imaš poruku
Printable View
imaš poruku
Baš kad sam pomislila da nekako dolazim na sebe i da sam se pomirila sa svim,misleći tako je moralo bit,dosta je tuge idem dalje zbog malene doma,koja vidi svaku tugu i suzu,a i zbog sebe,muža...Idem jučer radit i samo šta nisam ugasila auto,puste na radiju pjesmu"na suvoj grani bili cvit,nemoj me zaboravit"i ponovno se sve vrati,suze na oći,ništa ne vidim od plača,ne mogu van iz auta,moram čut pjesmu do kraja.Slušam pjesmu i sve me boli,srce,duša,ali paše mi ta bol,htjela bi da pjesma ne stane i cijeli dan mi se vrtila u glavi.Vjerujem da vi razumijete to.Čini mi se da sam se opet vratila na početak.
razumijem te potpuno, nekada te neke stvari vrate unatrag, ojesma, film, knjiga...ali i to je proces i bolje da si se isplakala.
dobro si rekla to malno biće doma vidi svaku našu suzu jer ja to vidim po mojoj, oni puno osjećaju našu tugu i nemir tako da moramo biti jake radi njih.
ali nitko ne očekuje da to postaneš preko noći, vrijeme čini svoje ...samo polako...:love2:
Draga Balto,
Jako mi je žao zbog tvog gubitka... Ja sam nova na forumu i moram ti priznati da sam se odlučila registrirati dok sam čitala tvoju tužnu priču. Jako si me podsjetila na mene, i ja sam mama 3 anđela. U posljednoj trudnoći sam se morala jako paziti, ali sve je upućivalo na sretan završetak. Nažalost trudovi su počeli prerano u 31.tj, rođena je curica. Živjela je tri tjedna, izvrsno napredovala čak su nam doktori rekli zadnji dan da će uskoro kući, a onda je u noći zazvonio mobitel...naša curica je otišla među anđele. Dugo sam krivila sebe, čak i danas, gotovo godinu i pol kasnije, ponekad pomislim da sam možda mogla nešto drugačije napraviti. Znam kako je to kad misliš da si nešto propustila, meni je najteže kad znam da je nisam primila u ruke... I ja sam kao i ti izdajala se do besvjesti, htjela da napreduje ali nije joj bilo suđeno. Sada sam uvjerena da su moja Maris i tvoja Viktorija na nebu zajedno, gledaju nas i znaju koliko smo se trudile da ostanu s nama, koliko ih volimo i da ih nikada nećemo zaboraviti. Znam da ti je neopisivo teško, ali možda će ti biti lakše kada pomisliš na svoju curicu koja je s tobom, a ja imam 3 anđela i svi su na nebu...I nemoj gubiti nadu i biti ljuta na doktore i sebe... Kada te uhvati kriza zatvori oči i moli svog anđela da ti da snage, vjeruj mi da to pomaže, osjetit ćeš da je blizu tebe......
balto naravno da te razumijemo. isto tako se ja osjecam. ima dana kad sam super raspolozena mislim na svoje bebe svaki dan svaki sat, ali nekako nisam bas tuzna. mogu reci da sam ok, al onda dodje par dana kad se raspadam od boli i tuge, samo plačem, bas mi bude tesko ali onda i to prodje i tako se vrtimo izgleda svi u krug. al evo proslo je skoro 5 mjeseci i mogu reci da je s vremenom lakse.
Mrvice i ja sam još nova ovdje i slabo se snalazim,ali možda nam bude malo lakše kad razmjenimo naša iskusta,a tvoje i moje su stvarno slična,nažalost.Ja isto navise žalim za tim da je nisam primila u ruke,u inkubatoru smo ju malo mogli dirati,onu još prozirnu kožicu.Kad je umrla,bila je subota,malena kod kuce nije išla u vrtić i kao da je znala da se nešto dešava,skroz je trčala za mnom,plakala i zvala mamu(tako da ne nisam mogla pošteno ni isplakati),nije se odvajala od mene i mm me nije htio voditi sa sobom u bolnicu,kaže a baš će ti oni dat da ju vidiš,sigurno nije više ni u inkubatoru,a bila je,on je bio sa njom.Sad si ne mogu oprostit što ipak i ja nisam išla,sigurno bi mi ju dali da se oprostim(tu na forumu sam čitala da nekima daju bebe),da sam ju mogla držat i poljubiti,bar jedanput.Bit će mi to najteži križ u životu.Ali vjerujem da nas one sad gledaju i smješe nam se.
balto, mrvicaja uvijek zamolim moju Mariju kad mi je teško da mi da snage i kažem joj da je volim svaki dan. Tako mi je lakše!ništa neće izbrisati našu bol ali s vremenom ćemo ići dalje.
Ljubim vas cure i vaši anđeli vas puno vole i čuvaju!sve nas!:love2:
Draga Balto,
Ja sam se oprostila od svoje M, ali bila sam toliko u šoku da nisam pitala smijem li je uzeti, i sada se toliko grizem zbog toga. Kada sam čula da sam rodila djevojčicu sanjala sam o tome kako je uređujem, pravim joj frizuricu...Tu noć sve za što sam smogla snage je bilo prići inkubatoru koji je bio otvoren milovati je, imala je tako veliku kosicu, a ja sam joj rukama napravila na glavici tako lijepu frizuricu...bila je lijepša nego ikada. Ali nikad si neću oprostit što je nisam uzela u ruke, mislila sam da mi neće dozvoliti, a i oko nas je bilo puno male dječice koji su spavali i morali smo otići jer sam ja bila jako uznemirena. Sjećam se kako smo prolazili hodnikom, ja sam jecala a MM mi je rekao: "Tiho ljubavi probudit ćemo dječicu," a ja sam mu na to odgovorila da se bar moja mrvica probudi....
draga balto, bez obzira koliko vremena prođe, uvijek nas nešto podsjeti na naše gubitke...
ne možemo ih predvidjeti, često ni osjetiti, a većinom žalimo jer smo nešto mogle/trebale/htjele napraviti drugačije... kako vrijeme prolazi shvaćamo da je sve onako kako smo tada najbolje znale i umjele, kako nije nimalo lako snaći se u takvim strašnim situacijama i kako je zapravo - čudo - što smo uopće sve ovdje i sada nakon svega što smo preživjele...
uz tebe smo, razumijemo te, pričaj, čitaj, pitaj...
šaljem ti zagrljaje snažne :)
mrvica i balto :love2:
Danas sam dobila nalaze briseva.
ureaplasma urealyticum-visoki titar(>10000)
gardnerella vaginalis-čista kultura
Doc nije zabrinuta,kaže da je to samo malo povišeno.Dobila sam turu summameda od pet dana,a mm da i ne treba,pa da ćemo vidjet poslje sljedećih briseva.Jel se netko razumije to prokomentirat,ja nemam pojma.
drage moje,ja imam isto tako tuznu vijest.postala sam mama drugog andjela,sta reci na to osim da zivot nekada nije fer.moj me mali borna napustio ovaj put u 21tj,a prije toga erik u 20tj.srce mi puca i znam jedino da ovdje mogu dusu otvoriti jer nisam sama.toliko je pitanja a tako malo odgovora...
jako mi je žao zbog tvog gubitka..nažalost duplog..nema veće boli..a ti si se morala dva puta uvjeriti u to, život je zbilja nekad prokletinja :(
rekli mi u bolnici treca sreca.al ko li ce to samo docekati.vrijeme je prijatelj al sad mi bas i nejde na ruku.
tinek bas sam se sokirala kad sam procitala tvoj post, jako mi je zao sto ste opet dozivjeli gubitak, stvarno nemam rijeci:cry:
drzi se draga:love2:
tinek :cry::cry:
jako mi je žao što to opet prolaziš...ima tu par cura koje su prolazile taj pakao više puta i stvarno moram priznati da vam se divim...ja sam prošla jednom i mogu reći da mi je i previše za sva vremena...
zapravo neznam što da ti kažem...probaj odnekud izvući snagu da preživiš slijedeće dana...sigurna sam 100% da te negdje čeka tvoja srečica i želim ti od srca da ju što prije upoznaš...:love2::*
tinek:love2:žao mi je draga...imam jako dobru prijateljicu koja je isto prošla dva puta( 6 mj i 9 mj) .ne znam što da ti napišem osim da sam tu za tebe. MOlit ću za tebe....:heart:
Tinek :love2:
bas sam tuzna zbog ove vjesti,stvarno nemam rijeci jer sam pretuzna :cry::cry::cry:
Tinek, jako mi je zao sta si morala nanovo prozivljavati najgore moguce iskustvu koje zivot pise.:cry:
nisam ni sama pametna sta da ti napise.. osim, tu smo za tebe... mene je ovaj kutak svemira spasio kad sam tonula.... :love2:
tinek, grozna vijest. tako mi je žao. piši nam, pomoći ćemo koliko god možemo. nemam riječi, ne mogu ni zamisliti kako ti je. :cry::love2:
sad citam vase poruke i suze su krenule same od sebe.ne znam od kuda smoci snage za nastaviti sa zivotom,jer drzim sve u sebi i placem kad nitko ne vidi jer ne zelim i svoje jos dodatno opterecivati.jucer sam sanjal da su moja dva deckica na nebu i da imaju krila andjela,pa se opet pitam zasto mi ih je bog uzeo kad on zna koliko sam ih htjela.jednostavno ne znam sto reci...u bolnici kazu da mi je grlic maternice preslab i da jednostavno popusti kad beba naraste.treci put ce raditi serklazu da to sprijece,pa se pitam zasto to nitko nije sad sprijecio.puno mi znaci da bar ovdje mogu otvoriti dusu,i hvala vam na tome.
tinek draga to sto ti se desilo drugi put je stvarno prestrasno, molim Boga da ti da snage za dalje. Drago mi je sto spominjes treci put, vidim da u tebi ima hrabrosti za dalje. probaj obaviti mozda neki detaljniji pregled pred novu trudnocu, neznam jesi li radila histeroskopiju da se vidi pravi oblik maternice da mozda nema neka pregrada u njoj pa bebi postane tjesno, ja se spremam sada ici na to jer imam blago sedlastu maternicu...jesi li se sada u ovoj trudnoci morala cuvati i lezati? mislim da su pred nama teske trudnoce al mora sve dobro zavrsiti...saljem ti veliki :love2: i pisi nam o svemu....
tinek draga previše je to pitanja, zašto ovo, zašto ono...stvarno nema koristi od toga...nažalost sve je već gotovo i nema smisla razmišljanja što bi bilo kad bi bilo...prošlost nažalost ne možemo promijeniti...
samo ću ti još reći da su i Rozigrozi rekli da ima preslab grlić maternice, a pogledaj ju sad...ima dva savršena dječačića (koji su btw. kao bomboni, jednom riječju preslatki)...
tako da ne gubi nadu, kao što sam ti već gore rekla, tvoja srećica te čeka...:love2:
tineklijepo je pročitati da želiš 3.put. Bit ćemo uz tebe i sad smo uz tebe. :love2:
:love2:Tinek:love2:
a sada idem na neke detaljnije preglede za deset dana,što god to značilo.trudnoca nije bila rizicna samo mi je dr na zadnjem pregledu rekao da malo usporim jer je beba jako nisko,to je bilo 6 dana prije negoli sam dobila trudove i pravac bolnica...ne znam dal da budem pozitivna sto sam bar prirodno rodila a ne ko zadnji put inducirani...da teska nas vremena cekaju draga latika...al nadam se sa sretnim zavrsetkom..
tinek sada obavi sve pretrage na koje Vas se salje... i samo polako, hrabro naprid...
virujem i znam, da ces i ti drzati svoje dite u narucju... saljem ti jedan veliki :love2:
:-)hvala vam svima na podršci
Tinek draga jako mi je žao i želim ti svu snagu ovog svijeta. Ja sam nova na ovom forumu i ja sam prije mjesec i 12 dana postala mama anđela,anđela koji se zove karlo.cila trudnoća je bila i više nego savršena,da bi samo dan prije termina mom karliću stalo srce.šta da kažem? Neopisiva bol. Bol koja nikada neće proć,samo ćeš je naučit nosit u srcu. često sa njim pričam,ljubim slike ultrazvuka,postavljam razna pitanja.zašto???!!! Samo dan prije termina,zašto bože?! Ali ne ljutim se na njega,dapače,molim ga više nego ikad. Molim ga da mi da snage da ponosno nosim svoj križ.ja već imam svog josipa-8 god i on mi daje snagu.anđele moj,moj maleni karliću,kako smo ti se samo veselili,ali bog je htio još jednog anđela i izabrao je mene da ti budem mama i ja sam ponosna što sam te nosila ispod svog srca 9 mj.,a u njemu ću te nosit dok sam god živa.anđele moj,i ovim putem,beskrajno te volim. Bože,zagrli ga jednom za mene,molim te,bar jednom,kad ja nisam stigla i daj mu do znanja koliko ga volim. Cure moje drage,drž te mi se.ja se držim svog josipa,držim se vjere da ću imat još jednu bebu kad tad i da ću jednog dana ponovno vidit svog malog karla.doista u to vjerujem.
Tinek draga žrlim ti svu snagu ovog svijeta.i ja sam mama anđela.mom karlu je stalo srce samo dan prije termina.prošlo je malo više od mjesec dana.bol je neopisiva
:heart:Citiraj:
CARLOS prvotno napisa
rasplakala si me sa ovim...
žao mi je što si uopće morala doći ovdje tipkati...
imaš Josipa i kao što kažeš daje ti snagu, ali praznina je tu...i ostati će zauvijek...
drži se draga...:love2:
Tinek, draga, tako mi je žao:cry: jednom to proživjeti je dovoljno strašno, ali da se dogodi drugi put...sve što ti sad želim reći zvuči mi nekako glupo i isprazno. Sve smo već napisale, proći će vrijeme, bit će lakše, manje će boljeti, pomirit ćeš se s tim, naći ćeš hrabrosti u sebi, pokušat ćeš opet. Sve znaš. Družeći se ovdje s vama ne mogu a da se ne zapitam: mora li tvoj put, moj put i put svih nas ovdje biti baš toliko zaobilazan?:-(
Carlos, nemam riječi. Primi moju iskrenu sućut.:cry:
carlos,iskreno mi je žao sto i ti to moras prolaziti,trebat ce nam puno snage al bar imamo jedni druge....:-)
potpisujem....i ti si Tinek zaista hrabra zena i ja ti se divim zaista kao i mnogim mamama ovdje koje su izgubile dvoje i vise bebica a uvijek su imale rijeci utjehe i bile dovoljno snazne pomoci drugima,zaista ste sve divne....Citiraj:
tinek prvotno napisa
Tinek u potpunosti te razumijem jer sam i sama 29.09.2011 postala mama dva anđela u 20 tj trudnoće koju sam čekala više od 9 god. Nemogu reći da sam imala školsku trudnoću. Imala sam 3 puta krvarenje, ali svaki put s dečkima je bilo sve ok. Ali beštija eserihia coli koja mi se pojavila u urinu prešla u cervix i napravila upalu i nakraju moji dečki su odlućili izaći. Bili su živi kada sam ih rađala. Prvi je bio živ 10 min, a drugi se ugušio u plodovoj vodi dok sam ga rađala. Sada sam tek smogla snage da pišem o tom i znam da sada imam dva anđela koji se mole za tatu i mene.
Želim ti porućiti da sam u trenutku dok sam rađala rekla da to više nikada ne želim proći, ali kada sam čula dr. da je moj prvi anđeo pokušao da sam diše i da se tako mali borio za život odlućila da moram zbog njih biti hrabra i ići ponovo u borbu s životom.
Želi ti sve naj....:heart:
nana:love2:
nana:love2: žao mi je
Nana zao mi je sto si morala dozivjeti taj bol,i sto si nam se pridruzila :cry:,mi smo tu za tebe pisi kad ti je tesko :love2::love2:
nana jako mi je zao zbog vaseg gubitka, nazalost dijelimo slicnu sudbinu, i moji blizanci sinovi su preminuli:love2:
hrabra NANA citam tvoj post i placem ko kisna godina,jer mislim po nalazu phd da nam se desila ista svar jer je ovojnica bebe bila upaljena od infekcije i dobila trudove,moje zlato nije imalo sansu da zivi,jedino sam ga uspjela nakratko vidjeti dok su ga odnjeli od mene.da stvar bude tuznija dr u vinogradskoj je rekao da se neke stvari jednostavno ne mogu znati.ne znam sta bi ti napisala jer ti je sigurno ko i svima nam ovdje tesko al trudimo se.
BUDI JAKA...