Patik,kad dodje nova trudnoca verujem da ces osetiti sta bi bilo najbolje uraditi i sta bi lakse mogla podneti.Ja sam od prvog trenutka rekla necu vise prirodno,lepotu tog porodjaja i sve ono sto ide posle toga nisam dozivela.Carski rez jste rizicniji za mamu ali bezbedniji za bebu pa sam i sa te strane bila nekako mirnija i sigurna u svoju odluku koja mozda i nije bila prava ali je bila moja.Dovoljno je bilo tesko i posle carskog pratiti svaki bebin udisaj i pokret,mimiku,bljuckanje a ne jos i prilikom rodjenja i neposredno posle toga.Ja nisam imala mogucnost da muz bude sa mnom prilikom porodjaja kao ti ali verujem da je to stvarno prelepo iskustvo za oboje koje se trebalo zavrsiti srecno a ne tako tragicno.Uf,volela bih da mogu da razumem zasto se ovakve stvari desavaju ali zaista jos uvek nisam blizu toga.
Meni je termin 20.4. ali ce me poroditi ranije zbog carskog reza(tacan datum jos uvek ne znam).Kad god budem mogla ja cu doci ovde jer osim sto sam majka jednog predivnog zvrka i daj Boze majka jos jednog bebca ja sam takodje i majka jedne plavokose devojcice koja je nas andjeo.Posecujem ja razne forume koji se ticu trudnoce i odgajanja deteta ali na ovim sam jedino nekako blizu moje devojcice,osecam da cinim nesto dobro za majke andjela otrgnutih iz roditeljskih ruku time sto na neki nacin dajem nadu da ce biti bolje.Moju devojcicu niko ne pominje vise.Nisu je zaboravili ali niko nece da dira u ranu a ja imam potrebu da pricam o njoj jer je postojala,jer je u meni rasla i izrasla u divnu ruzicastu bebu od 3800g,jer smo je tako voleli i tako joj se radovali,jer smo zamisljali kako cemo biti srecni sa tom prcastom lutkicom gledajuci slicice i film sa 4d ultrazvuka,jer...1000toga.Ostace mi zelja da je stisnem u narucje jer te noci nije bilo prilike.Poljubila sam je kad se rodila a kada su posli za Beograd samo sam joj pomazila prstic.Videla sam da je njena dusica vec na putu ka nebu i nisam mogla da je uznemiravam u tome,mogla sam samo da je pustim da ode.
Tvoja sjeno,kao sto vidis neces zaboraviti svoju bebu nikad bez obzira sto ce zivot krenuti dalje,sto ces ponovo biti srecna,smejati se.Vise od tri godine je proslo od smrti moje bebe i mnogo toga se izdesavalo ali je nikad necu zaboraviti,majcino srce ne zaboravlja draga moja.Ono sto mozes da ucinis jeste da dostojanstveno i hrabro ides dalje kroz zivot jer ces tako i svom detetu pokazati da si bila dostojna da mu budes majka.Malo vremena je proslo i to se nece desiti odjednom ali kada osetis da nesto mozes da uradis ti uradi,nemoj sputavati sebe misleci da si time izneverila svoje dete jer nisi i nikad neces.
Nina70,ocekujem da sto pre krenes u novi postupak koji ce se zavrsiti bebom u narucju.Vidi da u medjuvremenu povedes racuna o svom fizickom zdravlju kako bi organizam sto pre vratila u formu i pripremila za novu trudnocu.Ja sam vec tri meseca posle porodjaja pocela misliti a i raditi na novoj trudnoci jer su sve analize pokazale da je telo u dobrom stanju.Ginekoloski pregled,brisevi,krvna slika-sve je bilo super i nisam htela gubiti ni trenutak vise.Nije se desilo odmah vec tek posle godinu dana ali kazem ti da ne bi bilo problema da se desilo i posle 3-4 meseca jer su i svi rezultati bili dobri.Tesko je naterati sebe da razmisljas o zdravoj ishrani,da pijes vitamine i brines o zdravlju kad dusa krvari ali mene je to odrzavalo u zivotu.
Tikice,i tvoj postupak cekam s nestrpljenjem i molim se da nas sve ovde obradujes.
