Printable View
Prvi put- gledala sam bebicu na plakatu koji je visio u boxu i mislila se "samo nas nemoj muciti...neka bude kraj" i zbilja je izletila za par minuta.
Drugi put - "ajme, ajme, fak, ajme fak, pa nije ovako boljelo prvi put..." i stvarno nije...dosla sam 9 cm otvorena i odmah u box, rodila za 10 minuta :)
Za par tjedana me opet ceka porod i zbilja ne razmisljam toliko o porodu i boli, vise se mislim kako cu postati majka 3. djeteta i to mi jos ne ide u glavu.
Kroz glavu mi je prolazilo da se moram jako truditi zbog njega, da sve bude u redu, mene jako boli, ali on je bitan, moram to "odraditi" najbolje što mogu.
Imala sam strah da neću dobro tiskati i da će on zapeti u meni i da će mu se glavica stisnuti.
Netom prije izgona viknula sam: guza će mi eksplodiratiiiiii :oops:
U rađaonu došla u 9 i u 9:54 rodila...beba skoro ispala na pod,rodila sam u jednom trudu...u komadu je izašla i sve je bilo jako jako brzo :klap:. 2 šava i to je to....mogla sam za pola sata još jedno :-P
Marie 2660 kg i 48cm,valjda zato.:heart::heart::heart:
Drugi porod mi je bio stvarno brz i bila sam uvjerena da mi doktori ne vjeruju da je to to kada je doslo vrijeme za izgon (od prvog truda do izgona 2 i pol sata).
Kako sam mislila da me ne shvacaju ozbiljno vikala sam im: "Beba ide van! Beba ide van!"
dok su bili samo trudovi - ništa posebno. no, neposredno pred izgon i tokom izgona - gdje je prozor?!?!?! gdje je prokleti prozor?!?!?! idem skočit kroz prokleti prozor!!!! što je meni ovo trebaloooooooooooo??!?!!?!?!?
baš romantično :-P
Ja sam im fino i pristojno (mozete misliti) rekla da idu po doktora, kad su ga doveli onoj drugoj sta se dere ko luda, mogu i meni! :-)
Prvi put: diši, diši!
Drugi put: DAJ VEĆ VIŠE! OVO JE DEFINITIVNO POSLJEDNJI PUT! i u trenutcima neke obamrlosti od silnih bolova: MORAM RAZMIŠLJAT DA JOŠ MALO PA ĆU GA VIDJET - u protivnom bih valjda isto tražila prozor kao plasljivo_pile :lol:
hahah ja sam strašno nestrpljiva.kad nešto zacrtam,moram to odmah obaviti. baš me zanima o cemu cu ja razmišljati tijekom trudova. :) vjerojatno ce biti a daaaaaaaaaaaaaj više mali izalazi van :)
pošto sam rodila na CR, mogu samo reći što je bilo prije anestezije, i kroz glavu mi je prolazio slatki dr.B koji je trebao biti prisutan na operaciji... na kraju nije došao.. :)
jadna sam jel da??
Jedino šta se sjećam da sam mislila:''Ajme majko pa neću sad valjda umrit..
xCitiraj:
Little*star prvotno napisa
meni je isto prolazilo kroz glavu: " e, ja sad umirem, to je to... ne moze ziv covik vise izdrzat... gotova sam.. " onda u jednom trenutku :" uff dobro je, necu umrit.. ". Pa nastala strka, pusti doktori oko mene, vode me na CR... ja sama sa sobom " e kako stvari stoje ipak bi mogla odmapeti" ! :lol:
ajde andynoa, nisi jadna. ti si bila super kad si mogla gledat zgodne dokotre oko sebe.mozda da je i oko mene bio koji mlad i zgodan mozda bi se i ja fokusirala na njega :-) :mrgreen:Citiraj:
andynoa prvotno napisa
ja sam tila u ponediljak roditi kad sam bila u bolnici. mladi dokt je bia dežuran i stariji mu kolega.a mene dopao mladi. :) hahhahaha
al sam doma otišla ipak
Dajte mi pištolj da si pucam u glavu.
... a nakon hitnog CR-a i bunila (dok je anestezija popuštala):
Koja sam ja majka - nemajka, kukavica, neuspijeh, trtaroš, nesposobna za nešto što SVAKA žena po defaultu može... itd. i sl.....
..dok me u buncanju sestre nisu poklopile i rekle mi da ne pričam gluposti jer da nije bilo CR-a ostala bi bez bebe! (tko zna koliko sam ih dugo i bezveze gnjavila onako polusvjesna :lol:)
Za vrijeme trudova nisam htjela misliti ni na šta, samo sam mantrala u sebi: "proće-diši-izdrži" i to je nekako funkcioniralo, ali izgon je definitivno bio najgori dio: izašao je u 4 trudu, a ja sam pomislila: "ne mogu ovo i drugi put" i "Bože molim te, da mi nešto u tijelu ne eksplodira od tolkog tiskanja i da izdržim".........ali ipak onaj osjećaj blaženstva što vidim svoju mrvicu i što je sve dobro završilo, ništa ne može zamijeniti! Zato jedva čekam ponovno.....:-)
Meni prije tiskanja rekli da se okrenem na leđa s boka i pri okretanju me uhvatio grč u bedru... Boli... Nagon za tiskanjem prestrašan (pod dripom) a ja mislim, ak kažem grč ionako će svi misliti da je to trud, a nemam snage za objašnjavanje - mogla sam samo izgovarati jednosložne riječi. A ništa, držim se za noge i tiskam i molim samu sebe da me ne uhvati taj grč do kraja - počelo me grčit i u drugoj nozi - no super, samo mi još to treba... Bebica izbacila glavicu van, pita primalja jel hoćete opipati glavicu - kakva glavica - ne smijem se ni pomaknut - grči mi se noga, uostalom zar ne bi trebalo čim prije izvaditi bebu, a ne da visi ovak napol? Hajde noge nemojte se grčiti - tiska cijelo vrijeme, nije važno jel trud tu ili nije - drži zatvorene oči - prošli put si gledala, da ne puknu kapilare... Nemojte me rezat - tiskaj - uopće ne želim ništa gledati ni znati, iako mi doktor tiska trbuh - peče - beba je vani, gotovo je.... Plače, stavili mi je na prsa, sluzava topla - milo maleno... Nisu me rezali nisam pukla...
Ja sam se svadila sa tudovima- "Kaj je? Nemreš jače? To je najjače kaj moreš? itd." a ubiti me rasturalo od boli, ali mi je ovak bilo lakše... valjda...
Ma samo sam razmisljala da li ce biti sve u redu sa bebom i da li ce anestezija dobro drzati cijelo vrijeme carskog.
Carski - ja sam razmišljala da li da škicnem gore u reflektor da gledam kako me režu (mene takve stvari zanimaju) ili ipak ne, pa da se ne bore još i samnom kojoj će eventualno pozlit. Razmišljala sam da je to prvi put u životu da mi je u nogama toplo (spinalna), a gornji dio mi se trese, obično mi je zima u nogama, a vruće u trupu. I naravno... kad će zaplakat... ja sam očekviala da će zaplakat čim mi naprave rez, ali vidila sam da se ne uzbuđuju što ne plače još. Pa su nešto komenitrali posteljica manja pa sam jedva čekala čut plač. A kad sam čula plač, erupcija emocija ono.. vatromet sreće.
I cijelo sam vrijeme bila zahvalna curi koja je napisala "tehnički opis CR-a na SD-u" jer je sve napisala i bitno mi je umanjila bilo kakva strahovanja, sve detalje je opisala (treskavicu, reflektor, malu salu, ovo-ono).
Ja sam cijelo vrijeme imala veliku tremu pred susret s "njom".
Ono - srest ću najvažniju osobu u mom životu...
Ne sjećam se nikakvog drugog osjećaja, ni boli, ni straha,
samo užasno uzbuđenje da ću je uskoro sresti...
eee to.mene strah tog dijela. kad samo glava izađe.te pauze me strah. i meni film u glavi da moram tiskat dalje,a ne pauzu radit. AL VIDIT CEMO ,uskoro nadam se.Citiraj:
Tincha prvotno napisa
rastopila sam na ovaj post! :zaljubljen:Citiraj:
krojachica prvotno napisa
Ajde da je još netko zenirao osim mene :mrgreen:Citiraj:
Lutonjica prvotno napisa
Prvi put sam samo ponavljala: 'Neš više!', a drugi put, kad sam bila svjesnija svega, mogućih komplikacija i problema: 'Bože, samo da bude sve uredu!'
Čitam ovo i, možda ćete misliti da sam luda, ali, jedva čekam osjetiti tu bol. Nekako mislim da je lakše proživjeti svrhovitu bol. :-)
hehe..uvijek mislimo neš više,ne..onda naravno bude i taj drugi put.prvi put sam rodila u italiji..bolovi itd..ali u odjeljku do mene rađala je neka cura iz albanije naravno da je procurila vjest do sobe gdje smo nas par ležale na dripu da je dijete od te cure mrtvo i da je isto vode na porod.ona se nije ni čula samo instrukcije doktora i ja sam si cijelo vrijeme tripovala kako ću se sad ja derat kad ona ni slovo nije izustila a ja ću svog bebea imati u naručju barem.totalni crnjak!a drugi put kako su me pripremali za carski i dok sam se ja tresla od straha napale su me misli tipo kako je teško donijeti život na svijet.što sve preživljavamo i čemu smo sve spremne proživjeti za taj mali život a tamo neki naprave situaciju u kojoj bi naši sinovi mogli stradati,i opet me opali crnjak...te zaključih biće da sam ja crnjak od sebe!
Baš kako je i Sandra prije napisala, i ja sam na trećem porodu razmišljala kako je ogromna sreća što mi je ovo zadnji porod i što više nikad u životu neću osjetiti tu nenormalnu bol. A sad sam trudna opet. I ne želim uopće razmišljati o tome
Bol me potpuno "konzumirala" jer sam imala jako dug porod...Pred sam kraj ..."Isuse, ovo ne može biti normalno...ja ovo ne mogu...umrijet ću...umireeeem...gotova sam...da ovako boli!!!!?...puknit ću dolje..." :-D - i tome slično :-D
moj porođaj je trajao 20minuta :) preeeeeeeeeedobar osjecaj.
ali trudovi prije toga,odrađivanje trudova ajmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee. prolazilo mi je kroz glavu sve i svašta, i usput sam grizla jastuk :)
Sve o čemu sam razmišljala je da me doktori puste na miru,da budem sama sa sobom. Sve skupa je dugo trajalo,prošla tri različite smjene,tri doktora...sjećam se da sam doktora br.2 zamolila da izađe van iz boxa jer se blesavo ponaša i odmaže mi u mojoj koncentraciji...8-)
Meni je najsmesnije bilo kad panicno kazem muzu "Zovi odmah dr-a". Lekar dodje misleci da se nesto znacajno desava, a ja "Ja ovo vise ne mogu da izdrzim!". Pogleda me covek i izadje, misli valjda - pa nemas sad kud:lol:
- mislila sam da cu umrijeti nakon dva gela i na kraju dripa i da necu izdrzati
- nakon svakog truda pomisla sam "... o.k. izdrzala sam i ovaj nema ga vise cekam drugi i taj ce proci, ma mora sve to proci jednom nece tako ostati cijeli zivot..."
- razmisljala sam da barem imam snage reci nesto i ustati,ali nisam imala i da odem u susjedni box i nasamaram zenu koja je rađala i jarlaukala iz petinih zila a dosla je u 16.00, i rodila u 17.00 (5 dijete)
- o tome kako ce me sigurno poslati na carski jer vide da sam izmucena ko zivotinja nakon 12 sati
- o tome kako mi smeta i glas mm i bolje da i on suti
- o bebi i o tome sto cu roditi i zasto se to desava i boli me nisam mogla razmisljati
- izgon je trajao 3 truda i bebac je izleti nisam nista osjetila niti uspjela razmisljati
- ono sto mi je pomagalo i cime sam nagovjestala trudove bilo je pucketanje prstima, i mahanje rukom, trljanje palca i kaziprsta kao da brojim novce :mrgreen:...sad mi je to smijesno,ali to je jedino sto sam mogla raditi...poslije su sestre rekle da sam neki veseljak jer su vidjele sto sam radila s rukom :mrgreen:
mogu samo potvrditi da uistinu stoji ona stara "...kad rodis sve ces zaboraviti..."
Za vrijeme trudova...ok, nije baš tako strašno, nebum umrla, još malo...
I onda su mi dali drip na 10 cm otvorenosti i rekli da čekamo carski, da vjerojatno nebu van vaginalno. E onda sam jeb....sve po spisku svima, na kraju rekla da kad već režu dole mogu i meni prerezati vrat..Luuuuuuuudddaaaa. Nakon 11 sati trudova. I mislim da nebum nikad zaboravila ali više zbog toga šta mi je bebač završio na intenzivnoj, propatio se užasno i uopće nemogu zamisliti da sa drugim djetetom to isto prolazim.
Za vrijeme trudova okrenula sam se mužu i rekla: "Ja se ovdje više nikada ne vraćam!"
Rađala sam 15 sati i na kraju sam bila toliko umorna da nisam mogla tiskati bebu vanka (4330g;54cm). Dali mi drip zadnjih 10 min.... Pomislila sam si: Mogli ste mi to dati i ranije...
ja sam trudove pred izgon odradjivala mlateci sakom po ogradi od kreveta...sestre su dobacile:ej,samo nam nemoj slomit krevet...
(hmmm,mozda sam zato kasnije u sobi prebacena na neki stari,ha ha)
negdje 3ce tiskanje pred izgon babica kaze:ajde,ajde sa iducim ide van,vidim glavicu i puno crne kosice...
a meni kroz glavu:wtf,odakle crna kosa? (i ja i mm rodjeni celavi,on poslije plav ko Svedjanin,ni ja nisam bila puno tamnija...)
a nakon poroda mi je babica prisla pritisnut stomak,a mene taman uhvatio jaki grc u listu i ja njoj mahinalno zgrabila ruku i ful je stisla za zglob...pa smo obe zajaukale...:)
Ajmo vise...oo shit razmazala mi se maskara
Ja sam drzala zatvorene oci tokom tiskanja I razmisljala kako nam nitko nije rekao do kraja da u biti moras tiskati kao da obavljas veliku nuzdu, ali jako JAKO JAAAAAAAAAAKO veliku
Eh da, pokusavala sam brojati koliko me pari ruku "dolje" ispipalo tokom ta dva moja sata u radjaoni I kako vjerojatno nikad vise u zivotu necu osjetiti sram od icega
Prvi porod- gladna, žedna. U 9 krenula u rodilište, u 11 ipo me primili. Cijeli dan bez hrane, a vodu su mi davali samo na gazu.
Vodenjak mi je puknuo kući pa je cijeli porod induciran. Cijeli dan trudovi ali on ne izlazi.
Izludio me je telefon u rađaoni, žena koja je kraj mene vrištala, sat na zidu... mislila sam da ću ispalit.
Zadnji sat vremena... digni noge, napni trbuh, tiskaj (trudove više nisam osjećala, a ni njega kad je izašao).
Tiskala sam kad su govorili, kao trudovi se izgubili...kad sam čula da su spomenili vakum rodio se iste sekunde.
Jedino na ššt sam mislila... oćeš li više izać.
Drugi porod- drugo rodilište. Od prvog truda za 2 sata sve gotovo.
Jedino sam mislila na majku.
Štrumpf, zanimljivo, isto kao i ti intenzivno mislila na svoju mamu...
Mene tek čeka... Baš ste me obradovale svojim iskustvima, slatko sam se nasmijala! ... ja mislim da će mene čuti u okolici od 10 kilometara dok budem skvičala! Uopće se ne zavaravam da ću pjevati na porodu, ehehehehe! Al samo nek dođe naša curica živa i zdrava...