Printable View
Draga micek, tuzno je da ti se ovo dogadja. Ne mogu ni vjerovati kako to dobro podnosis...ja mislim da bih ja umrla, skidam ti kapu! Al hvala Bogu pa barem si svjesna koliko jedan los brak i veza mogu stetiti i sigurno je bolje bez njih koracati kroz zivot, a ne jos sa teretom koji te uvijek vuce nazad. Nadam se da ce se to rijesiti sa sto manje problema i da ces nam uskoro moci pisati kako se tvoj zivot na bolje okrenuo! Do tada ostani snazna. Saljem ti veliku pusu :*
Prvo vam zelim jedno dobro jutro i sto ljepsi dan :*
Ja sam odlucila danas ostati u svoja cetiri zida...Iako bi predavanje bilo prilicno vazno, nemam volje...Jako, skoro pa nemoguce mi se u skoli skoncentrirati, sjednem pored prozora i gledam u Nebo, trazim odgovor i Patricka...Velim pa Boze ako postojis, barem mi dokazi da je gore, da mu je dobro.No, odgovora niotkud. Strah je jos uvijek u meni, ako primjetim da mi se netko poznat priblizava, srce presjeca ko ludo. Hodam spustene glave, ne gledam ljude u oci...
Drage moje, proslo je 24 dana otkako sam ga rodila...Tako mi fali...zamisljam non stop kako je sa nama. MOzda ce netko pomisliti da sam luda, ali ja njega vidim u maxi cosiju, vidim ga u robici koju smo mu tata i ja kupili, vidim kako ga tajo kupa navecer...sve vidim! Samo ne mogu dotaknuti :( Svaki dan mi se gorim cini, svaki dan je jedna nova potvrda da nije tu...Sjecam se kad se tek rodio, drzala sam ga mrtvog u rukama...onako lijepo obucenog...cinilo mi se da spava, i te slike mi se motaju po glavi, ne mogu shvatiti da ga nemam vise, jednostavno ne mogu. Srce me boli kad pomislim kako bi nam lijepo bilo...
Tesko mi pada gledati mog muza kako se igra sa tudjom djecom. Svi ga obozavaju! Uvijek sam mu govorila, bit ces najbolji tata na svijetu...on se tako pripremao za njeg, vec je planirao kako ce se njih dvojica druziti, da mama ima vremena malo za sebe...sada imamo beskrajno puno vremena, ali nemamo Patricka...Znam da ce ovo i mm sigurno citati, zato mu zelim reci samo jedno :" Ljubavi, hvala ti sto si uz mene. Hvala ti sto me razumijes. Hvala ti sto trpis moje histericne napade. Hvala sto se boris i za najmanji osmijeh na mom licu. Hvala ti sto si bio najbolji suprug jednoj trudnici, udovoljavao svakoj njenoj zelji i hiru. Hvala ti sto si sa tolikom radoscu mislio na zivot poslije poroda i sa mnom nestrpljivo kupovao stvarcice za njeg i farbao sobicu. Hvala ti sto si mene i Patricka stitio od svakog zla. Oprosti sto je sve ovako ispalo...nitko sretniji od mene ne bi bio da vidim vas dvojicu kako se igrate i uzivate zajedno. Oprosti mi sto sam ovako slaba, voljela bih da mogu drukcije podnijeti ovu bol i tugu. Oprosti...i jos jednom hvala sto postojis <3 "
Patik,24 dana je jako svježe,prirodno je što ti je vse proživljeno pred očima,samo polako,imaš ljubav svog supruga ,mlada si ,biti ćete jednoga dana prekrasni roditelji,prekrasnom djettu.Znam da znaš 1000 primjera kojima se dogodilo isto ili slično,ali eto,moji prijatelji doživjeli su isto što i ti i tvoj suprug,sada godinu dana nakon toga ona je opet trudna,s malo strahova i puno sreće.
Micek, pretpostavljam da ti je jako teško.preteško,ali dobro je što se bar možeš osloniti na roditelje,imaš prijatelje i ne gubiš njih,izlaziš iz lošeg braka i otvaraš si nova vrata,koja će ti se ukazati nadam se što prije kada prođe prvotna tuga.
iva čestitam na prinovi!!!
Micek zao mi je sto pored svega moras da prolazis i kroz razvod :-(,drzi se draga mora biti bolje,Bog zna zasto radi neke stvari i ma koliko bilo tesko nagrada ce biti veca i ljepsa...:-*
Optimisticna kako si nam ti?Ovo za decka nemam rijeci zaista :-o nikad mi takve osobe nece biti jasne,bolje ti je sto si se makla od njega jer takvi divljaci uvijek ostaju samo to DIVLJACI....cuvaj sebe i bebicu ostalo ce sve doci na svoje samo hrabro :-*
Patik jos jednom,zao mi je zbog gubitka bebe,znam koliko te boli i koliko ti je tesko sve je to jos svjeze i uspomene uzasno bole ali ce s vremenom biti lakse i podnosljivije izaci medju ljude,tvoj andjeo ce uvijek biti tu prisutan uz mama i tatu,sad imate svoj andjela cuvara :angel:
pisi nam kad god osjetis potrebu jer neke stvari covjek lakse napise nego izgovori,a posle bude mrvicu lakse i zato pisi i pisi jer ce to lijeciti tvoju ranjenu dusu...drzi se ..
optimistična što će ti takav čovjek?Ako pišeš da je stvar degutantna očito tu ima još za dodati. Čuvaj dijete i idi svojim putem. Moja kolegica je nakon takve epizode sa partnerom uzela oba djeteta i otišla također svojim putem. Brini se za sebe,njega prekriži i okreni se svom životu. Doći će jednom onaj koji će ti biti dobar.
Nove cure jako mi je žao što vas ima.Cure su već sve rekle...i vama će svanuti.Do tada...strpljivo i polako. Činjenica je da vrijeme dopušta čovjeku da prodiše,nova beba ublaži bol...život opet bude dobar.Držite se!
da se pohvalim
http://forum.roda.hr/threads/71696-d...28#post2082528
da mogu osvetila bih se tako da svim njegovim prijateljima,znancima i cijelom svijetu kažem koje,što je,i kakav je.......
uf svejedno mi fali i želim ga nazvati. osječam se užasno. Srećom sam sada s osobom koja me razumije, smiruje i ne da mi da ga nazovem, niti se javljam na mobitel. raspad sistema, čudit ću se ako od stresa opet ne pobacim
O moj Bože, koji mu je jarac sad najednom?Citiraj:
Optimistična prvotno napisa
Drži se, nekad je bolje biti sam nego u lošem društvu, tako i sa partnerstvom. Samo ti čuvaj sebe i bebicu, a on neka bira kuda će.
Baš je majmun (oprosti).
Mene je moj udario jednom, ima već dosta godina od toga, zaista to nije ponovio više nikada. Ali tad smo bili samo par, bez bebe i ičega.
Čestitam Iva:heart:
A svima vama jedan veliki zagrljaj i pusa
Cestitam Iva!
Micek,tvoja hrabrost da se u isto vreme nosis sa gubitkom deteta i razvodom stvarno tera na razmisljanje koliko i sta covek moze da podnese i koliko u stvari uvek postoji nesto gore sto nas moze snaci pa zato trebamo nalaziti snagu uvek u onome sto imamo bilo da je to ljubav deteta,muza,roditelja,sestre,prijatelja jer to je dar i bogatstvo!
Optimisticna,verujem da se lomis i da u tebi sad radi i ta zelja za partnerom kako bi sa njim delila cari trudnoce i roditeljstva ali dobro razmisli.Tvoje dete ce se roditi za nekoliko meseci i razmisli na koji nacin mu mozes obezbediti kvalitetniji zivot i srecnije detinjstvo.Ne kazem da uradis ovo ili ono jer i sama znas kako je strasno to sto je uradio vec da samo dobro razmislis pre odluke.Za to ce mozda trebati da prodje jos neko vreme jer je potrebna hladna glava.Izvini sto ja ovako upadam sa mojim komentarom ali tebi i tvojoj bebi zelim da uradite ono sto ce biti najbolje za vas.
DragA Patik,24 dana je isuvise malo.Divim ti se sto si smogla snage i da uopste odes na fax.Tako i treba da uradis,kad mozes idi,kad ne mozes nemoj,kad ti se place placi,kad bi pisala ovde nesto slobodno pisi.Posle porodjaja organizam zene je u haosu i kad drzi svoju bebu u narucju a ne kad joj bude tako grubo istrgnuta iz narucja kao nama.Hormoni luduju,treba vremena da prvo to dodje na svoje mesto i da tek onda nocna mora koju prolazis postane tuga sa kojom ces ziveti.Ja sam danima lezala u krevetu a muz,mama i sestra su me svaki dan gledali sa strahom hocu li ostati normalna.Tugovali su oni i za mojom bebom ali tad su se najvise plasili hocu li ja izaci iz svega toga zdrave pameti.Moja sestra je odlozila udaju jer je trebala otici u drugi grad.Nije mogla da me ostavi takvu a ja nisam uspela da je nagovorim da mi je bolje.Brojala sam dane do prve menstruacije,jedva cekala da fizicki budem spremna za trudnocu.Mesecima sam opsednuta bila samo trudnocom,znala sam da je tu spas i da cu moci normalno da zivim tek kad prigrlim svoje dete.Na meni okolina nije primecivala sta prozivljavam jer nekako nisam volela da osim mojih najblizih drugi znaju sta se u meni zbiva.13 meseci posle gubitka deteta ja sam u rukama imala pozitivan test.
Patik,nadam se da nece proci puno vremena a da ces i ti ovde objaviti svoju trudnocu.Rano je i verovatno ne razmisljas sad o tome ali zato jedino sto mozes da ucinis sada jeste da cuvas svoje zdravlje(fizicko i psihicko),da utehu nadjes u svom dragom(koji je kako mogu da primetim zaista divan suprug),da zajedno idete dan po dan ka nekim lepsim vremenima.Tvoj sin nije sam,sa njim su i nasi andjeli.Nekad sam razmisljala zasto je to bas nama moralo da se desi pa mi je padalo na pamet da se desilo zato sto smo joj se previse,cak ludo radovali i da tako voljena deca moraju biti andjeli.Tako sam razmisljala onih dana kad sam bila u toj nocnoj mori u kojoj si ti sada.Ljutila se na Boga,sve i svasta pomisljala.Javi se Patik kad god mozes,pisi jer lakse je kad bol podelis sa onima koji najbolje razumeju kroz sta prolazis.
hvala vam drage moje na podrsci i jako mi to puno znaci...draga moja patik jos je sve tako frisko i samo ti placi i vristi i pricaj o tome..meni je 3mj.proslo al jos sam sva nikakva neprodje dan,sat,minuta,sekunda a da nemislim na moje zlato,jako je tesko znam al nekako se naucimo nositi s tom boli a i nasi andjeli nas guraju naprijed:(((
patik tako je tužno čitati tvije postove :-(. Baš sam se rastužila jako, jako. Drži se draga, želim ti jednu bebicu što prije!
optimističnadrži se te osobe i ne popuštaj!vjerujem da nije lako ali sad imaš bebicu radi koje moraš izdržati!:love2:
optimisticna, cuvaj ti sad to malo srceko koje kuca i raste ispod tvoga. pusti nek vrime ucini svoje. pretpostavljam da ti nije lako i da se sada lomis u sebi, i mislis dali bi mu trebala dati jos jednu priliku. ja neznam sta da ti kazem, jer ( srecom) nisam bila u toj situaciji pa neznam kako bi se ponasala... ali, ti ga ipak najbolje poznas, eto i sama si napisala da bi volila svima reci kakav je uistinu covik..... jel on kako tebe zvao?
patrik, draga, saljem ti jedan :love2:
micek, mila.... svasta je i tebe snaslo..... sigurna sam da i tebe ceka tvoja sreca :*
klarita, kako si nam ti, jesu se mucnine umirile?
mandy, jos samo malo.... :*
bzara,luna,kisica, sandra........ svima redom :*
@santana, iskreno se nadam da ce i kod nas uskoro zasijati sunce i da cemo kao i tvoja prijateljica uskoro imati bebu. Mada mi to sada ne zvuci previse primamljivo, jer sam se godinu dana pripremala za svog Patricka...i zelim njega...a shvatam da je nemoguce i samo se nadam da ce ovo ludilo i bol uskoro proci. Do tada cu se tjesiti njegovim slikama i otkrivanjem malih slatkih detalja na njegovom tijelu, slatke usi, tatina ravna stopala, mamini veliki prstici :zaljubljen:
Draga Luna, samo da znas da si izmamila mom suprugu suze na oci sa recenicom da nam se to desava samo zato jer smo ih previse voljeli.:heart: A na fax se natjeram samo zato jer pri pomisli na buducnost i na novu bebicu zelim opet nesto novo postici i ako ikad budem opet mama da imam i taj jedan semestar iza sebe, nazalost je ovaj jedan od najtezih, ali pokusat cu. Mi ovdje po zakonu dobijemo samo 12 tj.porodiljnog ( u mojoj firmi, hvala Bogu 16), tako da na svakom slobodnom danu moram sparati i mislim ako sada sredim sto vise skole, moci cu poslije praviti duzu pauzu za vrijeme porodiljnog i tako...nadam se da si shvatila sto sam htjela reci ;-)Citiraj:
Patik,nadam se da nece proci puno vremena a da ces i ti ovde objaviti svoju trudnocu.Rano je i verovatno ne razmisljas sad o tome ali zato jedino sto mozes da ucinis sada jeste da cuvas svoje zdravlje(fizicko i psihicko),da utehu nadjes u svom dragom(koji je kako mogu da primetim zaista divan suprug),da zajedno idete dan po dan ka nekim lepsim vremenima.Tvoj sin nije sam,sa njim su i nasi andjeli.Nekad sam razmisljala zasto je to bas nama moralo da se desi pa mi je padalo na pamet da se desilo zato sto smo joj se previse,cak ludo radovali i da tako voljena deca moraju biti andjeli.Tako sam razmisljala onih dana kad sam bila u toj nocnoj mori u kojoj si ti sada.Ljutila se na Boga,sve i svasta pomisljala.Javi se Patik kad god mozes,pisi jer lakse je kad bol podelis sa onima koji najbolje razumeju kroz sta prolazis.
@ ana.m i bambus :love2:, hvala vam!
Sada vam saljem veliku pusicu i malo suncevih zraka koje obasjavaju moj prozor...jako lijep prizor,samo da mi je jos moj Patrick tu da ga izvedem malo i prosetam u kolicima, bilo bi to savrseno ;) Ljubim vas puno i zelim lijep dan
lunamen i je jedba vjerska osoba (ne svećenik) rekla da nam je top pomoglo da se ja i mm još više povežemo.I zaista jesmo...ali ne želim tako razmišljati.
bambusjedem sve(dobor ne sarme, kupus...) , pop mi zna biti malo još one sline u ustima ali sve je to super kako je bilo. Nisam još na mojoj početnoj kilaži. Nedosatje još 2kg.
Brojim dane do pregleda u Zg , još 7....
Optimistična jel sve u redu? Gdje si?
Optimistična čitam što pišeš i stvarno svašta moraš proživjeti, ali ti najbolje znaš kakav je tvoj drgi zapravo čovjek i dali je vrijedan ičega ili ničega. Lako je nama sastrane dijeliti savjete kad nismo u tvojoj koži...
Micek najbolje ako nešto nema budučnosti sasječi to u korjenu i što prije krenuti iz početka novi, ljepši život...
iva čestitam ti od svega srca na sinčiću!!!
Patik drži se draga znam kako ti je, znam da želiš Patrika, a ne neku drugu bebu, tako je meni bilo kad sam i krenula na drugu trudnoču najradije bih bila opet trojke nosila jer sam se pripremila za tri bebe, a kad sam zatrudnila sa Kim još su mi vratili 2 zametka, a jedan se primio nekako sam prvo pomislila bože kako ću jednu bebu imati..., ali kad su tjedni prolazili, pojavile se prve slikice sa uzv-a, brzo sam zavolila to malo srćeko ispod moga i tek se onda pomirila sa činjenicom da one nije zamjena za trojkice ona je drugo maleno stvorenje, druga duša i tijelo i zaključila sam da ću je ipak voljeti više nego išta na ovom svijetu...
I dan danas me nekad zaboli kad pomislim kako sam trebala tri ručice držati i šetati, ali onda pogledam ovu debelu rukicu koja je u mojoj i budem zahvalna što nju imam.
Nadam se da razumiješ šta ti želim reći.
Što se tiće suočavanja s ljudima meni je bilo teško koji dan, ali sam sebe tjerala da idem među ljude i da pričam o svojim bebama i to mi je puno pomoglo, nakon nekog vremena sam mogla bez suza u očima govoriti o njima...meni su vikendi bili smrt, kad sam bila doma sama uvijek bih onda motala isti film po glavi i rasplakala se. Uredno sam ponedjeljkom na poslu izgledala kao čovjek slon od plača :), ali eto prošlo je i to...zaokupila me trudnoća, zapravo ivf, pa trudnoća pa sve redom i nekako je postalo lakše.
Danas je moja curka krenila u jaslice, a ja na posao, malo mi je falilo da se rasplačem kad sam ju ostavila, a i kad sam došla po nju..., a ona nas sve iznenadila i nije suopće plakala cijeli dan...
Evo ok.
počele su telefonade. njegova familija zove. njegova sestra me razumije (razvedena s dvoje djece), a mama bi da se vratim, kao - pa ljudi se svađaju pa se mire (kao da smo se posvađali oko telefonskog računa), a on - kaže da ne zna u čemu je problem. Još če reči da sam si sve zamislila, ali bez obzira na sve, pustit će me da odem, da ja odlučim šta će biti. Tako da ću bez problema moći pokupit stvari, čak se ponudio da se makne iz kuće dok ja dođem i budem tamo. ZAR nije uviđavan? Kako krasno i praktično. Sve u svemu, "kad se ja skuliram" kako on kaže, pričat ćemo o djetetu i kako dalje s tim pitanjem.
Tako bi htjela da ja i on budemo ok radi djeteta. Omogučit ću mu da bude tata u svim aspektima, znam koliko je meni falio moj tata. To što je bilo među nama, za to dijete nije krivo. Brinut ćemo se oboje za malenog. On ionako neće imati velike zahtijeve po pitanju viđanja i posjeta po dva tjedna u komadu ili tako nešto, ipak je previše zaposlen, a ako nije na poslu onda luta i zuji naokolo. Neće on imati previše vremena. Djete će znati gdje mu je kuća i neće živjeti rastegnuto između dvoje. Ja se tako nadam........tako bih htijela biti mama, nadam se da ću uspijeti.
Puno, puno, puno hvala svima vama.
Treba mi podrška da ovo izguram do kraja. Ako ostanem s njim,on će živit uz nas kao da nas nema, a ja bih to trebala tolerirati. Sada to vidim. Bila bih tako jako nesretna, a i dijete samnom. Čovijek stvarno ima ružičaste naočale kad je zaljubljen.
Sada bar znam, da idući koji bude uz mene, samu, s djetetom, neće moći biti ništa drugo doli duša od čovjeka...
On nezna gdje je problem? Njega očito nije baš previše briga.
Neznam što reći, on želi takav život, svejedno mu je što ti odlučila, čak će ti osloboditi sve puteve do tvojih stvari.
Ja zaista mislim da on niti želi biti otac, niti ima volje za time, a s obzirom da ti jako želiš biti mama, najbolje da nađeš negdje svoj mir gdje ćeš imati svoj dom sa tim mališanom ili curicom u sebi.
Naravno, to što je njega uhvatilo sad neko ludo doba, nije razlog da dijete nezna tko je on jednog dana, gdje živi itd. ali slažem se sa tobom da se od njega netreba očekivati previše.
I sad vidim tvoj potpis i datum :heart:
Optimistična ja bih samo dodala da teške situacije tjeraju na teške odluke ali zato da bi bilo dobro u životu.Pokušaš li tešku situaciju zanemariti ili zaobići lakim riješenjem dobit ćeš samo još težu situaciju.Treba dobro razmisliti. Sretno.
joj, osijek, tako sam tuzna zbog tvoja tri andjela...:( Valjda je to tako normalno, da je ono sto smo izgubili, zelimo natrag. Kad shvatimo da je to nemoguce, bit ce lakse...nadam se...Meni najteze padaju pitanja meni najdrazeg djeteta na svijetu, uz Patricka, naravno...djevojcica od moje sestre koja se njemu toliko radovala.Preko bozicnih blagdana bili su kod nas dva tjedna, jer zivimo daleko jedni od drugih, i sa tolikom njeznoscu je ljubila moj trbuh, mazila ga...dolazila direktno u moju i muzevu sobu, cim bi se ujutro probudila i podizala moju majicu da vidi jel se Patrick budio. Ja vam ne mogu opisati, kako je uzivala dok bismo nas dvije zajedno doruckovale, kad bi ju on gurao u ledja, samo bi mu rekla :"Petani Patik gulati mene!" (Otud i moj username, jer je ona uvijek govorila :"Patik moj!" ;)I onda bi ona njega pocela gnjaviti i tako unedogled...Imala sam osjecaj da se njih dvoje vec odavno poznaju i da postoji neka neobjasnjiva veza medju njima...Jos se sjecam kad sam zvala svoju sestru iz bolnice i razgovarala sam i sa malenom...tjesila me da nece nista boljeti i bila je presretna sto ce njen Patrick napokon doci :( tako mi je tesko danas kad pita za njeg, a ne mogu se niti jednom cuti sa sestrom da se ona ne prikaci nekako i uporno pita za njeg...Trazi da joj pokazem pupu, a mi joj samo na to mozemo reci da ga nema, da je dobio mala krila i otisao drugim andjelima na Nebo. A ona nista ne razumije...na pocetku se jako ljutila kad bismo joj to rekli, jer je bila navikla da vidi trbuh i zna da je on tamo. Vidjela je i sliku gdje smo mm, Patrick i ja, pa joj je valjda jos manje jasno sto i kako :( Svaki put me njene rijeci i pitanja pogode u srce, tako sam se veselila upoznati ju sa njim, jer je toliko bila ocarana njime...tek su joj dvije i pol, i time jos teze za objasniti.
Danas sam bezveze listala po starim sms porukama i citala one u kojima punim radosti pisem mm kakve nove ideje za bebicu imam, sto bismo jos mogli kupiti i sto moramo znati...knjige o odgoju i djeci su jos na obje strane kreveta, na nocnim ormaricima...on ne mice svoju, ja ne micem svoju. Nemam ih snage maknuti, niti ista drugo sto se tice Patricka...pitam se koliko ce proci da cu biti spremna spremiti neke stvari i kuda s njima. Sto ste vi radile u ovakvim situacijama??Nakon koliko ste skupile snage to uraditi? Ja bih najradije da ta sobica zauvijek ostane tako...al je najgore sto budi teske uspomene. Obozavam vrijeme provoditi u njoj, pricati sa njim, plakati, ljubiti dekicu u kojoj su mi ga donijeli i govoriti mu da ga volim i da mi fali...
Draga Patik,uvek ima takvih situacija koje nas vracaju na to vreme kad smo bili srecni i tad rana jos vise boli.Pitas sta smo radili sa sobicom,stvarima?Evo ja cu ti odgovoriti sta smo mi uradili a odgovorice ti i druge zenice.Mislim da nista ovde ne moze da bude ispravno ili pogresno jer je najbolje uraditi onako kako sama osecas da je najbolje.
Pre rodjenja nase curice mi smo sobicu okrecili,uredili zid sa neznim stikerima,kupili tepih,krevetac,nosiljku,kadicu,pelene i samo ono najnuznije za prve dane.
Nismo montirali krevetac i sve te stvari su samo stajale u sobi tako da su posle porodjaja moji to sve lepo umotali i ostavili da stoji u toj sobici.Bez obzira sto sobica nije bila namestena ona je bila vec NJENA pre porodjaja i ja sam kao iti zamisljala kako cemo tu uzivati.Dolazak u stan,ulazak u tu subu gde tuzno stoje spakovane sa velikom ljubavlju kupovane stvari za nasu princezu dugo su slamali srce.
Kada sam ponovo ostala trudna nisam htela nijednu sitnicu da kupim za bebu.Nije to sto sam nesto sujeverna ali nisam mogla.Sobicu nismo prekrecili kad sam se ponovo porodila jer nisam htela.Ne vidim zasto bi bilo pogresno da njen bata spava tu,da koristi njene pelene ?To bi radili i da je ona ziva.Uskoro ces i ti ponovo cekati bebicu(molim se da to bude sto pre)i tad ces verovatno postavljati sebi pitanje da li da ta beba koristi nesto sto ste kupili za Patika.Kazem ti,nista nije pogresno.Uradices onako kako mislis da treba i to ce tad biti ispravno jer ste tako vi odlucili.Ne postoji ovde pravi odgovor.
Verujem da jos niste dobili nalaze obdukcije ali pokusaj vec sad da se spremis za citanje tog papira.Mi smo ga dobili posle 2,5 meseca i tad mi je ponovo bilo jako lose.Bez obzira koji je uzrok bice tesko.Nama nisu dali konkretan odgovor i na kraju pise da je bila zdrava a smrt nastupila prirodno zbog zastoja u disanju.Ne znam sta je teze,da li to ili da cujes da je bilo neke srcane mane ili nesto sl.Stvarno ne znam odgovor ali rekoh cisto da se spremis na to jer i to je nesto sto cete ti i tvoj suprug morati da pregurate.Kad prodje neko vreme od toga i kad se pomiris i prihvatis sta se desilo a i hormoni budu polako dolazili na svoje bice ti malo lakse.Tu smo da taj period prodjes sto bezbolnije koliko god je to moguce.
Ja kao sto vidis imam sina od 16 meseci i trudna sam osmi mesec,zivot ide dalje.Ti si verovatno jos uvek jako mlada jer pominjes fax koji je tako daleko iza mene jer ja ove godine punim 37.Joj,ja sve nesto na brzinu kuckam jer mali je budan pa trazi paznju ali veruj da mi je drago ako ti bar malkice olaksamo kad ti se javimo.Veliki pozdrav
Optimistična i micek7 žao mi je što još morate proživaljavati i kojekakva sr**a od onih od kojih bi trebale imati bezuvjetnu podršku...:love2:
nove cure žao mi je što ste nam se pridružile i što se ovaj topić puni i puni...:-(
Patik neke mame su odmah raspremile stvari, neke su još danima to čuvale...ja ih nisam niti vadila jer mi je i prva trudnoća završila komplikacija, ranijim porodom gdje nismo znali što će biti sa našom E., koja je danas zdrava i vesela 5-ogodišnjakinja, pa nisam htjela ništa unaprijed...nažalost slutnje su se bile obistinile
ono to ti želim reći, bez obzira kako su neke od nas napravile ti ćeš to napraviti onako kako ti misliš da treba jer nismo sve iste...
patik napravi kako najbolje osjećaš.. ja sam sve ostavila pravim se kao da je sve samo odgođeno.. ponekad potpuno zaboravim da zapravo više nisam trudna tek kad vidim da stomaka nema više uhvati me tuga.. ostavila sam sve i sve čeka nekog ..jednu ili dvije male dušice da popune prazninu i vrate mi se moji anđeli kroz nju..
cure moje..... hvala vam svima na čestitkama.... poslije kiše dolazi sunce, i želim vam da svaka od vas što prije dobije u naručje svoje malo zlato, to vam zbilja od srca želim... VELIKA PUSA OD MENE I LUKE :)
iva1602, baš je lijepo čitati tvoj sretan post.
Patik, meni su mama i mm spremili sve stvari za bebu, kad sam došla, ništa nije u sobi podsjećalo da je trebala beba biti tu. Ne znam da li mi je bilo drago ili ne, plakala bih bila i ovako i onako.
U idućoj trudnoći nismo ništa kupovali, ni ime odredili, prevelik je bio moj strah. Najgore mi je bilo što nisam mogla onoliko uživati u mislima na novo dijete. Mislila sam da ako se opet desi, bit će mi lakše ako nema ime, ako ga ne zavolim previše. Tko bi znao što se događa u glavi mame koja je izgubila novorođenče...U mojoj je bilo sve u kaosu...
No, sve su stvari čekale i dočekale. Doduše braco je bio često u rozom, jer sam upotrebljavala sve njene stvarčice.
Vrijeme ipak liječi. Samo treba dočekati da prođe to vrijeme u kojem je preteško. Proći će. Sigurno. Bit će lakše, doći će vrijeme kad će proći cijeli dan da ne pomisliš što bi bilo da je bilo. Pa i duže od dana.
Optimisticna- da on ne zna u cemu je problem???? Svasta!! Samo ti hrabro naprijed!
Patik, micek- zao mi je sto ste tuzne, vrijeme ce pokazati svoje!
Iva- nadam se da cu i ja jednom objaviti ovakav post!!!
Kod mene jos 6 dana...
draga patik, kao da gledam sebe,ja čitam sms poruke koje sam sačuvala iz bolnice još na početku trudnoće. Pišem MM kako srce naše bebe kuca,koliko mm je velika.Zatim njegovu poruku pita šta mi radi mali.... i svaki dan iznova ,ima ih pun mobitel,ne mogu ih izbrisati.
Teško je da ne može teže,sada nema riječi utjehe,ali ipak,moram ti reći,ti si mlada i možeš Bogu hvala zatrudniti kad želiš. Vjeruj mi,iako ti to sada zvuči glupo i kao nikakva utjeha,da si na mom mjestu znala bi da je to jako veliko olakšanje.
I da,osijek, mislim da si to bila ti,kada sam došla na ovaj pf,pročitala tvoj potpis,odmah sam znala da si ti,i još kada sam pročitala za tvoju Kim,u meni se pojavio trčak nade i i velika radost zbog tebe
inaa eto drago mi je da budim nadu u tebi :), doći će dan kada će i tvoj potpis izgledti slično mome mislim na ovaj sretni dio :). Znam kako je teško kada se boriš sa neplodnošću i napokon dočekaš pozitivnu betu, izguraš više od pola trudnoće i onda sve padne u vodu i više nikada nije isto.
Ali ne daj se ne gubi nadu i samo naprijed dočekat ćeš i ti da ti stave tvoje djetešce u naručje i d znaš da je to to i da ga ovaj puta nosiš kući!
Patick ja sam s obzirom da sam nosila trojke računala na to da će biti rođene ranije i rekli su mi da dočekam 32-34 tt bit će super tako da smo mi počeli pripremati robicu nešto ranije. I kutije sa robicom su mi ostale u dnevnoj sobi kako sam gledala robu sa svekrvom, nenadano otišla u bolnicu i rodila.
Kada sam se vratila kući bez svojih beba, a jedna od njih Emi je bila još živa i ležala je na pedijatriji prvo što sam ugledala je bila robica i pomislila sam kako mi neće trebati jer znala sam da se moje zlato neće moći izboriti za život.
nakon što je i Emi urla ta roba je stajala još uvijek na istom mjestu još jedno vrijeme, možda koji tjedan ili dva.
I onda jedan dan sam ušla u dnevnu ugledala tu robu i odlučila da je vrijeme da ju sklonim. Spremila sam ju u ormar da sačeka neku drugu bebicu. I tri paketa pelena što sam dobila u dm.u sam htjela pokloniti odjelu pedijatrije, a mama mi je rekla pa ostavi si trebat će ti. I tako sam i napravila. Te pelene sam koristila za Kim i svu robicu koju sam pripremila za trojkice. I svaki puta kad bi joj obukla nešto prisjetila bih se one slatke tri curice, ali ne sa tugom nego sa nekim čudnim smješkom na licu...
Tako da napravi onako kako osječaš, kako su ti druge cure rekle ništa nije pogrešno...
Optimistična glavu gore imaš ti svoje zlato koje će doći da ti ispuni život, a njega ko štrumpfa neka nađe budalu kojoj će njegova pravila odgovarati :)
Osijek draga sve sto si napisala osjećam i ja..nadam se da cu i ja jednog dana zagrliti dijete i obuci mu sve sto sam pripremila mojim blizancima...
ja sam danas dobila nalaze posteljice. Ovako piše:
Posteljica histološki građena od pravilno ramificitiranih i vaskulariziranih resica.Mjestimice se vidi kolaps interviloznih prostora sa nešto interviloznog fibrina.Pupkovina duljine 10cm,paracentralno insercirana,histološki je građena od tri krvne žile.Ovoji su histološki bez osobitosti.
Malo sam nestrpljiva pa ako mi itko može nešto natuknuti.
pupkovina je ok,Citiraj:
inaa prvotno napisa
posteljica je također pravilno građeno no na određenim dijelovima nije radila - moja pretpostavka je da je došlo do začepljenja krvnih žila usred ugrušaka
slažem se s boxicom. meni se čini da je to ok. osim ugruška. možda da se testiraš na trombofiliju.
patik- moji su sve makli iz sobe dok nisam izašla iz bolnice, jer sam tako tražila a kad sam došla u praznu sobu danima sam ridala.A tek miris omekšivača kojim je prana roba, sve je misrisalo...rekla sam da ovaj put nema nikakvog spremanja dok ne rodim.Imat će vreman da pripreme ono osnovno. Bit ću u Zg pa će imat vremena.
Klarita kako si nam ti kad je pregled?
adalpregled u čet u Zg. nervoza raste....držite mi fige, vibrajte, molite što god želite...
Utjeha je što bebica lupa jako svaki dan, čak i noću kad se dignem na wc...Tako da me to drži.
Klarita i ~~~~~~~~~~~~~~~~~i molitve sve za vas dvoje :-),sigurno ce sve biti super ne brini ....:-*
samo da rano ne dođe do anemije i potrebe transfuzije. svaki zahvat je rizičan. da što dulje izguram...
klarita2, mislim na vas. I redovno čitam što pišeš. Želim ti sve najnajbolje.
hvala vam cure,i ja sam malo guglala i svatila nešto tako slično.A moj dr,kad sam mu čitala nalaz,kaže da je to u redu,da tu nema ništa posebno.Ja se otvorila,a beba se živa rodila, uzrok bi prije bio u cerviksu,ali kada se malo odmorim i smirim,da dođerm i sve ćemo pregledati i predvidjeti sljedeći korak.
A ja planiram uraditi pretrage na trombofiliju.Može li mi te uputnice dati dr opće prakse