kako se nosite s depresijom?

Ja sam nakon prvog poroda bila u banani, ali mi to tada nije bilo jasno. Znam samo da sam prvih par mjeseci skoro svaki dan plakala na balkonu kad bi beba (konačno) malo zaspala. Nije mi bio problem toliko u tome što mi se život potpuno promijenio, koliko njena zahtjevnost i nespavanje, fizički i psihički sam bila iscrpljena, a nisam poznavala nikoga kome je to bilo tako teško, oko mene par frendica s bebama u ulozi sretnih majki koje su se prešetavale s kolicima, dok ih je doma čekao ručak (starci ili sveki), a bebe relativno ok spavale i vozile se.
No, ono što me ipak najviše drmnulo je što sam do poroda o svojoj obitelji imala stav kako je sve super, a onda me porod i beba toliko bacilo na preispitivanje svog odnosa sa starcima, svog djetinjstva i njihovih odgojnih mjera i nekih postupaka. Da sam imala blizu nekog psihića, svakako bih bila otišla, ali nisam, pa sam proces prošla sama. Trebalo mi je dvije godine da to u sebi i sa sobom proradim i da to pustim iza sebe. Više ne osjećam gorčinu, niti bijes, jednostavno sam došla do zaključka da oni drukčije nisu znali i pitanje je kakva bih ja bila roditelj u njihovim uvjetima. Svoju hiperemotivnost sam cijeli život rješavala maskama i čvrstim nastupom, a toliko sam izvježbala racionalno pristupanje svemu (što nije moja priroda) da danas sebe mogu definirati kao podjednaku emotivka i racionalnu osobu. Stalno sam u nekim emofazama, ali stalno iskače racio i tehnika da svaki problem riješim, inače bih lako zaglibila u mračne dubine.

Hoću reći, porod je okidač za mnoge stvari i ne čudi me da je Pulinkinu sestru puklo, jer mnoge pukne, samo o tome ljudi ne vole pričati. Život nas prisili da krenemo rješavati neke stvari, a mi ponekad nismo spremni...samo je pitanje bismo li ikad bili spremni da nas ne prisili...

Nadam se da će sestra naći svoje tehnike, bilo kroz razgovore, čitanje, psihologa...i da će vremenom stvari sjesti na svoje mjesto.

Uh, raspisale ste se, a ja ni blizu kompa odjutros.
Ma ne ljutim se ja na žutu, ima ona pravo totalno da je okolina kontraproduktivna, samo casa je to lepo sumirala, oni su jedini na raspolaganju, a ne živimo u idealnom svetu - nego dobrim delom u svetu kakvom smo sebi nizom svojih odluka odabrali. (Jer ako roditelje već ne biramo, jbg. partnera biramo sami. I sami biramo da rodimo dete.)
I teško je reći šta je uzrok a šta posledica, i dobrim delom nepotrebno, jer kao što se svi slažemo, ne reagujemo svi isto na iste okolnosti.
Na koji način će se dalje promeniti čiji život, to stvarno neću da nagađam, iskreno, volela bih da sam u prethodnim godinama, mesecima i nedeljama saznavala puno manje toga nego što jesam, jer bi meni tako bilo puuuno lakše.
To, da ja nekog sklanjam ili čuvam od okoline u koju je sam sebe postavio, malkice prevazilazi moje moći.
AM, hvala za lepe reči, zaista sam se osećala isceđeno i bolesno, tek sad vidim koliko mi je život bio "pomeren".

ali ni ne zna se dijagnoza. Cure, žena je tek krenula s terapijom. Pa ni psihijatri ne daju dijagnozu tako brzo. A kamoli uzrok.
I stres je okidač mnogih bolesti. I ne valja kljucat druge u mozak, kako kaže žuta.
Samo što to sve ima malo veze sa situacijim žene koja se javila ovdje jer joj sestra ima problem. Osim toga je i nekulturno, da nekažem i uvredljivo, neke roditelje koji nekoj nepoznatoj ženi ipak pomažu etiketirat kao kljucatore. Tu vrijedi ona stara... Ja za svoje roditelje mogu reći svašta, ali drugi ne mogu.
A ta sredina koja je otežavajući faktor je ujedno i olakšavajući. I ne bi svi roditelji kad im kćer ima psihičkih problema nakon poroda podmetnuli leđa i pomogli, na način koji mama ne bi izabrala. Ima i onih koji jednostavno ne bi ništa napravili.
Zutaminuta, gotovo sam sigurna da u životu u vrapče ili neku sličnu institucijustupila nisi. I drago mi je zbog tebe, al daj malo poštovanja prema nama koji jesmo... Bolest nitko nije kupio.

Puno gore od vređanja bilo koga na ovoj temi je podrivanje samopouzdanja vlastitog djeteta u onome dijelu života kada ono postaje roditeljem. Dalo bi se diskutirati koliko je nečija pomoć ustvari pomoć, a koliko odmoć.

Citiraj:

---

zutaminuta prvotno napisa

u onome dijelu života kada ono postaje roditeljem. .

---

u tom dijelu života desio se još jedan problemčić, a to je - bolest.
naravno, svatko piše iz svoje perspektive i to i je super stvar na forumu, al ja se ne bih složila ni s dijanom.
kad čitam postove od pulinke, osobno ne iščitavam omalovažavanje najbližih.
nego njihovu pomoć. odnosno, da pijem antidepresive, čini mi se da bi me smirivalo da je bar dijete zbrinuto. a na koji način bilo bi mi manje važno.
sve u kondicionalu, naravno, jer nisam bila u toj situaciji.

Oni su njeno stanje kao bolest registrirali tek u posljednje vrijeme, koliko razumijem prema iščitavanju Pulinkinih postova, a "obrada" i prijelomi kako majka obavlja svoje roditeljstvo traju od početka, a možda i ranije.

Ne znam cvijeta, voljela bih da je kako ti kažeš..ne znam jesi li se susrela u životu s ljudima koji bi ti, kako se veli, bubreg dali, ali ništa što napraviš, a nije po njihovom, ne valja?
Ne moraju to čak niti verbalno izraziti, kad neodobravanje i kritičnost jednostavno isijavaju..vjeruj mi da je jaaako štetno za psihičko zdravlje.

A s druge strane, velim, bubreg bi ti dali..

Ja nikako ne želim reći da su pulinkini roditelji od ove vrste, ali da su me podsjetili na takve - jesu.

Citiraj:

---

zutaminuta prvotno napisa

Puno gore od vređanja bilo koga na ovoj temi je podrivanje samopouzdanja vlastitog djeteta u onome dijelu života kada ono postaje roditeljem. Dalo bi se diskutirati koliko je nečija pomoć ustvari pomoć, a koliko odmoć.

---

u bilo kojem dijelu života loše je podrivati. i sa drugom rečenicom se slažem, ali ovisi tko, što, zašto i je li uopće tako, a kad tako puno ovisi, za što se konkretno možeš uhvatiti?
često ljudi zaboravljaju, slučajno ili ih nije briga, da iza nicka stoji čovjek pravi pravcati, naš forumaš kojeg poznajemo godinama. i ne mogu vjerovati s kojim samopouzdanjem netko krene čačkati po privatnom životu obitelji koju uopće niti ne poznaje, a u svrhu kraćenja vremena na forumu. drugog razloga za to nema osim eto dosade ili bešćutnosti jer konkretnu pomoć nitko od nas ne može ponuditi. informacije koje je trebala pulinka je dobila. možda joj treba i malo podrške, koji pametan savjet, ali da joj treba amaterska psihoanaliza članova obitelji, e pa stvarno.

Am, pa to možeš primijeniti na gotovo bilo koju temu, a bilo ih je bome i osjetljivijih od ove..
Zapravo, po tom kriteriju možeš i ukinuti jako puno tema.

o, istina je! nekad kad zaboravim popiti šarenu pilulu kao jutros obrušim se na jadnu žutu, a neki drugi puta, kad odlučim držati jezik u hladu jednostavno čitam i ne vjerujem.

Citiraj:

---

zutaminuta prvotno napisa

Oni su njeno stanje kao bolest registrirali tek u posljednje vrijeme, koliko razumijem prema iščitavanju Pulinkinih postova, a "obrada" i prijelomi kako majka obavlja svoje roditeljstvo traju od početka, a možda i ranije.

---

pulinka je jasno više puta napisala da se nije ona sestri nametala, nego da je sestra TRAŽILA njenu pomoć i to preko granice osobnog vremena i prostora, a sestrin muž se izmicao.... i nemamo što pulinki prigovoriti. Nije ona sestri zvocala, nego se sestra njoj obraćala s problemom koji pulinka nije mogla riješiti, ali eto - problem je na kraju prepoznat i pod kontrolom. Nemam primjedbi kako je sve to završilo. Nek im je sa srećom.

A ti probaj sagledati drugu stranu - ne iz sestrinih cipela (što ti je kao mladoj majci svakako bliže) nego iz pulinkinih cipela - i ona je majka i njena djeca imaju pravo na nju, zdravu - fit i bez tuđih problema.

Ne znam što Pulinka treba, ali vidim što je napisala, a ako sam bešćutna jer dam svoje razmišljanje na ovo:

Citiraj:

---

beba se neguje suprotno svemu onome kako je majka do sada želela i radila - jer je sve to bilo "pogrešno", sve, od oblačenja preko načina hranjenja, uspavljivanja, kupanja, itd, itd.,, i ne vidim kako to može pomoći sestrinom oporavku

---

iz cipela majke koju su samo kratkoročna neodobravanja moje njege djeteta uzrujale do nebesa i nazad, e onda fino neka se stavi veto na svako pisanje koje nije u skladu s glavnom, uber korektnom strujom uma.

Citiraj:

---

Zuska prvotno napisa

No, ono što me ipak najviše drmnulo je što sam do poroda o svojoj obitelji imala stav kako je sve super, a onda me porod i beba toliko bacilo na preispitivanje svog odnosa sa starcima, svog djetinjstva i njihovih odgojnih mjera i nekih postupaka. Da sam imala blizu nekog psihića, svakako bih bila otišla, ali nisam, pa sam proces prošla sama. Trebalo mi je dvije godine da to u sebi i sa sobom proradim i da to pustim iza sebe. Više ne osjećam gorčinu, niti bijes, jednostavno sam došla do zaključka da oni drukčije nisu znali i pitanje je kakva bih ja bila roditelj u njihovim uvjetima.

---

Da prebacim fokus sa sestre na sebe - ovo se i meni desilo, u malo kraćem i blažem obliku. Trebalo mi je vremena da preispitam svoje detinjstvo i postupke roditelja, ali na kraju sam i ja izašla iz toga bez puno gorčine i sa zaključkom da su moji roditelji birali najbolje što su umeli u svojim okolnostima.
Međutim, sigurna sam da isti proces prolaze i naši roditelji :). i oni moraju da još jednom preispitaju sebe, svoje roditeljske postupke i odluke u momentu kada njihova deca postanu roditelji, a posebno ako njihova deca žele da podižu svoju decu na drastično drugačiji način nego što su sami odrasli. Verujem da se i naši roditelji osećaju povređeno u stilu "a šta je nama falilo kada naša deca hoće potpuno drugačije?"
Moja majka je to definitivno prošla kada je reč o dojenju, delovala mi je čak uvređena mojom tvrdoglavošću da dojim, produženo dojenje i tandem dojenje su joj bili SF i znam da ih nikada nije potpuno "svarila", ali moram reći da je vremenom evoluirala od "gladna ti je beba" do nekomentarisanja produženog dojenja i sada sa sestrom "sita ti je beba, što je toliko nutkaš..."
Nema neke poente ovaj moj post, osim možda da su roditelji takvi kakvi jesu, ali onda je na nama deci da razvijemo neke mehanizme odbrane ili prihvatanja, svejedno.
Ja sam, recimo, od svojih roditelja prvi put nedavno, nakon dvoje dece i 7 godina roditeljstva, čula da su "nam deca divna, da smo mi požrtvovani roditelji i da se vidi koliko smo u našu decu uložili truda i vremena."
Morala sam da ih pitam jel se osećaju zdravo i dobro kad nas ekšli hvale :)....

Citiraj:

---

Dijana prvotno napisa

Ne znam cvijeta, voljela bih da je kako ti kažeš..ne znam jesi li se susrela u životu s ljudima koji bi ti, kako se veli, bubreg dali, ali ništa što napraviš, a nije po njihovom, ne valja?
Ne moraju to čak niti verbalno izraziti, kad neodobravanje i kritičnost jednostavno isijavaju..vjeruj mi da je jaaako štetno za psihičko zdravlje.

A s druge strane, velim, bubreg bi ti dali..

---

S ovakvim ljudima/odnosima imam iskustva i u svojoj i u muzevoj najblizoj obitelji.
Imam i iskustva s klinickom depresijom u najblizoj obitelji i psihijatrica nam je objasnila da dio uzroka lezi u promijenjenoj biokemiji mozga, a dio (u nasem slucaju veci dio) u okolini i u nacinu na koji je oboljela osoba odgajana, tj. u nacinu na koji se jedan od roditelja odnosio prema njemu. Terapija se sastojala od najmanje doze jednog antidepresiva tijekom 6 mjeseci i puno, puno psihoterapije (tijekom vise godina). Dakle, naglasak je stavljen vise na psihoterapiju nego na farmakoterapiju.

Tako da meni itekako ima smisla ovo sto govore Dijana i zutaminuta. Vidim iz iskustva.

Peterlin, mislim da si me negdje izgubila u prijevodu. Ne mislim da je Pulinka igdje pogriješila. Dapače, napravila je sve što bi prava sestra napravila. Slušala i podržavala i na koncu predložila konkretnu, stručnu pomoć. Ja ovdje dajem svoje razmišljanje, istinabog, na ono što nije fokus priče, već na dio koji mi je jako upao u oko jer se u ovim trenucima mogu jako dobro zamisliti kako bi mi bilo da netko ne odobrava apsolutno ništa od onog što radim za dijete. Ili bih se do krvi posvađala da obranim svoje ili bih se predala i složila da nisam za ništa.

Pulinka, nadam se da se kod tvoje sestre radi o PPD-u, a ne o klinickoj depresiji i da ce brzo doci do poboljsanja. Iako ni klinicka depresija - uz adekvatnu terapiju (pri tome ne mislim iskljucivo na lijekove, nego i na dobrog terapeuta) - ne mora biti ni strasna ni tesko izljeciva.

Citiraj:

---

pulinka prvotno napisa

Međutim, sigurna sam da isti proces prolaze i naši roditelji :). i oni moraju da još jednom preispitaju sebe, svoje roditeljske postupke i odluke u momentu kada njihova deca postanu roditelji, a posebno ako njihova deca žele da podižu svoju decu na drastično drugačiji način nego što su sami odrasli. Verujem da se i naši roditelji osećaju povređeno u stilu "a šta je nama falilo kada naša deca hoće potpuno drugačije?"
.

---

lijepo si to napisala.
iskreno, ja ne znam kako ću ja preživjeti ako bude ovo:

Citiraj:

---

posebno ako njihova deca žele da podižu svoju decu na drastično drugačiji način nego što su sami odrasli

---

već se vidim kako kvocam :roll:

a kao i kod tebe, gladna ti je beba sam slušala do dohrane. ma i kasnije, zašto joj ne dajem gulaš i njoke. i isto je škrta na hvaljenju, a laka na kritici. oduvijek je tako bilo. i onda sama sebe uhvatim da ponavljam obrasce. j dođe doma i kaže dobio sam 3 i 5. a ja odmah - zašto 3. a on meni - a šta ne pitaš zašto 5, npr.

plus, slažem se s dijanom, ovo je forum i sve je manje više osobno, a uvijek ti cca pola postova paše, a druga polovica te živcira. :D

Hvala, laumi :), i ja mislim da je dobar terapeut jako važan i da je važno dobiti i drugi vid stručne podrške osim lekova.

Zuta, a sto sad kaf znamo da je pulinkina mama eviluirala te prihvatila dojenje i te nove struje odgoja bat djelomicno? Mora da je do muža...
Inace, apsolutno sam uvjerena da kad ovo procita pulinkina sestra ili bilokoja druga osoba koja uzima terapiju da se kljuka šarenim bombonima, odmah ce joj biti lakše..
I da osjetljiva sam na ovo jako, jer me osobno boli. Jer odgovornost okoline za psihicko zdravlje pojedinca jest stvarna ali u okolinu ulazi kolicina sna, prehrana, izlozenost suncu, a ne samo odnosi s drugima. Na forumu ovako lakonski pronalaziti uzroke, dijagnoze, preporuke, je neodgovorno i omalovazavajuce prema pacijentima, terapeutima i obiteljima.

Pulinka, želim ti od srca da se sestra sto prije oporavi a da vi pronađete način kako do tada funkcionirati.

Moram stati u obranu zute, u njenim postovima na ovoj temi stvarno ne iscitavam ni provociranje ni neozbiljno shvacanje problema. Ok, nije trebala spomenuti "sarene pilule", to mi je jedino neprikladno sto je napisala.
A isto sam osjetljiva na ovu temu, zbog spomenutog iskustva.

Casa, nemaš razloga moj izraz shvaćati osobno ili kao uvredu. Upotrijebila sam ga jer se tako kaže u žargonu.

Hvala, casa, uspećemo, valjda...
Dobro, ako nekome tema pomogne u budućnosti ne smeta mi što se piše na ličnom nivou.
Uostalom, da sam od početka više znala o depresiji, reagovala bih možda brže i agresivnije, na neki drugi način. A i to što sam znake uopšte prepoznala mahom dugujem tuđim iskustvima sa ovog foruma, tako da...
Casa, ja sam se, kad sam se doselila u ovo svoje selo, godinama na ulici družila sa najljubaznijom bakom iz komšiluka ne poznajući je prethodno, dok me neki "dobronamerni" poznanik nije uspaničeno izgrdio da "zašto ja puštam da mi ona dira decu, pa ona je godinama teški psihički bolesnik, kako se ne bojim!"
Istina je da ja nisam znala da je ta baka uredno pila svoju terapiju i bilo joj je dugo sasvim dobro, ja nikad nisam prekinula druženje sa njom ali nakon toga jesam postala svesna koliko nju drugi ljudi izoluju od sebe bez pravog razloga, jer za 10 godina nikad nije bila fizički agresivna, čak ni u mesecima jakog pogoršanja. Tako da razumem zašto te tema dira.

Citiraj:

---

cvijeta73 prvotno napisa

j dođe doma i kaže dobio sam 3 i 5. a ja odmah - zašto 3. a on meni - a šta ne pitaš zašto 5, npr.

---

A ovo moram sad sebi negde uramiti i okačiti, najbolje pred ekran koliko vremena tu provodim :/!

Citiraj:

---

zutaminuta prvotno napisa

Peterlin, mislim da si me negdje izgubila u prijevodu. Ne mislim da je Pulinka igdje pogriješila. Dapače, napravila je sve što bi prava sestra napravila. Slušala i podržavala i na koncu predložila konkretnu, stručnu pomoć. Ja ovdje dajem svoje razmišljanje, istinabog, na ono što nije fokus priče, već na dio koji mi je jako upao u oko jer se u ovim trenucima mogu jako dobro zamisliti kako bi mi bilo da netko ne odobrava apsolutno ništa od onog što radim za dijete. Ili bih se do krvi posvađala da obranim svoje ili bih se predala i složila da nisam za ništa.

---

oprosti što se stalno na tebe kačim, znaš mene, uber korektnu :lool: - šalim se.
ali još ovo pa neću više.
znam da si nedavno rodila i da se lako možeš poistovjetiti, ali isto tako se mogu sjetiti sebe kada sam prije 13 godina rodila i sjećam se kako sam bila samouvjerena i kako mi "dobru i kvalitetnu" brigu oko bebe ništa nije moglo osujetiti.
da mi je netko rekao da to nije dobro tako niti bih se svađala, a još manje složila da nisam nizašta. ako sam naumila kako već jesam ne bih se uopće puno obazirala. i tako sam smatrala da sam dobro informirana i znala sam što i kako želim i što ne želim. evo ti već razlike između tvoje i moje reakcije na tuđe kljucanje.
uglavnom, sve je u redu prošlo pa si ja sad mogu misliti kako je to zato jer sam ja super, haha, ali neću jer znam da je puno drugih stvari pogodovalo tome, a neke od njih su da sam bila potpuno spremna za dijete, imala svu logistiku koju sam trebala, a ništa nisam trebala, sve sam mogla sama i nitko mi se živ nije pleo i svi sretni i zadovoljni. recimo, nakon što sam rodila prvo bilo je svakako, ni malo nalik ovome što opisujem.

ono što hoću reći je da nije baš tako lako čovjeka izbaciti iz tračnica na takav način, čisto zato što je netko došao prigovarati. ima tu nešto "otprije", a ima nešto i u možebitnoj PPD.
i ne mogu dovoljno naglasiti da je bolje puhati na hladno nego da se ne vidi problem koji se lako može riješiti.
ono što si izboldala, a pulinka napisala o njezi sestrine bebe nikako nije dobro, naravno, ali što?
moj bi savjet bio da onaj tko prepoznaje propust u ophođenju ili pouzdano zna da je ophođenje krivo, ali isto tako zna kako treba, a da ne povrijedi osjetljivu psihu ili labilne emocije mlade majke bi se svakako trebao uključiti u situaciju, ali kome prišiti tu obavezu i s kojim mu pravom mu nabiti možebitnu grižnju savjesti ako to nije u mogućnosti iz bilo kojeg razloga?
jedino što znam je da ne znam ni što bih ja napravila u njenoj situaciji, a gdje šta treba ona ili njena obitelj. ali da, uvijek možemo temu i njene aktere razvlačiti u beskraj, to se slažem.

Dajte mi šarene pilule za lilule :)
Okolina može itekako utjecati na nečije psihičko stanje,pa makar ta osoba radila na sebi ne znam koliko dugo - govorim iz iskustva i s far. I psihoterapijom. Ako se ne makne, može biti da neće biti pomaka,ili još teže ako ta osoba ne makne okolinu ' iz sebe' u smislu da ju ne diraju neke stvari,komentari itd.

No,to je toliko individualno,,, i uzroka može bit više.

Sad vas ozbiljno pitam, tako se kaže u žargonu?
Bože ako da, onda ostarih..

Citiraj:

---

casa prvotno napisa

Sad vas ozbiljno pitam, tako se kaže u žargonu?
Bože ako da, onda ostarih..

---

Ili si premlada :-P.
Eto, nanimira se seća Bajage i "Pilule za lilule" :).
Šalim se, mislim da smo sve tri tu negde generacija '78/79 ili '80. (ako sam dodala kome koju godinu neka se ne ljuti puno :mrgreen:). Samo nije se Bajaga odavno slušao kod vas, (što i nije neka posebna šteta ako se ja pitam...)

Razgovarala sam sa sestrom, zvuči bolje, i psih. je zadovoljna razvojem situacije, radna dij. je ppd ali ne znam naziv leka, niko ne može da ga zapamti od njih troje koji su ga čuli :roll:.

A samo čekam kada će seku put navesti na temu pa će me se javno odreći...ali sama sam si kriva. Ugl., meni je tema pomogla...

Pa ima kutiju doma, otvori orman i pogleda, čas posla

pa svejedno je kako se kaže u žargonu, poanta je u onome što se time htjelo reći: psihijatri ti prepišu tablete (pilule, bombončiće, i to šaku) i puste te da vegetiraš cuclajući ih jer psihijatri to tako rade - dok tvoj stvarni problem, a mi možemo skužiti koji je, i dalje stoji. mislim da se takvih kvalifikacija treba kloniti, najozbiljnije.
dojila sam skoro 3 godine, ono, obično dojenje, pa opet izbjegavam ovdje savjetovati žene ispred rodinih savjetnica... a što se tiče tek psiholoških tegoba, mi vrlo često zaboravljamo da i za to postoji liječnik i zove se psihijatar. a postoji i psiholog. iako najčešće je, nije uvijek rješenje kava s frendicom pa će biti bolje kada se naspavaš i odmoriš.
osobno mi je ovo zasmetalo:

Citiraj:

---

On će otići psihijatru koji će mu dati šaku šarenih bombona za cuclanje, dok je agens traume i dalje prisutan?

---

i na to sam reagirala.


:-o
stvarno svašta od tebe, jelena! taman posla da će otvarati orman da udovoljava nečijoj znatiželji.

adiomare, ja nisam tako shvatila njen post
nego da ako je nečija depresija posljedica zlostavljanja, onda nema nikakvog smisla problem rješavati tako da žrtvi zlostavljanja daš antidepresive i ostaviš je u istoj okolini
s tim se slažem

ali naravno i s time da ne možemo mi na osnovu jedne rečenice na forumu zaključiti da je uzrok ženinih problema u ponašanju njenih roditelja

pa šta to nije samorazumljivo?
eno ti teme s mršavljenja, ne treba biti složeno kao psiha.
možeš napraviti 10 liposukcija i čega sve ne, ali dok ne prestaneš mlatiti po hamburgerima i gumenim bombonima...

Ako je osoba u tezem psihickom stanju, mislim da se prvo mora stabilizirati psihofarmacima i tek onda krenuti na psihoterapiju.
I za napomenuti je da antidepresivima (pretpostavljam da je njih dobila) treba u prosjeku 2 tjedna do mjesec dana da pocnu djelovati. I pitanje je hoce li propisani antidepresiv odgovarati, mozda ce se morati ordinirati i neki drugi antidepresiv, ako se prvi pokaze neucinkovit.

Pulinka, nisam strucnjak pa ovo gore napisano uzmi s rezervom.
Smisao napisanog je da se ne prestrasis ako u kratkom roku ne vidis poboljsanje, potrebno je jos strpljenja :)
Sretno!

Hvala :).
Koliko sam shvatila, jesu antidepresivi, (valjda?) kad joj za dijagnozu (valjda?) stoji PPD. A ne moram ja baš sve detalje ni znati, niti mi je to želja niti obaveza, srećom.
Ugl. moji su blago smušeni, uostalom nije to ni lako brinuti i o bebi i o mami, ali šta god da je dobila izgleda počinje da deluje -ili možda deluje upravo neograničen odmor i redovni obroci.
Kako god, sestra je značajno smirenija i sabranija.

Antidepresivima treba dosta vremena da pocnu djelovat. Cak nikad nije dokazano da djeluju.
Mozda su joj dali antipsihotik.
A mozda je bilo dovoljno samo da osjeti da nije sama i da ima pomoc.
To govorim iz svog iskustva, mislim da bi pukla da nisam imala pomoc oko sebe, upala sam u gadnu depresiju.

Citiraj:

---

Apsu prvotno napisa

Antidepresivima treba dosta vremena da pocnu djelovat. Cak nikad nije dokazano da djeluju.

---

?
Kako to misliš?

Isteko mi edit, a sad nemam vremena objasnjavat, nespretno sam napisala.
I djeluju i ne djeluju, zapravo.

https://www.scientificamerican.com/a...-or-dont-they/

https://www.psychologytoday.com/blog...ts-really-work

Ojoj, hvala za linkove, ali ne mogu danas dalje, oči mi se sklapaju, sutra ću čitati :)! Laku noć :)!

antidepresivi kao širok pojam koji uključuje mnoge razrede različitih lijekova su apsolutno korisni i efikasni- kada je to indicirano. pun mi je kufer postfaktične ere u kojoj živimo gdje se za svaku tvrdnju nadje kompatabilan link. biokemija cnsa je ozbiljna stvar. kao i antidepresivi.

Hvala, sasa