Cuj, idealno bi bilo da se NE treba boriti.
ali , da , ako ne nude - treba traziti.
vec sam napisala da sam prvi dan kakon poroda hranila i presvlacila na intezivnoj dijete u inkubatoru. Na moje trazenje , ali se nitko nije bunio.
Drugi dan je vec bila na post intenzivnoj i ja sam dosla doktorici i rekla da bi ju dojila.
dr. me pitala da li imam mlijeka , rekla sam : ne , imam kolostrum.
rekla je ok.
rekla sam sestri da bih ju stavila na prsa ( bila je u inkubatoru), i da dr. nrma nista protiv.
nije bas bila odusevljena , ali ja sam se samo nastavila smjeskati i cekati. Izvadila ju je iz " kutije" , izvagala,
uzela je dekicu , zamotala mi kcer , sjela sam na stolac , a ona mi ju je dala u narucje.
i tako je ona pokusala dojiti prvi put. :)
vagala ju je kasnije . Pojela je samo 10 ml. Dala sam joj ostatak obroka na bocicu .
i tako dan po dan.
ja sam trazila , sestre su mi pomagale ...
nakon tri dana se podrazumjevalo da ja sve radim. Nakon tri dana se podrazumjevalo da gotovo sve sto mogu radim sama.
Nakon 7 dana na postintenzivnoj su ju prebacili na drugi odjel da ceka operaciju. I kad sam se oprastala od sestre na postintenzivnoj ona mi se zahvalila sto sam se brinula za svoju kcer. Zaista, rekla je : " hvala sto ste se brinuli."
" to je moj posao." - odgovotila sam.
:)
zaista, moje iskustvo je takvo da treba pokazati inicijativu i traziti stvari, a svaku ponudenu objerucke prihvatiti.
ali daleko od toga da krivim majke koje se ne snadu. Ja sam mentalno bila spremna na intezivnu i hospializaciju , i imala sam cijeli plan u glavi.
da, osoblje bi trebalo nuditi i ohrabrivati , to bi bilo ispravno.
ali ako toga nema , treba se ohrabriti i traziti.

