Printable View
Pa ak ih ima osmero, nisu svi stari par mjeseci :mrgreen: Najstarije djete je barem 8 godina, i SIGURNO ne zeli da ga mama nosi i tjesi po cijele dane. Starijoj djeci su potrebe drugacije, sve je manje onih koje samo roditelji mogu ispuniti. Kad je dijete malo, kad je beba, sve njegove potrebe vecinom mogu ispuniti samo roditelji. Tak da ak ih imas 8 jos uvjek postoji mogucnost izvedivosti, posto stariji klinci ne zahtjevaju toliko koliko i beba.Citiraj:
Bambi prvotno napisa
Hej...
Jel ima li netko ideju kako da smanjim noćno ispijanje flašice čaja...
Vodu ne želi niti primirisati... A flašicu zna cuclati na prazno, očito ju to uspavljuje ili čak tješi...
I još pitanje...koje su pelene dobre, pampersice su mi počele tako jako puštati po noći da je već u ponoć mokra od glave do pete...?
:?
Nama su nekad jako dobro upijale (čak i cijelu noć ispijanja flašica) Pampers sensitive, ali otkad ih više nema (bar u DM-u) probali smo sve i svašta i ništa baš ne pomaže.
Znam da je o.t., ali je li netko probao nove pampersice "sleep and play", reklamiraju ih, ali nigdje ih nisam vidjela za kupiti.
Znam da bi puno bolje bilo odviknuti P. od cjelonoćnog ispijanja flašica, nego tražiti super ekstra nepromočive pelene, ali do sad smo uvijek po tom pitanju upijeli samo načiniti dva koraka naprijed, jedan otraga.
Prvo smo bili na buđenje svaki sat, onda smo srezali na pet buđenja na noć, pa nekako na tri, sad poslije zadnje intervencije (malo više nošenja nego flašica), uspjeli smo doći na dva (budenje u 1 i u 6), ali unatrag dvije noći niti to nije potrajalo, opet smo na tri :(
Maya83,
Btw, imaš nekih ideja na topicu "Kako odviknuti dvogodišnjaka od bočice".
Takva je i moja Ema, po danu doji 1-2 puta (popodne), a po noći valjda svaka dva sata i to sve u polusnu, ako odmah dođem, ako ne, to je uzbuna i dreka da para uši, jedino pomaže da opet malo povlači. Rijetki su trenuci kad ju muž može natrag umiriti i zaspati.Citiraj:
inesceko prvotno napisa
Već duže vrijeme spava s nama, tako da ni sama nekad ne znam kad počne papati, kad pusti, već se sama spraksirala. Samo namiriše cicu i bez otvaranja oči se prikopča. Nekad mi je tako slatka s tom otvorenom lampicom, a nekad se pitam, pa dokle? Ajde da je to jednom na noć, ali nekad stvarno pretjera.
A s druge strane, to će vrijeme tako brzo proći, kad neće više htjeti ni pomaziti se, a kamoli spavati s nama, pa duramo. Dobro je kaj idem raditi na 8, pa nije tako rano.
čitam kako je svima tako i nama...
naša 14 mjesečna cura isto ne spava po noći...lijepo zaspi u svom krevetiću( lijepo? hm...uz nošenjenje i pjevušenje!!) ali dok mi odemo u krevet evo nje već se javlja...dam joj čaja i onda više neće u svom biti nego ju prebacimo kod nas..jako voli s nama spavati ali ni to više nije dobro jer diže se po noći po par puta nekada igra se,nekada plače i tako..isto voli popiti malo čaja noću i nekada ju to fino umiri ali nekada...dakle grozno...duša nam spava a ona neće ni uz nošenje ni pjevanje(po pola sata)....kada to prestaje?? hahaha-zlato mamino!! :heart:
Ne znam da li je pomalo moja prica drukcija ali ja ima 2- godisnjaka koji se budio i jeo samo prvih mjesec dana zivota i nikad vise.
Navikla sam ga da ne trazi po noci hranu (dojila sam samo 3 mj.) a to sam postigla sa dudom , ako se i probudi dadnem mu dudu jer po noci on nema gdje trositi energiju i noc je za spavanja tako da je uvijek prava spavalica bio, kao beba mala spavao je do 10, 11 ujutro nikad nije ranio.
tako savjet za sve majkice neka malo stegnu srce i puste nek se i isplacu ali trebaju skontati da je noc za odmaranje (pogotovo za majke koje rade), jer je hranjenje nocu stvar navike jer se zeludac tako priviknuo , to morate sami prekinuti a u toj nakani duda je super stvar....
i jos nesto bitno je da je dijete blizu vas da znao da ste tu i moj sincic je uvijek bio tik do mene krevetic mislim.
stoga sretno...
cmokic :heart:
cuj sto se tice stezanja srca majcinskih i pustanja beba da placu, totalno si pogrijesila forum.
ovdje se ipak promicu neke drugacije stvari i nacini. :)
e pa vi i dalje hodajte ko zombiji ,svako svoje dijete odgaja kako on hoce !!!
:roll:
i procitaj sta sam sve napisala ne govorim o hitlerovskom odgajanju zaboga!!!!
tako ti postajes rob svoga djeteta a ono navika kojih si mu nametnula jer ono ne zna za drukcije stvar je u postavci roditelja..
ja već probala s v e i ništa n i š t a ne pomaže.
zadnje od zadnjeg mi je bilo pustiti ga da plače :cry: :cry: :cry: samo da konačno nakon 20 mjeseci odspavamo jednu jedinu noć.
Možda bi i bilo kakvog (dugoročnijeg) pomaka da stvarno mogu otrpjeti i pustiti ga do kraja, ali uvijek posustanem, u međuvremenu se onda još i razboli, pa onda tek ne znam zašto se budi, jel mu nešto ili samo navika... :( uglavnom, ostali smo na tri buđenja što smatramo stvarno dobro odspavanom noći (i 5 sati u komadu), ali unatrag dvije noći opet skoro svakih sat vremena nešto :cry:
Mislim da je svakom roditelju cilj odgojiti psihički i emocionalno stabilno i samostalno dijete.
I svaka od nas se trudi na svoj način.
A mislim da je moj način u nadanju da vrijeme liječi sve, pa i noćno buđenje.
Moje dijete ne spava NIKADA 3 sata u komadu, dojimo i na pola sata...
ali to je moj izbor i izbor MM.
Nismo pametni da li je ova naša metoda tj. nemetoda najbolja, ali da bismo izbjegli plakanje, budni smo veći dio noći.
U stvari ja u polusnu dojim miša, a MM nas ušuškava da se ne prehladimo. :heart:
Ne mislim da je korišćenje metode puštanja djeteta da odplače 10-tak minuta okrutno i bezobzirno, samo smo MM i ja preslabi da se suočimo sa našom bebom koja me u suzama zove, a ja se ne odazivam...
I onda se prepuštam kifla položaju do jutra i do podneva sam poluukočena.
Očigledno se neće sam od sebe navići na cjelonoćno spavanje.
I šta je najvažnije, dogovorili smo se da na pitanje drugih kako spava, odgovaramo OK.
I sad je samo pitanje vremena dokle ovako.
ja imam sinčića od godinu i pol i on još uvijek s nama spava. zaspi navečer najčešće na meni i onda prvi dio odspava u kimbiju u svojoj sobi. u neko doba noći(nekad je to ponoć a nekad i kasnije) probudi se i tad dolazi u naš krevet i mirno dalje spava s nama.. nema mi ljepšeg osjećaja nego kad se privine uz mene, zagrli me ručicama i blaženo zaspi...Citiraj:
farah24 prvotno napisa
mi više ne dojimo i L. ima dudu ali ta duda mu ne pomaže nimalo kad se usred noći probudi i traži mamu! ja ne bih mogla "stegnuti srce" i pustiti ga da se dere dok ne zaspi u plaču, jer mislim, da je jedna od osnovnih stvari koje on sad treba spoznati ta da ću ja uvijek biti uz njega kad me treba i da ću mu pružiti sigurnost koju treba.
S vremenom će se ta potreba da bude pored nas po noći sigurno smanjiti i prestati a on neka odluči kad će to biti.. i kad će mu biti ugodno spavati cijelu noć u svom krevetu.
A do tada, ja mogu izdržati neprospavane noći i svakodnevni posao jer znam da je moja beba zadovoljno i veselo dijete...
Jedva čekam da nabavim tu knjigu "Svako dijete može naučiti...." i nadam se uspjehu!Citiraj:
frutissima prvotno napisa
Moj sin Orsat i ja jednako muku mučimo sa sisanjem noću, mi s tim sisanjem nismo imali nekih većih problema (on se probudi posisa i odmah zaspi dalje), sve dok ja nisam odlučila s 11. mjeseci da budem počela sa odvikavanjem, moj je sin dobio pseudo proljev i od vesele samostalne i sigurne bebe postao cendrav klinjo koji prati i ganja mamu cijeli dan i samo sisa (odbijao je bilo kakovu hranu a jede sve u 16 inače).... vratila sam se na dojenje u takovom slučaju misleć neka barem nakon 8- 9 dana proljevanja sisa.... opet je bilo sve ok dok se nisam vratila na posao... živimo s mojim roditeljima, moj muž ne radi(nažalost) al dakle poznata okolina i ljudi koji ga čuvaju... dan protekne super, sve po ustaljenim običajima.... ali, noći su postale koma!!!! budjenje svakih pola sata (nakon one faze početnog čvrstog sna) sisanje, pa skoro spavanje na sisi... vjerujem da je to rezultat promjene, ipak me nema cijeli dan... KAJ SADA? radim, kad počnem dojiti nakon prvog plača razbudim se niti ne mogu dalje zaspati.... a odvikavanje mi izgleda u ovom času predastično, preagresivno za Orsata... moram priznati, koliko god naporno bilo meni, i za mene....
ne znam jesam li kompetentna, ali samo preporuka svima koji namjeravaju primjenjivati "Svako dijete može naučiti spavati":
Ja sam je pročitala barem triput od korica do korica da budem sigurna da sam dobro shvatila i da eventualno nađem neku "rupu" koja će mi zvučati bolje od ostavljanja djeteta da plače dok ne zaspi. Naime, ja sam sigurna da s obzirom da mi još uvijek nismo uspjeli prespavati noć, moja je pogreška bila u tome što nisam sama sa sobom raščistila - mogu li ja to ili ne mogu, više puta sam pokušavala, počela s dnevnim spavanjima, u krajnjem očaju nastavila s noćnim, i kad bi on uspio (nakon kraćeg plakanja) zaspati sam, stvarno je odspavao i po 5-6 sati u komadu, ali toga se trebalo držati i dalje, a ne posustati.
Nažalost, P. je svaki put umjesto manje, plakao još više, intenzivnije i dulje i nisam izdržala, ali topla preporuka svakome je - nemojte počinjati ako ne znate (bar otprilike) što vas čeka i ako mislite da vaše dijete ili vi nećete moći to izdržati, to nažalost ima samo kontraproduktivne posljedice - bar je tako bilo kod nas jer nakon svakog takvog "tretmana" po noći je postajao još zahtjevniji jer je možda razvio nekakvo nepovjerenje prema meni...ili ne znam što.
Pročitah ja, doduše ne tako detaljno, i "No cry sleep solutions", pa sam pokušala nešto kombinirati jer nije baš imao nekakve pozitivne pomake, ali ništa značajnije se nije dogodilo...očito ili tough love ili ništa :roll:
moje dijete rijetko koju noč prespava u komadu,ne probudi se da se
digne iz krevete ali me zove i ja dođem do njega(spava u svojoj sobi)
pomazim poljubim i vratim se u svoj krevet
i to mi je tako normalno da sam i naspavana i odmorna :mrgreen:
a sada pogledajte potpis :*
hehe Arwen i ja se osjećam odmornom za sad, al tek mi prvi radni tjedan i za sad ne gubim kilažu ispod 49 kg, hihihihi....
joooooj Stijena, ja sam se veselila knjizi bez da sam je imala u rukama, tako da sam sada totalno razočarana... meni to isto nema smisla da se dijete tuli a ja to ignoriram... i to znam da, tak ide svakim danom plač je jači, ja smatram to ugodnom žrtvom da mu se dam i vjerujem da bude on sam odlučil kada je dosta.... iako bi bilo cool da prespavamo cijelu noć, nisam prezahtijevna neću od 9 navečer do 9 ujutro, može i do 5 samo da je neprekidno.... nadala sam se nekom čarobnijem eliksiru prespavljivanja noći u toj knjizi... možda da promijenim nick u naivka!? hehe
Ne, nažalost, čarobnog eliksira nema, poanta knjige je ostaviti dijete da zaspi samo, bez intervencija, dozvoljeno je jedino povremeno (vrijeme se svaki put produljuje) ulaziti u sobu i sigurnim glasom ga utješiti da vidi da nije ostavljeno, tko može....svaka mu čast. Naše je iskustvo da kad uspije zaspati sam, i to jedino ako taj put plač nije potrajao duže, stvarno i odspava, tako da to sasvim sigurno kod neke djece pali....ali da je teško, teško je. Savjeti iz No cry sleep... (iako priznajem još jednom da sam ih letimično preletila), nisu mi se pokazali uspješnima, pogotovo sad kad je veći, možda da sam probala dok je još bio mala beba :/
ja čak sada kad razmišljam, moj Orsat, naravno sisa svoj zadnji obrok i nakon toga se okrene i pokotrlja po našem krevetu i u principu principa sam zaspi..... već duže vrijeme od kad nekako mogu reći da je dječačić ne više beba (mada bu uvijek moja beba) zaspi tako, sam se uljuljka... ja bih jedino da se ne budimo ono od 1 pa do jutra svakako 4- 5 puta
znam da je moja frendica svog sina (6. 4.' 06.) nadojila do sita i stavila u kinderbet od prvog dana i zaspio je sam bez dreke, malo su sad to zeznuli i imaju jednakih problema od kad je postao "svjestan" al dugo je to išlo tako.... ja sam se mujckala s njim i mimala i taaaaaaaaak nam je bilo lepo.... i opet kaj da veliš htela bi da spava a opet za ničim ne žalim i ne bi drugačije.... tak bu kratko bebač.... za čas bu me kak od druge frendice sin u 2. razr. osnovne... mama nemoj me sad ljubiti dečki su tu!
Vidim po pricama ostalih da je nezgodno kad se bebac budi svako malo ali eto ja izgleda spadam u grupu sretnica kojima se "zalomilo" dijete koje se ne budi nocu (ja ga nisam nikad pustala da place jer niasam imala potrebu) ali znam mnoge kojima je to poslo za rukom.
Valjda se tako rodi mirno ili nemirno samo neka je zivo i zdravo.
Ali majka ko majka svasta ce na svojim plecima podnijeti, tako ma sta bilo sve ce vremenom proci.................
da, vjerujem da se sve mi tako tješimo, niti meni ne smeta uljuljati ga da zaspi, to mi je nekako lijep svršetak dana, ali kad bi onda bar spavao toliko da se ujutro na posao ne dižem ko da me netko istukao. Dok sam ila na porodiljskom još sam to nekako izdržavala, iako niti raditi cijelii dan po kući s malom bebom nije lako, ali otkako sam počela raditi......ima dana kad se bojim da se ne razbolim od nespavanja (ne doslovno, ali svakako nije dobro za imunitet), a mojem djetetu zadnje što treba je bolesna mama koja se neće moći brinuti za njega
Nikola je isto beba kontrolor pa svakih sat vremena prekontrolira jesam ja još tu tako da baci dudu u snu (nerjetko mi u glavu doleti) a onda traži da mu je dam.
Ja kao luđak u mraku tražim dudu,ne palim svjetlo da ga ne razbudim i kad ja napokon nađem on samo nastavi spavati. Taman se vratim nazad u krevet i kad dođem do trena da bi mogla zaspati sve ponovo.
Kupila sam 5 duda da smanjim traženje noću a do jutra sve budu na podu.
Stvarno ne znam zašto je to tako ali je iscrpljujuće kad se ponavlja po 15 dana.Onda kad sam na rubu, jednu večer ospava u komadu . :?
Problem je što naviknuta na takav tempo,sama prekidam san i budim se iako me on jednu večer pusti da se oporavim a sada još strašnije,skužila sam da više uopće ne spavam,samo držim oči zatvorene i svaku noć vidim kad se izmjenjuju sati a kako se bliži 7 ujutro sve sam očajnija.
I nevjerovatno,ne spava mi se ni danju ni noću.
Počinjem sumnjati da je ugađanje djetetu do granica izdržljivosti baš pametno. :/
prebaci ga u svoj krevet jer on očito mora znati da si ti tu da zna da je siguran
Probala sam i to pa još gore.
Ne samo da se budi nego spava i poprijeko tako da mi njegove noge budu na glavi.
Onda se pomaknem na drugu stranu pa on stavi glavu na moju,pa mu tvrdo pa se okreće.......
Inače i u koljevci spava po širini koljevke pa razmišljam da bi možda trebalo cijelu sobu preokrenuti u tom smjeru.
To bi onda bio istok-zapad a ne sjećam se kako je preporuka da budu okrenuti kreveti i dali je to uopće važno.
Ma razmišljam o svemu a i što bi drugo radila kad već ne spavam.
Jooooj, ja sam P. isto probala staviti s nama u krevet, i jedno je vrijeme i htio, ali isto je bilo još gore, kad je skužio da još više toga može dobiti (npr. flašu u istoj sekundi ), onda nije prestajao, s vremenom više nije ni htio biti s nama u krevetu, sve mrcka, mrcka, ja ga stavim s nama, a ono plač u stilu - što me premještaš, što mi smetaš, tako da to NE PALI.
A da ne pričam da sam pomišljala o položaju kinderbeta (na što će sve očajne mame pomišljati :lol: ), pa seljakala, pa svuda isto, onda si mislim kako sam naivna, na moru je spavao sa mnom, okrenut na suprotnu stranu, pa je opet čitavu noć nešto.....ma nema to sve nikakve veze, tko zna što sve ima.
Znam da kad je bolestan ili rastu zubi ili nešto, onda je to normalno, ali dvadeset mjeseci u komadu NEŠTO?????, pa to me već izluđuje, vi ste bar imali koju noć prespavanu, MI NISMO IMALI NIJEDNU :cry:
melanija, a da se slučajno naši klinci ne poznaju????? :lol: :lol: :lol: :lol: , jako mi se to nešto čini poznato, pogotovo ono poprijeko, pa noge na glavu :lol: ,....užas
nemojte me krivo shvatiti moje se dijete ne plače, on zakenjka i podvuče se pod sisu ja mu dam sisu, posisa i zaspi.... on je totalno scooliran i miran, veseljak i nikada ne plače inače... samo kaj se hoće sad posebno (jer radim pa me nema cijele dane) mimati po noći.... inače, moj muž je Cavtačanin, samo pjeva i sve je "kako ćemo lako ćemo" nikaj ga ne baci iz takta... a tak i moj Orsat... smije se kad se probudi, smije se kad ide spavati, smije se kad jede uglavnom stalno ima smješak na ustima... i ima strpljenja za sve... OSIM AKO MU KAD KRENE U POTRAGU ZA SISOM NE DAM ODMAH SISU!!! hehehe
Aha, zato ime Orsat i mislila sam :) ,pozdrav mužu iz mog kraja Sajkomum a ti Stijena zbilja imaš dobar nick kad imaš i ti ovakvoga majstora spavanja.
Čini mi se da ću i ja morati promijeniti nick u nešto žešće da preživim.
Znači ima nas još noćnih akrobata.
Ne znam jel to možda nasljedno. I M.M. se vrti beskonačno dok spava,već mi je dodjalo ujutro tražiti njegovu posteljinu pa sam kupila onu na gumu koja se navuče na madrac.
Sad opet znam koja je njegova strana jer je sva u mucicama a uskoro će i rupe od noćnog vrćenja.
S lijeve strane vrti dijete a s desne muž pa ti zaspi... :mrgreen:
Doduše, nick mi nije zbog stjenovitih živaca, nego samo prijevod imena, ali ni ova opaska nije loša, moglo bi se to i tako protumačiti....kad malo bolje razmislim...
a melanija ja na tvom mjestu ne bih bila u sredini između njih dvojice, ja ih obično, dok je još P. htio biti s nama (sad je druga faza, ili već treća), zguram obojicu na MMovu stranu kreveta, pa se vi tamo gurajte do mile volje.... :P
hehe stijena onda sam stijena i ja.... moj nick definitivno kazuje u kojem su stanju moji zivci, hahahahaaaa... ma zezam za moj oića imam živaca i živaca....
Citiraj:
melanija prvotno napisa
Bogu fala da konačno netko zna za ime Orsat jer svi (ako mene pitaš totalne neznalice, jer i ako nisu od dole, trebali bi znat za Ivu Vojnovića i gospar Orsata njegovoga, kamo su ljudi u školu hodali!?), se čudom čude i jedva dočekaju drugo ime Luko da ga mogu zvat jer je već bio jadan i Osvald i Orlando i Oskar... za popizzzzdittti, da prostiš na izrazu, hihihi....
a da ne velim da me sestra u bolnici oštro ošinula pogledom kada je mami do mene čija se mala zvala Zora 8zaista prekrasno ime) govorila "tako treba djeci davati hrvatska imena, toliko lijepih imena hrvatskih ima"... kak da je Orsat tunguzijsko, eh i kaj buš sad!!!???
Sajkomum, tvoj nick nije uopće bezazlen, ako sam dobro shvatila (psyhomum??? :? ), a onda ko što kažeš dobro ocrtava stanje i mojih živaca :lol: 8)
Ima li koja mama iskustva s No cry sleep solutions, po mogućnosti pozitivnih i uspješnih (jer ova druga otprilike znam), i kako to funkcionira - mislim neki naputci ukratko.
Ono što sam ja probala nije bila dovoljno velika promjena od onoga što mi inače radimo, a nema nekih većih pomaka. To je doduše malo ležernija i dugotrajnija metoda od Svako dijete može....., ali čini mi se da je nama preležerna. Ne znam možda griješim, zato me zanima jer čitam na forumu da ima i pozitivnih iskustava.
Nasa mala princeza je od 1.1. u svojoj sobi, ali naravno svaku vecer zavrsi u nasem krevetu, te mirno spava kao da pritom nije plakala...
heheh moje no cry spavanje, sisica i bračni krevetić sredina.... moj nick ti je po onome Love and marrige, Al je bil sajkodad... u biti moji su živci ok... moj se klinac nakon početnih nekoliko radnih dana naviknul i više ne cendra noću, lepo posisa i dalje spava ko klada a i ja isto!!!.. čini se da ću čekti optimalno vrijeme po njemu za odvikavanje ako prije ne eskaliram...
moj ima 23 mj, i imali smo možda par prospavanih noći. kao beba se budio svakih sat i pol do 9. mjeseca :cry:
u zadnje vrijeme je fora:" Maaaaaaaaaama, dođi tu sjedni, tu spavaj mama.............."
i onda dođem, podragam ga, i on nastavi spavat
nekad priča u snu, nekad se smije, uglavnom nikad nije mir........
ma i to bude jednom prošlo... ja sam čak prošlu subotu bila vani na večeri sa curama.... iako cijele noći sisamo, zaspi u 9 sati i onda sigurno spava do 1 pa sam ulovila malo vremena, bilo mi taman... onda smo se mimali i mujckali dalje od 1... znači mogu koliko toliko sve pa kaj sad... sve bude to jednom jučer... jer očito o spavanju cijele noći o ne sisanju, sisanju možemo unedogled i na kraju mislim koliko mama i beba toliko i rješenja
Sad mi je lakše kad vidim kolko vas ima s tim problemima. Najgore od svega kaj mi je mali drugo dijete. Još nikad nije sam zaspao, uvijek na rukama. Svaku noć se probudi, pa ga moram stavit k nama. Ako ga vratim u njegov krevet, probudi se za par minuta i uglavnom stalno spava s nama. S mojom curom nikad nije bilo problema i bila sam si jako važna kak sam ju dobro odgojila: kad sam ju stavila u kinderbet ona je zaspala i tak cijelu noć od kad se rodila, a gle sad ovo, kod malog niš ne pali.
Orsat stalno spava s nama... navečer se nasisa ispuzne mi iz ruke i po našim jastucima se pomima i zaspi u principu sam od sebe... tijekom noći zakmeči posisa malo i spava dalje.... i tak i treba.... kaj da velim meni to trenutno još nije problem, nadam se da i ne bude... tu mu je mjesto da se mujcka... bude narasel već
kod mene ni to ne pomazeCitiraj:
MGrubi prvotno napisa
budi se bez obzira na to da li je kod nas u krevetu ili u kreveticu,
a ima 2,5 godine...
E drage moje ,
Vidim da smo svi manje vise u istim problemima.Moj sin ima 1.godinu i 5 dana i otprile prije 7 poceo je stalno da place u snu i da se budu skoro svakih 10 minuta ,blago je reci da sam totalno poludila .Hodam kao zombi.
Ali sve to ja bih lako prebrodila da znam da ga nista ne boli prije toga se nije budio toliko sam 1-2 na noc da pije caja a ja sam tad mislila da n spava.
>Kad se probudi place ja ga nosim tepam mu i nista inace imamo 6 zuba i kao da ce mu negdje novi niknuti.
Ne slazem se s konstatacijom da treba dijete pustiti da palce novija istrazivanja su pokazala da djeca kojoj je pruzeno vise mazenja imaju bolji nivo samopouzdanja, zato drage moje nemojte dati nasim najmilijim da bez veze placu mazite ih zato samo ih i rodile.Znam da svaka majka najvise voli svoje dijete ja sam u pocetku slusala starije i mislila kako me sopsteno dijete za.... ali sam kasnije shvatila da to nije tako da on samo trazi moju zastitu.
Ima li neko slicno iskustvo sa rastom zubica jer me ovo strasno zabrinjava on nije prije ni ovoliko plakao ni ne spavao desavalo se da izgubi apetit ali da je ovoliko razdrazljiv i da ne moze jos da spava nije.Imate li neki savjet za mene?
Moje zlato