Joj cure, mene muči i to što imam starije dijete pa i on ponekad (istina rijetko) ak se probudi po noći hoće mene, a Katarina neda. Više od noćnih podoja mući me taj osjećaj da zakidam starije dijete.
Printable View
Joj cure, mene muči i to što imam starije dijete pa i on ponekad (istina rijetko) ak se probudi po noći hoće mene, a Katarina neda. Više od noćnih podoja mući me taj osjećaj da zakidam starije dijete.
To zakidanje je i mene mučilo, ali to ti je sudbuna starije djece, a tješi me to što ih nije bog bez razloga poslao prve, njihova uloga je u životu tako određena. Mi to pokušavamo nadoknaditi zajedničkim spavanjem i Anna je happy što može spavati s nama i zalijepiti se za moja leđa dok Karlo siše. Što ćeš, to je tako. Da ti nije sve jedno, nije ti, ali nije kraj svijeta.
I ja sam bila pred dilemom odustati do kraja zbog noćnih podoja koji su mi postajali sve naporniji (Matija od rođenja nije prespavao noć 10 puta). Iako nije pravilo, neka djeca često bolje spavaju kad prestanu dojiti, a opet bilo bi mi žao prestati dojiti iz čisto sebičnih razloga....
Na kraju sam našla kompromis. Prodala sam Lutonjicinu priču (hvala na ideji!) o tome kako sisa po noći spava... Matija sad već sve kuži i iako je protestirao prvih noći, uskoro bi nakon buđenja tražio titu.. dobio odgovor da spava, tražio piti i već nakon tri gutljaja vode spavao (nastavak noći s nama).. Budi se i dalje jednako, često prvo traži titu... pred jutro i dobije (jer tad jako želi i ako ga odbijem ionako neće zaspati). Ja sam zadovoljnija, a mislim da je i on bolje prošao. Sada sisa ujutro i navečer i točno kužim da mu to znanto manje u životu znači iako ta dva podoja iznimno rijetko preskače...
blago tebi da ti je funkcioniralo. ;)Citiraj:
Prodala sam Lutonjicinu priču (hvala na ideji!) o tome kako sisa po noći spava
meni funkcionira ponekad, ali mi nije "trajno" rješenje
Katarina to ovak veli: "ja bi papiti mamu!"
I basta, i onda još sto puta ponovi, "ali mojim te". I onda ja popustim.
taj "molim te" je stvarno ubitačan...
zašto li sam je to uopće učila...
kad mi još doda:
"mama molim cicu, SAMO MALO, MALO, neću puno!"
kak da joj ne dam :roll:
Nola kaze "jos malo, malo i gotovo!" a Jan: "Ja bi deeeesnu"
"Hoću mamino mlijeeekooo!"
"Hoću s druge strane!" :lol:
A ja sam mislila da MI imamo problem :lol:
:lol:
Pa stvarno zene,cega tu sve nema....al kad citas postove uvijek na povrsinu izbije samo jedna slika-brizne mame,umorne mame i sisavci(ice).
Znam da necu nista extra novo dodati,ali ipak,evo,moje(nase) iskustvo:
Moja zabica doji nekoliko puta danju al i nocu-bila zedj,glad,potreba za umirenjem,bilo sto-vec tako pa skoro 30 mjeseci.I spava s nama u krevetu(dobro,to joj je rodno mjesto) i muz se,poslije nekoliko faza" kukanja naviknuo-jer fukcionira najlakse,najbezbolnije,najbrze.Ja vec ejjj 4,5 godina spavam s tim grudnjakom za dojenje!(kad uracunam i 18 mj.dojenja mog sina).Ali,NARAVNO svako malo,kad mama ne pazi dovoljno na sebe,dodju te faze umora...ali eto,nekako jos nisam pomislila prestati sa dojenjem.To mi je ono kao chp u glavi-ipak joj to treba,jos.
Pokusali smo prije par tjedana,nakon sto smo sredili djecju sobu(nove tapete,njen novi (i prvi) krevetic) prebaciti ju u djecju sobu,da bude s bratom,ionako su rado tamo zajedno igraju se...ali,nista sve je zavrsilo iste veceri njenom molbom:MAM TEBAS MI! TEBAS!
i sisavica se vratila...
Najsmjesnije je sto i muz i ja tako najmirnije spavamo,jer na kraju krajeva,uz sve"prednosti dojenja",ovo je i najprakticnije rjesenje...ne moramo se dizati nocu i sl.
Jos ne razmisljamo dokle ce sve ovo ovako trajati :roll:
Svim mamama :*
E,da to "trazenje"kod nas je proslo stvarno sve moguce neverbalne i verbalne faze-bilo je i to "Molim te,mama,ja bi samo malo sis o (u muskom rodu)ili
"Ja bi samo malo ovako malu sisicu"-i pokazuje prsticima spojenim u mali krug! ili,
"Ja bi sad samo veliku sisicu"(pazi suprotnosti)i pritom opet-rukicama u zraku pravi veeeeliki balon i mase.
Da prasnes u smijeh i naravno,odmah popustis!
evo apdejt za cure koje zanima kako ide "kauč u dnevnoj sobi metoda" ;)
zadnje 4 noći zara spava s MM-om, a ja sam na kauču u dnevnoj.
zaspi dojeći, a od prvog idućeg buđenja (oko ponoći) pa do oko 7 ujutro je sama s tatom.
nakritičnije je ovo prvo buđenje, tad malo zakmeči, ali brzo zaspi. do jutra se budi par puta ali bez plakanja i zaspe u roku par sekundi.
oko 7 tata ide raditi, pa ja dolazim u krevet i onda dojimo.
e sad, napretka i promjene nema nikakve zasad, odnosno, ona se i dalje budi jednaki broj puta po noći, pita di je mama? ili di je cica?.
ok prihvaća činjenicu da nema ni mene ni cice, ali to je i inače ok prihvaćala u onih par situacija u kojima smo bile odvojene po noći (npr. kad sam cijelu noć povraćala zbog viroze).
tako da se meni čini da je sve isto i da kad se vratim u krevet da će opet cicati cijele noći... nemam pojma.
rekla sam MM-u "ako i bude sve po starom, ja sam se bar naspavala!!!"
e da, ima i novi foru, 3. noć se dva puta iskrala iz spavaće i išla me tražiti po stanu da dobije cicu :mrgreen: ali ju je tata na vrijeme ulovio...
Ma mala lukavica..... :*
HAHAHAHHA!
dusa mala draga.
stvarno je slatka :)
uh, bar ne plače... znači možete nastaviti i čekati da se buđenja prorijede... možda kad skuži da cike STVARNO nema, pa se ne isplati buditi?
Kod nas nema nikakve promjene.
Jednu večer sam opet imala tešku krizu. Imala sam babinjak sa svojim curama (treći u dvije godine, tak da ne mislite da ja slučajno izlazim van). Bio je petak i Katarina je bila jako umorna- tk je obično nakon cijelog tjedna u vrtiću. Zaspala je u 19,30 i ja sam otišla van. Već u 9 se probudila i počeo je show. MM me nazvao negdje prije 11 i odjurila sam doma. Tek se tada smirila.
Evo, to je meni stvarno teško. Nikamo nemrem otići navečer. A ti moji izlasci su stvarno rijetki.
I kupili smo joj krevet. Još ga moramo smontirati i smjestiti u sobu, pa ćemo vidjeti hoće li biti promjene ako nebude spavala samnom.
E da, i u petak smo išli u Austriju. I lukavica je skužila da se nešto zbiva i ujutro me onak čvrsto zagrlila da se nisam mogla iskrasti iz kreveta, neg se ona zbudila i onda je baka imala frke.
off topic, ja danas idem na koncert, jupi jupi jeee!!
ali kod nas nikad nije bilo prevelikih problema s večernjim uspavljivanjem, odnosno, lako to ide i bez mene, bez plakanja i bilo kakvih neugodnih emocija, i s tatom, i s bakama, i s tetom čuvalicom... nama je problem ono nakon uspavljivanja, noćna buđenja...
Kod nas ja bilo Ok kada ju je tata uspavaio jer sam ja ranije otišla, ali sada je zaspala dok sam ja još bila doma, a tu joj je i brat koji ide kasnije spavati, pa su budili jedno drugo. Uglavnom, večer je bila horor.
Kod nas je isto kao kod Lutonjice...a da ne bi bilo kao kod Katarine, ja kad idem van, zbrišem već oko 19 sati, tako da kompletni večernji ritualni ostaju samo dečkima.
Tata tada posebno uživa i zove to "muška večer"! No, u zadnje vrijeme kad ga tata uspava te kad se probudi oko ponoći, traži prvo tatu. Ja se držim po strani.. ;)
i kod nas su problem nocna budjenja. uspavljivanje bez cice je vec odavno apsolvirano, no nocno budjenje je bilo problem. jer on jako jako jako duboko spava i zapravo ni ne kuzi da je budan i samo zijeva i trazi.
i sad, slucajno se dogodilo neki dan... zacendrao je oko ponoci, ja dosla, malo ga pomazila, pa stavila na tutu, kao i obicno. on nista ne govori ni nista. popiskio se, ja ga stavila u krevet, on malo zacendrao. rekla sam mu da idem proliti tutu i da se odmah vracam. vratila se, on spava. :D
ponovno se probudio oko 4 i trazio cicu, malo sam ga pomazila i pokusala ignorirati zahtjev, ali bio je uporan, pa sam mu dala.
kad sam skuzila da taj podoj oko ponoci mozemo preskociti, nastavila sam u tom smjeru. i eto, osim jednog izuzetka, vec pet dana je tako.
drzite fige, pliz
prvi put u vise od dvije i pol godine mislim da mozemo prebrojiti podoje!
ivana7997, super da vam napreduje pomalo smaniivanje podoja i da se kraj nazire :)
:love:
update:
evo mi već 11 dana "tjeramo" spavanje u dnevnoj sobi...
naziru se pomaci :D
prekjučer i jučer je prospavala cijelu noć (10 sati !!!) u komadu bez buđenja, a noćas se probudila samo 2 puta.
Lutonjice,
iako je H puno manji od Zare, vi ste mi svjetlo na kraju tunela! :D
zasto vi po svaku cijenu pokusavate pobjeci od dojenja? opce ne kuzim u cemu je fora
fora je u tome sto su mame umorne i iscrpljene i tesko im je vise od godinu dana ne prespavat noc u komadu...
dojenje treba trajati onoliko koliko to i mami i djetetu pase, ako bilo tko od njih dvoje ne uziva vise u tom odnosu, treba ga pokusati smanjiti ili prekinuti....
stray, ja ne bježim od dojenja, ja bježim od noćnog dojenja. zara po danu doji koliko god hoće i kad god hoće.
a zašto bježimo do noćnod dojenja??
jer zara ima 2i pol godine, a noć provodi tako da 8 SATI spava s CICOM KONSTANTNO U USTIMA... znači, nema dojenje pa pusti cicu pa spava, nego spava ne ispuštajući cicu iz usta cijelu noć... što znači da ja spavam u jednom položaju utrnutog tijela cijelu noć... s cicom koja se maltene upljesnivi u njenim ustima ...
kužiš??
i ja bi se žalila malo, al mi smo male bebe prema vama; vratit ću se na ovaj topik za godinu dana, ak do onda ostane kaj od mene :/
oh, da je to po svaku cijenu, odavno bih vec prestala...Citiraj:
stray_cat prvotno napisa
fora je otprilike u tome sto kaze zrinka, u tome da je ok dojiti dok to pase i mami i bebi.
paaaa, dosta mi je. dosta mi je vec dugo i dugo sam spremna za prestanak ali on nije. ne zelim da to bude po svaku cijenu i ne zelim da mu bude stresno.
ali hocu i da se mene malo pita.
i mogu ti reci, nakon duuuugo vremena uzivam u dojenju. jer vidim da i ja imam utjecaja na to. a da on nije nesretan.
Mi još ne razmišljamo o prestanku jer bih ja jako voljela da ona odluči kad je kraj. Iako nekad mislim da to neće biti nikad.
Ali, nije mi naporno jer je Lea, recimo, s 2 god. počela spavati po noći u komadu. Probudi se ona ponekad, ali to nije ništa.
Navečer, ako je ja uspavljujem, obavezno zaspe na cici, ali u zadnje vrijeme tako da je malo dojim, jednu pa drugu stranu, onda se okrene od mene, još minutu, dvije meškolji i zaspe.
ako se po noći probudi, traži cicu i dam joj. Ali, stvarno, to se događa sve rijeđe. ako se ujutro probudi kad sam ja već izašla iz sobe, a tata još spava (ako radim ujutro), malo zacendra, tata se javi, ona ili dođe k njemu (ako je u kunderbetu) ili zaspe opet u kinderbetu ili se privine uz tatu (ako je s nama) i opet zaspe.
u petak je prvi put spavala izvan kuće.
Mi smo išli van, a ona je spavala kod svoje sestrične (MM-ove sestre). znala sam da neće biti problema oko ostanka, ali bojala sam se kako će zaspati i što će biti kad se probudi po noći.
U pola 10 šogorica šalje poruku da su pročitale Barby, Lea je legla na trbuh, malo joj se smješkala i zaspala. cijelu večer uopće nije pitala za nas. mi nismo mogli vjerovati :shock: . Po noći se jednom probudila jer se popiškila i zvala - mama, mama - nije plakala, šogorica joj se javila, presvukla je, ona zaspala za sekundu. 12 sati u komadu s tim jednim buđenjem.
Ja sam je prije pripremala na to, govorila da će je D. i F. uspavati, da kad se po noći probudi da zove D. jer ja neću biti tu, ali ipak nisam očekivala da će ovako proći.
Po danu doji češće i kad hoće.
Kod nas je opet jako loše. Katarina se sve češće budi, ja imam stalne glavobolje i nemogući umor. Pogotovo na poslu.
U stvari uopće ne kužim kak sam izdržala raditi evo već punih godinu dana sa toliko buđenja.
Ja ne spavam cijelu noć u komadu više od 4 godine - to je za one koji pitaju zašto bi prestale dojiti.
Kupili smo krevet i sada trebamo naručiti madrac. Ali ja uopće ne znam kako ju odviknuti cicanja po noći. Toliko sam umorna da mi je stvarno najjednostavnije dojiti, a ne nositi ju i umirivati cijelu noć.
Nanoi, tješi se sad će Božić i Nova Godina i praznici pa ćeš valjda malo uspjeti ubiti oko.
Svim mamama noćnim dojilicama želim da izdrže...
evo našeg konačnog noćnog aranžmana 8)
zvuči možda malo komplicirano, ali nas troje smo sretni i zadovoljni:
zara zaspi na cici u našem krevetu.
probudi se oko 12, dođe joj tata, premjesti u kinderbet (koji je spojen s našim krevetom i nema rešetke na toj strani), pomazi i ona spava dalje.
kad mi idemo spavati, tata legne do kinderbeta, a ja na drugu stranu - ona se toliko navikla spavati samo s tatom da do jutra uopće ne kuži da sam i ja u krevetu.
eventualno se još jednom probudi i traži tatu da legne kraj njega, on je opet premjesti na krevet, pomazi i ona zaspe.
kad se ujutro probudi, traži mamu, prebacimo je do mene i onda doji...
uglavnom, ima sigurno jedno buđenje, ponekad dva, vrlo vrlo rijetko tri. cicu po noći uopće više ne traži.
Super!
Kod nas ponekad tata spava do kinderbeta. ali češće ipak ja.
Uglavnom, onda se sada stvarno rijetko budi po noći.
Jedino je pokušavam pomalo odviknuti od toga da zaspe na cici (jer navečer nije bilo šanse da sa mnom zaspe ikako drukčije).
Jučer sam opet malo popustila, ali sam ograničila vrijeme.
Neki dan sam joj rekla da u dnevnoj sobi sad popapamo cicu, a kad dođemo u krevet više ne. Kao ivana 7997.
Ok, može.
dođemo gore, ona opet hoće. Ja kažem, rekli smo da cicu papamo samo u dnevnoj sobi. Ona kaže - ajmo onda dolje. Ok, odemo mi opet dolje, popamo opet cicu, vratimo se gore, zagrli me i zaspe.
(i još mi kaže - mama, dođi - ja se još približim, ona me zagrli jako i kaže - da ti objasnim: da te netko po noći ne pojede :heart: :angel: - u tom trenutku se stvarno osjećam kao da smo zamijenile uloge)
Sve češće ide i s tatom spavati i to sve bolje funkcionira.
Mislim da smo malo ipak uspjeli smanjiti dojenje. Nije da ja to jako želim i forsiram, ali mrvicu mi je ipak bed radi trudnoće.
Ne znam ni sama :/
Cure neka vam je sa srećom. Nakon svakog mog uvođenja reda dodgodila e neka bolest, neki službeni put, praznici, godišnji i sve mi je palo u vodu.
Nadam se da će taktika dovoljno dugo biti neometana da zbilja zdravo i bezbolno može prijeći u naviku.
Sretno.
Samaritanka, a kakva su tvoja iskkustva s dojenjem u trudnoći?
znam da je ovo za drugi topic, ali...
Lutonjice, pa ovo zvuči ko' bajka u odnosu na početak ovog topica. Stvarno ste daleko dogurali.
NanoiBeba, nadam se da će i kod vas uskoro biti pomaka na bolje. Držim fige.
Ne znam kako je sa dvoje, ali jedno na cici cijele noći dovelo me više puta do ruba očaja. Više nego jednom sam znala tuliti u tišini, a ona blaženo spava. jedno vrijeme smo i mi imali aranžman "mama u dnevnoj sobi dok se ostali baškare na velikom krevetu". I stvarno je prorijedila buđenja. Nakon nekog vremena sam se vratila u krevet, a onda sam jedne noći izvukla ciku i ona je ostala spavati dalje. Nisam se od šoka mogla pomaknuti :shock: . I tako sam nastavila svake noći, a ona je to prihvatila iako je koji puta bilo negodovanja kroz san koje je ubrzo prestalo. Bez suza, plakanja i natezanja došli smo tamo gdje sam mislila da nikada nećemo stići.
Sad spavamo svi u velikom krevetu, a Lada u kindaču spojenim s krevetom. Ta joj se kombinacija posebno dopala. Noćna buđenja su se ustalila na 1-3 puta iako ima noći bez buđenja. Više niti njoj niti meni ne pada na pamet spavanje ciki. Danju je to druga priča, ali kako ona ipak dio dnevnog sna odvali sama, nije mi problem leći uz nju. Dobro mi dođe koji put.
Još nismo došli u fazu da MM spava uz nju, ali stignemo još i to probati. Za sada nam je ovako OK. Ne želim se niti sjetiti koji smo put prošli.
Branka1, Lea je prava mala pametnica :love:
Naša je novost da je Katarina prestala cicati.
Prije Božića ja sam se opet razbolila (streptokok u grlu, temeratura iznad 39). Bio je vikend, nisam se mogla dići iz kreveta i uz sva moljakanja Katarina je bila nemoguća po noći (mislim da je bio pun mjesec). kada sam se konačno dočepala doktora i opet dobila antibiotik- već sam donjela odluku da ću prestati dojiti. I na moje veliko iznenađenje ( a možda i ne tako veliko) taj prestanak je prošao prilično bezbolno. Prvu noć sam ju morala nositi a poslije je bilo dovoljno samo maženje. I puno sam joj govorila: mama pije lijek, ti ne smiješ opet dobivati lijek i tako to.
Na kraju je i ona pokupila streptokok, a ja sam i Novu godinu dočekala s virozom ali sam nakon skoro 5 godina opet popila aspirin C (to je meni najbolji lijek za virozu). I iskreno - nije mi žao što sam prestala dojiti - stvarno više nisam mogla.
Kod Frane mi je bilo jako, jako žao kada smo prestali iako smo planirali drugo dijete i znala sam da ću opet dojti.
I tako, neću se moći priključti dojiljama djece starije od 2 godine jer K. ima rođendan tek za 10 dana.
nano i beba, cestitam na dojenju i na zavrsetku koji nije bio traumatican ni za tebe ni za tvoju curicu :)
...A TEK SU MU 3 MJESECA. PO NOĆI GA DOJIM PA ČAK NI NE MOGU REĆI KOLIKO PUTA JER VIŠE NISAM SVJESNA KAD GA DOJIM, A KAD SPAVA, JER JE PO CIJELU NOĆ U MOM KREVETU.FRAN JE MOJE DRUGO DIJETE I MISLILA SAM DA ĆE BITI PUNO LAKŠE NEGO S PRVIM ALI OČITO SAM ŽIVJELA U ZABLUDI. DOMA IMAM KNJIGU "SVAKO DIJETE MOŽE NAUČITI SPAVATI" PO KOJOJ SAM UČILA I PRVO KAKO DA PRESPAVA NOĆ ALI SMATRAM DA JE JOŠ PREMALI DA GA ODBIJAM OD NOĆNIH PODOJA. ALI TO SE VIŠE NE MOŽE NAZVATI NOĆNI PODOJ NEGO JEDNOSTAVNO SPAVANJE NA CICAMA. KAD POŽELI UZME.JEDINA "UTJEHA" JE DA NISAM JEDINA S TAKVIM PROBLEMOM A SNAGU I STRPLJENJE ĆU VEĆ OD NEKUD SMOĆI. POZDRAV SVIMA
A što da ti kažem. Drži se. definitivno nisi jedina. Ima ovdje mama koje isto proživljavaju, a beba im ima 2 godine. ja nisam ta, ali ima ih ;)