Printable View
pa problem je očigledno u tome što je moliš. šta ti imaš nju moliti?! da nisi još kleknula. pobogu si ga brate! ma ne može se dijete zainatiti više od roditelja, to ja sebi uvijek velim, pa ne može ona sa svojih dvije i nešto presaldumiti mene sa minimum dvadeset i nešto kuka.Citiraj:
mona prvotno napisa
Ja sam uvela "hoćeš-nećeš moraš" i otada stvari idu bolje. Vidi da se ne šalim pa većinom posluša (pri tom se trudim uočiti najranije znakove gledi/žeđi/umora da iste sasiječem u korijenu :) ). Osim toga, totalno sam se skulirala pa gotovo da i ne gubim živce, rezultat - i ona je mirnija. Treće, ali ne i najmanje važno - posvijestila sam si da djeca povremeno plaču/protestiraju/šize i da je to normalno. Preživljavam 8)
Ne verujem da je baš moli, mislim ono: dete, preklinjem te, izađi. Bar ja tako ne radim, ali se za neke stvari ubeđujem, nudim ovo i ono..... Zašto? Zato što 90% stvari u toku dana moram da joj uradim na silu, a to mi je već malo :/ Da je to samo vađenje iz kade, to je presvlačenje bar 2 puta dnevno, oblačenje za napolje, sedanje u kolica, izlazak iz kolica, kad ja idem u wc, kad joj ćaća odlazi na posao, za spavanje...... Zato tražim druge načine a ne da baš sve bude na silu i uz vrisku.Citiraj:
mama courage prvotno napisa
pa kao što vidimo iz priloženog i taj dio onda završi na silu i vrisku.Citiraj:
vissnja prvotno napisa
inače, poznam i situacije gdje roditelji sklapaju ruke i doslovno mole djecu.
Ma poznajem i ja svakakve roditelje, i decu, ali ovako nešto, kao što je moje dete i još par gore opisanih klincova - to treba doživeti. Evo večeras smo je na silu obukli, ja sam je držala, MM oblačio :(
Sebe smatram razumnim roditeljem, u granicama normale. Ali kakav god da je moj pristup, ona neće. Znam ja da je to isprobavanje granica u kombinaciji sa "neću" fazom, ima malo i horoskopa (ovan-jarac :mrgreen: ) ali mi je stvarno pretužno na kraju dana kad pomislim koliko sam stvari silom sprovela nad njom.
vissnja
Jesi joj kad dala da se sama obuče?
Tako ja svojoj dam, nekad se i na to naljuti kad joj ne ide :mrgreen: no onda joj ponudimo pomoć.
da se i ja malo ubacim...
moj klinac je sad 17mj. za sad se uspjevamo s njim dogovoriti, ako hoće nešto slatko, uđe u frižider i pokaže kaj hoće. odgovorim mu da će to dobiti kad pojedemo ručak, pitam, dal može tak, on veli, "m" kao DA i nakon ručka ode u frižider po to kaj je tražil prije ručka.
ali ima stvari di je tvrdoglav i hoće svoju volju provoditi, (npr.kapa na glavi, a vani hladno, vjetar puše)uopće mu ne želim pokazivati da mene njegov plač kojim bi želio dobiti sve što mu volja nešto dira, vjerujemd a je to profesionalna deformacija, ali...
oni su u puno slučajeva pametniji od nas i znaju sve naše granice u kojim god se situacijama nalazili.
kraj blagajne uvijek ima gluposti u dućanu, čokolada i tak toga, on bi to htio i cvili, cvili, moj odgovor je da smo kupili ovo ili ovo i da to ne može. živciraju me blagajnice sa svojim komentarima "Zločesti dečko, zločesti dečko", ali to uspijemo riješiti s nekakvim komentarom na njihov račun...
osobno mislim, da svako dijete treba znati granice, nečije su granice više, nečije niže postavljene, ovisno od osobe, ali granica treba biti.i primjetila sam da i sama djeca to vole, uvijek se rađe okreću k onome kod koga točno znaju kaj se smije, a kaj se ne smije. oni vole red, a ne sad ćemo malko ovak, sad malo onak, onda postaju zbunjeni!
kud vodi svge ako im popuštamo u svemu i ako su oni nama gazde. po meni ih pretvaramo u snobove i samo njima kompliciramo živote, zato kaj nikad u životu se nebude dogodilo da se cijeli svijet okreće u njihovom smjeru i da cijeli svijet samo njih gleda. postat će i onda teško i postat će ranjivi i li će postati hladni kao kamen.
Točno je tako.Citiraj:
vissnja prvotno napisa
Pokušavam izbjeći konflikte kada god mogu.Naravno ima stvari u kojima nema kompromisa.Naprimjer AS.I nakon 20 mj sjedenja u njoj i dalje se dere kada joj vežem remene. :evil:
Stvar je u tome da je jednostavno tvrdoglava.Sve je borba s njom.
I ne mislim da negdje griješim jer s gujdićem je to sasvim dobro ispalo.
Objasnim,dogovorimo se i on prihvača.Ako se ne ponašamo lijepo onda se ispričamo.I on ali i ja.Mirni kutak za smirenje i ukidanje privilegija ( gledanja crtića ) smo morali primjeniti možda tri puta do sada.
A s njom jednostavno ponekad ne znam kako da se postavim.NE za nju nije riječ koja nešto znači.Zapravo je...NE joj znači,gledam te u oči i radim po svom....Odvlačenje pažnje na nešto drugo ne pomaže.Ima memoriju bolju nego krdo slonova.A u kaznu u toj dobi ne vjerujem.I kako se onda postaviti??? :?
mona
ima li razlike jeste li vas dvije same ili ste svi na okupu?
Evo mi danas posle par meseci imali čisto OK dan. ALI mene od jutros boli glava u kombinaciji sa mučninom i vrtoglavicom, ne mogu ruku da podignem od malaksalosti. I u tako kriznoj situaciji ona sarađuje. A kad me samo boli glava npr, pa kažem mama će sad malo da žmuri pored tebe istog trena me uzjaše i ne pušta.
Kad smo svi na okupu - isto je. Npr danas je moja mama 45 minuta oblačila za napolje. Jedino npr. MM je drži, ja igram i pevam a baka je oblači - onda bude bolje :mrgreen:
vissanj, opet ja :mrgreen:
Pa daj joj nek se sama proba obući. Onda ti završiš i praši van.
Sad ja malo nižem postove :mrgreen:
Ja recimo, nemam ni vremena za tako dugotrajno oblačenje.
Nekad njih dvije krenu malo zezati, no rijetko. I vrlo brzo skuže da je frka i da žurimo, da se moraju spremiti i da idemo van.
Ja radim, vodim ih u vrtić, 45 minuta mi treba do posla, J još sisa ujutro...
Moraju surađivati. I kuže dobro kad ne ide drugačije :)
Ma dam joj ja da se sama oblači ali to izgleda tako da pola sata oblači i skida jednu čarapu. I ne dozvoljava da joj se približim, kupi čarape i beži na drugi kraj sobe, kreveta....
Dogovorimo se da idemo napolje ali čim se treba obući ona viče neeeeeee, ja obećavam park, golubove, kolica i lutku, ona viče neeeeeeeeee. A kad je konačno obučem onda bi se igrala, pa neće u kolica, pa kad je dobijem da izađemo i dođemo u park onda neće iz kolica (zaigrala se sa remenjem od kolica....), pa opet da pođemo nazad, pa vriska kad ulazimo u zgradu, pa ........... :(
E da, mi frku nemamo, vremena na pretek, ali ja se loše osećam ako ne izađemo, ona slabo spava i slabo jede ako ne prošetamo (a i sa jelom muku mučimo).
Nema.Ima samo boljih i lošijih dana.Ali nije da je stvar u tome da je umorna,gladna ili nešto tako.Jednostavno mora biti kako ona odluči.Citiraj:
Anci prvotno napisa
Nema šanse da joj obujem cipele koje ja hoću već ona sama bira.Ja donesem jedne a ona ode po druge.I to joj pustim ,stvarno mi je to nevažno.
Ono što mene smeta je to što toliko divlja i dere se.Npr. ne da mi da ju ja oblačim,pa ju pustim samu.Ako pomognem dere se.Ako nagura noge u istu nogavicu opet se dere histerično.Ukratko dere se šta god da ja napravim.Inače ja sam dosta smirena osoba,imam beskrajnog strpljenja i pokušavam stvari riješiti dogovorom,bez vike.Pokušavam ju uvijek smiriti,kažem joj da ću joj ja pomoći....nekada upali a nekada ne...
Nekako se nadam da će biti bolje kada progovori.I kada će moći reči šta želi.
Ali ima čeličnu volju.I kratak fitilj.
Bar sa jelom nemamo problema.Ako joj ponudim hranu ništa drugo više nije važno.Totalna izjelica :DCitiraj:
vissnja prvotno napisa
Au, Mona, kaj da ti kažem osim da nije sve u odgoju. Ima nešto i u - horoskopu :). Mislim da nemaš baš nikakvog izbora osim da guraš dalje ipokušaš se što manje nervirati, prvenstveno zbog sebe. Meni se fizioterapeutica jadala da joj je prva kći nemoguća bila. I dan danas je takva (16 godina) samo više ne zafrkava mamu nego - sebe samu :).
jao mona, kao da opisuješ moju g. i moje strpljenje je na kraju. čini mi se da bi se trebala početi dizati u 4 ujutro da stignemo u jaslice. Teško se budi, a sve mora sama. najnovije je "ne jos". kao to ćemo malo kasnije, ali kad ona odluči. a to nije baš uvijek izvedivo. najviše me izluđuje što se ne da obući poslije kupanja, a sva je prehlađena. stvarno sam zadnjih 2 tjedna bila na rubu, i počela sam vikati na nju. sad sam stala na loptu jer stvarno ne želim vikati bez veze. znam da nije lijepo i dobro za nju, ali jednostavno se nisam mogla kontrolirati.
jednu večer prije spavanja sam joj rekla da moramo razgovarati i rekla sam joj da je mami teško jer me ne želi baš ništa poslušati i da od sad imamo dogovor ja neću vikati jer je to jako ružno i ona to ne voli, a ona će probati bar nešto poslušati mamu, ne sve samo nekad.
i sad kad sam na rubu, kažem joj, znaš ono kad smo pričale, sad je to ono što te molim da danas poslušaš.
i stvarno pali ovih par dana!
a tata, e on dođe skoro svaki dan, ali na 20-ak minuta. i drži mi predavanja kako nisam dosljedna, kako je ružno što vičem, kao da ja to ne znam. i da, čudi se što neće s njim spavati, a jedva ga viđa. super se oni snalaze kad mene nema, ali kad smo svi zajedno ide samo meni. naravno, njega puno više sluša.
ali kako rekoh, ide nam puno bolje ovih dana pa se nadam da će tako i ostati.
kaj ima takvih? Ipak smo u dobnoj skupini 1-3 g., zar ne. Jest da mene moja zna izluđivati, ali to ne radi zato što je zločesta, nego je znatiželjna, vesela i zaigrana i bude joj dosadno ako ja radim npr. kućanske poslove, a ne obraćam pažnju na nju, jer bi htjela malo pažnje. Možda je to u pitanju.
Citiraj:
vissnja prvotno napisa
evo da se i ja tu prijavim, sve ovo sto je vec napisalo u svemu se nalazimo i mi, M. ima 2.5 god.
vissnja kod nas sve isto, samo je horoskop bik 8)
ja sam stvarno zalosna sto je sve na silu, uz plakanje, pa nekad ni onda
ludim vec danima, gubim zivce i onda se pitam poslije u sto sam se pretvorila...jer taj bijes sa velikim osjecajem nemoci...uh
ne smeta me toliko sto recimo baca igracke, al kad radi ono sto zna da ne smije i sebe time dovodi u opasnost tu poludim
npr. scena ja pokusavam kuhati rucak, a on se uporno penje na stolicu od kompjutera, ja maknem stolucu, on sa kauca visi prema njemu
ajde nekako prestane i krene gnjaviti psa sto isto zna da ne smije jer me strah kak ce ovaj reagirati, vuce ga za rep, cupa za dlaku itd...
jednostavno sam umorma od te stalne borbe, jer se rijetko sto napravi bez toga :cry:
vidim ima nas sve više...
sada mi je malo lakše :)
Mi smo sada još i bolesni pa je nervoznija nego inače...ja sam sve totalno zapustila i totalno se posvetila njoj pa nekako šlepamo ovih dana.
Pregovori i dogovori izgleda daju ploda...ne da mi da joj kapam oči ali ako ona smije sama nešto i pogodimo...
Danas sam imala individualni razgovor u vrtiću s tetama i one mi kažu da to o čemu ja pričam nije dijete koje one čuvaju :?
Tamo je dobra,ne tuče se,neke stvari joj treba dva puta ponoviti ali posluša i ne inati se.Samo je živa i penje se na sve.Tete misle da možda traži pažnju i da ju kada radi po svom trebam ignorirati,naravno ako se ne ugrožava.I naravno biti doslijedna.
Isto tako u zadnjih mjesec dana smo našli par igara koje ju jako zabavljaju pa sam mirna barem 20-tak minuta.Obožava prati suđe pa joj dam plastične posudice i samo nagledam.a poslije presvlačim ju od glave do pete
i moja se u vrtiću ponaša drugačije, mislim da kuži da tamo vrijede neka druga pravila. pitam ju npr. da li tako baca papuče i u vrtiću, kaže da ne i da ih sprema.
Mi smo sad opet bolesni, ovaj put šarlah.
ja sam luda jer smo stalno same, jučer kad je zaspala sjela sam i plakala.
prvo crijevna viroza 10 dana, pa hemofilus 7 dana pa sad šarlah. e pa ludim polako. kad je zdrav bar dobro spava pa se uspijem odmoriti.
gitulja :love:
Teško je svima kad su bolesni.
Kad su moje cure imale kozice, ja nisma mjesec dana išla van.
Prvo jedna, pa druga, a ja sma s njima doma.
Kad bi MM došao doma, ovo zdravo hoće van, a ovo bolesno hoće mamu.
Cure, ja sam tu doma!
(nasla preko trazilice, zapravo trazim onaj topik gdje se ispucavamo kad nam klinci prepile zivce)
Jutros smo imali dramu oko oblacenja... tata otisao ranije - inace ga tata oblaci i njemu da - a jos smo i kasnili.
Rekla sam mu (vise puta) da kuzim da hoce jos spavati, ali ja moram ici na posao, al jok.
On je urlao, tukao nogama i bjezao mi po cijelom krevetu, dok ga nisam na prematalicu stavila. Na kraju sam ga drzala koljenima, laktovima... i jedva ga nekako obukla. I naravno zaurlala i skroz se sfrustrirala.
Nikad vise. Radije pol sata ranije ga budit.
Jes vala, to su ti. The Generacija! :)Citiraj:
@n@ prvotno napisa
Bas tako... Mog ne bih nazvala "tesko odgojivim", sve kuzi i oce kolaborirat :mrgreen:, al nekad kao da upadne u "berserker mode".Citiraj:
Anci prvotno napisa
Urla da se sam prepadne od toga, sutira me dok se ne udari u okvir od kreveta, a onda mi trci u zagrljaj...
Uuuuh (dubokodisem).
To s pelenama je za popizdit - nece i nece, a bas mu je nedavno frend imao eserihiju pa se bojim ostavit ga dugo u istoj.
Jedva cekam ljeto, vrucinu i gologuzog :mrgreen:
mi smo već deset dana bolesni :(
prvo E prošli tjedan,sada je ona bolje ali sam streptokok dobilaja od nje pa sada ja bolujem :evil:
A ona je puna energije i beskrajno joj je dosadno
a ja naravno u temperaturi 39 već dva dana
mislim da vam ne moram objašnjavati koja je to ludnica
u ponedeljak je meni bilo toliko loše a ona divlja da ju je nakoncu tata uzeo kod sebe na posao
Mona, baš mi je žao kaj si u tolikoj banani. I sigurno nema neke čarobne riječi ili savjeta koji bi ti sad instant pomogao. A vjerojatno si i sama pročitala tonu knjiga o odgoju ionako. Ja bi te samo pitala jesi li se ikad baš onako čvrsto odlučila za neku metodu koja bi trebala popraviti stanje pa je gurala više od tri mjeseca npr i da ni onda nije upalilo? Evo meni moja mala ne da vrlo često da je presvučem. Ja sam upravo pročitala knjigu Magde Gerber o bebačima di se sugerira da ih od najranijih dana tretiramo ko inidividue, s poštovanjem i punom pažnjom, da im damo puno slobodnog prostora, fizičkog i vremenskog. I da im uvijek govorimo što planiramo raditi te da im sve stvari unaprijed najavljujemo, od paljenja svetla, preko hranjenja do odlaska iz sobe. Tako da ti ja sad to probavam s mojom malom, sve joj objašnjavam, trudim se ne žuriti dok je presvlačim i pokušavam biti što skoncentriranija dok to sve radim. Naravno...ne ide mi :mrgreen: . Al rekla sam si, ajmo Magdi i njezinoj knjizi dati mjesec dana fore. Pa ako preživimo, možda probamo još mjesec. Hoću reći, zacrtala sam si nekaj na kratko, da se ne ubijem u pojam odmah, ali sam si zacrtala. Možda si ti već tako nešto probala?
Moram reći da me ovo baš nasmijalo...Citiraj:
Maya&Leon prvotno napisa
Ja sam imala takvu nećakinju, tj. još uvijek je imam, ali sad ima 17,5 godina. I mogu vam reći da je to FAZA... proći će je...
Isto sam je tako naganjala za oblačenje, jelo, hodanje, kupanje, ma sve živo i s vremenom je prestala biti nekooperativna i poboljšala se, šta se desilo ne znam, pa mislim da je faza.
Citiraj:
UdavDave prvotno napisa
ja sam se jednom, slucajno, nasla u drustvu djeteta s kojim su roditelji na takav nacin komunicirali...
dijete super, suradjuje i sve pet, al koje su to bile traume kad je netko sa strane (od nas ostalih u drustvu) nesto napravio :o
ok, roditelji su tom djetetu stalno i za sve najavljivali sto ce raditi (pa bas i toliko banalne stvari kao paljenje svjetla ili otvaranje/zatvaranje vratiju), nemam nista protiv, al je to dijete, kad je bilo u drustvu drugih stalno bilo pod stresom :/ jel netko otvorio vrata - ono se isokira :o jel netko ustao i prosao sobom - ono se opet :o i tako za svaku stvar koja je prouzrocila kretanje, zvuk... :/:/
nemam ja nista protiv da se s djetetom prica i najavljuju postupci i dogadjanja, sve pet, ali mislim da treba dobro odmjeriti gdje postaviti granicu...
sori, htjela sam boldat samo jednu recenicu, al mi mozilla uvijek tagove baca na kraj :roll:
Tonu knjiga sam pročitala već kod prvog djeteta...mada s nijm je sve išlo tako glatko... :DCitiraj:
UdavDave prvotno napisa
ja sam išla s mišlju i za voziti auto idemo u školu...ja mama nisam bila i ne znam baš sve a što ne znam naučiti ću
Moram reči da sam izvukla iz svega ono što mislim da je najbolje i pretvorila u neki "naš odgoj"
ukratko to bi bilo
*nema deranja ( ako se desi ili im je jasno da su jako,jako krivi ili je mama izgubila živce a tada i mama to kuži pa se skulira i kaže oprosti što se derem,znam da nije lijepo ...bla,bla
*nema tučnjave!!
*dogovaramo se oko svega i dajem objašnjenja zašto se nešto mora a zašto se nešto ne smije ( kod mene nema onog " zato što sam ja tako rekla " )
*uvijek im pokušavam dati dosta vremena da završe što rade...još pet minuta se igraj i onda idemo...
*uvijek slušam šta mi govore
*kada god mogu nudim izbor...hoćeš obuči cipele ili tenisice npr.
*i uvažavam nijhove želje kada god mogu
*i ono što je meni najvažnije vodi me ona da su oni mala bića i imaju pravo glasa
Nikakva nauka ukratko ,uostalom mislim da nas se većina pokušava voditi istim načelima
pokušavam biti dosljedna koliko mogu
ali sve to kod E ne pali
nekako se nadam da će biti lakše kada još malo naraste i kada bude ozbiljnije pričala pa ćemo moći neke stvari "odrazgovarati"
Joj, i mi otkad je dobio seku samo slušamo "neću". Prije je bio tako dobar, a sad šizi na svaku sitnicu. Nekako pripisujem to ljubomori, valjda će brzo proći. :/
A ne mogu ja njemu objasniti nešto dok neće slušati. Ko da zidu govorim, i nema tu knjige koja pomaže.
potpisujemCitiraj:
ivanche prvotno napisa
OT, kad smo kod zida, bio mujo u Jeruzalemu i došao pred zid plača i moli se i kumi i klanja i nakon jedno sat vremena kaže: Odustajem! Ko da zidu govoriš!Citiraj:
ivanche prvotno napisa
Evo, da malo nasmijem očajne mame s ovog topica, niš više :)
Hm, pa jasno, meni ovo zvuči prilično ekstremno. Mislim, ne mogu vjerovati da se dijete do te mjere naviklo na najave pa da ga sve ostalo zbrejka :? . Nekako u knjizi nisu spominjali mogućnost toga kontraefekta :mrgreen:Citiraj:
litala prvotno napisa
Evo ja malo podizem temu jer mi treba podrske :/
Iz faze u fazu - nikad nismo bili u goroj, cini mi se. Sve je necu, uz plac. Ludi smo svi, cak je i MM dva puta izgubio zivce (ko ga zna misli da je to potpuno nemoguce) i dreknuo na nju.
Evo jedna situacija:
ja: hocemo li u setnju?
N: da
ja: obuj carape i patike, ja se obuvam i idemo
n: necu
ja: dobro, hoces onda nesto da se igramo
n: ne
ja: mogu ja onda da perem sudove
n: da
pocinjem da perem sudove, ona place, hoce napolje, hoce bosa, nece da se obuje.... pola sata ubedjivanja, moze da izabere sta god hoce da obuje, bira cizme, obuje, ja na vrata ona nece da ide, stojim na hodniku i luuuuudim.... jos pola sata ubedjivanja hoce-nece, ponece ovo, ponece ono i na kraju nece da ide.
ja se skinem i izujem i tu krece plac od pola sata jer ona hoce napolje, kad god kazem idemo, ona kaze necu...
Jel ona sad mene za.ebava? Jesam ja mnogo naivna?
Tako nam je svaki dan i za sve, jelo, spavanje, oblacenje. Vec godinu i po dana ona svaki put kod oblacenja - nece :cry:
Kako da pomognem i njoj i sebi?
Identično kod nas, samo što sam ja još i trudna, živčana i veći dio godine bez MM. Već tjedan dana se ne mogu kontrolirati, pop...i na najmanju sitnicu, a ne prođe ni 5 min u danu da ona nešto ne razbije, prolije, uništi...
Sad joj je fora vaditi mlijeko iz frižidera i razlijevati ga po stanu, uzeti wc četku i baciti je na tepih, gasiti komp čim vidi da je upaljen, bacati svoju robicu iz ormara, vaditi suđe iz kuhinjskih elemenata i naravno razbiti ga, sve što je u dosegu malenih rukica nađe se potrgano i u smeću ... i tako iz dana u dan po cijele dane... i ja ne mogu više.
Luda sam, samo ja se više ne nadam da će to ikad proći jer je ona takva od rođenja, svaka faza nosi svoje i u svakoj je bila nemoguća!
A onda kad napravi sr.. dođe do mene, zagrli me i poljubi i svo moje eventualno discipliniranje padne u vodu.
Super da si podigla, moram se malo izjecat :mrgreen:
I mene to jako zanima, potpuno sam se izgubila.Citiraj:
vissnja prvotno napisa
Ajme vissnja i ja trazim odgovor ... oblacenje nam je dizaster, izlazak van koma. Najgore kad se zahebem i velim 'Hocemo van?' a ona je recimo gola i trckara po stanu, ona tako gologuza dohvati kvaku i ode na stubiste, stane ispred lifta i dere se 'Idemo! Idemo!' i onda ja konstatacijom da se moramo obuci probudim u njoj malu podivljalu hobotnicu sa 32 kraka koju jedva uvucem nazad u stan.
Jucer smo se vratili s mora ... ovako bih to opisala: nenavodeni projektil, kad je pustis ne znas gdje ce zavrsiti i blizanac po horoskopu nikad ne znas koja ce strana izviriti. Pred kraj me tako izludila da sam sjela i plakala pored nje, a ona je misica dosla k meni u krilo i pocela brisati suze prsticima 'Mama nemoj plakati.' i ljubi me, i sto cu ...
Ah proci se :mrgreen:
Da, proći će....
Biti će bolje,ali nikad neće biti med i mlijeko. :) Sa godinama dolaze drukčije vrste izazova...