slažem seCitiraj:
Beti3 prvotno napisa
pripreme su precijenjene :mrgreen:
Printable View
slažem seCitiraj:
Beti3 prvotno napisa
pripreme su precijenjene :mrgreen:
Ne znam ja ih čak u školu šaljem, a ne držim se one da će naučiti čitati kad im zatreba. A i nekako nisam spremna voditi računa o svakom aspektu njihovih potreba i želja do 18. Ono, ne želim znati gdje su čije čarape. To mi je dosadno i u nekoj dobi njihove su čarape njihov problem. Možda sam jednostavno prelijena za biti majka četiri sina, ali da oni ne rade dio kućanskih poslova, pa ja bih samo prala i kuhala.. nikad sunca ne bih vidjela.
to je možda malo off topic, ali da, neki kad odrastu se prilagode, nauče i svladaju, a neki ne baš toliko, nije problem naučit kako se pali perilica, nego je problem u navikama i brizi o sebi. Znam milijun iskustava sa cimeri(ca)ma iz pakla, kojima jednostavno nikad ne padne na pamet da bi mogli biti oni ti koji će suđe stavit u mašinu, skupit robu sa sušila, usisat pod..
ali ja kao casa, niti ne razmišljam o toj budućnosti, nego o sadašnjosti i tome dok sa mnom "cimeruju"
:lool: al istina, upravo tako jeCitiraj:
casa prvotno napisa
Opet su moje riječi krivo shvaćene. Naravno da dok su doma brinu o svojoj sobi i odjeći, te se ponašaju u skladu sa pravilima obitelji.Citiraj:
casa prvotno napisa
No, oni si naprave svoja pravila kad se osamostale. Zašto bi radili po maminima?
A što ako se ne osamostale?Citiraj:
Beti3 prvotno napisa
Mene to baš ne bi usrećilo.
Lili, jel to bio dom na Cvjetnom?Citiraj:
Lili75 prvotno napisa
Ja sam tamo bila i upoznala muza, u ucionici, ja ucila, on “radio” tamo. Divne uspomene....:heart:
Slazem se da je totalno neusporedivo iskustvo studiranja u stranom gradu i doma, kod roditeja. Ali opet, nisu svi sposobni za osamostaliti se s 18. Ne mislim sposobni doslovno, nego ne zele, teze im je to prihvatiti da sami brinu o svemu kad doma imaju sve na gotovo.
Moj brat je otisao u Zg i vratio se prije Bozica, sljedece godine sam ja dolazila ali svejedno nije mogao i vratio se doma. I dan danas je vise vezan za roditelje, i u poslu i inace, u svemu se na njih oslanja. Meni nikad nije palo na pamet da bi se vratila doma, ni nakon zavrsenog faksa. Kako i zasto, tko ce ga znati....
a tko to procjenjuje , ti ili oni?Citiraj:
Peterlin prvotno napisa
koji kriteriji moraju biti zadovoljeni? meni se podrazumijeva da je samostalan ako je u stanju sam i na vrijeme plaćati svoje režije i stanarinu, ako se pobrine da nije gladan , tj. ako ima nekakav stalni prihod.
za to ima li opranih gaća i hoda li ispeglan svijetom me prosto boli đon, jelte, samostalan je.
dokle god ja sudjelujem u bilo kojem ključnom aspektu, oprostite, ali to nije samostalnost. i ne mislim na to da mu povremeno popeglam majice i košulje.
Ma mislila sam ako ostanu živjeti s nama.... Ovo drugo me uopće ne zanima. Ne mislim im nametati svoje kriterije. Ali ne bih voljela da ostanu živjeti sa mnom, čak iako bi to za mene u starosti možda značilo udobnosti i manje briga... Pa napisala sam negdje prije da ih tjeram da odu dok je vrijeme, dok se ja još mogu brinuti sama o sebi.Citiraj:
babyboys prvotno napisa
a ok, krivo sam shvatila.
Ja to drugačije gledam jer sam sve bliže mirovini, pa si mislim - ajme, kako bi to izgledalo da ja budem penzionerka, a djeca još žive sa mnom :mrgreen: ....Citiraj:
babyboys prvotno napisa
Moja mama je docekala i mirovinu pa jos ceka da se sin odseli :mrgreen:Citiraj:
Peterlin prvotno napisa
Nisu doslovno skupa ali vrata do vrata.
Ivana.s,
Daaaa to je lokacija :heart:
I ja se dobro sjecam TM kako je vrijedno radio i učio u učioni :-)
A za brata ću se suzdržat :mrgreen:
Peterlin, potpuno te kuzim.
Pa, sad, ja sam bila ta koja nije išla od roditelja jer je fakultet bio pod nosom, ali evo ne razumem kakvu značajnu samostalnost donosi život u Domu?
Ajde, osećaj slobode, to sigurno :D.
Ali ovo što je Lili opisala (ništa tebi, Lili, ali ti si me podsetila), to vam je hotelski život, pa nek je to i hotel sa 1 zvezdicom: jelo te čeka uvek sigurno i gotovo, niti ga treba skuvati, niti poslužiti, niti za sobom oprati (niti treba namirnice nabaviti i uskladištiti), znači, nula posla oko kuhinje kao prostorije i kuvanja u njoj.
Soba je uvek ugrejana, opet nula brige, rublje ti je oprano i opeglano za vikend kad odeš kući, tamo opet jedeš i živiš kao kraljica jer mati jedva dočeka da te opet vidi i ugosti :), ako koji put propereš na ruke gaćice ili čarape kad iskrsne potreba... Nula posla oko toga, osim što jednom nedeljno razmisliš jesi li sve spakovao tamo i nazad.
Za domski život treba da znaš da opereš kupatilo i sebe, namestiš krevet i počistiš povremeno pod u sobi, da se obučeš i odeš od kantine do fakulteta i natrag. Evo ne znam da li sam još neku značajnu veštinu propustila. Ja bi puno opuštenije poslala dete u Dom nego u podstanarstvo.
Sa druge strane, ja sam kao student radila apsolutno sve kućne poslove ne samo redovno nego valjda više nego moja mama. Ona je imala jako stresan period na poslu, ja sam imala takav raspored da sam par godina ja kuvala većinu ručkova osim vikenda. Radila sam skoro isto koliko i u svom sadašnjem domaćinstvu.
Ono što zameram mami, pod tim uslovima, jeste što mi nije tada dopustila da se naučim ekonomiji. Nabavka i kupovina kućnih potrepština i raspoređivanje novca su bili neosporno njeni, i to je veština koju sam morala da naučim relativno kasno. Nije da je nisam dosta brzo savladala, ali meni je to u planu da naučim svoju decu puno ranije nego što sam sama naučila. I mislim da je izuzetno bitno.
Dobro si to zažela, pulinka.
I ja sam studirala i živjela s roditeljima, a o ekonomiji znala više od moje dvije prijateljice koje su prvo bile u domu a poslije u podstanarstvu. Njima su roditelji godinama " gasili vatru" njihovih previsokih troškova. I to godinama iza završetka faksa. Po tome se one nisu baš osamostalile
Naravno da ako roditelji sve financiraju i peru robu vikendom nema samostalnosti. Sam čin odseljenjabne mora značiti ama baš ništa, ali većinom ipak znači. Pisale smo već mnogo puta o tome. Svatko postupa u skladu sa svojim vrijednostima. Moj student nema osiguranu trajnu financijsku podršku, što ne znači da mu se ne bi pomoglo u nekoj hipotetskoj situaciji. Odgojem i karakterom je doveden u situaciju u kojoj vjeruje kako je normalno da na faksu dobije stipendiju i dom i da sam time upravlja. I da ljeti radi. To se nije dogodilo preko noći niti je jedini mogući ispravni način.
A nije baš niti uobičajeni način.
Pa nisam ni ja uobičajeno odgojena, pa bi bilo neobično da ja svoje dečke uobičajeno odgajam. Nemam više potrebu biti u prosjeku. Godine osim sijedih donesu i neku vrstu slobode.
Pulinka, pa bas da ti robu pere mama koju vidis jednom ili max 2x mjesecno ne bih rekla da ti roba toliko moze izdrzat bez pranja :mrgreen: a nismo imalo ves masinu, pa se misli kako smo prali svu tu robu. Na ruke.
Za dobit dom i odgovarajuci paviljon je znacilo da sami na vrijeme skupimo dokumentaciju, predamo je,vodimo racuna o rokovima te pri raspodjeli soba i paviljona dezuramo od rane zore da bi dobili sto zelimo. Tko je htio jel? A bilo nas je puno takvih.:-)
Takodjer kad dodjes u drugi grad moras si sam naci lijecnika opce prakse, zubara, ginekologa, sam si zakazivat redovne preglede, o svemu tome sam vodis racuna.
Kad se selis, ne dodju ti mama i tata pomoc pakirat sve stvari robu, knjige, obucu...sve to radis sam i tako minimalno 2kox godisnje.
Najcesce domski studenti i nemaju neku lovu, pa vrlo cesto uz studij i rade sa strane, snalaze, traze poslove.Nitko te ne moze usmjerit od roditelja jer ne poznaju Zg.
Takodjer 90% studenata u domu nema auto, TV...i sl. Pjeske sve, na noge.i po danu i nocu kad se vracas iz izlazaka :-)
Ima toga jos dosta, ovo je samo par primjera.
Sto se tice kuhinje, naravno da mozes i kuhat (ja nisam Boze me sacuvaj i danas mi je kuhanja na vrh glave),al za tu siću se nije uopce isplativo jer su obroci bili subvencionirani.
Tko je htio kuhat, mogao je.
Kao i kod studenata koji su doma, uglavnom im kuhaju roditelji jer imaju puno obaveza.
Sam si vodio racuna o promjeni boravista, isteku osobne u MUP-u, otvaranju tekuceg u banci, ugovorima preko SC-a da se na vrijeme donesu potpisani, apsolutno te nitko na nista ne podsjeca jer znas da sve moras sam.
Casa, i sama sam imala stipendiju al za dobit nju a i dom valjalo je biti zaista odlican i odgovoran student.
Apsolutno mi je normalno tvoje razmisljanje, pa i da mi djeca zive sa mnom dok studiraju.
Puj puj nadam se da ce odselit i dozivjet taj neopisiv osjecaj slobode! :heart:
Eh da a kako bas nismo imali love onda bismo se na vrijeme raspitali kad se dijele besplatni flyeri i tako bi imali free upade. Danas bas vise i nema disca i klubova kao nekad.
Ma svasta smo silom prilika morali nauciti.
A dom je bio izvor informacija svakojakih vrsta :-) a onu neformalnu starnu druzenja, zaljubljivanja s tolikim brojem studenata u 7 paviljona da ne govorim. I jos 2 stud.doma u blizini.
Prednost juhuhuuu :mrgreen:
A sto se tice ciscenja, kao i doma. Trebalo je spremat krevete, prat pod, prat wc (dijelio se sa sobom do, pa smo imali raspored), oprat sudje, sredit radne stolove, prat i sušit veš, klasika.
Zapravo trebalo se biti uredan cijelo vrijeme jer zivis s nekim tko ti nije brat, sestra, pa te boli uvo, ako je nered jer je onda nered i onom drugom.
Citiraj:
Lili75 prvotno napisa
Pa sve ovo je bilo i deo i mog studentskog života, od stipendije preko pranja svog veša do samostalnog biranja raznih dr-a i vođenja računa o sopstvenoj dokumentaciji, rokovima, itd. I još sam kuvala za četvoro- kad bolje razmislim, baš sam bila sposobna :mrgreen:. Jedino što je objekat u kome sam to radila pripadao mojim roditeljima, a ne nekom drugom.
Tj. casa je u pravu, može se biti samostalan i u roditeljskoj kući, kao i ne baš toliko samostalan u Domu, pa čak i u podstanarstvu.
Ne znam zašto misliš da ne znam ništa o domskom životu ili podstanarskom studiranju, pa masa mojih koleginica i kolega su tako živeli, naravno da smo svi visili jedni kod drugih i družili se. Jedino što je većina njih bila dovoljno blizu da ide kući svakog, ili svakog drugog vikenda. I da sa vikenda dovuče u grad pet zaleđenih ručkova ako su imali frižider u stanu :mrgreen:.
Sve u svemu, ja sam isto zavidela i domcima i ponekom u podstanarstvu- sva sloboda je tu, uz maksimum brige koju roditelji mogu da pruže u datoj situaciji, a kad dođeš kući, sva pažnja i ugađanje takođe :). Bili su taman toliko razdvojeni da nedostaju jedni drugima, a taman dovoljno blizu da imaju i prednosti boravka kod kuće :D. Što se toga tiče super je studirati u drugom gradu :).
Vidis ja nikad nisam nikakvu hranu nosila od doma, ne znam u kakvom bi stanju bila nakon par sati voznje u vlaku :mrgreen:
A nisam ni suhu hranu, moram priznat.
Bome.mi nista nisu ugadjali kad bi dosla (pred kraj studija to je bilo 1xmjesecno), cekali me svi poslovi kao i inace. Ugadjanje je bilo ajd neki fini kolac i tako to.
Naravno da se moze biti samostalan i doma i nesamostalan u domu, samo je verojatnost veca da ces se osamostalit kad nemas ni za sto roditelje pri ruci, nije bilo mobitela, zvao si samo s govornice a ulovit moje starce doma bila je lutrija hahaha
MM je 100% bio samostalniji kao student da je imao priliku zivjet odvojeno od svojih koji su njemu i bratu maltene servirali tanjur i micali ga kad bi pojeo :rolleyes:
Pa sam ga ja svemu morala nauciti :mrgreen:
Lili, hoćeš reći da ljudi koji studiraju j Zagrebu imaju auto.? Ja ne znam nikog tko ga je imao.
Isto tako, mojim roditeljima bi bilo heftinoje da sam se ja hranila j menzi. A nisam. Zašto, jer nisam mogla. Menza s niskim cijenama je bila "privilegija" studenata koji su u Zagreb došli studirat iz nekig drugog grada.
I stvarno mislis da su Zagrebačke studente liječnicima naručivali roditelji. I da smo imali neograničen džeparac.?!
Apsolutno ne za doktore, samo pricam svoje osobne iskustvo.
Vidim da su MM, moja frendica i njihova ekipa imala svoje lijecnike od djetinjstva.Prijavljeni su bili od polaska u osnovnu.
Dzeparac tudji me nikad zanimao nije.
Isto su posudjivali auto od staraca, znam jer su nas Zagrepcani ponekad znali voziti doma nakon izlazaka :-) i fala im na tome.
Tu na forumu vecina punoljetne djece je polozila vozacki i vozi auto od staraca ili ne citamo iste teme?!
A sto se tice menze, naravno da su mogli i Zagrepcani jesti i to su radili samo su imali manji broj ogranicen broj obroka, od studenata van Zg.
Nista je ne umanjujem kako je bilo kome lakse, ljepse, teze...nastavi niz jer se.moze osamostalit i kod kuce i van svog doma, samo prepricavam kako je bilo NAMA u domu jer to nije ni blizu kao biti u hotelu kako je netko gore naveo. Samo to.
Pa uostalom znas iz iskustva bliznjih clanova svoje obitelji.
Ono sto je sve tvoj sin iscackao oko administracije, upisa, smjestaja je vrijedno svake hvale. Tako ce i dalje cackat svake godine akoBogda u raznim podrucjima koja mu trebaju u to u stranoj drzavi (zdravstveno, ppnovni upisi, prava, stipendije....itd.).
Sve to moze i tu u Zg sam, al osobni dozivljaj mi je da je ipak teze i zahtjevnije kad nisi uz svoje roditelje i koji ti ne mogu cak ni dat savjet jer ne poznaju nista od toga.
Ajme tipfelera ne da edit :-)
Ali lili, to je do osobe a ne do situacije.
Moj T je u nekim stvarima , vrlo životnim, takav da se pitam koje taj teškoće ima. A brat mu je, u istim situacijqma, izuzetno samostalan i sposoban da me vrlo često iznenadi.
Odgjani od idtih roditelja istim principima u istim uvjetima.
Lili, ne piši ono što ne znaš. Zagreprani nisu mogli kupiti bonovd za menzu ni sa ni bez ograničenja.
A oko auta mi se besmisleno s tobom raspravljat jer sam vec jednom uhvatila dvoje dvosmisleno pisanje. A zapamtila sam ga samo po nečemu kaj me prilično iznenadilo.
U životu se nisam nahodala i nastopirala ko u vrijeme faksa. Jer su noćni tramvaji uvedeni tek nešto kasnije
Očito sam ja i moje društvo (prilično veliko) bili siromašni jer nitko ni na faks ni u izlaske nije išao ni svojim autom ni autom svojih roditelja.
Ja sam mlađa od tebe , nano, pa ni u moje vrijeme nije baš bilo ekipe s autima. Jedan jedini prijatelj je povremeno mogao dobiti auto, i onda smo svi skupljali lovu da ga natoči. Valjda smo i mi bili super siromašni svi .Citiraj:
NanoiBeba prvotno napisa
Jedino što smo svi omali xsicu pa smo i mi iz zg mogli jesti u menzama
Da, sad bas razmisljam kad je došlo to doba kad su zg studenti mogli u menzu. Negdje 90tih. Ja sam ostala radit na faksu i onda sam neke godine mogla dobit bonove.
Al to je ralika u godinama izmedju mene i lili - cca 10. Uostalom i kao izmedju nase djece.
A o traumama odlaska zadnjeg tramvaja s trga - u 23:30 - svi tramvaji tam stoje i onda kreću, ak zakasniš, nema ti druge neg hodat doma.
Al o bogatoj djeci bogatih roditeljima koji su se autom vozili doma ne znam puno. Nisam ih poznavala.
Starihe dijete je polozilo vozački, mladje ce uskoro u AŠ, ali u večernje izlaske ne idu našim autom iako imamo auto star 20 g koji ne moze razvijati brzine kao auti o kojim svako malo čitamo u crnoj kronici.
Kad se sjetim koliko sam se nahodala doma po noći i u sreenjoj i na faksu (ali manje nego ostali, ja sam u studentskim noćima učila, dojila i mijenjala pelene, samo vrlo povremeno izlazila ).
Moje dijete ima vozački, ali nema auto za voziti, jer nama ne pada napamet još i to financirati. Ali njegovi prijatelji danas počesto imaju aute koje su mame i tate uplanirali za njih još u prvom srednje. I masa tih starijih teenagera oko mene računa s autom kad polože i ne bez razloga. Mm i ja smo old school. A i tramvaja danas ima čitavu noć.
Pa i ja sam se nahodala u mladosti i trčala na zadnji bus u 23,30 s GK, a ako sam zakasnila ili se nisam mogla utrpati u njega jer je bio pun ko šipak, hodala sam od GK do Travnog. I nisam bila jedina.
Evo moja kći ima auto. Samo njen. Pa kaj?
Nismo bogati, a kupili smo joj auto.
Sama ga je našla i sve dogovorila pa smo tata i ja samo otišli s njom do Varaždina pogledati taj auto.
Poslije je s tatom u pratnji rješavala papire i servis i sve ostalo kaj je trebalo.
I otkad ga ima nije ušla u tramvaj i ne treba jer zato i ima auto da bude mobilnija i brža.
I razvaža kolege i to mi je jako lijepo.
Ja joj dajem za gorivo i platila sam servis.
Imamo prosječna primanja i nije mi nikakav problem to financirati.
Bitno mi je da ona stigne brzo i sigurno do faksa i natrag, nekad i više puta u danu jer je, između ostaloga i demos na katedri za anataomiju pa često ima vježbe s mlađim studentima, a sat vremena iza toga online predavanje ili prezentacije ili svašta nešto i autom komotno stigne do doma i sve stigne. Javnim prijevozom to ne bi išlo nikako i samo bi joj stvaralo stres.
Kantine na faksu više nema jer je razrušena od potresa, ali često ode učiti u NSB na cijeli dan pa tamo jedu na iksicu s popustom. Navodno su lignje petkom odlične.
Tako se i podruže, vide i popričaju da nisu samo ispred ekrana.
Zagrepčani nisu mogli dobiti bonove, ali ni ostali koji nisu imali smještaj u domovima.Citiraj:
NanoiBeba prvotno napisa
Hodali smo svi, eventualno bi neki uspjeli posuditi tatin auto za izlet do Čateža, ali to su bile rijetke prilike. Vozili smo se javnim prijevozom i po gradu i doma i na ljetovanje.... Interrail je bio zakon u moje vrijeme. Auto, nula bodova. Vrijedilo je za većinu.
Prehrana je isto bila po principu snađi se druže, pogotovo kad su rokovi, pa učiš i ne stigneš doma po novce. Moja kolegica Ličanka imala je vreću krumpira, ja sam pekla palačinke, uz to jogurt i tako cijeli mjesec... Voće: krali smo šljive po Trešnjevki... Bolje da se ne prisjećam. Zvuči zabavno, ali nije baš uvijek...
Pa nemam ja problem s djecom koja imaju auto. To sam napisala samo kao činjenicu da ih danas ima puno više nego u moje vrijeme, a i nanino.
JA imam problem da JA SVOM djetetu financiram tako nešto. Mi živimo nedaleko centra grada, do faksa ima 3 km, šarolik gradski prijevoz na raspolaganju, bicikl, platimo taksi kad je potreba, a ako baš hoće ima i el. romobil. On želi auto, ali sve dok ga ne bude mogao barem točiti za svoje potrebe nije opcija. A ni nasušna potreba
Moj veliki vozi baš jedini auto,ali kad je potreba njemu a to je cca jednom tjedno onda plača vožnju iz svog džepa,po km 1 kn, tako su i muž i šogor vozili svekrvi auto. Treba znati da novci a ni benzin ne padaju s neba točka. Do faksa ide budim,tramvajem,pješke, biciklom,s nekim drugim recimo dečki iz Samobora ili slično.
Sad ne vjerujem da veliki id bb ne može tu udaljenost otići pješke? Moj ima dvostruko više od njezinog do faksa.
Kad ide s drugim dečkima negdje onda isto daje doprinos za benzin. Sam se pobrine da to ima,i ne pada mi na pamet to sponzorirati.
Moze, naravno da moze. I je više puta. Dolazio je on i iz maksimira pješice doma
Uvijek se razveselim kad vidim Peterlinov štedljivi post,mada ti bila i susjedova šljiva.
Citiraj:
Peterlin prvotno napisa
Mi smo stare. Sve redom 50+.
Znači da je naša mladost bila u osamdesetima, eventualno početak devedesetih, zar ne?
I to je neusporedivo s ovim danas i onim što se događalo kad se osnovala RH.
Ja sam se, baš kao i ti školovala za vrijeme Juge i tada nije bilo noćnih tramvaja i autobusa kao danas i nije bilo puno toga kao danas.
Pogotovo ne auta. Ne sjećam se da je itko od kolega imao auto.
Danas je to praktički normalno.
Druga su vremena.
Polovni auto se može kupiti za par tisuća eura, a današnji motori troše puno manje goriva nego nekad.
Stojadin je trošio 10-12 l/100 km, i to benzina. Koji auto danas toliko troši? Možda neki SUV, tenk?!?