u pamet se uključuje iskustvo i skupljeno znanjeCitiraj:
flower prvotno napisa
inteligencija je nepromjenjiva, urođena, neovisna o iskustvu
Printable View
u pamet se uključuje iskustvo i skupljeno znanjeCitiraj:
flower prvotno napisa
inteligencija je nepromjenjiva, urođena, neovisna o iskustvu
opet zbroj moze biti na njenu stranu... 8)
Pa ja upravo to nisam znala. Jer se ovo nadmudrivanje naizgled jako malo razlikuje od nenadmudrivanja, a po sadržaju puno. Sad kad krene, pogledam ga i kažem nešto u stilu: "Ja znam šta sam rekla, i ti znaš šta sam rekla. Toliko od mene."Citiraj:
MGrubi prvotno napisa
i Nera je počela sve pretvarati u igru (valjda joj fali čista igra sa mnom)
idem joj obući majicu a ona u bjeg i udri u cerek (kadkad me to naljuti , jako, a onda udah i pomislim: enti život i skuliram se)
pa prvo "potrošim" 5-10 min na njenu igru i onda je mic-pomic preusmjerim na temu majica
pa koja je žuta, plava,m roza, koja ima macu, a jel ti se ova sviđa ... oćeš da ti mama obuće ovu ili ovu ... i završimo s oblaćenjem
objašnjavati 2-godiđšnjaku zašto želim da obuće majicu nema nikakve koristi, to je preapstraktno i presloženo za njenu dob
,a i neda mi se čekati da joj postane jako zima
Ovako sam i ja uvijek s Lanom. Ajde, još je i lako bilo kad je bila jedino dijete. Ali otkad imamo i Jelenu, pa Lana ide u vrtić.... njoj treba 100 godina za sve jer se tako naučila samnom. A MM šizi kad je on treba obući!!!!!Citiraj:
MGrubi prvotno napisa
Jutros ista priča. Ja sam joj samo mirno rekla: Gle, ja moram na posao. Ako hoćeš ići sad, da te ja vodim, hoćeš li se, molim te ODMAH obući ili ćeš da te vodi teta (Jelenina čuvalica). Ne mogu zakasniti jer se tebi neda obući.
Gledala me par sekundi i kaže: Aha. Idem!
I bez problema se obuče.
Uh!!!
anci, ja mislim da je tvoja recenica ona prava i autenticna. iskrena do boli, a sto cemo takav je zivot.
moja npr. na igru oko majcica bi dobila fras i sigurno bi me skuzila da ju zelim zafrknuti i obuci, to nam kao solucija nikad nije palila, samo jasne poruke.
Ja se tjesim da sam i sama bila takva pa mi nista ne fali danas (s ovime se sigurno ne bih slozio MM, a mamu moram pitati :lol: )
Ne, ne, ne, meni taj odgoj stvarno nije tezak, jest da te nekad izmori ono do dna, ali me istodobno fascinira kolicina informacija i nacin na koji to moje snalazljivo elokventno dijete poslozi (neki bi rekli zahtjevno i razmazeno :evil: )
ne...Citiraj:
vertex prvotno napisa
ovdje se radilo o djetetu koje je uvijek i sve poslušalo - ukoliko mu je bilo objašnjeno. bez nadmudrivanja, bez suvišnih "zašto".
"odradila" sam s njim još nekoliko razgovora na "poznate" teme. tj. na stvari koje sam mu puno puta objašnjavala, pa sam ga znala samo podsjetiti (a ne ponovo objašnjavati).
i rekla sam mu da mama nema uvijek vremena sve objasniti kao ja, ali da mama zna zašto on nešto treba napraviti. i da ju posluša .
tako da smo premostili taj dio...
na ovom svijetu je nama dano različiti principi odgoja koje roditelj onda odabire u skladu s:
- vlastitim stavovima kakav odgoj njemu paše
- vlastitim iskustvima od toga kakv je on imao odgoj
- karakteru djeteta
- uvjetima odrastanja
- ...
Dakle, svako si uzme onaj način odgoja koji hoće i odlučuje da li NJEMU paše.
Nama se najbolje pokazao princip 1-2-3.
Pitaš Zdenka kako to funkcionira kod mojih starijih: pozvala sam ih na razgovor pred 2 godine i objasnila im metodu i onda im ponudila: da li žele poštivati pravila te metode ili žele da na njih šizim i urlam itd. Oboje su jednoglasno i brzo odabrali 1-2-3 metodu.
Do sada je Denis prvi i samo jednaput dobio brojanje do 3, a princeza je jednom tvrdoglavo išla dok sam joj brojala 1-2-3=oduzimanje nečega (gledanje TV-a) dok nije nabrala 7 dana TV-a. Onda je na kraju odustala.
Prednost cijele priče jest da sam ja cijelo vrijeme bila cool, samo sam ravnodušno brojala dok se ona pjenila i pokušavala me uvući u raspravu.
Ja se nisam dala isprovocirati i nakon tog testa s njene strane, više nikada se nije ponovilo da brojim kod nje na 3. Odustane od neprihvatljivog ponašanja na 2 i onda se povuče gunđajući i mrmljejući sebi u bradu ali dovoljno jasno da ju čujem; ne dam se navući na te jeftine štosove.
Sigurno da je sasvim drugačije odgajati dijete kada ima 2 godine ili kada ima 13 ili 16 - neusporediva je količina živaca koju ti klinci u toj dobi mogu pojesti u roku keks. A kako ćeš s 16-stogodišnjom djevojkom koja je 2x veća i teža od tebe izaći na kraj? I da ona ima povjerenje u tebe ao u majku, da ti kaže puno svojih tajni, da te pita za savjet da li da markira ili ne, da li joj je njena simpatija danas dodirnula slučajno s koljenima u razredu ...
Hvala Nadice. Dakle, fora je u tome da je to bio dogovor. Pokušat ću to primijeniti kada dođe vrijeme za to.
Nadice, moze li primjer, tj. malo konkretniji opis situacija u kojima koristis brojanje?
Radi li se tu o stvarima koje su podlozne izvrdavanju (tipa: gasi tv, vrijeme je za spavanje) ili se radi o necemu sto je momentalno jako vazno uraditi, a kasnije se o tome moze raspravljati? (npr. kao kod manjih klinaca: moras dati ruku preko ceste, a kasnije mozemo razgovarati zasto)
Čekaj, 16-godišnjakinji si brojala kad je bila manja ili sam ja nešto krivo shvatila? Naime, shvatila sam da joj brojiš i sada, kao 16-godišnjakinji....?
brojim i ja 18 godišnjacima ,pa što ? :mrgreen:
Ti si profesorica, to je nešto sasvim drugo. :love:
najbolje mi je kad kolektivno :roll: i poslušaju ....
kao nek ti bude,....
Marko je još mali, ali uspijevamo postići kompromise, tj da postoje stvari koje se ne mogu objašnjavati u beskonačnost u tom trenutku....
Objašnjenje uslijedi poslije...
A što je najbolje uglavnom nam se i nakon objašnjenja stavovi razlikuju, no pametni Marko popusti :lol:
OT, Luna, tvom avatarčiću bih najradije utisnula pusu u te slatke obraščiće!
Hvala, ponosna mama se topi. :heart:
Poptisujem i dodajem da me na ovoj slici strasno podsjeca na tebe - nesto u izrazu, ali bas tvoje :heart:Citiraj:
Zdenka2 prvotno napisa
Luna :love:
sta da ti velim, sve znas, potpisujem te rukama i nogama.
od svega me najvise izludjuje "pretpostavljeno telepatsko komuniciranje".
ona samo vristi cim nesto ne moze napraviti, uzeti, dosegnuti uz dodatak: bez malo veceg truda i napora.
nakon Julaa sam vjezbala "ne" no moje ni jedno ne ona ne dozivljava.
jedino sto ponekad uspije su "obecanja" i dogovori poput- daj mi ruku, tu idu auti i kad predjemo preko ceste pustit cu te i sama mozes trcati do parka.....
no bacanje i vristanje....queen of the day.
a avatar je :heart: totalno :zaljubljen:
Nisam Nadica ;) , ali sam pročitala knjigu. Zove se nekako- Disciplina za djecu od 2-12 godina.Citiraj:
Zorana prvotno napisa
U principu se broji za dječje neposluhe, tj. za ona ponašanja za koja želiš da dijete prestane raditi- npr. bacati nešto i sl.
Prvo kažeš "jedan", pa ako nastavi, ti nastaviš brojati, daješ mu šansu da se smiri, a ako te ne posluša, slijedi time out ili oduzimanje neke privilegije.
A za neke stvari koje želiš da napravi, ne možeš brojati već to ide nekako drugačije- mislim obećanjem neke dodatne privilegije, skupljanja plusića i slično.
Eto, to je ukratko to.
Meni se to ne sviđa, uostalom, svoje mišljenje o toj metodi napisala sam već gore.