Citiraj:
brane prvotno napisa
isto tako... i još mi je dodatan problem što moja majka svako toliko to istakne, pred njim, u datoj situaciji, a onda on misli da je njegovo ponašanje ok, jer eto - i ja sam bila takva. :roll:
Printable View
Citiraj:
brane prvotno napisa
isto tako... i još mi je dodatan problem što moja majka svako toliko to istakne, pred njim, u datoj situaciji, a onda on misli da je njegovo ponašanje ok, jer eto - i ja sam bila takva. :roll:
Sve češće s ljutnjom gledam mm-a, jer da imam bogatog muža mogli bismo malog poslat u internat... koji uopće nije tako loša stvar, kad zrelo razmislite.
A sad si mislim uz ovog neshvaćenog, ko me ćero još jednu bebu imat?! Uglavnom, osjećam se danas jadno i neshvaćeno skupa sa starijim pomlatkom.
Draga, ima trenutaka kad je roditeljima teško.... Imaš malu bebu, imaš starije dijete u osjetljivom životnom trenutku, oporavljaš se od poroda...Citiraj:
Ripcord prvotno napisa
Daj sebi (i obitelji) vremena da se kockice poslože.
I ja bih ponekad rado najurila svoje pubertetlije iz kuće, ali samo na trenutak.
Već idući trenutak raznježe me nekom sitnom gestom (odnesu smeće bez posebne prisile, odsviraju nešto bez greške, donose petice, jednostavno budu dobre volje...ništa veliko).
Ima ona rečenica koja vrijedi u svakoj prilici: I to će proći...
Treba se podsjetiti da vrijeme ide, da ćemo biti stari (i s puno propuštenih prilika za radost) kad sve to prođe, pa je ipak bolje tražiti dobre strane u svakoj situaciji. Ne znam hoće li tebi pomoći takav stav. Meni je dugo pomagao i još uvijek pomaže. Sretno!
Prema mom iskustvu, ovo boldano uskoro će preći u: da, dobro, idem, evo... (ali izvršenja zadatka ili obaveze nema)Citiraj:
brane prvotno napisa
Kad se to kod mene dogodi, ja vratim istom mjerom, pa neko vrijeme bude ok. Na izjave tipa "zasto bi ja to trebao spremiti, pa nisam ja za to kriv (ili vec nesto takvo)" odgovaram s " zasto bih ja tebi trebala skuhat ručak, pa neću ga ja jesti". Istina, ta argumentacija i nije neka, jelte, i ponekad izazove neko trenutno trzanje i puhanje, ali zapravo dugorocno djeluje. Ne znam zasto. Mozda se zabrine da mu necu dati jesti?:?:
I ja postupam kao Marta. Evo, neki dan sam ga zamolila da ode po kruh. Odgovor je bio, neka B. ode (B. nije bila kod kuće). Pet minuta kasnije zamolio me da mu nešto dobacim na gornji kat. Odgovorila sam: neka ti B. doda. Poruka je bila shvaćena.
Inače, jučer me raznježio - došao je u moju radnu sobu, pogladio me po licu i rekao: Dobra si, mama!
Mimek, sad čitam Jean Bayard, Robert Bayard, U pomoć! Tinejdžer u kući!. Zagreb: Mladinska knjiga, 1994. Malo je radikalno, ali kad odmakneš američki ovitak i razmisliš o bitnom, korisno je.
Istina, istina, što jasnije se stvari postave, bude jednostavnije.
Ovaj moj jos uz sve ostalo, komentira sve i svasta, a falabogu rjecit je i previse. A ja znam da je ton koji koristi moj i samo moj i mogu se jedino poklopiti usima. Al rješavamo to nekako, bude durenja i suza, al ne previse. Zasad.
Ma šalim se ja malo, ne brini velika sam optimistica, al treba nekad sarkazma da ne prolupamo :)Citiraj:
Peterlin prvotno napisa
Ovih dana me malo muči što sam okupirana s bebom (3 tjedna) pa se ne stignem ništa s velikim dečkom bavit. Čak je rekao da razmišlja o tome da ne slavi rođendan (sljedeći tjedan slavimo 11 godina!), što me ubilo u pojam i rekla sam mu da će slavit pa makar iskemijali ne znam što. Onda sam mu predložila da napravimo tematski party (doma će feštat), pa se malo oraspoložio.
Ocjene su ovo polugodište koma (5. razred, dosad je imao sve petice, a sad bolje da ne komentiram), a meni bed izigravat strogoću kad ne stignem normalno ni popričat s njim preko dana. Kakogod, dala sam si neki rok od još dva tjedna, a onda kako znam i umijem više se počinjem bavit s njim, pa što ako mu ova lektira bude za klinac (uvijek mu pregledam lektiru jer piše ko lijevom nogom i odgovori su prema principu što kraće i nedorečenije to bolje), idemo korak po korak...
Jedino što mi je super je što nije nimalo ljubomoran na brata, dapače, dofurao je frendove iz škole da im ga pokaže&pohvali se kako ima doma mali zamotuljak, a mama cvala sve u 16 :zaljubljen:
meni je koma, izmedju ostaloga, sto ova malica ne da da se priblizim B, strasno protestira ako se ja pola sata posvetim njemu, najcesce je rijec o nekim skolskim aktivnostima - vristi ona, on vristi na nju jer mu dira stvari, ja na oboje - opći kaos. Bas mi je tesko odvojiti malo vremena samo za njega :( Nnajgore je kada vikendom F obicno spava za vrijeme rucka a B zakljuci - "koji lijepi i mirni obiteljski rucak".
Nemoj se ljutit, ali meni da mali izvali ovo, ja bih umrla od smijeha i suglasila se s njim :lol:Citiraj:
Bubica prvotno napisa
ma pazi, uzivamo svi pomalo u toj situaciji :) Nisam to napisala jer se ljutim na njega nego mi ga je zao.
Katastrofa....kad ovo sve citam vidim da nisam jedina....hvala bogu!!! Mojoj 10-to godisnjoj buntovnici su uz ovakvo ''krasno'' pubertetsko ponasanje
vidljive i promjene na tijelu!! Sa 8 godina i 9 mjeseci su joj pocele rasti grudi.Tuzila se da ju bole a ja sam mislila da se udarila, niti na kraj pameti mi nije
bilo da joj rastu!! Kad se i dalje tuzila, ali sad ju je boljela desna a lijeva je prestala, shvatila sam o cemu je rijec!! Pitala sam nasu doktoricu opce prakse
dali nije to malo prerano (meni su rasle tek sa 13)..ali ona je rekla da curice danas vec ulaze u pubertet sa 8,9 godina...halo!!! Sad ce krajem mjeseca napuniti
10 punih godina, grudi joj se vec dobro vide a pocele joj rasti i dlake dolje!!!! Nedavno sam imala vec i razgovor o menstruaciji, jer kazu da kad im dolje pocnu
rasti dlake u roku od godinu dana dobe mjesecnicu!! Imamo jos jednu od pet godina koja je prije godinu dana ostavila nocnu pelenu, pa kad sam to mm
pricala ostao je sokiran, kaze...''pa zar vec!!! Nedavno smo prestali kupovati pelene, pa kaj to ide odmah iz pelena u uloske??''....trbuh me bolio od smijeha,
da ste samo vidle face koju je slozio...nezaboravno!!!!!
e, da... potpuno te razumijem :coldrex:...Citiraj:
seni prvotno napisa
ovako i ja nekako ćutim svoju vlastitu 'neprilagođenost' svojoj 'maloj velikoj' curi... kao da mi je sve došlo nekak' na naglo...
kao da je još jučer bila ono malo slatko bumbasto biće, a gle ju sad... :-o
zdenka2, i ja sam mediteranska mama cijelim svojim bićem, ali možda sam se baš zato uspjela odhrvati tom 'overprotective' majčinstvu i dopustila djetetu da o mnogim stvarima sama odlučuje još od malih nogu... ne znam jesam li pogriješila i obija mi li se sad to o glavu ili će možda uskoro... činilo mi se tako ispravno i mislim da bih opet tako postupila...
Da. I moja mala je vrištalica. Velika me je pre neki dan ražalostila s izjavom "šta mi je falilo dok sam bila jedinica, uživala sam".Citiraj:
Bubica prvotno napisa
Ja se sjećam sebe iz tog dijela života (imam puuuno mlađeg brata).
Ista situacija :oops:
S druge strane, moji dečki su rođeni s malom dobnom razlikom. To nije ništ bolje, ali je drugačije... Rijetko kad se svađaju, ali se znaju nadmetati oko naše pažnje (od rođenja). Zadnje vrijeme primijetila sam kako jedva čekaju da mi nekamo odemo, a oni ostanu "gospodariti" doma. Ima par bisera kako se oni snalaze, ali sve je još na dječjoj razini (npr. mm je isključio tv i dvd da ne bulje u crtiće cijeli dan dok su sami, ali figa - dečki su si sve spojili i udri...) Povremeno se zabrinem što im još može past na pamet, ali sve u svemu - nekako mi se čini da je ovako lakše.
Iz roditeljskih cipela - nema zapravo svrhe razmišljati što je lakše ili bolje. Imamo to što imamo i s tim se moramo snalaziti.
Bila jučer na roditeljskom kod mlađega - zadovoljna sam. Ja nisam mediteranska mama, ali mm ima tu mediteransku komponentu, pa izgleda da djeca dobivaju sasvim dobar omjer regula i slobode. ;-)
trenutno mi se ne da detaljnije pisati, imam devetogodišnjakinju koju već dobrano "drma" i užasno mi je drago kad vidim da smo svi u istom sosu
kad je uhvati šiza, najviše pomaže da se nas dvije zatvorimo negdje same, da je ja mazim i da pričamo
ali nemam uvijek vremena, a bome ni volje za to
:lol: i mene je zabolio trbuh:lol:Citiraj:
sweetie prvotno napisa
moja još nije fizički na tom stupnju, ali je u fazi, onoj ranije spomenutoj, kad se otresa -
dooooobroo!:roll:, al' ne napravi ništa,
a ja se osjećam ko papiga koja ponavlja i ponavlja non-stop jedno te isto.
Ma nema te stvari koju će isprve čuti ili poslušati, ko da joj je slušni aparat u kvaru.
uuuu, pa ovdje je aktivno, a ja ne znam :mrgreen:
ajme meni bubica, mi ko da istu djecu imamo :mrgreen:
uglavnom, J i ja smo se morali skrivati po kući da se grlimo, doslovce skrivati od M.
evo,sad je nekako bolje kad pomažem J oko zadaće ili učenja, ali do prije godinu dana isto se tako drečala. ima oduvijek svoju torbu i svoje bilježnice i svoju pernicu (sve po ps-u, zajedno s naljepnicama na kojima piše njeno ime, prezime i vrtić :lol:), al tek sad to ima neku funkciju pa i ona piše zadaću.
J ne treba u principu nikakvu pomoć, al meni je žao baš nikako se ne uključivati u njegovo školovanje pa volim s njim zajedno učiti. a i on to voli. i za to smo se morali skrivati :mrgreen:
uglavnom, našla sam se u ovome od seni, baš sam o tome nedavno razmišljala, koliko su mu se argumenti u zadnje vrijeme nekako promijenili, postali smisleniji, teže je na njih odgovarati.
a šize, njih ima, nažalost zna se zaredati period kad su na dnevnoj bazi, pa mi je baš teško vidjeti kako je nesretan. al opet kao kod bubice, strašne su, al ga isto tako brzo i prođu, u jednom trenu mislim da u kući imam stvarno nesretno dijete s velikim problemom koga prvo moram identificirati uopće a onda i riješiti, a za pet minuta u kući imam pravo veselo i zadovoljno dijete.
super su mi svi postovi i tema, pratim dalje.
e vidiš, kad mojega uhvati šiza on neda ni da mu se približim, ni da pričam s njim, a kamoli da ga dotičem u bilo kakvom obliku. zatvori se sam u svoju sobu, zabarikadira vrata da ne bi slučajno neko ušao i plače na krevetu, jadan da jadniji na može biti.Citiraj:
laumi prvotno napisa
MOj plače di stigne, osim u javnosti. Znaci, u tanjuru, samo se razvali po stolu i tanjuru, falabogu, dosad je bila rijec iskljucivo o praznim tanjurima, na zahodu, u hodniku, gdej god stigne.
moja samo mene hoće i prema meni se zapravo još i najljepše ponaša
ali kako se s tatom svađa, strašno nešto
moja nije tip od plakanja
zato kad plače znam da je stvarno Nešto
E vidiš i ja imam sličnu situaciju...malena je ljubomorna na stariju braću. A kako je 5.razred, počela sam mu pomagati u učenju onako kako je uvijek meni bilo dobro - kad sam s nekim učila uvijek sam više zapamtila. I sad kad želimo pola sata mira da mu pomognem oko gradiva - nema šanse, malena želi moju pažnju samo za sebe. Otegotna okolnost je što je već dva mjeseca non - stop bolesna pa je i zbog toga nervozna i stalno traži pažnju. I žao mi ga je jer mu ne mogu pomoći koliko bi htjela:-(Citiraj:
Bubica prvotno napisa
Inače zasad samo imamo plačljivu fazu, ako sam preoštra s njim, krenu suze na oči, a on se skriva da ga ne vidim i ne želi više riječ sa mnom progovorit. :roll:
Dobra strana - sve više mi pomaže što god trebam jer je sav ponosan da nešto sam napravi :mrgreen: veliki dečko 8-) a ja ga onda naravno pohvalim pred dedom i bakom i tetom a on cvate:-)
Nekad kad treba nešto napravit - odgovori neću, ali samo zato da me izazove i povuče za nos( ja izreagiram, nema neću, kako mi to možeš reći, a onda se on nasmije kako me nasanjkao) i napravi to bez problema...
Tako je i kod mog sineka, dok cura plače na sve (iako je još ne puca predpubertet).Citiraj:
Forka prvotno napisa
Laumi i ja sam primijetila da se sinek više svađa s tatom nego sa mnom.
Kod mog je 10,5 godišnjaka situacija zasad zadovoljavajuća: ne odgovara sa NEĆU ( možda zato jer zna da ne dozvoljavam takav odgovor ), ali treba mu nekoliko puta reći da napravi jednu stvar... krene, ali ga putem nešto drugo privuče, pa zaboravi. Epizode plakanja tog "za sve krivog" djeteta smo imali prije nekoliko mjeseci, ne ponovile se... Od dlačica još ni D.
Imam i kćer 8 mj. mlađu od njega, ali do nje još taj predpubertet nije dopro, iako ona već ima nekoliko dlačica na spolovilu. Fina je, mila i draga, sve napravi odprve, možeš joj čak i 3 stvari odjednom reći, ništa ne bude zaboravila...
Ah, đe me nađe... :mrgreen:
Naš predpubertelija nam jede živce na dnevnoj bazi,
stalno je nešto revoltiran, uredno glumi žrtvu, svima je lakše nego njemu,
konstantno se prigovara, traži dlaku u jajetu,
postao je jako kritičan prema nama, nekada i bezobrazan,
naročito prema MM-u,
provocira brata, često mu se i ruga,
inzistitra na svojim pravima, citira nam povelju o pravima djeteta,
a kada je o obavezama riječ, okreće temu,
užasno je lijen, da se njega pita još bih ga ja oblačila,
školske obveze odrađuje, a za sve ostalo je čekaj malo, ne sada, evo sa´ću... :roll:
Nekada je dobre volje, pa sve surađuje, prijateljski je raspoložen, umiljat,
ali taman se obraduješ, evo mrguda natrag...
Ponekad imam osjećaj da smo svi žrtve njegovih promjena raspoloženja,
a to mi se uopće ne sviđa. :nope:
Ne znam što nas čeka,
nije brate još niti 11 godina napunio,
sve čekam da još mene klimaks opandrči, pa da krene tulum... :tele:
Piplica :lol:.
Super da ovo čitam i super da pišete, da znam šta me čeka kroz par godina :mrgreen:.
Sjećam se da je mene mama u tim godinama zvala mrgud i stalno mi govorila da šta se pjenim :mrgreen:.
kao da moju opisuješCitiraj:
inzistitra na svojim pravima, citira nam povelju o pravima djeteta,
a kada
je o obavezama riječ, okreće temu,
užasno je lijen, da se njega pita još bih
ga ja oblačila,
školske obveze odrađuje, a za sve ostalo je čekaj malo, ne
sada, evo sa´ću... :roll:
s time da ona stvarno rado piše zadaće i jako je savjesna kad se radi o školi, tu je ništa ne trebam podsjećati
ali neuredna, uh
piplica, utjeho svih utjeha:lol:
nije moj jad manji jer je tuđi veći ili isti, ali utješno je znati da nismo mi (MM i ja) krivi što nam je od rođenja veselo i razdragano dijete postalo mrgud pritisnut najtežim bremenom života.
Očito nismo baš svi mi krivi,
ipak su hormoni ti koji djeci (i nama) diktiraju život
piplica više-manje potpis na cijeli post. I feel your pain. Doslovno :taps:
I moj je mrkopogleđa, ali ne stalno, zna se i nasmiješit. :)
piplica, suosjećam. evo danas drama. i suze. i svađa s bratom. i onda uzdisanje pol sata ko da je sav teret svijeta na njegovim plećima...
Kod nas je mirno od prošle subote. Vidljivo je da se upravo trudi biti razuman i pristojan i uspijeva mu. Ah, koja divota...
Mi smo imali zatišje par dana, pa žešći okršaj danas. A je dosao iz skole razocaran sto nije prošao na zupanijsko natjecanje iz tehničkog, a ja nisam imala srca da mu kazem da nikad nece ni proci jer u zivotu nije nista precizno i uredno napravio osim slozio svoj stol. Probala sam malo porazgovarati s njim, al nije se dao. Nešto kasnije sam mu rekla da ne ostavlja patike na hodniku nego da ih spremi na policu, našto je on rekao da neće, a ja sam rekla da cu ih u tom slucaju izbacit van... I onda je nastao kurcšlus... :mrgreen:
A kako Juul rješava takve situacije?
Pa on je to sve riješio u mladjoj dobi, tu kompetenciju, jelte, tako da je kod njega pubertet skroz gladak. Smooth... :raspa: 8-)
To sam si i mislila.
Meni se čini da je Juul sa svojom djecom to rješavao isto kao i mi - nekad milom, nekad silom, prema prilici...
Tek KASNIJE, kad je ispekao zanat i ustanovio što pali, napisao je knjigu. He he he.... Meni se sve čini kad prođe pubertet mojih sinova, da bih i ja bila spremna napisati knjigu. Samo knjige su rijetko kad univerzalno primjenjive, čak i Juulove. ;-)
Imao je Juul odlicno predavanje na temu tinejdzera, imam negdje kod kuce biljeske s predavanja.
Kad on to govori, sve mi se doima jako zdravorazumskim i podrazumijevajucim, ali kad se spustim u nase okvire, rasporede, vremenske rokove unutar kojih mora stici u skolu, zahtjeve skole i okoline, puno je teze.
:lol:Citiraj:
marta prvotno napisa
pa nije bas tako.
teze za pubertet su mu slicne kao i u kompetentnom djetetu. doduse ima jednu tezu otprilike:
dragi roditelji sto ste (u globalu) napravili do 13, 14, 15-ste, napravili ste.
poslije je teze ispravljati krive drine. uvijek se moze, naravno, ali puno je teze.