eris prvotno napisa
Plačem na poslu dok ovo čitam. Na žalost, plačem jer sam i sama doživjela nešto slično, ovaj put MM sa moje dvoje starije djece. I na žalost, jer je MM dopustio sinu koji je tada imao 7 godina, da se odveže, da bi mogao da se igra sa nekim čovječuljcima otraga. I tada se desilo to, kamion koji udara u nešto, iMM koji ide pod kamion. Javljaju mi da je sin u bolnici, javljaju majci da joj je dijete razbilo glavu, da krvari i da su ga hitnom prebacili negdje. MM apsolutno priča nesuvislo na mobitel, i ja tada sa mojim divnim prijateljima, idem da vidim šta se desilo. Na sreću, ništa. Ako možeš nazvati 10 velikih šavova nasred malog lijepog čela ništa, onda ću ja reći ništa. Jer moj je sin bio tu, njegovo srcašce je bilo tako isprepadano, ali je bilo tu, sa svojom majkom, sa ssvojim sekama, sa mamo i tatom. I ista potreba da danima svi skupa spavamo na krevetu, i svima da pričamo kako djeca i svi ostali se trebaju vezati, jer je to spas. Pogotovo kada od 4 saputnika, samo je jedan bio odvezan, i umalo poginuo. Moj mali dječak. MM mi je skoro ispričao da je naš sin bukvalno letio po autu, tako su ti udari silni.
Molim vas, vežite djecu.
