Printable View
Drugi put - razmišljala sam o tome da ću uskoro primiti svoju curu u ruke. Prvi put - Hoće li ovo zauvijek trajati?
Drugi porod, tj. izgon je trajao puno kraće - cca 20 minuta - od prvog koji je trajao punih 3 sata. Razlog što sam imala ljepše misli na drugom porodu je vjerojatno taj što sam sve već jednom prošla i znala sam koja sreća dolazi na kraju.
Samo o tome kako me boli i molila da dijete izadje sto prije vani :mrgreen:
prvi puta: nakon 10min dripa-pa ja grizem kolica s ctg-om, bljak ovaj metal, nakon 30min sigurno ću umrijeti, valerija je rekla kad misliš da si gotova onda je kraj i ovo je najgorih 30min mog života-bolnica me neće vidjeti
drugi put: pa ovo je već gotovo, zubar i bikini zona duže traju
Kod prvog poroda sam bila skoncentrirana na sat, kada će sljedeći trud i oni nesnosni bolovi,a kroz glavu mi je prolazila misao NIKAD VIŠE!
Sada planiram drugu trudnoću i nadam se da ću više uživati u tom događaju i isćekivanju onog malog,predivnog smotuljka :heart:
Bila sam uvjerena da cu umrijeti. Molila sam doktoricu nek mi pod hitno naprave carski dok nije kasno!
Pred kraj, kad sam pocela tiskati: "umrit cu, ali cu roditi to dijete.." :D
ajme meni
tri dana sam bila u predrađaoni i slušala sam kako žene vrište visoki C pa sam rekla da ja neću vrištati :mrgreen: :lol: bila sam sama u boxu i mislila sam da ću se poroditi sama pa sam vikala "ide van, ide van " :lol:
zadnjih sat vremena kad su trudovi već jako boljeli sam se samo pokušavala opustiti između njih i uživati kak mi je dobro :) dok su trajali sam samo razmišljala da će proći :) a u rađaoni sam srećom bila tek 15-ak minuta, ali taj treći trud prije poroda kad je fakat zabolilo sam razmišljala kako je jedino rješenje da šmugnem od tamo :)) a najgore je kad se sjetiš da ne možeš pobjeći...stvarno sam mislila da neću izdržati tu užasnu bol, ali sam onda skupila svu snagu i tako stisla da je curica jednostavno morala van po kratkom postupku :)
(Sa strahom)Sad će ti veliki bolovi...sad će ti bolovi...sad će ti bolovi....
Moram li reći da nisam dočekala te velike bolove.Malena se rodila u 4 kratka i mlitava truda.
meni je stalno prolazilo da ću kakat...
na kraju ne znam jesam li ili nisam...
Prvi put: oh, da mi je samo moj tata ovdje8nemam pojma otkud baš on da mi tada dođe napamet)
Drugi put: Bože, kad će ovo završiti?
Treći put: Oh, kako da mi padne na um da još jednom rađam, luda ženo, kretenušo, sad trpi i šuti! I hoću kući!
Nakon trećeg puta me bilo malo sram što sam govorila da hoću kući, ali su babice rekle da sam bila skroz cool, i da svi nešto bulazne dok rađaju
između trudova sam mislila kako sam već pomalo gladna, ako to potraje hoće mi netko donijeti štogod za jesti, a u trudovima sam pazila da dišem kako treba (samo diši ludo i baš ti je onda super). onda je krenuo izgon i čak sam doktoru ispričala kako ja neću vikati da ne plašim druge žene (mene je ona prije ful splašila) a treba mi snaga i ono "mogu ja to". kad je izašao nije odmah zaplakao a pošto sam imala zatvorene oči idem ja opet tiskati (zbunila me pupkovina) kad MM viče "beba je vani, tu je" a ja "gdje?" onda mi ga babica dala na trbuh i dalje ne znam, jednostavno sam ostala bez teksta...
Hm...upomoć...nakon onih ne tako bolnih trudova od 10-ak sati predrađaone, a ja mislila da ne može jače...kad me dr. počeo ručno otvarati počela sam vrištat: ' zašto se derem kad mrzim kad se neko dere' ...' Ja sam pišulja, slabić' ' molim vas jedan carski rez' ' kako to mislite doktore da serem ko na livadi ina koju granu da se uhvatim???' da dr. je bia jako maštovit tako da sam samo zamišljala tu livadu i nuždu br. 2...Pred izgon 'ostavite mi noge namiru, ne mogu ih više raširit...Kad je beban izaša blaženstvo...nikad ovo više neću doživit...predivno...Naravno do brace ili seke :heart:
ja sam samo razmišljala da kada izađe naš prvi malac da se drugi kojim slučajem ne okrene naopačke pa da onda ja moram završiti deset metara dalje na stolu za carski..nije neka baš misao ali eto ja sam bila u strahu. kada je prvi blizanac rođen tako sam plakala od sreće ali nisam imala puno vremena jer sam odmah išla u izgon drugoga koji je samo skliznuo dolje..držala ga 2 ginića da se ne bi okrenuo unutra....kada je i on izašao vani (s 3x pupčanom oko vrata!!!) tek tada sam odahnula....bojala sam se jel sve ok..jer u onih 10 dana koliko sam bila u bolnici prije toliko toga se strašnoga događalo ženama koje su s odjela otišle u porod da sam u rađaoni bila ko led smrznuta.......
nakon cijele noći čekanja na stolu da počnu trudovi, sat i pol nakon dripa počeli su trudovi...nisam ni znala šta me snašlo...mislila sam da ne može gore, jače boljeti. beba se nije spuštala, ja se nisam otvarala...pet prstiju nakon dva sata mučenja i dahtanja (od kojeg mi je btw muka)...čujem dr kako dogovara sekciju oko 12 sati...kaže neće me dugo mučit...ja gledam na sat, ono 10! mislila sam "nema šanse da izdržim još toliko, uspavajte me odmah, ja ovo više ne mogu, uspavajte me odmah, dajte mi nešto protiv boli, samo nek prođe"...u tom mom razmišljanju, 20 minuta kasnije, prekine me nagon za tiskanjem. onda nisam mogla vjerovati da je počelo, bila sam presretna, rodila za deset minuta.
Kad sam imala trudove sam u glavi pjevala onu pjesmu od psihomoda Boze cuvaj, Boze sacuvaj. Trenutak prije poroda sam htjela nekako nauditi doktoru koji mi se nalaktio na trbuh. Dvje sekunde poslje poroda sam mu se zahvaljivala.
Tijekom ležanja i truđenja, u boxu do mene žena rađa 6. dijete i konstantno jauče: pa kad je 5 puta rodila, mogla je skužiti i prije da BOLI :)
Dobila drip i neku drogu, žena u susjednom boxu rađa, a ja imam nagon za tiskanjem - jedva kažem MM: daj odi po nekoga, mali hoće van, ne mogu više. Rodila 10 min nakon susjede...
Tijekom poroda: hm, nije tako strašno... Nije tako strašno... Gle, rezat će me... BOLI!... Tko je lagao da epi ne boli????
Ako ću opet rađati, samo carski dolazi u obzir :oops: :roll:. Za 2 minute sam se predomislila, naravno.
Jos si se i rano predomislila ;)
za vrijeme 1.poroda-nikad više
za vrijeme 2.poroda-nema šanse, nikad više -)
Doktor i babica: Prodišite još jedan trud u sljedećem ćete jako stisnuti i beba je vani.
Ja: (mislim) Bože moj što ako me lažu.
Sva sreća nisu lagali :mrgreen:
Kako smo bebu željeli i sanjali dugih 6 godina jedino sam mislila"Hajde izađi malena da te konačno tata i mama upoznaju"
Prvi porod - nemam pojma. Drugi - samo da je ziv i zdrav i bez deformacija! (prije 5 dana :))
Prvi porod- omg...umirem...gotova sam...koristim zadnji atom snage...ne mogu više...hoću dooomaaaaaa
Drugi porod-ček ček malo, jel oni to meni stavljaju jastuk iza leđa????....kaj je sad rekla, da tiskam??...halooo, pa kaj je njima, pa ne rodi se samo tak....boli me 80%manje nego kod prvog poroda...curica, rekli ste curica??? kaj rodila sam??
prvi porod prije skoro četiri godine: ajme dajte me pustite nek umrem, ne mogu ovo trpiti ni sekunde više....punih 20h trudova od 10 min i manje....strašno
drugi porod prije pet dana: evo još jedan, jao kako me boli, znači beba je bliže...ajde bebo (na glas sam izgovarala dok se mm i babice smješkale) ajde srećo moja, evo još samo malo.....što ste rekli još tri ovakva truda???? ja to mogu, evo nas, ajme osjetim kako se gura i izlazi iz mene....kosica se vidi? jao evo jeee.....kako mi je lijepa, najljepša djevojčica na svijetu....i takva zamazana, curo draga pa kao da si se u bijelom blatu valjala....hahahaha dojim bebu moju malu....ne mogu vjerovati da je ovo moguće...
ovoga ničega nije bilo prvi put, odnijeli ga na ispumpavanje želuca, pa u inkubator, nisam ga do sutra ni vidjela....
ali drugi porod za svakome poželiti...presretna sam!
samo sam mislila : molim te bože da ne rodim u autu, pa onda molim te bože da stignem do rađaone i kad sam se konačno popela na stol za rađanje... pa dobro gdje je taj doktor šta ove dvje srednjoškolke rade, o ne ne znaju je li vodenjak ili bebina glava :-o pa dajte mi doktora a mlađa od njih reče "ja sam doktorica" :mrgreen: onda sam se pomirila sa sudbinom da od iskusnog doktora ništa već da sam na milost i nemilost toj mladoj dr na specijalizaciji no na svu sreću beba je izletjela za 10 minuta :zaljubljen:
Ja sam vikala da ću se iz ovih stopa dići s kreveta i otići kući.
A kroz glavu mi je prolazilo....joj, da mi je samo malo odspavati, pa da nastavimo kasnije :)
A i inače - nikad se nisam bolje odmorila nego između 2 truda!
'umrijet ću koliko me boli'. grozan porod. 9 sati na dripu i nikako da se otvorim dovoljno. kad bi bar nestalo struje da ne gledam ctg i zašto pobogu nisam tražila epiduralnu
Iako sam hrabro i nadobudno ušla u rađaonu sa namjerom da "sve ide prirodno",
ipak sam tražila nakon nekog vremena nešto protiv bolova (i mislim dobila Donaltin)
koji me lansirao u neke druge svjetove,
tako da sam između trudova, imala neke crtiće u glavi,
a onda kada bi trudovi počeli sam si mislila:
"Skoncentriraj se, ovo je važan trenutak u tvom životu, prestani se glupirat!"
i
"Nemoj plakat, nije strašno, nemoj da Marko misli da te boli da se ne prepadne, možeš ti to! Ajde, diši, diši!!" :mrgreen:
Moj je cijeli porod bilo induciran, klistirali su me, prokidali mi vodenjak idali dripove...
kroz trudove san mislila, uf kad će ovo više stati, kad je ta pauza između trudova o kojoj su mi svi pričali, zašto je ja neman... pa san se okretala i savila ruku u dijelu gdje mi je bila stavljena infuzija (drip), pa san mislila evo sad san slomila i iglu u ruci, pa će mi morati još i to rješavati uz sve ovo..
a kad san počela tiskati mislila san ne mogu, vratite je nazad! :mrgreen:
objasnjavala sam mm da ovo dijete sigurno nece imati bioloskog brata ili sestru, da NEMA SANSE da ja ovo ponovim, vikala sam da ocu na carski, molila da mi opet puste epiduralnu... i mislila sam kako je samo okrutna ova babica, ja tu placem a ona nista...bas nema milosti :)). Kad je beba izlazila to nisam uopce osjetila (trudovi su me uzasno boljeli) kad sam je vidjela sam pomislila... gotovo je i NIKAD VISE! nije proslo ni 3 mj i vec drugacije razmisljam :)
Prvi put sam već napisala.Drugi put-rekli su svi da drugi put više boli ali ide brže-više je boljelo ali je išlo sporije.Baš me ispatio.Kako bilo kad je izašao-ooooooosmjeh što ga vidim i što ovo više neću prolaziti.Nisam se predomislila.
Prvi put: disi, disi, disi, joj zedna sam, ajde ovo se jos moze izdrzati, nije tako strasno kao sto sam mislila; oh, ovo se bas i ne da izdrzati - i u tom trenutku babica kaze: idemo, gore noge, idemo poroditi ovu curicu, prvi trud nista, drugi trud nista, treci trud, doktor pripomogao i bebac van!!! Super porod! Mislila sam da ce biti i gore, rodila za 5 sati od prvog truda.
Drugi put: samo da ne rodim u autu, samo da izdrzim do bolnice, ok., stigli smo, spremna sam, aaa pocinje boliti, ma brzo ce to bit gotovo, disi, sve ce bit ok., auhh boli sve jace, zasto ne radjam, valjda cu uskoro, sta bebac se ne spusta, ovo postaje neizdrzivo, ne mogu na boku, hocu roditi, zasto ne ide, ne ide, opet na bok, idemo probati opet, babica kaze da sam otvorena ali se beba ne spusta, opet na bok, umrijet cu na boku, prosli put je bilo lakse, idemo opet, sad cu dati sve od sebe i onda sam za nista, ja to mogu, ja to mogu, iz sve snage, toooo, konacno, je li zdrav (nisam radila genetske pretrage), juuupiii zdrav je, Boze hvala ti, sta opet tiskat za posteljicu, ma mozes me i ubit, ajde jos i to pa gotovo...sestro predivni ste, hvala vam!
prvi put dok sam radala je bilo auuu boli boli oce li ovo babica; oce oce tiskajte kad vam dode trud ..aha dobro ocu aaaaaa tiskala ja dva puta rodila se princeza nije bilo strasno :-D
a drugi sam se put toliko namucila da sam ponavljala sebi zapamti koliko boli da ti nebi palo na pamet opet :lol:
[QUOTEDrugi put: samo da ne rodim u autu, samo da izdrzim do bolnice, ok., stigli smo, spremna sam, aaa pocinje boliti, ma brzo ce to bit gotovo, disi, sve ce bit ok., auhh boli sve jace, zasto ne radjam, valjda cu uskoro, sta bebac se ne spusta, ovo postaje neizdrzivo, ne mogu na boku, hocu roditi, zasto ne ide, ne ide, opet na bok, idemo probati opet, babica kaze da sam otvorena ali se beba ne spusta, opet na bok, umrijet cu na boku, prosli put je bilo lakse, idemo opet, sad cu dati sve od sebe i onda sam za nista, ja to mogu, ja to mogu, iz sve snage, toooo, konacno, je li zdrav (nisam radila genetske pretrage), juuupiii zdrav je, Boze hvala ti, sta opet tiskat za posteljicu, ma mozes me i ubit, ajde jos i to pa gotovo...sestro predivni ste, hvala vam! [/QUOTE]
Meni je ovakav identičan bio prvi put, 4 sata na boku, beba 4.1 kg.
U ovom trenutku teško mi je i zamisliti da bih išla opet. Nadam se da će sjećanje izblijediti.
1. carski pod općom anestezijom
2. VBAC
- jedino kaj je bilo dobro je činjenica da je trajalo samo 1.5 h. Prije toga ležala satima u predrađaonim otvorena 8 cm, sa jakim trudovima koje uopće nisam osjetila i razmišljala si- ajmeee kako je lako roditi! Pa niš ne boli!
Kod prvih trudova nakon amniotomije sam mislila kak će mi maternica ziher puca na mjestu reza od carskog :roll:
Jedno pola sata pred izgon me popustila misao o pucanju šava i preuzela me ona o mogućoj eksploziji cijelog tijela, jer sam imala NEnormalan pritisak na debelo crijevo.
Petnaest minuta pred porod sam bunasala: "hoću carski, da ovo jednom završi. Znam dva ujutro je i vjerovatno nema anesteziologa, radite na živo, NA ŽIVOOO!
Nakon poroda su mi radili manualnu eksploraciju maternice pod totalnom anestezijom, pa sam primila doktora za ruku i molila ga jel me može i sašit dok još spavam da me bar šivanje ne boli. Čovjek je rekao da još nije imao takav zahtjev, al da će pokušat. :oops:
1. put
Bilo je 23 sata, od 5 ujutro sam bila na putu do bolnice i nazad. Poslije vecere legla u krevet i procurila plodova voda:
"Joj, ja bih sad spavala!!! Umorna sam!!! Kako cu sad opet u bolnicu i opet ne spavati?! Kako cu takva izdrzati porodaj?! "
Na putu: "Samo da izdrzim do bolnice i da prijatelju ne zmazem auto s vodom koja curi."
Nakon ulaska u bolnicu: "Ako mi ne puste muza u 6 ujutro, idem van iz bolnice. Nista me nece zadrzati."
U predradaonici: "Kakvo je ovo cudoviste sto me napada da izmisljam da moram obaviti veliku nuzdu i ne da mi na wc nego mi nosi posudu! Kakva je ova cudovisna sestra na vratima koja nepozvana dode na vrata sobe i napada me da ne zna kako cu roditi u kadi kad ne zelim suradivati, a nista joj ne radim, samo stenjem!"
Kad su me spustili u radaonicu gdje sam ugledala kadu i loptu te cekala muza uz radio: "Kako je predivno."
Kod izgona(nemam pojma sto sam sve vikala): "Joj sto boli. Spava mi se. Ne mogu vise, zaspati cu tu u kadi. Valjda me zbog toga nece poslati na carski. Kad bi me samo malo pustili da odspavam pa da onda nastavim..."
Ubrzo su napravili episiotomiju u kadi: "Kako je taj doktor bezobrazan. Sad je uletio sa svim tim ljudima, gledaju me kao cudo, ukljucili su ta uzansa svjetla i tako je ruzno. Kako me mogao rezati? Pa to uzasno boli. Sto su pricali da se ne osjeti rezanje? Jesu li ludi kad rezanje ne osjete? Mozda je doktor ipak trebao pricekati s rezanjem?"
Kad je beba izasla:
"Napokon je gotovo! Oni su je stavili na mene. Ne znam drzati bebu! Ispasti ce mi! Pa valjda znaju sto rade, ipak su doktori. Valjda ce biti dobro kod mene. Kako je mekana i glatka! Joj sto je ruzna bijela. Sva je zmazana. Ali je savrseno mekana i topla! Gleda me! Zgodna je ovako kad je gledam u oci!"
2. put:
"Joj, ma neda se meni radati. Mozda su opet lazni trudovi. Idem se sklupcati u krevetu da popusti. Vazno da sam obrijana i nikuda ne moram ici, spremna sam za roditi doma."
"Joj, to sve jace grci... ako mislim ici u bolnicu, moram pozvati svoje da cuvaju starije dijete."
"Joj...boli. Hoce li me starije dijete opet zezati i sad kad radam? Hoce li mi muza odvuci i okupirati, umjesto da muz meni pomaze? Ne da mi se traziti tko ce me pregledati poslije porodaja kod kuce. Idem ja ipak polako prema bolnici pa ako stignem, roditi cu tamo, a ako ne, vracam se kuci."
Pozvala svoje, spakirala puno plahti i rucnika i veoma polako krenula. Putem je crkao akumulator.
"Joj sto postaje hladno. Malo mi je prostora u ovom autu. Mozda mi ne bio bilo tijesno da nisam i inace debela? Ne bih bas rodila ovdje. Nije mi ugodno, nemam prostora. Ovi trudovi bas jako bole. Kad bi bili bar malo njezniji."
Stigli u bolnicu. Prijem i soba za pripremu:
"Joj kako su svi ovdje ljubazni! Bas je ugodno ovdje."
U sobi koja je predradaonica i radaonica u jednom:
"Bas je divan krevet i posteljina, ali mi se stol cini previse "svemirskim". Ne bih voljela tu roditi. Ionako sam trazila stolcic, nema veze. Predivno sto su usagili svjetlo, dali mi deku jer mi je bilo hladno i sto su prekrili onaj prozorcic na vratima. Crtaju smily-a s nekom tekucinom po toj krpi!!! Joj sto su divni!!!! Kako je divno ovdje!! Joj sto sam umorna. Opet nocu radam. Ne mogu vise nocu biti budna."
Izmedu trudova smo muz i ja spavali. Ujutro su trudovi postali cesci i intenzivniji, nije vise bilo spavanja.
"Joj sto boli. Sestra mi je rekla da pisam na krevetu, da je ne moram zvati. Super! Ne moram do wc-a jer ionako ne znam kako bih hodala!"
Pisam.
"Joj, ne mogu vise biti tiho!"
Derem se (kao onaj neki kjaj o kojem pricaju karatisti). Dolazi netko i gleda me. Kaze da se probam suzdrzati od tiskanja i ode.
"Dobro, probati cu. Joj sto boli. Ne mogu vise lezati ni disati na boku. Sve me stisce. Idem se okrenuti potrbuske. Neka mi muz pomogne."
Pozovem muza sa strane kreveta, podignem se i trazim ga da me drzi dok se okrecem na krevetu.
"Joj sto boli! Zapela sam! Ne mogu nikuda! Moram ovako objesena muzu oko vrata klecati na rubu kreveta! Kako cu roditi? Joj, moram muza njeznije grabiti oko vrata. Nije se bunio, ali mogla sam ga zadaviti. Joj! Opet me uzasno boli! Proslo je... Idem brzo na sve cetiri jer nemam vise snage klecati i visiti. Nece mi valjda htjeti prokidati vodenjak. Samo to ne.
Joj sto me tjera na napinjanje. Ne mogu se vise ni na kratko suzdrzavati. Ma stisnuti cu pa sta bude."
Stisnula sam snazno. Puknuo je vodenjak.
"Valjda ne izgleda to sve odozada jako strasno. Joj, osjecam bebu kako se spustila na izlaz. Samo tako odjednom s tim pucanjem. Biti ce bolje da pozovem osoblje, za svaki slucaj, kad sam vec u bolnici."
Posaljem muza po med. sestru, iako on nije znao zasto. Onda su se ubrzali jer su znali da cu roditi i trazili me da se okrenem.
"Joj, pa vi niste normalni. Ugusiti cu se ako se okrenem na leda, pa makar bila i u tom vasem polusjedecem polozaju. Uopstalom, trazila sam stolcic. Zar nista od toga? Ma bas me briga. Nek oni razmisljaju sto ce. Ja odavde ne mogu nikamo. Sto fali i da ovako rodim, na sve cetiri?"
Kazu da oni tako ne mogu nista.
"Pa nista ni ne morate. Pustite me da u miru rodim."
Pitaju za stolcic i dajem pristanak.
"Kako se stolcic tako brzo stvorio tu? Budem ovako potrbuske probala do stolcica. Nemam sto izgubiti."
Dosla do stolcica.
"Nije ovo lose, samo me muz lose drzi pa opet ne mogu disati!!!"
Govore muzu da me lose drzi i da to popravi.
"Joj kako je sad super. Pa vise bas previse i ne boli. Imam jos samo par trudova i docekati cu bebu!! Kako su primalje divne!! Kako se trude oko mene!! I tako su ljubazne i njezne!!! Joj, pa ovo je doktorica. Ona se nije niti sagnula. Sve je prepustila primaljama! Bas je dobra!Beba je vani!! Zasto place?! Pa prva beba nije plakala!! Zar nesto nije u redu? Ne obracaju paznju. Valjda je onda sve u redu. Joj sto je crna i zguzvana. Ali nije onako bijela ni zmazana kao prva. I bas je fino mekana i topla kao i prva. Nemam snage gledati je. Ali je tako ugodna na dodir...Joj, izglda da posteljica klizi iz mene. Mogu li je zadrzati? Ne. Ispala je... Valjda nece biti problema."
Nije bilo nikakvih problema, iako su se cudili. Takoder su ustanovili da uopce nisam puknula.
Update: nažalost, kako vrijeme dalje odmiče, to se manje mogu zamisliti da ikad više rodim vaginalno... :-(:unsure:Citiraj:
martinaP prvotno napisa
ja se pola toga sa poroda uopće ne sjećam, a druge polovice se i ne želim sjećati!
najgore iskustvo (što se boli tiče) u mom životu i derala sam se ko konj!:oops:
i kad sam rodila i vidjela niku uopće nisam zaboravila sve (kako to inaće žene znaju reći) nego sam samo bila sretna što je napokon sve gotovo.
u srpnju me očekuje 2. porod i već sad me užasno strah svega što me čeka!
Vidiš, ja sam prvi put odmah sve zaboravila, a drugi put ne...
i ja se pola poroda ne sjećam , a drugo pola se ne želim sjećati
neke od misli koje su mi prolazile kroz glavu - žene ipak nisu pretjerivale kad su pričale o strašnom porodu :lol:
- ja ovo ne mogu izdržati, ma kakvo predisavanje, ne moguuu
- trebala sam poslušati onog doktora kad mi je predložio carski :mrgreen:
kad su mi stavili bebu na grudi, pored toga što sam bila oduševljena bebom, pomislila sam - nije istina da zaboraviš ise sekunde, mene peče rana od epi
mislila sam da će mi ostati trauma za cijeli život, ali čim sam se malo oporavila od poroda, fakat sam zaboravila :-)