuljice kao u pubertetu, promene raspoloženja... Jel neka od vas ima slične simptome a da nije trudna?
Evo mene ovde opet, došla sam da se malo izjadam. Danas Nađa nije sisala uopšte :shock: :( Nije tražila. Istina, nije spavala preko dana, a inače malo cugne pre spavanja, ali večeras kad smo legle ona se gura uz mene, nervozna, pospana i ja kažem: pazi, udarila si me u siku, a ona ništa!!! Bila sam ubeđena da će tražiti.
Dobro, da ne kukam sad mnogo, prerano nije, verovatno će i ovaj prestanak potrajati.
Ali ona je bila toliki sisoovisnik! Ja sam u svojoj glavi stalno pomerala granicu do kad je meni prihvatljivo da je dojim, i nekako sam rešila da kad napuni 4. polako ću gurati ka kraju.... A ona sa nepune tri sama gura. Moja velika ženska :heart:
:heart:
Drage mame ovdje sve prisutne! Pročitala sam ovaj topic do kraja i moram priznati da su me neke stvari jako iznenadile. Otkad dojim, čitam rodin forum, pomogla mi je jako puno, sve to stoji...i sama sam prošla sodomu i gomoru što se dojenja tiče, ali NIKADA sebi nisam ništa predbacivala. Elku sam i dojila i dohranjivala. Sad ima nepunih godinu dana, potpuno je sama izbacila dojenje a to sam shvatila, i nisam dalje forsirala, kad me je počela gristi, grebati i kad je moju dojku počelaa koristiti kao igračku.Nismo plakale, dramile, cvilile, ja nisam forsirala jer nisam takav tip, ostavila je jedno noćno dojenje, a i bez toga može spavati mirno.Mazimo se do besvijesti svaki dan, puca od sreće, smijeha i radosti...i zamislite, sve to bez famozne cike.
Cika nije igračka! Pa ne može cika služiti svemu i za sve! Ja sam u to uvjerena! Ne slažem se da se cika daje kad dijete treba utjehu, kad je nervozno, kad treba ljubav...mislim, toliko je drugih stvari za surogat toj napaćenoj dojci. I s druge strane,ma čemu takve traume, transevi i drame kad dijete samo i konačno pokaže da ne želi više taj dio nas? Sposobne smo im ponuditi mnogo više od cike. I isto tako, ako se osjećate loše dok dojite, na bilo koji način, odustanite. Jednostavno,nema smisla. Smatram da takve stvari nipošto ne treba forsirtai. Postoji nešto što se zove intuicija, njoj treba vjerovati i na nju se treba osloniti. Moja Elka ima i dudu i bočicu, jede i pije normalno. Osvještena sam mama ali u ničemu ekstremna. Nikad se nisam opterećiala time što sam joj dala dudu (koristi je za uspavljivanje), dudala sam i ja pa mi je dudu odnjela koka i sve bilo u redu. Mislim da smo preopterećene i ustrašene,opet smo zatukle svoj majčinski instinkt, podigle smo kriterije previsoko, izgubljene smo u moru činjenica krivih i pravih...
Naravno da ćete me sad sigurno osuđivati jer sam rekla nešto što možda ovdje nisam trebala ali sam samo htjela reći da pustimo prirodi i instinktu da radi svoje. Dojena godinu ili 4 godine, sva naša djeca bit će onakva kako ih mi budemo usmjeravali a ja sam za to da to činimo spontano i jedostavno, opušteno i prirodno.
Hm...Ja sam iz tvog posta shvatila da tebi dojenje zapravo nikad i nije bilo naročito pozitivno iskustvo-bode mi oči ono "napaćena dojka", "famozna cika" i uopšte prilično podsmešljiv stav prema ženama koje ne doživljavaju dojenje kao ti.Citiraj:
baobab prvotno napisa
Lepo je biti tako samouveren i uvek sasvim siguran u ispravnost svojih postupaka, ali mene je duboko dirnula postavljačica teme svojim nastojanjem da uskladi želje sebe i svog deteta, baš zato što nije odmah presekla dojenje jer se njoj više ne doji. Po meni je to bitna stavka roditeljstva, nevezano za dojenje-pružiti detetu najviše što možemo, a ne onoliko koliko NAMA odgovara. OK, tvoje dete možda nije više želelo da doji (iako to meni više liči na štrajk dojenja, no nije važno), ali njeno jeste.
Ne mislim da nas uzimanje u obzir detetovih želja čini preopterećenim, a naročito ne vidim čime smo ustrašene? Takođe, slažem se da treba verovati instiktu i intuiciji, ali kakve veze ima majčinski instikt sa stavom da treba prestati dojiti ako majka to više ne želi? Naročito ne vidim šta je "jednostavno" i "prirodno" u korišćenju dude i bočice, koji su, kako sama kažeš,, "surogati" za dojku...
Potpisujem baobab, moja L je dojila 13 mjeseci. Mislim da je meni prije dosadilo nego njoj ali bili smo sretni izaovoljni sa sisom do 13 mjeseci kao i bez nje kada smo prestali dojiti.Mislim da se ovdije majke previše opterećuju proćitanim. One koje žele dojiti do trećeg djetetovog rođendana kao i one što doje do prvog imaju moju punu podrušku. Bitno je da su mame i bebe sretne i zadovoljne sa sisom ili bez nje!
XENA i baobab - ističete to da je bitno da su mama i dete sretni. Ali moje dete je nesretno (bilo, onda kad sam otvorila temu) kada bih pokušala da odbijem ili nekako eskiviram podoj. A kad je ona sisala ja sam bila, pa ne baš nesretna, ali lagano frustrirana.
I sad - mogla sam da odbijem podoje i pustim je da se ona nosi sa svojom frustracijom kako ume (a ne ume, jer ima 2 godine) ili da ja, kao odrasla i odgovorna za svoju i njenu sreću naučim da se nosim sa svojom frustracijom. Ja sam izabrala ovo drugo jer je to najbolje za moje dete i mene.
Da, kad dete samo pokaže. Moje tek sad polako pokazuje, a ova tema je otvorena davno.Citiraj:
baobab prvotno napisa
Naravno da smo sposobne ponuditi više od dojenja, dojenje je samo jedan aspekt našeg odnosa.
vissnja, naravno dijete na prvom mjestu meni je sa mojom Laurom to sve nekako glatko prošlo a ako je tvoje dijete sretnije sa cikom u ustima nego bez onda samo pohvale tebi pa si ustrajala!
Danas, sa nešto manje od 20 mjeseci, Lovro sisa non stop kao novorođenče i višđe manje sam s tim sretna po danu. Ali noću imam osjećaj da bi mogla vrištati! Totalno me živcira, savki položaj koji promijeni mu padne na pame da malo posisa, ne želi dojiti nego samo u svom krevetiću koji je spojen s našim krevetom pa zahtjeva od mene svakakve akrobacije i ja se pigam i žuljam preko onog prijelaza i rupe (koja je kao prekrivena ali ja osjetim tih 10-15ak cm rupe). Stvarno me to živcira ali svejedno mu dam svaku noć koliko god želi sisati. Jer inače ne spava niti malo kako treba. On je u snu, ja sam koma svaku noć. I zaista. zaista me odjednom noćno dojenje strašno živcira. Nadam se da će- ili on pomalo prestati (ne znam kako bi to moglo biti ali nadam se eto) ili će mene opet to prestati živcirati.
Eto, pojadala sam se, nadam se da će mi biti lakše. :)
tropical nisi dobro zatrpala rupu,
imam i ja takvu situaciju i uopće ne osjetim prelaz ;-)
Smotala sam mali poplun koji ne koristimo, prvo je malo stršao van ali vremenom se slegne i bude super.
Doduše ja se tako namještam samo za večernje uspavljivanje
ma 2 popluna stavim da strše, pa se uleknu, pa meni smeta položaj u kojem dojim zbog nejednake tvrdoće njegovog i našeg madraca, pa na kraju gurnem rame pa i cijelu ruku u rupu. pa ostane rupa, i mi se pigamo.... onda ja poludim i onda me sve živcira...
ej tropi znaš kaj je novo...mi smo se riješili dnevnih podoja skroz, već mj dana ne cicamo po danu već samo za uspavljivanje navečer... da te utješim, bez obzira to,noćne podoje nije izbacio i maltretira me s cicanjem i više nego prije... probudi se i ne može zaspat bez cice u ustima,kralježnica mi se sva već spigala od nepravilnog ležanja pored njega... i onda u jednom trenu od silnog cicanja nestane mlijeka a on meni kaže "mama nema više,tata tupiti meko" (tata kupiti mlijeko!?) ... i onda živčanimo do jutra ... fakat sam već živčana, dnevnog se riješimo a noćno se pogorša!
ja se ne želim rješiti dojenja, meni je to u redu, dok kad god želi, samo bih voljela da me leđa malo manje bole, da manje primjetim da noću sisa, da više spavam kroz te podoje, da me to sve ne živcira i da mu zubi ne propadaju više od dojenja. ali nikako ga ne mislim odvikavati. zasad još ne. i dalje mi je to neprocjenjivo , pogotovo u virozama kad ništa drugo ne jede a neće ni piti. samo da me to nerviranje prođe ali jučer sam dobila i menstruaciju, nisam ju još očekivala- možda je i to- uvijek me pred i u vrijeme menstruacija strašno živcira.
iva, drago mi je da ste prestali jer si to pomalo i htjela. iako s druge strane još ima puno fore za sisanje, ja bih mu još dala, nadam se da će i noćno proći nekako. baš je slatko kako se dosjete da treba još mlijeka. :)
e sad, nakon što je bio jako jako bolestan, nekako me više ništa (zasad) vezano uz dojenje ne živcira. ni rupa između kreveta, ni 100 podoja u noći, ni navlačenje...
do kad će trajati, vidjet ćemo.:mrgreen:
Svaka čast mamama, meni je 13 mjeseci bilo sasvim dovoljno sa prvim, sa drugim ne znam kao ću pošto sam na Rodi naučia jako puno stvari.
NAPRIJED RODA
Nisam znala gdje da ovo stavim, pa kad sam već zadnje na temu napisala tu neka tu i bude - mi se pomalo odjavljujemo nakon 23 i kusur mjeseca :-).
Zadnjih tjedana se cickanje svelo na 1-2xdnevno po par sekundi, isto i pred spavanje. Više je to sličilo na neko mljacknje (kao da ne zna više kako), pa bi neke dane skroz i zaboravila, i na kraju me prije cca tjedan dana prilično jako gricnula i od onda je Cita na poštedi. Možda jednom dnevno pita tek reda radi, ja kažem da Citu još boli (a i boli jaaaako) i sve pet. Sinoć je pitala da vidi cice, nasmiješila im se i pokrila da nanaju, i onda je još rekla "dlaga cica" i dala pusu svakoj preko majice :zaljubljen:!
e baš ova tema mi treba da malo olakšam dušu...osječam se upravo onako kako glasi naslov ove teme...dosegla sam vlastitu granicu- ne mogu više...no moj mali cicoljubac nije ni blizu toj granici...
puklo je neku noć kad se budio svakih pol sata i spavao isključivo sa cicom u ustima...a mene čeka hrpa posla...i sve stoji..i tako već 21 mjesec...nemrem više....
naravno nemam namjeru prekidat naglo jer on je visio na cici non stop (priznajem, mojom greškom)....
plan je ovakav: preko dana svesti cicanje na ono za popodnevno spavanje i buđenje (to mu je pod mus jer se budi jako nervozan) i za večernje uspavljivanje i noć
ništa nije upalilo nego sam morala zaljepit flastere na cike i govorim mu da me bole i da su bubane- za sad pali uz malo negodovanja...a za vikend se spremam pobjeći na 2-3 noći i ostavit MM-a da se bori s njim...on ga zna i inaće upavat ako mene nema jedino me brine kako će ga utješit kad se počne budit (u najboljem slučaju to je svaka 2-3 sata)
savjeti su dobrodošli...
nemajko:mrgreen:Citiraj:
GrgurovaMama prvotno napisa
šalim se draga.. znam kako ti je..
samo bojim se da kaad se vratiš ne krene sve po starom, prilagodljivi su mali lukavci
moj je nakon 6 dana navalio na cicu ko sivonja i opet je drečao po noći jer mu nisam dala
a imao je 2,9g :roll:
nemam savijet osim.. izdrži :-P
čekaj malo... 6 dana te nije bilo ili su neki drugi dani u pitanju???
i da, nisi me utješila...nimalo....
da 6 dana, bio je s bakom na selu..
ja sam mislila da će to biti taman al nije ni sekunde zaboravio na cicu..
zapravo, još uvijek me žica :mrgreen:
čeka da dođu bebe i poprave cicu :roll:
hahhaha legenda....
a jel se tih 6 dana budio baki??? ili je seoski zrak dobro utjecao na njegov san :mrgreen:
disciplina kakva je situacija s količinom mlijeka?
jer kod mene nema ništa od cca 10-og tjedna (sad sam 21) ali on ne odustaje, cica obavezno za spavanje popodnevno i uvečer
ali od kad je izvor presušio ne budi se po noći (što me ugodno iznenadilo)
to sam 'riješila' da sam mu prije spavanja govorila - vidi, mlijeka nema, nemoj me ni tražiti po noći - za divno čudo je to prihvatio, kako i zašto, još mi je misterija
sad jedva čekamo da krene ponovno, kako ti kažeš, da beba popravi cicu lol
tak je i meni bilo, oko 12 tjedna nisam mogla više ni kap istisnuti, ali ona je govorila da mlijeka ima i cicala prije spavanja navečer i ujutro nakon buđenja.Citiraj:
kahna prvotno napisa
i nije mi smetalo, je boljelo, ali za izdržati.sad ima kolostruma malo više, čujem ju da guta onak par puta vuče i onda proguta.
ali sad sam već luda...sinoć je bila na cici sat i pol skoro, sa malim prekidima za piškanje i kad bi ja izvukla cicu i probala ju uspavat pričanjem, ali šefica ne da
samo je išla- mama daj mi vjati moju cicu, očem cicaaaaatiiiii, još samo maloooo, i u plač
ne smeta mi kad bude, ne znam, 15 min na cici, ali sat i pol, stvarno mi živci već rade ko ludi, najradije bi vrišteći pobjegla
llella - tu smo negdje nas dvije - po trudnoći! Moj cica i isto me unazad mjesec dana UŽASNO iritira, kod mene mlijeka nema već.... pa 5,6 mjeseci - ni kapi, nemam ni bol kada cica, samo me psihički užasno iritira, do te mjere da budem agresivna - ne iskalim se ali najradije bi, no dobro je prihvatio - skužio je da me smeta pa sad moli da bi samo malo i zaista - cica prije spavanja 15 sekundi i onda "čuva" cicu rukicama. I naravno stalno govori kako će beba donjeti mlijeka.
to je moje mišljenje, zaštome odmah etiketiraš?Citiraj:
pulinka prvotno napisa
blago tebi, ja nju pokušavam nagovoriti da samo drži cicu rukicama, ali nema šanse...Citiraj:
DiLala prvotno napisa
i živcira me samo to navečer, ujutro sve ok, ali navečer izludim, isto me puca malo na agresiju, i znam i viknuti na nju, i poslije mi bude žao, mišice male.
nadam se da su to trudnički hormoni i da poslije bude ok.....
i da, i ona jedva čeka da dođe seka i donese puuuno mlijeka
da - definitivno su to trudnički hormoni, moja je pretpostavka da sada pred kraj i nije dobro baš da cica (pogotovo ako se žena ranije otvara jer njihovo cicanje potiče otvaranje) i tijelo i bez tog znanja reagira tako što ženu to cicanje iritira. Kod mene je eto baš tako - baš kao što je i mlijeko nestalo jer očito - tako mora biti zbog manje bebice koja se razvija. Priroda to sve savršeno uredi. Bit će poslije ok naravno.
Moj je mali smiješan - kad baš jako želi onda dođe meni - malo cica (par sekundi) i ja kažem "sad je dosta, nema mlijeka, ti samo drži i čuvaj cicu!", onda on potihe kaže "Dobo" i onda počne potiho ko papiga - "Mogu cicat?" "Mogu sad cicat?" i tako bezbroj puta dok ne puknem od smijeha i ne odlučim se opet dati (na 20 sekundi). Uglavnom komedija. Ali stvarno iritira taj osjećaj.
A znači nije samo moj neumoran cicoljubac.
Ja sve čekam a on nikako da odustane, ne smeta mu što nema ništa unutra.
Ali cica isto kratko, gornja granica mi je 5-10 minuta i to isključivo kad treba zaspati.
Nema nacicavanja i 'natezanja' cice - i jako dobro to zna.