Ma mislila sam da bi rado redovno vjezbala svaki dan...
Printable View
Ma mislila sam da bi rado redovno vjezbala svaki dan...
Moj radni dan je sesterosatni i apsolutno je savrsen, sto se tice radnog dana.Citiraj:
Willow prvotno napisa
Trenutno, s obzirom da mi je beba na poslu, radim efektivno oko 4.5 - 5 sati, a ostatak od kuce, sto nije idealno, ali prihvacam, zbog okolnosti. Onda, s obzirom da imam jos i trogodisnjaka, radim kad svi odu spavati.
Ova Mirica iz price stvarno nikako ne bih mogla biti. Probala sam, nije da nisam i sad znam da apsolutno ne zelim. Ovako nemam vremena za 98% stvari koje nisu djeca ili posao, ali ok. Doci ce valjda vrijeme i za to. (Ili nece, jer sam radjala prilicno stara. :lool: )
meni je suluda i mirica i polakica, majke mi
čime se djeci puni glave
u današnje doba kad većina prosječnih hrvata jedva sklepa konac mjeseca...
kada ljudi daju posljednju ušteđevinu da podmite majmune iz nekog lokalnog ogranka naših divnih srtanaka
da bi se dočepali bilo kakvog posla, jel...
aj molim te
ma općenito, da je ne znam kakva društvena klima, priča je bzv i uvredljiva
tko bi trebao platiti račune, odjeću, režije, izlete, aktivnosti?
bogati muž tete mirice?
jer ona sama nije dovoljno pametna/sposobna da išta stvori i zaradi
ili je dokonjača kojoj je eto pala sjekira u med pa ona ima kad igrati skrivača iza stabla...
to nabijanje grižnje savjesti zaposlenim mamama je grozno
automatska teza zaposlena=loša
I opasno je
jer šalje opasnu poruku djeci
Ja sam probala biti teta Mirica, al bi se na kraju dana skoro upucala u glavu :mrgreen:.
Jedno od najvećih životnih razočarenja kad sam shvatila da ja ne mogu biti 24 sata u komadu, 7 dana tjedno sa svojom djecom. Ajde, mozda sam 2x otisla u ducan bez njih.
Stariji mali je dosta bolezljiv pa sam bila cesto na bolovanju, s malom sam nakon porodiljnog ostala 5 mj. na neplaćenom, jednom sam dobila mjesec dana slobodno za prekovremene... I shvatila, mogu biti teta Mirica samo ako su oni 6 sati u vrticu. Iako smo cesto isli okolo, nalazili se s nekim barem jednom tjedno, ja sam umirala od toga da se samo igram s djecom, bez drugih ljudi u blizini. A i oni su bili zivcani. Digli bi se ujutro, isplanirali mali izlet ili napraviti konstrukciju od svih igracaka, nakon 2 sata bi nam bilo dosta svega, oni bi se počeli tući i natezati... Sve možeš... Crtaš, pravis kazaliste u kuci, sadis cvijece na balkonu, vješaš veš skupa, penjes se po drvecu i igras skrivaca... I popi...š. Brate, što je previše je previše :mrgreen:.
Ja sam bolja Mirica poslije podne, nego od jutra do mraka.
Imam u blizini mamu koja je Mirica (tj. ni blizu njoj, samo ne radi jer ne mora. I dijete ne ide u vrtic jer tata misli da njegova zena ne treba raditi i da njegovo dijete ne treba u vrtic). Mama i dijete su vecinu vremena zivcani i ljuti.
U nasem i vrticu i jaslicama ima nekoliko mama koje ne rade. Vode djecu svaki dan u jaslice i vrtic. I onda na sastanku kazu da navecer polude, i jedva cekaju sa zaspu da imaju vremena za sebe ;). Nemojte me krivo shvatiti, super sam s tim zenama, ne tračam ih 8-), samo zelim navesti par primjera na osnovu kojih (i ja) zakljucujem da je Mirica monstrum. Uostalom, i ta djeca iz price idu u skolu, a s Miricom su poslije skole? Pih!
Na stranu sve, opasna, opasna prica i salje uzasnu poruku. Ja se igram skrivaca i kad dodem s posla.
IZVRSTAN članak. Tek sam ga danas dospjela pročitati cijelog. Zuska, hvala!Citiraj:
Zuska prvotno napisa
Ont. Nekako ne mogu vjerovati da kod nas nema pisaca za ovu dobnu skupinu koji bi pisali literaturu koja je manje plosnata i stereotipna. Pitanje je da li ih stvarno nema ili njihova djela nekako ne prolaze nakladničke i ine filtere... Stvarno ne znam.
Kažu da je teško pisati knjige za djecu.
Članak je dobar, i stvarno je suludo kakvim se stereotipima djeci pune glave.
Evo nije spomenut Miro Gavran u čijem romanu mama, magistra kemije, radi na kiosku jer joj 'muž nije sposoban naći posao', a na kraju romana, kad tata uspije u poslu mama naravno opet ne radi.
Ali isto stvarno ne valja upadati u drugu krajnost pa tvrditi da su mame koje ne rade živčane i ljute.
Ja, recimo, poznajem nekolicinu roditelja oba spola koji su svjesno ostali kod kuće dok im djeca nisu navršila neke godine, i nije bilo govora o živčanosti, dapače. Samo, naravno, to je nešto što si stvarno mali broj ljudi u našoj zemlji može priuštiti.
Što se tiče suvremenih dječjih pisaca, vjerojatno ih mi ne znamo iz jednostavnog razloga što ne čitamo dječju literaturu.
Doduše pitanje je zašto se ne pojave u lektiri.
... i drugi slični stereotipi u Mire Gavrana, pisca koji pobire hrpe književnih nagrada i kojem je mjesto u školskoj lektiri osigurano čak i u slučaju da se kurikularna reforma ne zaustavi :roll:Citiraj:
Mima prvotno napisa
Ipak, ovim Polakičinim glupostima teško je naći pandan, za onu Paulinu P. još sam mislila da je izoliran slučaj (očito nisam pažljivo čitala Prvi izbor onu jednu godinu dok nam je stizao u kuću), ali sad ne mogu doći sebi od ove tete Mirice, što više o toj priči razmišljam :mrgreen:
tanja, teta Mirica je priča iz knjige Drugi dnevnik Pauline P., a btw. ima u toj knjizi i priča o teti Renati koja je super sređena, našminkana i glamurozna, ima dobrog muža koji umjesto nje obavlja sve kućanske poslove, a na kraju ostavi tog muža i ode sa stričekom s posla.
Ja znam vise obitelji u kojima mama ne radi, i nisam mislila ni htjela reci da su sve nezaposlene mame zivcane i ljute. Daleko od toga. Spomenula sam samo tu jednu koja je 24 sata dnevno sama s vec vecim predskolalim djetetom - kao primjer upravo te krajnosti, kad nemas nesto drugo barem sitno u danu ili tjednu za sebe, bez djeteta, s drugim odraslim ljudima. Vidim i cujem tu mamu svaki dan, nismo si tako bliske da bi s njom o tome razgovarala, ali zbilja mislim da bi i za nju i za dijete bilo puno bolje da u njihov zivot ude nesto drugo. Naravno, ne otkrivam toplu vodu. Ne mislim da su sve nezaposlene mame ljute i zivcane. Samo one koje su 24/7 same s djecom, bez drugih odraslih ljudi :mrgreen:. Ako znate jednu takvu nezivcanu javite, saljem joj kilu cokolade ;).Citiraj:
Mima prvotno napisa
Salim se malo, i vjerojatno generaliziram puno (jer ja to nisam mogla), ali mislim da je tu presudan krug ljudi oko tebe, neke mame ioako nezaposlene imaju ili mogu naci oko sebe i drugih odraslih, a netko to nema, ne zna ili ne moze naci, to neko malo pleme, da nisi samo mama s djetetom 0-24.
To sam i ja pomislila, čim sam pročitala prvi dio rečenice koja opisuje tetu Miricu:-)Citiraj:
Ja bi rado bila teta Mirica, ali se nisam nažalost dovoljno dobro udala...
Bilo bi zanimljivo vidjeti tko su tate, vjerojatno ovaj od tete Mirice radi po cijele dane i neki je manager, a ovaj od zaposlene mame je valjda neki zaposlenik kod njega u firmi.
P.S. Mala upravo čita spornu priču.;-)
Da ti pošaljem adresu za čokoladu :) Svoju, naravno.Citiraj:
Bubilo Bubich prvotno napisa
Ustvari, mi ljudi smo jako različiti. Nekome trebaju odrasli ljudi za pričanje, a nekima je draže biti sama ili sa djecom.
Ne mogu naći ni jedan razlog zbog kojeg bih bila ljuta i živčana ako sam 24/7 s djecom. Stvarno ne razumijem, iako se trudim.
Bas sam na tebe Beti mislila, da bi se mogla javit za cokoladu ;). Nema frke, posalji adresu na pp, ja saljem ;).
Ali, ako se dobro sjecam, imala si jos nekog u kuci, baku? Zivis u manjem mjestu gdje sa susjedima zapravo razgovaras? ;)
Pisali smo vec o tome na nekim temama. Ja u zgradi nemam nikoga, izades u park, nikoga do 16.30. S nekim se dogovaras, nades 1x tjedno s nekim - meni je to bilo premalo odraslih. Sad ce Sirius kako je ona bas dok je bila s djecom puno žena upoznala... Ja nisam. S mamama koje sam upoznala po parkovima i sl. se nisam našla. Meni su falili jako ljudi koje nisam mogla vidati u to vrijeme.
I bilo mi je tesko bez prestanka samo brinuti i zabavljati djecu + kuća. No, eto... Daj adresu, čokoladu ću poslat ;).
Ja s mojima nisam puno žena upoznala dapače puno viš dedeka i baka, ali meni je bilplan otić do dučana, pošetat sei na putu vidiš žive ljude
To je po svoj prilici istina.Citiraj:
zutaminuta prvotno napisa
Meni je neverovatno daispada nemoguce da je nekom super samo s decom, 24 sata. Ja sam skroz smirena osoba, a vec skoro 11 godina sam 24 sata s decom. Sad ih imam 4, ali to nije ni bitno, deca su mi apsolutno super, i nista mi ne fali ovako (11 godina je u pitanju, a ne 6 meseci). Od odraslih mi je uvek najvazniji bio muz, ne zato sto mi je Muz, nego sto je covek s kojim obozavam komunicirati, i ako s njim imam dobru komunikaciju, sve drugo mi je samo ekstra. Volela bih da radim (nekad, kad deca budu odraslija) samo zato da mi samopouzdanje ne bi bilo poljuljano (pa vraceno na mesto, uz trud) svaki put kad cujem negativne komentare o stay at home mamama. Poslednje cetiri godine nemam bas nikog da pomogne jer smo se preselili u Ameriku, i ni to mi nije tesko palo, cak sto vise. Kad citam ove komentare, sama sebi delujem kao izmisljena osoba, a u stvari sam samo jedna mama kojoj je OKEI da bude s decom.
Da, samo tu treba dodati ono o čemu govori Bubilo -nije isto biti po cele dane SAMO sa decom ili imati i dodatni kontakt sa odraslim ljudima, makar to bila i prodavačica kojoj ćeš reći samo "Dobar dan!" i "Doviđenja!". Ova prva varijanta, pa, nije baš normalna, bar meni, i ne čini me srećnom.
Biti kod kuće sa decom i pri tome ćakulati sa komšijama, prijateljicama, poznanicama,mamama druge dece, biti slobodna da provedeš dan kako hoćeš, odvedeš decu gde god hoćeš, zabaviš ih kako god hoćeš, kupiš im šta god hoćeš jer zapravo nemaš nikakvih finansijskih niti velikih životnih briga - to je i meni divan scenario, ali ne živim u njemu.
Pa da, pricam o tome, kad su ta djeca svaki trenutak u danu pokraj tebe, i kad se tusiras i piškiš, a oni te gledaju, kad nema odlaska u ducan sama, i nema da su par sati dnevno u vrticu ili skoli. Ja sam tako zivjela neko vrijeme, i mene je to ubijalo. I tako zivi ova moja zivcana i ljuta mama poznanica ;). Plus nema drugih osim blagajnice u ducanu ;).
Ja od guganja i gaganja samo oblentavim. Nisam živčana nego znam otići u drugu prostoriju i onda pjevati pjesmice cuckima.
Jesam li kandidat za čokoladu?
Ma to ti je stara prica. Koliko smo do sad vec imali slicnih tema? Vise nego nekoliko.Citiraj:
kli_kli prvotno napisa
:)
Meni je u prici sa Milicom i u pricama sa foruma zapravo nevjerojatno to da ispada da mama kod kuce ( po zanimanju) treba cijeli dan animirati djecurliju i glancati kucu.
Ako je biti mama kod kuce posao, tada je taj posao kao i svaki drugi.
Ima dobrih i losih dana.
Ima produktivnih dana , i onih kada ti se nista ne da.
Ima dana kada sve ide po planu i onih kada ne ide.
Ne kuzim ? Zasto ne bi netko isao u ducan bez djece? Ja u ducan i na plac idem gotovo iskljucivo -sama.Citiraj:
Bubilo Bubich prvotno napisa
Tako sam si uredila zivot od trenutka kad sam drugo dijete dovela iz bolnice.
Neko si uredi zivot drugacije jer mu tako bolje odgovara. Nisu mi djeca kugla oko noge.
da, ali ipak smo različiti. evo, ovo što piše kli kli meni zvuči totalno super i genijalno i zen. ali to nisam ja. meni jednostavno da budem smirena i sretna, nije dovoljna samo moja uža obitelj. muž i djeca. ok, volim i ja s njim pričati, al ne baš toliko lol
tako bih izdržala možda tjedan dana. ako.
pa zato ne mogu ni zamisliti da se recimo negdje odselim. ni u, ne znam, sloveniju :D a kamoli u ameriku. ne bih mogla to. bez obzira na susjede i prodavačice i sve. valjda jedino da se jako zaljubim u nekog amerikanca :D
a super su mi ovi koji to mogu. mislim da su ipak to onako, malo "vuk samotnjak" tipovi. :-/
Ja ne radim i super mi je tako. Imala sam krizu negdje izmedju pa sam nesto i radila ali mi je postalo too much pa sam odustala. Po prirodi nisam nas ambiciozna pa vjerojatno i to ima veze s time.
Meni je doma lijepo. Stizem sve i svasta sto inace ne bi, ljudi s posla mi ne fale jer imam svoj krug frendova s kojima se cesto druzimo.
Kako sam starija sve manje mi pada na pamet raditi neki ozbiljan posao, jednostavno mi se ne da. Jednom tjedno ( po potrebi i vise) volontiram u jednoj udruzi i to mi je super . Bilo je jos bolje dok klinci nisu bili skolarci, onda smo znali odputovati svake toliko, kad bi muz isao negdje poslovno evo i nas :-). Sada smo malo ograniceni sto se toga tice ali opet mogu svako pop skoknuti na skijanje recimo... Ili na plazu ljeti.. Ili..
Ja jako volim to svoju slobodu i ne bi je dala za nista. Nema tih para da mi mogu to platiti. A opet, da muz ne zaradi dovoljno bi morala na posao ali nekako mi se cini da to ne bi bila ja.
I da, kad si doma, ima dobrih i slabih dana. Kao na poslu. Ponekad ne stizem nista, rucamo u menzi ili narucujemo pizzu... Opet drugi dan imam rucak od 5 sljedova, mm uvijek kaze da mu je bas to super je NIKADA nezna sto ce ga cekati kad se vrati kuci. Uvijek neko iznenadjenje he he
Ponekad se cijeli dan ne izvucem iz pidzame i pase mi tako, a dodje dan kad bi mogla istcati polumaraton samo tako. I bas ta mogucnost izbora mi je super, ako zelim danas oribati kucu cu je oribati ako ne onda necu. A na posao moras - hoces, neces.
Malo mi je jedino freaky kakvu poruku saljemo djeci jer ni mm nema bas klasican posao :-/
A na pricu nemam komentara jer je ne zelim procitat, Prvi izbor sam prekrizila prije par godina, nije mi se dopao.
Ja ne kuzim. Mozes si zivot uredit kako znas i mozes. Ako su djeca predskolske dobi mora postojat netko kome ih mozes ostavit da odes sam u ducan i na plac. Ako te osobe nema, ili dolazi iza 19h doma, onda ides s djecom.Citiraj:
sirius prvotno napisa
Ja sam svugdje isla s djecom. (Nemamo zalede, sami smo za vise manje sve). I onda sam odkrila vrtic pa smo jih upisali tamo. Pa sam imala par sati dop bez djece.
Nisam se ovome nadala, previse vas je da posaljem svima ;).Citiraj:
zutaminuta prvotno napisa
Morat cu napraviti kategorizaciju nekakvu. Iako, kriteriji su mi prestrogi, nije dovoljno samo da mama nije živčana ;).
Ako si samohrana majka bez sire obitelji tada moguce nemas.Citiraj:
Bubilo Bubich prvotno napisa
Ali ako zivos sa partnerom i eventalnim ocem pretpostavlja se da je on nekad kod kuce, barem vikendom.
Osim ako je pomorac ili vojnik na terenu.
Pa onda vikendom odes na plac i u trgovinu dok on brine o djeci.
Dakle, ponavljam , godinama sam iskljucivo sama isla bez djece u ducan.
Mlada nije smjela u velike grupe, a stariji je trcao kao muha bez glave. Cuvao ih je otac vikendom doksam obavljala kupovinu.
inace, MM je profesionalni vozac. Bez radnog vremena, bez tjednog plana rada i cesto 24 ili 48 sati odsutan ( u komadu).
Tako da ja ne kuzim tu potrebu zaposlenosti da bi se pobjeglo od djece.
Sada postoji Konzum Klik. Ni ne morate u trgovinu. Donesu vam.
Elem, ja ne bih išla s djecom samo zato jer zadnji red, onaj u kojem se čeka, su natrpalli najnezdravijim proizvodima, jeftinim čokoladama, i jeftinim keksima. Najgore od najgoreg. Tko vodi dijete sa sobom je ili teži mazohist, ili nema apsolutno nikakvih drugih opcija.Koji su, koji su? :)Citiraj:
Bubilo Bubich prvotno napisa
Ja se ne sjecam da sam tvrdila da je nuzan posao da pobjegnes od djece. Moze i vrtic ili netko drugi tko moze uskocit na sat-dva-tri ;). Meni je posao trebao da razgovaram s odraslim ljudima o stvarima koje nisu samo o djeci. Da ne budem zivcana mi je trebao netko da uskoči bar malo. Nije sad bitan taj ducan, nego da je sve skupa u tih 7x24 sata bilo premalo tih trenutaka i minuta kad je tu bio netko drugi. Ne da mi se o detaljima koliko je ko i gdje radio i zasto je tada to tako bilo (uostalom, otvorila sam temu tad i kukala). Potrefilo se.
Pokusavam pisat samo o sebi. I vec sam vise pura napisala da mislim da "živčana/smirena" nije razlika posao-ne posao, nego cijela konstelacija dana i okruženja.
Ja sam bila živčana i bilo mi je teško. Moja poznanica je živčana, slušam ju svaki dan kako urla. Neke druge mame su živčane, neke druge su smirene, neke treće su i jedno i drugo, ili ni jedno ni drugo, i tako to...
Kriterij 1: Moras ici iskljucivo s djecom u kupovinu ;).Citiraj:
zutaminuta prvotno napisa
Ja idem s decom u kupovinu, iako bih ih mogla ostaviti tati. Ali evo zasto idem - sto vise stvari ostavim za vikend, kad je on ceo dan kuci, manje vremena kvalitetno provedemo zajedno (on i ja, on i deca, svi zajedno) i onda naravno nastojim tu kupovinu obaviti radnim danom. Mogla bih samo s bebom jer Luna ide u vrtic 3 puta nedeljno po 4 sata, ali to kadsam samo s bebom koristim za nesto drugo.
Ne mogu reci da sam bas uvek smirena, nekad prolupam kao i svako, ali to obicno bude od premora. K'o malo dete.
Ja idem s djecom u ducan jer mi je sve drugo prekomplicirano. Ponekad uspijem obaviti nesto najnuznije samo s bebom, dok je stariji u vrticu, a beba i ja na poslu (umjesto da jedem rucak, doslovno otrcimo u ducan). Tati ih ne mogu osaviti, eventualno tu i tamo ovog starijeg.
Inace sam svakako jedna od onih kojoj ne odgovara cjelodnevni kontakt samo s djecom, a kontakt s odraslima sam uspjela ostvariti u principu samo na poslu. Uz to, ne mogu cijeli dan biti u kuci i oko kuce, a ako zelim vidjeti muza, onda kod kuce moram biti kad i on, sto je nakon 17:30.
ja samo subotom izjutra idem obavezno sama na plac ako je otac doma tj. spava, ali ja sam doma do 8.00, kad su još većinom u krpama.
svugdje sam iz vodila i vodim jošuvijek, sad eventualno znam najmlađeg odvest u vrtić pa na putu do posla kojeg tak i tak odradim pješake ponešto kupim ako je baš hića, odnesem na posel ili ak imam 10 min viška skočim doma i to donesem.
i da moji bez obzira kaj idu s menom u većini slučajeva nemaju pravo birati kaj bi oni hteli, nema tu kod nas ono kaj žuta veli.
Ja sam isto od onih koje ne mogu zamisliti da su cijelo vrijeme doma sami s djecom (izuzetak su male nehodajuce bebe to mi je ok). Cak sam pozvizdila dva mjeseca na porodiljnom kad mi starija (s tri g) nije isla u vrtic. Skoro svaki dan nisam mogla docekati da mi muz odje doma(a to je bilo oko 19) da napokon docekam odraslu osobu pored sebe. Ne sjecam se kad sam u zivotu bila toliko luda, vikala na djecu i sl (u svari, iskreno, na stariju, mladji beba nije bio nikakav problem).
Ne kazem da nekim nije lijepo biti doma s djecom, ali meni je to totalno nemotivirajuce, cijeli dan igrajs se ovoga, skuhaj ono, pospremi ovo operi ono opet se igraj onog, razrijesi sukob, itd. Meni takav monotoni dan, tjedan ili mjesec je koma. Nema tih novaca da tako provodim dan. Da mi djeca idu u vrtic/skolu malo bolje, pa imam par sati "za sebe" bilo bi bolje ali opet - nema izazova u tome, bar meni. Na poslu svaki dan nekiizazov, pricas s odraslim ljudima (moze i o djeci, dapace, ali i o svemu ostalome) i zivis neki odrasli zivot za koji te pripremalo skolovanje i prethodno radno iskustvo. Naravno, pretpostavka je da volis svoj posao (ja ga volim) i da je ekipa ok (ako nije - promijenis firmu). Neusporedivo spram biti doma i baviti se samo djecom i kucanstvom.
Inace, ducan mi nije faktor, nemamo dramu oko djece i ducana, moji znaju da se moraju drzati pored nas, s polica se ne uzima nista sto mi nismo rekli a pored onih pi.. kod blagajne se prolazi bez problema, mogu zamoliti i ponekad dobiju ali definitivno ne svaki put, cak bih rekla da skoro uopce i ne traze, ne sjecam se kad sam zadnje nesto kupia od toga. U stvari u ducan idemo skoro uvijek s njima, da nam prave drustvo nakon posla :)
možemo se složiti da smo različite i odgovaraju nam različiti načini života?
mene u ovoj priči ne muči to što je zaposlena mama negativac, nego poruka da žena ne može uživati ako sama sebe uzdržava. rekla bih, nema sreće i mira ako se nisi udala za bogataša. ne bi htjela da to pomisle moja djeca, jer mm i ja vjerujemo u brak iz ljubavi i prijateljstva, i skroman život u zajedništvu (nekoć je mm puno zarađivao ali mjesecima nije bio doma - ja nisam morala raditi, na kraju je on izbarao posao s manjom zaradom, ja sam nastavila raditi i više smo skupa)
Eto , i zaposlene majke idu sa djecom u ducan. :)
Pa u skoro svim shopping centrima ima igraonica gdje mozes ostaviti djecu stariju od 3g.Citiraj:
Bubilo Bubich prvotno napisa
ha ha pa baš to, kad zaposlene majke idu u dućan ?! Jedino imaju manje vremena na raspolaganju za odlazak u taj dućan.Citiraj:
sirius prvotno napisa