-
runi, ono s hipervitaminozom me dobro nasmijalo :lol: :lol: :lol: neš' ti muke dobit hipervitaminozu
MM je parvo :heart: što se tiče upornosti i pdrške za dalje, kaže da je siguran da ćemo dobiti dijete jer inače ne činio sve te napore
međutim što se tiče poboljšanja spermiograma tu je pravo tvrdoglavo magare: svi vitamini i minerali mu teško padaju na želudac, neke ne želi ni pogledati, a kamoli pomirisati jer su čudnog izgleda, smatra da je sve to bez veze i da se može šta poboljšati onda bi to doktori savjetovali, badava mu ja prepičavam sve priče s foruma i navodim koiliko je parova ostalo trudno spontano u kućnoj radinosti nakon poboljšanja spermiograma, to je za popi... o promjeni prehrane također nema govora on je ličan i meso-krumpiraš itd... i naravno nije rasplodni konj da baš totalno nespontano općimo u vrijeme ovulacije... nego kada ako hoćemo dijete zaboga???!!!
-
Toliko je toga već napisano gdje prepoznajem mm i sebe. Priznajem da sem i ja pomalo sebična jer sam ga previše maltretirala optužbom da se nimalo ne angažira. No sada smo već toliko puno prošli, MPO je naša (više moja) svakodnevica i mojih prigovora više nema. Ne mogu si zamisliti da mm stalno samnom čeka u čekaonici radi uzv-a, nedaj bože da uzima slobodne dane zbog toga, na aspiraciju odem sama i vozim sat i pola doma nakon toga, na transfer često dolazim sama, zajedno se vrećamo doma. Meni tako više odgovara. On često spominje djecu, ono kao naša bi curica ovo ili ono, naš bi dečko ... Kad vidi trogodišnjeg dječaka od svoz znanca, njegovog vršnjaka (ne baš malo godina), ponekad se raznježi i kaže - i mi smo mogli imati takvog. Vitamini i sl., moram mu doslovno staviti u usta. Ne opire se, ali nije to njegova briga (mislim na njegovo ponašanje, naravno da to ne bi rekao). Možda čovjek nema povjerenje u to... Ovaj tren da mu kažem da odustajem, čudno zvuči - odustajem, ne odustajemo, ali tako je to što se našeg MPO-a tiče..., rekao bi OK, ni trepnuo ne bi. Znam to jer već sam iscenirala tako nešto. Za mene totalno nespojivo, želja za djetetom (koja nije onakva da mora biti) i odustajanje samo tako. Naša dijagnoza - moje godine 40+ i njegov loš spermiogram, bez ICSI ne ide. Nikada, ali baš nikada nije imao osjećaj "krivice" (ružno je to za reči), nikada se nije osjećao po pitanju muškosti drugačije zbog toga. Drago mi je zbog toga, ali ja neprekidno trubim o svojim godinama, lošim js ... iako u pravilu funkcioniram jako dobro. Isforsirat ću još godinu dana MPO tako da kasnije mogu lakše odustati, eto tako je nekako ina33 napisala.
didicro, anjab, ina33, ostale cure :love:
