Printable View
I da, tetama obavezno pošalje pusu i mahne papa na odlasku.
Dok su sjedili u tom čošku čula sam da im teta pjeva pjesmicu. Baš mi je to bilo drago jer tu pjesmicu i doma pjevamo.
Strašna mi je pomisao da bi ju ostavila odmah cijeli dan u nepoznatom okruženju sa nepoznatim ljudima bez obzira koliko je prilagodljiva, ali mislim da roditelji moraju biti prisutni u tom tranzicijskom razdoblju i da to mora biti postepeno, baš kao u ovom vrtiću.
pozdrav svima!
evo i nas ovdje..Matea ( 32 mj) je u jednoj skupini- u podružnom vrtiću (jaslicama), a Ana (15 mj) u centralnom...drugačije nisu mogli napraviti:(
obje su na adaptaciji i za sad nam je sve prošlo u najboljem redu.
1. dan- bila sam s njima cca 1,5 h
2. dan- ostale su same nekih pola sata i nisu plakale:)
Matea se ljutila kad smo trebali doma jer se tamo zaigrala:)
Uzbuđene smo oko daljnjih odlazaka u vrtić...nadam se da se to neće promijeniti kad budu same ostale tamo..
Ja bas nisam zadovoljna kako ide ova nasa druga adaptacija. Mislim da je sve to prebrzo, vec cetvrti dan je na rasporedu bilo spavanje, plakala je kad sam je ostavljala i plakala je kad sam dosla po nju nakon spavanja. Kasnije je pitam kako je bilo u vrticu, a ona odgovori da je plakala... jos mi nikada nije rekla da je plakala. Srce mi se steglo...
Tete kazu kako dobro napreduje adaptacija jer place manje od nekih drugih... a u onom prethodnom vrticu je "plakala" (citaj protestirala) samo kad bih je ostavljala, ovdje bas suze roni... Ne krivim tete, u prvom vrticu je bila jedina na adaptaciji od njih 10, a ovdje ih imaju 22 za adaptirati u 2-3 tjedna, pa kad vide da je dijete "adaptivno" brze-bolje to guraju kraju. A ja uzela 2 tjedna godisnjeg samo da to odradimo u miru i njenim tempom... Uglavnom zalosna sam...
A nisi li onda mogla inzistirati na polakšem tempu, kad već imaš vremena? Kod nas, koliko vidim, uglavnom neki roditelji traže bržu adaptaciju, tete ne forsiraju. Ja sam im rekla da ga sigurno prvih mjesec dana, a možda i duže, neću ostaviti na spavanju. I to je to.Citiraj:
sillyme prvotno napisa
Za sad nam stvarno dobro ide. Danas je prvi puta oklijevao prije ulaska u vrtić, ali samo je htio da ga nosim. Bez problema je ušao u grupu, ali teta je točno znala što mu treba reći :klap:. Vjerujem da kad jednom stekne povjerenje u njih (i u mene da ću zaista doći po njega), da ni spavanje neće biti tako velika trauma.
Ma kad se sve tamo desava onako... moja place sto ju ostavljam, ja je dajem teti u ruke na vratima a istovremeno teta i ja tijelima blokiramo vrata da ih jos 2-3 ne pobjegnu van, tamo nutra njih 10-ak od cega ih bar pola place.... Ja jedva uspijem dati pusu i reci da mama ide na posao (sto ce uskoro i biti istina) a teta samo kaze "dodjite po nju u 2" i nekako zatvorimo vrata (jutros sam nekom djetetu micala prstice iz stoka da ih vrata ne pricepe). Ne stignemo ni rijeci druge prozboriti... Kaos... A sad kad sam je ostavila na spavanju nema nazad. Ionako jadna zaspi bez problema, valjda se izmori od plakanja :cry:
Danas je nakon dana plakanja bilo puno bolje, nije ocajano plakala kao prethodnih dana, samo je govorila da nece u vrtic, i malo zaplakala u garderobi, ali teta kaze da se brzo smirila i skoro uopce nije plakala. Kad sam popodne dosla po nju nije uopce plakala niti izgledala uplakano (a i ostala djeca su izgledala bolje nego prethodnih dana). Samo je dotrcala do mene i rekla "mama dosla" :)
Izgleda da ce ipak i ova adaptacija uskoro uspjesno proci, makar malo burnije nego ona prethodna. Nadam se da ce iduce godine biti bolje...
sillyme, a meni se čini da kod nas sve ide presporo evo i nakon tjedan dana ostaju samo na 2 sata od 9:30-11:30h (uključen je ručak) tek sad će neka djeca počet ostajat na spavanju,ali idu polako svaki dan po novo 4-ro ubacuju na spavanje i tete nas roditelje još mole da ako imamo vremena, da sačekamo još, al čuj ja i muž imamo zajendo maksimalno 2 tjedna tako da...malena je odlično prihvatila vrtić jako mu se veseli i ne plače, njoj je izgleda baš lijepo tamo. sretno s adaptacijom!
lili kaj vas traže da dođete nahranit dete? mi smo neki 4-5 dan morali doć u vrtić i nahraniti klince.
lily75 nasa prva adaptacija je trajala 2 tjedna do prvog spavanja, i jos iduci tjedan sam malo ranije dolazila po nju - srecom, mogla sam se nekako organizirati. Meni se to tada nije cinilo prebrzo, narocito jer nisam znala kako ce tamo zaspati ali na kraju je to sve posve bezbolno proslo... s time da se moja tek nakon 2-3 mjeseca znala ponekad veseliti vrticu (nesto bi si pjevusila kad bi ulazili), do tada je uvijek protestirala sto je ostavljam (iako jako kratko). Probaj traziti da je ubace u prvu turu ovih sto spavaju...
Lili, Jelena, kako vi?
Moja je sad OK, ujutro kad je oblacim jos mrvicu protestira, onda sama kaze kako mama i tata idu raditi, a ona u vrtic, pa nesto prica o svojoj teti, i tako. Samo ponekad zaplace u trenutku kad treba uci u sobu, makar mi prethodno pomaze skinuti cipele i jaknu, ali inace vidim da nije nesretna, kad dodjem po nju uvijek je super volje, razigrana i sve ok. Tako da se dobro prilagodila.
Moj. P. je već tjedan dana u jaslicama (od toga je 4 dana ostajao sam po cca 2 sata). Ne buni se kada ide ujutro, niti je nesretan kada dolazim. Tete kažu da se povremeno rasplače i traži mamu ali da ga one brzo smire. Sve mi zvuči nevjerovatno dobro jer sam mislila da će imati najtežu adaptaciju od svih. (P. ima 2,5 godina). Iskusne tete (moje prijateljice) mi kažu da sva djeca moraju kad-tad bruno odreagirati (histerija kod odlaska, plač, odbijanje hrane ili sl.) i da će se to kod njega vjerovatno dogoditi. Tako da slijedeći tjedan očekujem pogoršanje situacije. Sretna okolnost je što će ga duži period MM moći kupiti iz jaslica prije spavanje tako da će tamo biti nekih cca 4 sata.
Moze neko i mene utiješiti? Ona će uskoro 21 mjesec i prošli tjedan smo krenule u jaslice. Tete su rekle da je odmah pustim na dva sata, ali to naravno nije išlo. Zamolila sam ih da budem sa njom i dala sve od sebe da i drugoj djeci budem teta a ne njena mama da im ne bude teško. Naravno da su mi moje ostajanje sa njom bacile pod nos. Onda sam je u srijedu prvi put ostavila. 20 minuta sam slušala vani i plakala je, nakon što sam ušla kući zvale su me da dođem po nju jer je"najsitnija ali najbučnija". Drugi dan sam vani čekala preko pola sata, ona je cijelo vrijeme plakala. Došla sam po nju nakon sve skupa sat i po i ona je plakala, grcala i uzdisala. U petak ju je odveo tata i ostala je skoro dva sata. Tete kažu da je malo plakala malo nije. Problem je što im ne vjerujem. Dok sam ostajala sa njom neka su djeca stalno, stalno, stalno plakala, bez da stanu, a kad su mame ili tate došli po njih tete su im rekle da nisu plakali nego samo malo. I sada šta da si ja mislim.
Ona mi se od petka budi stalno po noći i viče "di je mama" "neću plakati" baca se i urla i ne mogu je smiriti. Osjećam se kao da će mi srce na pola puknuti i ne znam više što da radim. Naravno da krivim sebe jer od kad je rođena svaki trenutak provodimo zajedno, od igre do obaveza, i sad si mislim da joj dajem previše pažnje zbog čega joj je toliko teško kada je pustim na mjestu koje naravno ne može biti usredotočeno samo na nju.
Imate kakav savjet?
evo našeg friškog iskustva sa prilagodbom u jaslice.
B. ima 12 mj i krenuo je prije 3 tjedna u jaslice, od toga je prvo išao 3 dana (2 dana smo bili zajedno oko 2h, 1 dan je bio sam oko 30 min) pa je 7 dana bio doma zbog viroze s visokom temp.
onda je opet išao 3 dana (ostajao sam po 2 h)pa 4 dana doma zbog viroze s visokom temp.
zadnji tjedan je išao sve dane i ostajao do ručka, kaže teta da u petak nije niti jednom zaplakao.
ja po njemu vidim da nije plakao, oči nisu crvene, zadovoljan je, voli tete i djecu.
sljedeći tjedan ostaje na spavanju.
pa onda imamo 2 tjedna pauze (nije mi drago zbog toga) jer do 7.1. vrtić radi u dežurstvu i teta nam je savjetovala ako se ikako možemo organizirati da maloga ne vodimo u dežurstvo (jer su veliki i mali zajedno i nisu njihove tete).
ono što sam ja primjetila kod sina od kada ide u jasilce je da ide svakome na maženje (prije se nije htio odljepiti od mene), npr. primu uju za ruku i vodi ga da mu nešto pokaže, ili da se više igra i sam se zaigra sa igračkama doma (valda ih se zaželi).
od negativnih stvari- nekad se "bez razloga" ljuti na mene, plače i gura me od sebe i to mi teško pada.
moj bebač je prvi dan u vrtiću bio super, dva sata me nije ni pogledao, samo se igrao, drugi dan je ostao sam dva sata, od toga je pola vremena bio super, pa drugu polovicu proplakao, trećći, četvrti dan je plakao od ulaska u vrtić do izlaska (računaj dva sata) i onda je sljedeći tjedan polako počeo prestajati, sve se više zaigravajući, pa je počeo glumiti, plače kad ga ostavljaš neće u sobu, da bi nakon minutu, dok još spremamo njegove stvari počeo se igrati i zaboravi, pa kad dođemo po njega onda se igra i kad mu teta kaže došli su mama ili tata a on u plač...sad je prošlo evo tri mjeseca i malo više od kad je krenuo, uz poneku pauzu zbog viroze i temp. on je super u jaslicama, papa, spava, igra se, UČI, svaki dan se iznenadim sa nećim novim kaj je naučio u vrtiću, kako ga deda skuplja od kad i suprug i ja radimo nisam znala kako reagira, prošlu srijedu sam ja došla po njega, on se igra, kad je skužio mene na prozoru počeo je trčati po sobi i pokazivati mi šta sve zna....
pustite djecu, vjerujte tetama...iinače radite probleme svom djetetu....pa ne ide na mučenje ako ide u vrtić...