Optimisticna potpis.
Printable View
Optimisticna potpis.
Ma sve je to istina. Ali ne možemo mijenjati druge. Možemo mijenjati samo sebe i svoje stavove, ponašanje i shvaćanje (te predstave ne treba shvaćati osobno).
Cure, sretno!
Trebalo mi je vremena da to shvatim i prestanem se opravdavati i prihvatim. Prosle god. mi se upalila lampica. Sad sam u procesu prevodjenja istog u djelo tu ide malo sporije, ali ide, krece se...Citiraj:
Peterlin prvotno napisa
Povremeno nemam snage pa se ovdje pojadam, izbacim van i bude bolje.
Takvo ponašanje ne možeš spriječiti. Oni su nezaustavljivi. Svaki razgovor je samo okidač za čim veću muku i patnju koju obožajavi iskazivati. Obično takvi razgovori završe sa nečim kao :" Ne znam zbog čega me bog već nije pozvao sebi,.... Ja sam samo smetnja..." itd.
Koji opis!Citiraj:
Optimisticna prvotno napisa
Nažalost poznajem dobro ovakvu osobu. Sreća je da nismo blizu.
Nakon dugo godina različitih stadija našeg odnosa ja jednostavno više ne mogu.
Ne da mi se više ni slušat.
Jer naš odnos se sveo samo na to, osoba priča, ja slušam, ne mogu ništa komentirati niti se, nedajbože, usprotiviti nečemu jer to odmah uzrokuje svađu.
Osoba se pri tome svađa sama sa sobom, sva moja pojašnjenja i argumenti su suvišni.
Nakon tri dana "druženja" ja sam smoždena do te mjere da po tjedan dana ne mogu govoriti.
Jednostavno, odustala sam.
Imam i ja jednu takvu vampiricu u okolini, pa sam joj počela potvrđivati sve živo. Pa kad kaže da je smetnja, ja samo odgovorim : jesi, smetnja si. Pa kad ona meni na to uzvrati : jao, kako si bezobrazna, ja kažem : jesam, bezobrazna sam i mogu biti još bezobraznija.Citiraj:
Optimisticna prvotno napisa
Otad više nema mučeničkih razgovora jer vidi da to kod mene ne pali.
I fakat mrzim kad moram biti tako odvratna prema nekome, ali ako išta može teretiti i iscrpiti nečiji odnos, to su ti emocionalni vampiri.
Uopće ne želim biti u takvom odnosu u kojem moram biti odvratna prema nekome, radije ću prekinuti svaki kontakt.
A iscrpila sam sve svoje mogućnosti, ne znam više.
Kako god da okrenem, uvijek se osjećam ko j**ena stranka.
A stvarno sam tolerantna osoba, pogotovo prema ovima koje viđam periodično, kao dotičnu osobu.
Ali i to periodično mi je postalo previše.
hahahahahahahahahahaCitiraj:
rehab prvotno napisa
joj, rehab luuuda si :-)
i ja sam sklonija pokušat riješiti stvar i uspostaviti prihvatljivije odnose za bolju budućnost nego prekidati komunikaciju.
o metodama bi se dalo, ali kad dvaput pročitaš meni ovo od rehab nije odvratno. neuvijeno jest, ali što ako drugačije ne ide :mrgreen:
Pa da. Ako joj se "oduprem" i počnem : ma joooj, nisi ti smetnja, nemoj se osjećati tako..., samo joj dajem priliku da nastavi dalje. Ako je presječem, svaka žalopojka prestaje, jer mene to ne dira.Citiraj:
AdioMare prvotno napisa
Nedavno sam isto napravila slično. Kupila ta osoba mom djetetu igračku od 300 kn, odmah naglasila koliko je platila tu igračku, i non stop me pita igra li se dijete s tom igračkom, kad dodje kod nas uvijek pita dijete gdje mu je ta igračka, zašto se ne igraš s njom, itd. A dijete se igra s tom igračkom kao i sa svakom drugom, samo što se, eto, nije dogodilo da mu je u ruci kad ta osoba dođe. I zadnji put ona dođe kod nas i počne me pilati : zašto se on ne igra s time, to je koštalo 300 kn, bla bla... A ja lijepo odem u dječju sobu, uzmem tu igračku, dam joj i kažem : molim te nosi tu igračku i nemoj mu više kupovati tako skupe stvari, zapravo ne moraš nikakve.
U tome je bit, dok sam se ja izvlačila i uvjeravala je da se dijete igra s time, pilanje nije prestajalo. Kad sam presjekla, stala je i ona.
Najgore je takve osobe tješiti, pokušavati ih uvjeriti u nešto drugačije i slično, zato jer te osobe nemaju nikakav stvaran problem, nego bolesnu želju da stalno budu u centru pozornosti.
P.S. Nisam ni ja tip koji voli prekidati komunikaciju i odnose s drugim ljudima, ali mislim da je važno biti iskren prema drugima, jednako kao što je važno znati prihvatiti kritiku na svoj račun. Meni je važno da ljudi sa mnom znaju na čemu su, a na njima je da to prihvate ili odbace. Bilo kakva neiskrenost i šum u komunikaciji može zatrovati odnos, a ja mislim da je bolje imati iskren i suzdržan odnos, nego u ime neke lažne pristojnosti i ljubaznosti održavati bliske i redovite kontakte s ljudima koji ti ne pašu.
isto ovako.Citiraj:
rehab prvotno napisa
samo, meni je ipak trebalo doći u neke zrelije godine da bih se znala postaviti bez pretjeranih emocija koje su meni štetile, a i da bih smogla hrabrosti/odlučnosti da reagiram.
evo baš na ovo mislim to s pretjeranim emocijama :mrgreen:
s godinama sam se naučila ne dovoditi u takvu situaciju. sebe, zbog sebe.Citiraj:
rehab prvotno napisa
velik potpis pod rehab . kad ne ide ne ide. lakse je ostat pristojan kad znas da mozes povuci granicu.
moj tata spremi sve vase bake u mame svojim davljenjem u džep lol. vrhunac mi je bio neki dan kaze on: samo da cujem da trenerica ne uci moju unuku kako treba cut ce ona mene. hahaha radi se o baletu dakle ne da nema on pojma o tome nego veze s vezom, al eto vozio ju je jednom i vec je dinko bogdanić
isto umire svaki drugi dan cim nije sve po njegovom
zrtvuje se za sve al ti se zapise na svaku mozsanu stanicu zauzvrat
ja se vise ne ljutim. busem tuzna al prekinem komunikaciju dok ne shvati. malu bu na ples vodio nikad npr
Kad su takvi ljudi u pitanju, ja sam naučila ovako razmišljati: mi od njih možemo otići (hardverski ili softverski) ali oni sami od sebe ne mogu nikuda.
Offt. moj mlađi sin je kao mali pokazivao naznake takvog softvera (bio naporan sebi i drugima), pa smo mu ispunili dan hrrrrpetinom stvarnih obveza i sad je dobro. Možda takve ljude stvarno treba zaposliti nečim konkretnim, onako kako je marta rekla - dati da peglaju, kuhaju, peru veš, čiste kuću, kopaju po vrtu - nešto bilo što.... jer ako to nemaju, bave se samima sobom i misle da se i svi mi moramo baviti njima.
Odseli.
Moja mama je ista. Stalno nesto, u sve se petlja, sve mora da zna, sve vidi, sve cuje....ali se idealno slazemo sve dok sam ja skoro 300km juznije od nje. I vidim je svake toliko na 3 dana ( to je max koji mogu podnijeti, nakon toga pucam).
Meni je ovako idealno,znam da je uvijek tu i da je mogu zvat ako mi nesto zatreba a ne uplice nam se stalno u zivot ( sto ne bi bilo tako da smo blize). Izmjedju je i granica pa ni ne zove tako cesto jer je skupo, a s klincima moze uvijek komunicirati preko skypa i sl. pomagala.
Ja znam da bi bila jako jako zivcana da moram zivjeti blizu nje i da to ne bi bilo dobro za nikoga. Ovako mozemo barem kolikotoliko normalno funkcionirati kad se vidimo ( naravno bude trzavica ali nekako potrpim tih par dana na njezinom terenu).
o da je meni tih 300km ovako ih svakiput moram stvorit iz niceg
Ma ja razumijem da je to naporno, ali mislim da to ili treba izbjeći tako da takva osoba ne sudjeluje u tvom životu kao pomoć ili prihvatiti takav karkter kao dio pomoći koju ti ta osoba pruža. Jednostavno nemoguće je očekivati da će takav karakter pomagati šutke, jer neće, pa je uzaludno truditi se to postići.
A moja sveki svašta misli da bih ja trebala, ali ona nije aktivni pomagač pa me to što ona misli uopće ne dira već to primam na znanje kao neku alternativu mom rješenju koju mogu i ne moram uvažiti. Puno je lakše odbiti fornete ako su ponuđeni ne dok mi istovremeno ona treba. Mislim da sam sama sebi nebrojeno puta zakomplicirala život kad nisam bila spremna prihvatiti ponuđenu pomoć ili zatražiti istu jer jednostavno nisam željela morati se opravdavati.
Ja ne zadirem u njene poslove, ali ako ja trebam nešto obaviti dajem si za pravo to pokušati obaviti na način da i ja budem zadovoljna. Ako ne ide onako kako bih ja htjela, obavim kako ona želi, ali do neke mjere. Nije me sram reći: Ja vam to tad ne mogu, jer mi to tako ne paše.
e to je ta vjecna dilema. ponekad je bolje da ti skacu po glavi ali i donesu antibiotik iz apoteke kad imas 41 temp a ponekad je cijena stvarno prevelika, ali opet pokleknes je se osjecas kao dre.k ako ih zoves samo kad moras i onda odes na rucak poslije kojeg ti je jako jako tesko pa sve stavis na off i tako u krug....