Teška prilagodba na jaslice/vrtić

u principu ga ja ne želim ispisat već imam, vjerojatno, veći problem s MM-om koji, valjda zbog nemoći, kaj ja znam (ponekad i pred djetetom, na što strašno poludim) sve češće kaže kako misli da on nije sretan u vrtiću, da mu je bolje bilo kad smo ga mi čuvali i slično... :-x.

u početku smo bili smireni, obajšnjavali mu, svako malo mijenjali aktivnost, ako bi on počeo sa scenom... pa smo ignorirali, ma sve i svašta. a sad vidim da mi MM puca, da se već slabo kontrolia jer njega micek na momente strašno ignorira, pa počinje vika, na što ja poludim i na samo mu uvijek pokušavam skrenut pažnju da prestane s deranjem na njega jer nema vajde, nek mu lijepo objasni i slično, ali micek ne želi slušat, dere se i viče, odlazi s mjesta na kojem smo mu počeli pričat, ja ga priglrim, odbija me, ja odem, on se dere na mene i kriči nek se vratim, opet dođem, opet se dere da zakaj sam došla i slično. dakle, kad MM počne vikat, onda se ja nekad nemrem suzdržat pa graknem na MMa nek to prestane radit (opet pred djeteom, što isto nije dobro!!), pa onda mali počne josš gore tulit i uglavnom , sve se pretvori u kaos.
ja sam svjesna da se micek slama, da je isfrustriran i da je to jedini način da nam to pokaže, drugačije ne zna..
jučer i danas je bila valjda neka kulminacija. čim je došao do izlaza iz vrtića počeo je kričati da ne želi doma (pa naravno, ni ja ne bih htjela doma, ako bi me možda tamo čekala deračina i vika!!), pa onda ja odem, kažem ok, ostani tu, ja idem doma, on kriči nek se vratim i tak natezanje od pol sata. nek idem i ostavim ga pa nek ipak ne idem.danas slična scena. pa dođemo u jedan dućan, on se dereeeee da su se ljudi počeli okretati. a ja samo mrtvo hladno vozim kolica, shoppingiram po špeceraju, ne obazirem se i tu i tamo mu kažem po tiho: samo se ti deri. kričao je kao da ga kolju, a ja niš. ljudi se ogledavali, sablažnjavali, križali lijevom i desnom, mislili si tko zna što o tom "neodgojenom djetetu" i njegovoj materi koja ga nije odgojila, ali mene je baš bilo briga. naravno, nakon nekog vremenA, kad je vidio da ga apsolutno ne zarezujem, smirio se samo tako! čak je i pjevao i fučkao, kao da nisšta nije ni bilo. dnas je prvi puta to moje ignoriranje urodilo nekim plodom i baš sam ga najerno odvela sa sobom u kupovinu tako divljega jer sam čvrsto nakanila stati svemu na kraj! naravno, MMa smo odveli doma, nisam htjela i njega ignorirat u dućanu, ako bi i on počeo radit scene :P.

kao što rekoh, nekad nam metode upale, nekad ne. ali bezbroj puta u danu mu ponovimo koliko ga volimo, da mi moramo raditi, ali da ćemo uviek doći po njega, daje vrtić jedno sretno i lijepo mjesto gdje će puno toga naučiti, stalno se mazimo, jako često i zato fakat ne kužim razlog kaj on sad hoće od nas. nit čačkamo po internetu kad dođemo doma, uvijek se ili igramo ili nekaj kuhamo ili na bilo koji način interaktivno provodimo s njim vrijeme, dake nije neka pasiva i buljenje u dvd..tak da fakat ne znam kad će to sve prestati niti dokle će trajati.
ponavljam, ja se još i mogu kontrolirti, ali MM sve slabije...

Pustite vi njega u vrtiću.Jer iako ga ospišete nećete puno postići.
Dobro postupaš a i razunijem tvog muža da izgubi živce.Neka i on proba ignorirati malog kad dođe do tih scena,kad osjeti da gubi strpljenje nek se makne u drugu sobu na par min da dođe opet k sebi.Tvoj primjer iz dučana je pokazao da on to stvarno radi da vas naljuti a kad je vidio da mu ne uspijeva dignuo se i nastavio kao da ništa nije bilo.I namoj se obazirati na druge ljudi,nisu ništa vidjeli što već nisu.
Kad idete iz vrtića probaj ga smireno pitat zašto neće iz vrtića,da li je radio nešto zanimljivo u vrtiću,da li se možda želi da se još malo igra u dvorištu.tako ćeš mu možda skrenut pažnju.
I nemojte brinuti to je faza i proći će ga kad on sve doživljaje i osjećaje polako posloži u svojoj glavici.Samo će proći dan,dva i iznenaditi ćete se kako nije bilo scena.

hjooj, mala nada, iskreno se nadam :* jer, koliko kužim prek vikenda je više manje onaj stari, dok je pek tjedna divljak mali.
jednostavno već te izlude spika tipa: mama, molim te dodaj mi crvenu bojicu. (ja dodam) neeeee, neeećuu tooo (i to krikovima da bi se mnogi opernjaci mogli posramit, haha i bacakanjem, ono sav pocrveni i poplavi od deračine) i tak XY primjera tijekom dana s različitim stvarima. u u torak idem k psihologici nek mi da još par trikova, malo ću joj se potužiti, jer ovo fakat već jedva duramo....

Čitam Vaše priče i iz svake bi ponešto mogla prepisati. Naša djevojčica ima 2,5 godine. s godinu dana imla je tetu čuvalicu koja ju ječuvala do 6 mj ove godine. Ali se teta razboljela i morali smo tražiti drugo rješenje.

S 1.9. krenula je u vrtić. Prvi tjedan malo suza, rekla bih ništa strašno, puna euforije, tete ju hvalile kako lijepo samostalno jede, kako ovo..kako ono..Idila. Nažalost kratkog vijeka. Zadnjih dana ona u vrtiću NE jede, ne pije, ne ide na wc, ne želi sudjelovati u zajedničkim aktivnostima. Sjedi na stolici i čeka mamu... Katastrofa. Svako jutro suze i plač..."Mama ti me ne voliš" i slično, srce mi hoće puknuti. Uistinu ne znam kako dalje... Usko sam vezana svojim poslom za odgoj djece i sve mi govori da je to bunt i da će proći, ali kad u meni progoori mama...najrađe mi je uzela van iz vrtića... Molim Vas savjete, iskustva, jer smo na tankom ledu...

I mi smo krenuli u jaslice. Moja J ima 2 g. i 3 mj.. prvi tjedan dana bilo sve super ,sve joj je bilo zanimljivo nove igračke puno djece. Drugi tjedan kad je skužila da je ostavljamo svaki dan počelo je plakanje čak i vrištanje. Moj muž čak je jedan dan rekao da će je uzet doma ako će plakati:evil: tako da je ja vodim svako jutro makar malo kasnim na posao. Tete vele da je to sve normalno da djeca jednostavno moraju svoje odžalovati , ako bar malo ne plaču ili na neki drugi način pokažu da im je teško to bi bilo čudno. Nekima adaptacija traje 2 tjedna nekima 2 mjeseca a nekima 6mjeseci.

cure, lakše mi je kad vas čitam. kod nas je sličan obrazac. curica ima 21 mjesec, krenula je prije dva tjedna u vrtić. prvo plakanje, onda bolje, prilagodba teče normalno, tete kažu čak super. doma je katastorofa, isto viče da nešto hoće pa kad joj dam viče da neće itd. sukobi su stalni. jasno mi je da tako mora biti i probam biti cool.mene najviše muči što se sad počela i buditi po noći. a spava već skoro godinu dana super. sad se probudi i počne vrištati da hoće u dnevnu i nikako ju se ne može smiriti osim ako se stvarno odemo u drugu sobu. i onda satima može biti budna. ako je pokušam odvesti na spavanje urla uz bujicu suza. kako vi to rješavate? ja sam na izmaku snaga

zapravo, možda bi bilo pitanje bilo, kad vam je ta faza prošla, da se mogu nadati :) jasno mi je da recepta nema

lola3 dala si sama sebi odgovor..

čuvaj živce i polako.. zamisli kak je tek njoj..

naša je curka krenula s 22 mjeseca i plakala je (ne želim reći kak dugo), ali sad obožava ić u vrtić..

i tad je meni jedna draga prijateljica, koja je i u vrtiću radila, a inače je dječja psihologica, rekla:
"zamisli da ti dijete odmah prihvati vrtić, to bi značilo da joj je u vrtiću ljepše nego doma!:lol:"

mogu samo reći, drago mi je da moja frajla je plakala, i negodovala, jer mi to potvrđuje koliko joj zaista je doma dobro:-D

Moja L. (31 mjesec) se privikla na vrtić bez većih (vidljivih) problema. Tu i tamo kapne koja suzica, ima pomalo bunta i onog hoću -neću -hoću ali, sve u svemu, izvana izgleda ok.
Kod nas su problem dvije stvari koje nikad prije nije radila:
- počinje tepati (inače ima odličan izgovor i bogat riječnik) i počinje gestom, umjesto riječima, ukazivati na ono što tog trena želi
- od jučer ima dudicu! -danima je u usta gurala dudicu od lutke i kad sam ju pitala želi li da joj kupim pravu dudu, bila je toliko sretna da sam ja ostala bez teksta
Jasno je ko dan da je regresija u punom zaletu; nadam se da će brzo proći, jer, inače, ne znam što mi je činiti....

Meni se samo čini da kopira jasličku ekipu... Vjerojatno dobar dio njih tepa i ima dudice za umirenje?

Ako ce te utesiti,moja I.ima 34 meseca,nedavno je iz jaslica presla u vrticku grupu i isto pocela da tepa.
Sto mi je bilo cudno jer mi je logicno da mladja deca vise tepaju a u jaslicama je normalno govorila.
Medjutim,sad ih je u grupi mnogo vise,stigla su i nova deca koja nikada nisu isla u vrtic pa je i uticaj veci.
Sigurno ih ima koji jos ne govore jasno pa ih kopira.A to mi nije sinulo dok nisam procitala tvoj post:D

Ja sam mojoj u tim napadima regresije ponavljala da su dude/kolica/pelene za bebe, ona je (velika) djevojcica i za nju su gacice i setnja nogicama (na stranu sto je u stvari bila mladja od vecine s tim rekvizitima). Sto je uostalom istina, i nakon nekog vremena je prestala s tim idejama...