Printable View
Uf, to je najgore, taman misliš da se dijete polako adaptiralo kad dođe boleština. Na žalost to je tako često slučaj jer sad taman počinju i sve jesenske viroze :cry: .
Samo za utjehu - kod većine djece dok se vrate s bolovanja ponavlja se period adaptacije, ali punom blažem obliku.
P.s. opet pišem "za većinu" jer nema dvoje iste djece i svak različito reagira. Pišem samo iz svog malo podužeg iskustva ;)
Veki :*
K. danas umalo da nije plakao.
Pozdravili se, usao vec u sobu, kad se iznenada sjetio, okrenuo prema meni (a ja vec na vratima) i urlanac.
Aaaah.
Dobro kaze mater kuraz, treba nac onaj savrsen pozdrav - ni predugo ni prekratko. Cisti zen :)
Blazena, moja mlađa uđe, ne plače, počne se igrati i onda čuje stariju seku i pridruži joj se u urlanju...Citiraj:
blazena prvotno napisa
al bar imaju jedna drugu pa su dio dana skupa :love:
Anci, super da su skupa.
Jos malo pa ce mladja tjesit stariju :)
Inace, cini se da je srijeda bila najgori dan.
Danas je samo malo kenjkavio i grintao, i bio je tuzan sto se rastajemo, al nije onako srceparajuce plakao.
Naravno, cim se probudi iz bjuti slipa priljepljen je za mene.
I nema boga da ide sam na spavanje.
Polako i strpljivo, bude i to.
Cure, hvala na podrsci :heart:
Bas sam nekad mama-pekmez.
Kod nas je jutros bilo odlično!
Doma je pokušavao pregovarati o neodlasku u vrtić ali sve bez suza. U vrtiću je uletio u sobu jer je imao 'nedovršenog posla' od jučer - praktički bez pozdrava. Malo sam razgovarala s tetom, još jednom mu mahnula i to je bilo to.
Polako napredujemo...
meni i dalje super pali razgovor za doručkom o tome što će ona raditi i kako će se igrati, spavati, ručati pa će se mama i tata vratiti. Baš sam odahnula otkad ne slušam onaj očajni plač ujutro.
Istina, moju čuva baka pa ne idemo u jaslice. Ali je prije plakala kao da je ostavljam samu u crnoj šumi da je pjedu vukovi.
Danas sam ih drugi dan ostavila na 40 min. D. se smirila nakon nekih 15-tak min. i zaigrala, a sin mi je jedinac cijelo vrijeme plakao, sto manjim sto vecim intenzitetom :cry:, sunce mamino uplakano :heart:.
Dok sam ih predavala tetama onako osrednje su plakali, ja ih predajem i u vidu magle bjezim iza prvog coska, tak da rastanak i agonija traju sto krace (osjecam se k'o neki lopov koji je nesto ukrao pa sad bjezi :oops:).
Pritom se zatekla defektologica u njihovoj grupi, koja ih je onda neko vrijeme i promatrala. Rekla je da sam super odradila rastanak - sto krace to bolje :D - ALI kako se D. prije smirila i zaigrala, a M. neutjesno tulio za mnom, da je po njoj prirodnija M.-ova reakcija jer se dijete 'izrazilo', izbacio je frustraciju iz sebe, a da se samo D. 'prilagodila', a vjerojatno svoj strah zatomila u sebi, i neka se ovih dana vise bavim s njom, da ju tjesim, mazim, itd.
Pa sad ti budi pametan jel' plac dobar ili nije :?. U svakom slucaju ne volim ga slusati i nakon sto ih predam, nestajem u vidu magle.
A pitam se jos kako ce biti bez onih malih rituala koje imamo doma i na koje su oni navikli. A glupo mi je opterecivati tete s tim, jer ionako imaju dovoljno posla...
Pa ne mogu svi isto reagirati...
e sad si me... ja isto se pomalo pitam je li sad možda loše što ne plače? Možda misli da mora zatomiti osjećaje? Možda bolje da plače?
neki počnu i kasnije, kad skuže kontinuitetCitiraj:
pomikaki prvotno napisa
u početku zanimljivo, no kad krene svaki dan...
I da, moja mlađa nikad, ali nikad nije plakala kad je bila sa čuvalicom.
A u vrtiću je jutros plakala...
mene je baš strah kako će to u utorak biti kad ponovo krene u jaslice - izostat će 3 dana + vikend ...nadam se da neće biti velika drama kad je ostavim ....
uf...te bolesti u jaslicama su mi užas
:evil:
tako je bilo kod nas, prvih mjesec dana se nije uopće bunila, a ja sam malo radila malo bila na godišnjem, onda je mjesec dana plakala sve jače, i na kraju sam ja uvela tu pričicu za doručkomkako će se mama vratiti i plakanje je prestalo kao odrezano (sad tu i tamo malo zaplače kad je predajem u ruke baki ali za čas prestane). Meni je neusporedivo lakše :smajlićkojempadakamensasrcaiotpuhujesolakšanjem : ali me potkopava ta sumnja jesam li je prisilila da se ponaša kako ja hoću, a onda se uvjeravam da ne razbijam glavu još i s time...Citiraj:
Anci prvotno napisa
Uostalom, ovako....
Zamislite da mijenjate posao. Ili da se selite.... Takve stvari su teške i nama, odraslima, a što se zbiva u malim glavicama (kojima je to možda i prvo odvajanje od roditelja) možemo samo zamisliti.
Ja sam svoje klince u godini prije polaska u jaslice uredno vodila na njihovo igralište, da im to bude poznato. Vodila sam ih i na otvoreni dan (i tamo se moj mali sin "zaljubio" u tetu Romanu - ljubav je ostala i dan danas :heart: ) ali ipak je bilo i teških trenutaka... No, to prođe i djeca se naviknu. Velika većina.
D ima 19 mjeseci i ujutro čim vidi sobu u vrtiću se prilijepi uz mene i počne plakati. Pokušavam je spustiti, zaigrati... ništa ne pali. Na kraju je predam teti, poljubim i odem. Teta je malo zaigra i dok još pred vratima oblačim cipele ona se umiri.
I samo da dodam - dok smo bili na adaptaciji roditelji bi na smjene izlazili vani i ostavljali djecu samu. Neka djeca ne da su plakala nego su vrištala. Ja sam teti kad sam prvi put izašla rekla da ne želim da se ona tako plače i nek me odmah pozove unutra.
Ja se jedino tjesim time da ih MORAM ostaviti u vrticu, bake ih nisu voljne cuvati na cijeli dan, prenaporno im je, ja a izmedju tete cuvalie i vrtica ipak biram vrtic, di su ipak i s drugom djecom zajedno.
Ja mojima u teoriji doma sve ispricam, da mama i tata moraju ici na posao, da moraju zaraditi novceke, a da oni moraju ici u vrtic. Onda oni to meni ponove k'o male papigice :heart:. Tako da teoriju biflamo redovito.
E da, po jednoj teti moji su se super prilagodili, po drugoj teti D. je super (jer je prestala plakati), a M. pravi mamin razmazenko, a po defektologici je M. super odreagirao :roll:
Ma ne razbijaj dok ne moraš :mrgreen:Citiraj:
pomikaki prvotno napisa
Ne vjerujem da ti nju možeš uvjeriti da ne plače... :/
Vidiš koliko ja razbijam glavu time i stalno nešto pričam pa stalno plače...
A ti mi još sad trčljaš sol na ranu :lol:
Plačljivci, kako je danas?
Kod nas je petak bio katastrofalan. U vrtiću je svako malo plakala, a kad smo došli doma, bio je mir pola sata i onda su počele suze zbog bilo kojeg razloga. Pa pet minuta mir, pa opet, i tako dok nije navečer zaspala. Subota je bila super, nije ni zacendrala. Nedjelja isto o.k. I dogovorili se da sutra ide u vrtić i da neće plakati.
Jutros opet "neeeee bi u vrtić". Ali kad smo se spremili, smirila se i nije plakala dok god nije ušla s tetom unutra.
Nadam se da će danas biti bolje. :/
Veliki plačljivac ima malu temp. pa je doma.
Mlađa je u vrtiću, nije ni suzu pustila jer se nije imala za kime povoditi :)
R me poljubio i otisao s tetom pripremati dorucak :D (prvi put sam ga vidjela da kroci u prostoriju bez da drzi sestru za ruku)
T je jutros bila lose volje, pa smo se malo duze pozdravljale...
Cini se da idemo na bolje...
I J. je danas prvi put sama otišla u vrtić, seka je doma i mislim da joj je skroz čudno bez nje biti tamo... :heart:Citiraj:
Kanga prvotno napisa
I moja je jutros otišla sa tetom, da vide šta su napravili u sobi. Muž je vodi, ja dolazim po nju. Svako se jutro dogovorimo da ću ja brzo doći po nju, nakon odmora i užine. Kad joj kažem da ću doći tako brzo da neće stići ni da se poigra ni da užina, kaže "je'l de da se šališ?". Dobro je, valjda sam i ja prošla prilagođavanje :mrgreen: Hvata i njihov ritam spavanja, pa ranije kod kuće liježe, što mi je istinski važno. Najvažnije mi je da primjetim da je zapravo zadovoljna, igra se, uči pjesmice. Bilo je tu i nekakvog gurkanja, ali kad mi priča o tome, ne osječam neku traumu, valjda je njoj dovoljna satisfakcija što tete zaruže onog ko "napada".
Ja jedva čekam dva sata, da vidim kako je moja ljepotica prošla danas. Opet me ne pušta nervoza, jer stalno razmišljam kako joj je. Grozno mi ju je vidjeti tako žalosnu. Sama sebi mantram kako će danas sigurno biti bolje, ali to me ne smiruje. :sick:
Uf, jedva čekam odlazak po nju.
Danas mi je palo na pamet...
Mozda maleni, na svoj nacin, nama pomazu odradit adaptaciju?
Jer od svih onih promjena ponasanja (opisala u zasebnog topiku), od (ne)spavanja i svakojutarnjeg urlanja... ja sam nekako otupila i ne pere me vise griznja savjesti sto ga ostavljam.
moja je imala tih faza u jaslicama, odkako je prešla u vrtić sve je super. govorila sam joj kako sad ide u VELIKU grupu jer je sad velika i to joj se valjda dopalo. jako je važna bila.
uglavnom, primijetila sam da oni vole tako imat predstavu za roditelje i dok roditelji s grčem u trbuhu odlaze jer su ostavili dijete tužno i uplakano oni se odmah smire ko da se ništa nije dogodilo. uvijek bi nazvala tetu poslje takvog rastanka i uvijek bi mi rekla da je sve bilo ok za par minuta.
meni je psihologinja rekla da rastanci budu kratki i slatki i tako sam i radila.
a i nekako vjerujem da oni osjete da smo mi uznemireni što ih ostavljamo pa reagiraju plačem.
Jutros je odvela ja jer je MM morao rano biti na poslu. I opet je bila tura "buaaaaaaaaaa neću u vitić" i ":( ja ću biti malo tužna dok ti ne dođeš po mene". I ako sam mislila da sam prošla prilagođavanje :roll: , opet su me suze obljevale, ali se nisam dala. A babo već od ponedeljka nije imao nikavih problema. Znači osjeti moju tugu i iskorištava je, mangupčić moj maleni.
Htjela sam vam se, žene moje drage, usput i zahvaliti, jer ste mi zaista pomogle svojim iskustvima da sagledam realnu situaciju, i lakše prođem ovo naše prilagođavanje. Da mi nije vas, ja bih od silnih emocija i "krivice" koju sam osječala na početku odustala 3. dan.
Mene gura naprijed to sto drugog rjesenja, dugorocno, nemam.
Mogu kupit mjesec-dva-tri... i to je to, opet se vracam na jaslice.
Moj mufljuz place i meni i tati, ne znas kome gore...
A moja plačljivka je jučer i prekjučer bila o.k. u vrtiću. Samo je malo plakala kad je ostala i poslije je bila mirna. Ali zato doma.....Plače od ustajanja pa dok ne krene u vrtić. Jutros je bilo najgore u ova 3 dana. Nije se dala ni obući. Jedva smo se spremile i krenule. :(
Poslije podne je manje-više o.k.
Jedva čekam 2 da vidim kakva je bila danas u vrtiću.
Moji vise ne placu. Al broje dane do vikenda :/.
Mi imamo dva suprotna slučaja, sin dan danas ne voli rastanke ni odvajanja, jaaako teško mu padaju hočeš vezano za vrtić, sl.aktivnosti koje obožava ili ostati kod prijatelja. Uvijek me pita hoću biti tu blizu na kavi(aktivnosti) ni slučajno ne smijem doma, ko da on to zna?!!!! i to uglavnom od mene a od tate puno lakše.....
Znači on je dosta EMOCIONALAN.
A kćer plače ako ne ide u vrtić, najlakša prilagodba u vrtiću, sama s 2,5g. ostala na ritmici gdje nikoga ne zna. I on i ona su veseljaci i društveni ali ona je puno samouvjerenija i ima više samopouzdanja u sebe, i to je to.
:D
pa brojim i ja dane do vikenda :PCitiraj:
Kanga prvotno napisa
bit će da se još nisam adaptirala :lol:
:love2:Citiraj:
Imga prvotno napisa
K. je danas, za promjenu od uobicajenog plakanja, urlao.
Opet kao onu srijedu kad sam mislila bacit koplje u trnje i odustat.
Odlijepila sam ga od sebe i predala teti, ona ga je nosila i njezno mazila :heart:
Ostala sam jos malko u nadi da ce mi mahnut, nije me htio vise ni pogledat, samo je tuzno tuzno smrcao.
Muka mi je vise. :cry:
Aj falaboguisvimsvecima, jos malo pa vikend.
Pitala Masa na drugom topiku, pitam ja i ovdje - kad je adaptacija gotova? Kad ostanu cijeli dan, kad prestanu plakat... Kad?
Ovo mogu samo potpisati. :(Citiraj:
blazena prvotno napisa
A ovo i mene zanima. A pročitah na nekom topicu, više ni ne znam kojem, da adaptacija traje nekad i do Božića! :shock:Citiraj:
blazena prvotno napisa
Moja više ne plače u vrtiću (zapravo samo malo kad ju ostavim), ali doma prije vrtića tuli sve u šesnaest. Suze krokodilske i zaslinjeni nos, koji naravno ne da obrisati. I uz sve moje osmjehe, skulirane face, okretanje situacije na šalu i pozitivne priče o vrtiću, ne prestaje barem pola sata.
To izgleda otprilike ovako:
-Mama, neeeee bi isla u vltiiiic!!! :cry:
-Ali Eva, mama mora ići raditi.
-Mama, neeeeeemoj ici laditiiiiiii!!!
-Trebam ići raditi da zaradim kune da možemo kupiti kruh i mlijeko (i još štošta, ovisno o situaciji)
-Neeeecu u vltiiiic!!!
-Ali tamo je lijepo, imaš puno prijatelja i prijateljica, i dobre tete koje te jako vole.
-Ne vooooole meeeeee!!!
-I ja te volim najviše na svijetu.
-Ne vooooolis meeeee!!!
I tako u nedogled. Te neću na tutu, te ja bi još bila na tuti, te nemoj me obući, nemoj me obuti, nemoj mi brisati nos..... I naravno dva lajt motiva - neću u vrtić i nemoj ići raditi - koji se ponavljaju svako malo.
I onda se najednom smiri, kad joj valjda bude dosta, obrišemo nos (to joj je prekidač za suze) i mirno ode u vrtić. Malo samo zaplače kad ju teta uzme, ali kažu da se brzo smiri i poslije je o.k. Sad se već i dosta smije u vrtiću, a prije ako i nije plakala, bila je tugaljiva.
Predlažem malo vibri za naše plačljivke i plačljivce, da se što prije naviknu na vrtić.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
limunada, kod nas je isto, samo što ja ne smijem napisati za što ja radim, jer nije baš prihvaćeno ovdje (nije kruh i mlijeko :oops: ).
isto tako:
neće ići u vutića, bit će doma s mamooooom!
-ali ja moram raditi.
nemoj ići na posajo. nemoj tatica isto ići na posajo. S. će biti domaaaaa.
-ali čekaju te djeca i tete.
neće teteeeeeee.
:(
vužas.
pitam svoju prijateljicu koja radi u vrtiću, samo soba do njega kad to prestaje. kaže da dugo traje :/, ali da se barem S. smiri u vrtiću.
inače, ja sam opet bolesna, očekujem da će i njega skrpati. pa opet ispočetka. idem onaj lijepi topic pročitati pa po njega u vrtić. s onim što ne smijem napisati da mu dajem :oops:
zaboravila sam, poslije mi kaže:
-mama, S. se malo plakao u vutiću.
Zašto sine?
-a jer su tamo puno tete :lol:
A moja kad ju pitaš kako ti je bilo u vrtiću, ko iz topa kaže "Lijepo!"
Onda ju ja pitam što je radila, a ona kaže "Malo sam plakala." :/
Čini mi se da je kod nje tanka linija između ljubavi i mržnje prema vrtiću. Nije da joj se baš ne sviđa tamo, ali ne bi išla. Zapravo, mislim da bi rado išla, ali kad bi ja bila tamo s njom.
Bok svima, evo i nas malo,
moramo se pohvaliti da nam ide svakim danom sve bolje :D. Nadam se samo da ce tako i ostati.
Dakle, mislila sam da ce plakati za mnom do Bozica, i da se nikad nece naviknuti, ali, ipak se pomalo navikavaju.
Curka ovaj (drugi) tjedan skoro vise uopce ne place, malo samo kad ih predajem, ono, reda radi, ali se brzo i umiri i zaigra.
M. dan pocinje placem i kenjkanjem da nece u vitic. Cak se ranije i probudi, da bi mogao na vrijeme otplakati svoju turu. Danas sam primijetila da malo vise visi na meni i malo vise trazi paznje. Dijete sve lijepo zna u teoriji - da mama mora ici raditi, zaraditi novceke, da je vrtic za male, a da veliki moraju na posao, da se M. samo malo ide poigrati u vrtic, a da ce onda mama doci po njega - dakle, sve dijete kuzi u teoriji, ali jos to moramo primijeniti i u praksi :lol:.
Ali, eto, danas sam ih cak necim uspjela zapricati prilikom primopredaje tetama, cak su tetama kucali na vrata da ih preuzmu.
Sutra bi trebali ostati do rucka, sto znaci da ce mama imati hrrrrrpu vremena za kavicu, ducane, nabavku i slicno. Uh, ne mogu si to zamisliti :mrgreen:.
Slijedeci tjedan ostajemo do rucka. Spavanje u vrticu nam je zasad jos nezamislivo. Ali, pomaka eto, ima. Huraaaa.
Svima snage da izdrzite dalje.
E, da, i moji, kad ih pitate kaj su radili u vrticu, jedini odgovor je - plakali.
Kaj cete sutra raditi u vrticu? Plakati :mrgreen:.