Printable View
Moj je malo mladji, al bi se ukljucila. Do sest mjeseci sam ga uspavljivala skoro iskljucivo nosenjem (osim prva dva mjeseca kad bi zaspo na sisi), e onda je otkrio gmizanje i malo bi gmizo po krevetu za nekom igrackom (lazem mobitelom), pa bi se malo umorio, pa bi dosao malo posisat i tako par puta dok ne bi zaspo. I bas je super bilo (mada traje duze nego nosenje), ali smo onda otisli na put, i sad ga opet treba nositi, nositi i samo nositi. Uf! ;)
danas prvi put moje djete skoro zaspalo u hranilicij, jela večeru i začorila na pola,
a inače je uspavljujemo tako da je stavimo u kinderbet, malo se mazimo izađemo van, jer joj smeta hodanje, ako se nečiuje ništa onda ok, provjerimo da li spava, ako ne uđemo u sobu damo vode, jer je moje djete uvjek žedno, i opet ako joj se ne spava, izvadimo je van s nama na krevet i igramo, dok joj se ne počne spavati, ili mi ne posustanemo jer umorni pa pokušavamo s stavljenem u kinderebet, ali dok se njoj ne spava nikakvo uspavljianje, pjevanje i šuštanje ne pomaže
[QUOTE=frogica;937637]Evo mo Dominik je 2 god. star i kada ide spavati prie nego zaspi na mom krevetu, popie flašicu mlijeka, pa se onda vrti po krevetu, nešto priča , lamata rukama i nogama i nerietko a završim sa udarcima. zaspi na mom krevetu, treba mu nekih 30min-45 min.Kada zaspi prebacimo ga u kindač.Nerijetko ja odem iz sobe kada se uspavljuje i on ostane samo s tatom na krevetu, s tim da cijelo vrijeme mi ležimo i pravimo se da spavamo, kako bi naravno i on zaspao i zamračimo sa roletama sve prozore u stanu.
Jel to jedno od normalnijih načina uspavljivanja ili vi radite drugačije? :? :?
Isto to je i kod nas,poludim više od tog uspavljivanja to mi je najteži dio.
Igramo se dok nam se ne prispava, pa brže bolje u krevet na priču. Najčešće ja sama sebe uspavam, a on valjda zaspi kada vidi mene 8-)
ima 2god i 2mj
donedavno bi zaspao dijeći
a sad uglavnom isto tako, samnom ili s tatom se valja cca 30mon dok zaspe
obično ostavim tatu s njim dok nešto makar napravim po doma
Ja svom mlađem djetetu (22 mj.) u zadnja 2-3 dana nakon priče dam plišanog peseka i velim da mora spavati. Ne vjerujem još da pali8-) !!!
Zaspi za par minuta, a kad ja ležim kraj njega to se otegne i na pola sata-sat.
Odlično ako pali, mi smo u tom razdoblju još bili na nošenju i ljuljkanju - ako mi tada leđa nisu otpala... :-(Citiraj:
Zara1 prvotno napisa
Moja ima nepune 3.g. Uspavljuje se na sisi uz priču. Navečer ide brže ,popodne sporije. Poonekad i u autu.
Mi smo imali dobar ritam i sve je štimalo do pre mesec ili dva. Buđenje u 8, a onda spavanje od 11-12 i 16-17. Uveče u 20:30 kupanje i do 21 već spava. Svaki put bi zaspala dojeći.
Onda je odlučila da neće spavati bez nosanja, nunanja, u nedogled pevanja zeke i potočića. Ako je prerano spustim ona otvori oči i razvuče osmeh, u sekundi je na nogama i sve ponovo. Otpale su mi ruke i kičma.
Pre tri dana je preskočila popodnevno spavanje i uveče je zaspala bez gnjavljenja. Izgleda joj više ne treba toliko sna. Sada to nadoknadi tako što se ujutro budi kasnije, a dnevno spavanje je pomerila na 12:30. Podojim je, ona mi okrene leđa, stavi palac u usta i za pet minuta je već u carstvu snova. Jedino je problem još to što toliko nemirno spava da se sva izubija o krevetac, a ako spava sa nama legne preko nas, tuče nas nogama i laktovima. I neće da se pokrije, a sada je već hladno.
Ja imam veliki problem oko uspavljivanja,navećer neće zaspat do 23.30,a ujutro bi spavo do 12.30. Sve sam probala svaki sat navećer probam ić u sobu s njim polegnem ga on se digne i lupa po vratima da oće van onda opet dojde k meni ja se pravim da spavam on sjedi pa me gleda,pa me tuće po glavi na što moram reagirat i reći mu ne tući mamu to buba mamu njemu je to smiješno onda opet siđe s kreveta pa mi otvara ormare vadi van sve uzme vlažne maramice pa ih vadi onda opet moram ustat iz kreveta da to pospremim i da mu kažem da to nek ne radi i nakon sat i pol natezanja mi izađemo iz sobe ne spavajući jer vidim da je zaigran nije zainteresiran za spavanje. Onda u 22 sata on hoda,puže baca igračke,dere se vrišti,a kućni red je nastupio na snagu,opet ga odvedem u sobu zatvorim vrata dernek plač iz petnjih žila meni na rukama se baca prema otraga. već sam ga budila rano ujutro da steknemo neki ritual da spava po danu odspavva pol sata da dojde k sebi i cijeli dan ne spava,a navećer opet tulum do 23. Ne znam više kaj da napravim,a da ne velim da mi pati moj odnos s mužem jer ja s njim ne mogu o nićem važnom poprićat jer sam koncentrirana samo na malog
Jao, nakon sto ovo sve procitah ne znam sta tacno da kazem, je li mi lakse (sto vidimd a nisam jedina s tim problemom) ili mi je teze (kad vidim sta me jos ceka) ... moja mala tek napunila jednu godinu..kad cujem sta sve klinci u dobnoj skupini od 1 do 3 jos rade i kako ih uspavljujete dodje mi da placem, jer sam sada na izmaku snaga..morala sam doci kod svojih na dva tjedna odmora i pustiti je njima malo da je uspavljuju. Mm i ja radimo, morala sam vec 3 mjeseca nakon poroda vec nazad na posao, navikli smo je da ide spavati vec izmedju 7 i 8 (tako pise u knjigama, heheh), ritual, manje vise uvijek isti (ne kupamo svaki dan, jer nemam snage poslije posla), uvijek je bilo nosanje i uspavljivanje na grudima, jer smo je navikli na to od prvih dana zivota. Nas su upozoravali na to: nemojte navikavati na ruke.. ali kad mala place prva tri mjeseca, znate da su to grcevi u stomaku i da trazi roditeljski kontakt, jer je to stalno muci..onda je tesko poslije oduciti od toga. PRvo je dijete pa smo slabi bili, nismo je htjeli pustati da place u kreveticu dok se ne uspava plakanjem: to je metoda koju preporucuju ovdje svi. A sada od kako se priblizila i evo vec napunila godinu, dodje mi da i to pokusam, ali ne..ima sad taj drugi problem sto zovu separation anxiety, i ona je mnogo pametnija i svjesnija, i ne moze se tako ostaviti... toliko place, da je nemoguce..nemam srca..misli da sam je ostavila :( pa sam odustala od toga.. ma nosacemo je koliko treba, nece valjda vjecno to trajati, smo skontali mm i ja.
Problem broj jedan: ne voli krevetic nikako. cak sam namjestila svoj krevet pored njenog, pruzim joj rukicu kroz resektice, pricam, pjevam, ali nece u svoj krevetic. U mom krevetu se kao maca sklupca pored mene (ako je umorna) i brzo zaspe
Problem broj dva: uspavljivanje traje cest jako dugo..ili na rukama ili na velikom krevetu (bas kao i vecina vas ovdje) .. krenemo s tim ritualom uspavljivanja oko pola 8 ili 8, i to zna da traje (pustala bi je ja kasnije da spava, ali ona vec zbilja oko pola 8 pokazuje znake umora)... izludjuje me jer ja poslije posla dodjem umorna, pa vecera presvlacenje uspavljivanje, zaspem i ja s njom, probudim se vec je 10 ili 11 h , mm dodje u krevet da je pricuva da se ne skotrlja s njega, dok ja operem zube i spremim se za spavanje, pa onda ja legnem s njom, mm na kauc jer nema mjesta..i tako to :) ...na kraju nit ja imam ista od veceri i svog odmora ili da pospremim sto po kuci, nit sto kaze neko s muzem da popricam, pogledam koji film..
citam vase postove, u nadi da cu naci koji trik ili utjehu kako to recimo vec dodje samo od sebe u red sa recimo 18 mjeseci, ali neee :) vidim nema trikova ni utjehe..no dobro..
Ipak kad zaspe, i kad je gledam kako spava, kao andjeo je..i sve joj je oprosteno, i kazem uvijek: ma uspavljivace tebe mama i tata dok god treba kako si mi mila... i tako sve do sljedece veceri :) opet frustracija pa onda oprost..i tako.. kaze nama konsultantica da to uglavnom prestane sa 4 godine! :)
Procitaj knjigu povezujuce roditeljstvo (attachment parenting) od Searsa. Postat ce ti jasnije da to sto iskonski osjecas je u biti ok. Nek spava s tobom, pa sta. ne bi ni ja spavala sama a da su svi ostali zajedno :)
hocu, rado! Hvala puno! :)
ja niti jednog nisam uspavljivala na rukama, osim kad su bili bolesni.od malena su bili naučeni na ležanje u krevetu i ja pored njih.
al zato su spavali s nama, tj mladi jos uvjek spava, stariji je sa 5 prešao u svoju sobu.
uspavljivanje uključuje pričicu, maženje, zatim se gasi svijetlo i nakon pola sata meškoljenja i nabacivanja po krevetu zaspi.
Mi se još guramo u kolicima po spavaćoj, uz pjesmicu i šapat :oops:
I pitam se kad ću prestat rulat ta kolica. Novi trik mi je brojanje (u sebi) pa ako izbrojim do 200 (!) i dečko ne zaspe, znači da mu se ne spava. Pa uzmem brata.
Ponekad, ali samo ponekad, uspijemo zaspat tako da legnu pored mene i mazimo se, eh ti su dani slatki kao med :zaljubljen: i daju mi nadu u jedno slatko, grupno zaspivanje u vodoravnom položaju (za sve 3, naravno)
ajooj, a ja mislila da ću naći kakve ohrabrujujće savjete na ovoj temi, a ono..... čeka me nosanje i navlačenje cice do njegove 18.te god.!!!
evo jučer smo zaspali tek u 23h, s tim da je već u 20h tražio da ide nanat.....a nastavilo se tako da je vrištao ako bi ga uzela u naručje da ga uspavam, a kad bi ga pustila onda bi trljao oči, sjedio u krevetiću i vikao NE, NE!!!!!! grrrrrr, Bože daj mi snage i strpljenja! Bit će da ga stiže faza Ne-kanja :(
Vojvođanka draga, super si napisala - do njihove 18.te godine će se sve rješit :lol:
P.S. Alex je prekrasan :zaljubljen:
A da ga pustis da se igra pa makar trljao oci? Mozda pomogne... ja tako svog "uspavljujem"... igra se dok skroz ne krepsne... a onda prakticki sam dodje u krevet :)Citiraj:
Vojvođanka prvotno napisa
18 mjeseci, deckic.
Ako sam doma, zaspe samo na cici. Ako me nema, zaspe tati na ramenu ali ga mora nosit vani, u kuci ne zaspe.. :-) Ja ga mogu nosit do sutra, nece zaspat. Dok je bio manji su ga vozili u kolicima kad sam radila i uvijek im je zaspao.
moji oboje su se od početka sami uspavljivali u kindaču uz dudu, pelenicu/mazilicu i mobile...
malac mi ima sad 26 mj, prije mjesec dana je bacio dudu (pretpostavljam zbog prehlade i lagano crvenog uha pa mu vjerojatno nije više pasalo dudanje) i sad ga polegnemo u kindač, ja ili MM legnemo na naš krevet koji je pored kindača i primimo se s malcem za rukicu :zaljubljen: i on zaspi u roku 10 min...spavati ide oko 8,30 i mir je do 7/7,30 ujutro...
ali zato zeza sa spavanjem preko dana...max 30 min (i to i prošli vikend kad smo bili cijeli dan na zraku i snijegu)
:* nemogu uopće zamisliti kako izlaziš na kraj s dvoje, bravo :klap:Citiraj:
Sumskovoce prvotno napisa
isprobali smo do sada svakakve metode, ali ako ne zaspe na cici, jaoj si ga nama - vrišti i dere se kao da je na mučenju, probali ga pustiti da se izigra ali smo na kraju sve jedno završili s vrištajućom deračinom i onda bi se samo u jednom trenutku onesvijestio i zaspao.
najgore od svega što traži da ide spavati oko 20h tako da izgubim čitavo veče na njegovo uspavljivanje, pa i kad konačno zaspe, meni nije ni do čega već ostanem pored njega :spava:
po danu je sličan scenarij ali traje malo kraće, kad već pomislim odustati on zaspe i spava dobra 3h! Već mi ga je i teško nosati na ramenu jer je sada veći, jači pa se plašim da mi ne ispadne iz ruku koliko se otima.... Inače smo u NE fazi, sve što ga pitam je NE, ako mu nedam nešto što hoće radi scene i baca se po podu....hmm krenulo nas je u 16.tom mj.
21mj i uspavljivanje u krevetu kod nas(isplaniram da cu kad zaspe ici pospremit ali zaspem i ja snjim jer ide spavati u 23h a diže se u 09 ipo).legne,zagrli me i to je to.ali u svom krevetu nije spava zadnja 3mj.mogu ga slobodno spremiti.
slomljena sam.izgura me a prilipi se uz mene ili muža.
Nisam čitala sve i ne znam spada li ovo u ovu temu, ali htjela bih vas pitati da li vi određujete kada je vrijeme za spavanje vaše bebe ili čekate njihov znak tj. nervozu, zijevanje ili nešto treće. Što ako tog znaka nema?
Pitam zato jer moja beba ne daje nikakve znakove (za noćno spavanje, po danu nakon 5 - 6 sati postane nervozna i onda znam da je vrijeme) i da se njega pita bio bi budan do besvijesti. Ja ga nakon također 5 - 6 sati budnosti (s tim da po danu u zadnje vrijeme spava maksimalno pola sata. Da se razumijemo, ni prije nije spavao satima, maksimalno sat, sat i 15 minuta) uspavljujem u krevetu uz dojenje i pričanje, pjevanje, škakljanje i tada na jedvite jade zaspi nakon nekih 30 - 60 minuta uspavljivanja.
Pokušala sam ga pustiti nekoliko puta budnog da ga ne uspavljujem (jer se on i nakon tih 5 - 6 sati budnosti igra i divlja jednako kao da se tek probudio) da vidim gdje mu je kraj, ali tog kraja kod njega nema. Na kraju zaspi u suzama.
Kako vi skužite da li se vašoj bebi spava? Ja možda ne čitam te znakove dobro, i, s jedne strane, ne želim ga uspavliivati na silu, s druge, ako ga ostavim budnog do kada on hoće sutradan bude koma, nenaspavan i cendrav jer se, kada god išao spavati, budi maksimalno oko devet sati (a češće osam, sedam i pol)?