Printable View
meni je najbolja frendica trudna, ceka decka, kad sam saznala za to, meni javila medju prvima da ima plus, u istom trenutku tuga i sok, a sad kad ju vidim onako trbusastu bas mi je slatka i drago mi je zbog nje, iako mi je tesko bilo u pocetku. mm to ne shvaca, on se veseli svakoj trudnoci, a valjda to muzevi ne prozivljaju bas tako intenzivno kao mi curke, ipak smo mi prepune hormonceka.
kada sam cula zadnju takvu vijest i sama sam cekala betu. bas i nisam imala strpljenje, samo sam cestitala i cekala da razgovor sto prije zavrsi. ne mogu se radovati kad cujem, ali kad vidim slatki trbuscic, odmah mi neka sreca dodje i zeljno cekam tudju bebu...
ja sam u zadnjih desetak dana čula za 5-6 poznanica da čekaju bebu, i sve su u braku mjesec, dva...pomislih, kako je jednostavno ostati trudan, drugima :mrgreen:
Ivica_k u pravu si, baš je tako, ali ja uvijek kažem;
Draže mi je da smo neplodni nego da imamo kakvu tešku bolest.
Neka meni moga muža živog i zdravoga, a beba će stići kad tad!
Mmaslačak,slažem se s tobom u potpunosti. Prošli tjedan mm se razbolio i upravo je to bila moja prva misao,daj Bože da nije ništa ozbiljno a sa neplodnošću ćemo se boriti i kad tad valjda će nam stići naše malo zlato :saint: .
eto ja moram opisati i nekako pokušati opravdati te svoje osjećaje jer su i samoj meni postali nepodnošljivi, a ne mogu ih promijeniti.jesam li ja zaista jako loša osoba ako priznam da osjećam ljubomoru i zavist? je li to zaista nešto što treba tako osuđivati i skrivati? nitko mi ne pomaže da se nosim sa tim osjećajima, svi ih samo kritiziraju i ponašaju se kao da je to najveći grijeh na svijetu i kao da oni nikad nisu imali neke takve osjećaje sa kojima se nisu ponosili. činjenica je da se ja tako osjećam ali i da me to ubija.moja poznanica je ostala trudna neplanirano, samo mjesec dana nakon što je upoznala svog dečka.nitko je nije osuđivao,ni najmanje, od tog trenutka ona kao da je postala idealna osoba.svi su se brinuli za nju, samo se pričalo o toj njezinoj trudnoći, svi su je hvalili (neznam zašto),sve se vrtilo oko nje punih devet mjeseci, a da ni ne govorim kad je rodila koliko je to bilo oduševljenje, opet pohvale, opet samo ona i ona. a tu sam bila i ja koja je svaki dan bila tužna, koja nije mogla skriti svoju ljubomoru i ljutnju,koja se zbog toga i svađala sa svojim mužem i čiji problemi nisu nikoga zanimali te su me osuđivali što nisam beskrajno sretna zbog nje. oprostite sve vi koje ste neplanirano ostale trudne, ali ja sam se za svoje dijete pripremala, ja sam pripremala i materijalne i emocionalne uvjete za to dijete, ja sam učila za to dijete, brinula se kakvog će imati oca, trudila se graditi vezu...... a na kraju sam ja postala samo neka histerična žena koju treba ignorirati. ono što hoću reći je da ne shvaćam zašto se žene koje uopće ne razmišljaju, koje uopće ne brinu kakve će uvjete stvoriti za svoje dijete, već se tim životom igraju ( kako bude bit će ) hvale i idealiziraju, a one koje ne mogu imati djecu (ne svojom krivnjom) se još i osuđuju zbog svojih pomiješanih osjećaja.osjećam se užasno..... a zar ipak od moje ljubomore nisu gore te nepromišljene majke?
sad biti će bolje.... :love2:
Trenutno sam down..... 2 kolegice sa kata na kojem radim su trudne i čekaju obje dvojčeke.... danas... ponovno čestitanje... još 2 su trudne. Knedla u grlu, srce roni suze..... nisu one krive što naše bebe nema... nego eto.
Mislim da će me ona knedla u grlu ugušiti... O Bože koliko mi nedostaje... Molim Te...
dodirko :love2:
Nama je danas točno godina dana od gubitka... :cry: :cry: :cry:
XCitiraj:
Mislim da će me ona knedla u grlu ugušiti... O Bože koliko mi nedostaje... Molim Te...
dodirko, tonili :heart: :love2:
i meni je sad knedla u grlu kad vas čitam...drage moje
Dodirko, tonili :love:
:love: :love: :love: :*Citiraj:
pirica prvotno napisa
XCitiraj:
rozalija prvotno napisa
Javno objavljujem da sam nakon m.a, postala otrovna za one koji znaju što prolazim i onda mi dođu sa konstatacijom da su se ona i muž samo pogledali i ona je ostala trudna.
Grizem... :P
Dodirko ovako je nekako i kod mene na poslu... svako malo neka nova trudnica, a ja grizem kad me neko nešto pita ili me slučajno,ne daj Bože, žali :mrgreen:
sad, Ne znam da li moje misli mogu nešto učiniti pa da bude bolje, ali probat ću ih prenijeti...I ja sam se zamislila o svojoj zavisti nakon što mi je frendica javila da čeka 3. dijete (nismo baš jako bliske), isto smo godište, dugo se znamo, obje smo bile dugo solo, nekako u isto vrijeme upoznale dečke, udala se (trudna) nakon 2 mjeseca veze, u 5 godina braka sad će roditi treće...meni ni veza na početku nije išla idealno, a neplodnost mi nije bila ni u peti..Nakon početne ljubomore i zavisti jednostavno cijenim ljepotu prirodnih začeća i tuđu sreću s djecom, znam da ima ljudi (kao što su ovi moji), možda su i u većini, koji obožavaju svoju djecu bez obzira što su možda došla neplanirano, neočekivano ili prebrzo, otkad se pikam (i borim) prošla me faza da zavidim drugim ljudima i da izbjegavam svoje frendice sa djecom, a družim se samo s rodama. Pogled na trudnice je i dalje ubod u srce, al manje boli...
Dodirko, tonili, :heart: !
Mare41, tako je nekako i kod mene u zadnju bilo :heart: !
Po prirodi sam eksplozivna,pa se sama sebi čudim da nisam pukla.
Uglavnom čekam jedno jutro vađenje krvi i naletim na poznanicu koja je 2
put trudna,ja ništa ne pitam,a ona o svojoj šogorici koja je isto trudna.Na to dolazi njena frendica,naravno trudna,ja šutim,a ona meni joj pazi da te ne zarazimo trudnoćom :lol: :lol: .Sva sreća da su me zvali iz labosa.
Nemogu reći da mi je lako kad čujem o tuđoj trudnoći,al znam da ču i ja bit mama,a da je lako nije. :*