Da se vratim na početni problem...kako ste vi znale razbuditi bebu npr. prije ctg-a ili kad je dugo mirna? Sestra mi je rekla da je ujutro razbudim prije snimanja.
Za slatko znam. Ne pomaže.
Muzika? Hladan sok?
Mojoj ko da niš ne odgovara....
Printable View
Da se vratim na početni problem...kako ste vi znale razbuditi bebu npr. prije ctg-a ili kad je dugo mirna? Sestra mi je rekla da je ujutro razbudim prije snimanja.
Za slatko znam. Ne pomaže.
Muzika? Hladan sok?
Mojoj ko da niš ne odgovara....
Drago mi je ako sam pomogla :)
Rodila sam u jednom krasnom rodilistu u Slavoniji :) / ako te šta vise zanima javi se na po.
Vec ti je receno, nije to bas tako jednostavno sa dojenjem. Ja sebi nisam mogla zamisliti kojim sve putevima ce moje ici, ali eto...guramo. Zato slušaj lijecnike i sve bude OK. Ne razumijem, zasto ti zvuci ruzno kemijski zaustaviti laktaciju? Vjeruje, TEBI ce biti lakse. A to ti je u tim danima neizmjerno vazno.
A ne mozes razbuditi sebe svaki dan isto, a kamoli bebonju. Ja sam isla sto kasnije na CTG, i obavezno doruckovala.
Ma ne zvuči grozno to što će se zaudtaviti mlijeko već što taj lijek ima milijun nuspojava.
Ja mogu samo ujutro. Što go da popijem/pojedem, nema nekih uzbuđenja na ctg-u, desi se da se migolji ali većinom mi sestre kvocaju.Citiraj:
duma prvotno napisa
U nasoj TA su sestre tjerale trudnice da pojedu nesto slatko i nakon toga rade cucnjeve :-)
E, to je bio prizor :-)
Cucnjevi nakon soka i uz muziku. Uvijek prije ctg-a.
Čučnjeve nisam probala. To ću ujutro probat.
Sokovi i čokolade su mi nula bodova.
Kiselo?
Svježa limunada npr
I zapravo ne razumijem baš dobro zašto nisi na terapiji - promijenjenoj, smanjenoj :unsure:
Zato što:
- radi se o starom AD koji nije za trudnoću a meni jedini pomaže
- ne ide s inekcijama heparina koje uzimam
I zato što je privikavanje na AD pakao povraćanja, glavobolje i nemoćnog ležanja ko mrtvac. Takva ne bih mogla šalicu kave podići kamoli rodit.
ja bas cucnjeve ne bi radila u 34tj , to rade zene koje se zele otvoriti, bar sam se toga nagledala u bolnici ....
slatko, voda, setnja ...
Ma neće joj ništa biti od čučnjeva! Ja sam ih radila cijelu trudnoću pa sam na porod došla zatvorena.
To je neku neku mit da čučnjevi i sjedenje na lopti izazivaju otvaranje. Čučnjevi su odlična vježba u trudnoći jer jačaju mišiće zdjelice. Bitno je jedino držati potkoljenice što je više moguće okomite na podlogu.
lavko pratim baš dugo temu i žao mi je što se toliko mučiš
znam šta je anksioznost i napadi panike, ljudi uglavnom ne razumeju da je to bolest, prava, koja se leči lekovima i stalno govore da se opustiš, što zna prilično ići na živce
enivej, imam prijateljicu koja je dve trudnoće različito izgurala, pa evo iskustva:
u prvoj trudnoći je prestala sa anksioliticima, mučila se sa napadima panike stalno, ali negde pred kraj je sve popustilo
kad se porodila bila je super, dojila dve godine, bez ikakvih lekova
(pre trudnoće je bila na anksioliticima)
druga trudnoća je počela pakleno pa je svo vreme bila na xanaxu
njen ginekolog koji je upućen bio u sve, u saradnji sa psihologom, predložio je carski
tako je i bilo, dobila je uput za carski i bukvalno su iz dana u dan išli da vide da li može još da izdrži
dogurala je do 39. nedelje i tada je urađen carski
prvih dva meseca je dojila, ali onda je prestala i počela da uzima i antidepresive i anksiolitike
tako da iskustava ima raznih, nikad ne znaš kako će se složiti hormoni i sve
polako, dan po dan i dogovaraj se sa svojim doktorima
bio mit ili ne ja sam u bolnici provela 4 i pol mjeseca , znam sta dr zenama koje prenesu i koje se ne otvaraju govore , radite cucnjeve radi otvaranja i bome nakon cucnjeva zene zavrse u radjaoni ...
Vissnja, puno ti hvala što si podijelila ovu priču. Da, to je bolest i ne pomažu tu baš savjeti - trgni se, opusti se, upotrijebi snagu volje..ma nema tu snage volje, volja je na dnu kad tebe šora panika, puls ti je na 150, jedva dišeš i misliš da umireš koliko je strašno to što si zamislio u svojoj glavi - npr. imaš smrtonosnu bolest, nešto loše će se desit, dijete ti ima tko zna kakav sindrom, itd.
Drago mi je za tvoju prijateljicu koja je odradila dvije trudnoće.
Ja čekam svoju psih da se vrati s go i da popričamo o svemu.
I još me nešto nekako žulja - mislite li da ima forumaša koji vole sijati paniku? Ne mislim ovako kao ja, to je moja panika. Ali kad napišeš nešto, krenu bombardiranja o tisuću i jednoj opasnosti i kako je nekoj njezinoj susjedi od rodice bilo tako pa je eto jadna umrla il što ja znam..baš mi to treba, kad vidim da post počinje s rečenicom - ne želim te plašiti, ali...protrnem.
Al to sam ja. Na mene svaki drek ima utjecaja.
Kakve veze ima da li netko siri paniku?
meni je super ona poruka : u moru informacija ignorirane je -izbor.
nazalost, sama moras birati kolicinu i vrstu informacija kojima ces se izloziti. Sve je dostupno u dva klika, ti imas izbor na sto ces ( ili neces ) -klikati.
U ovoj situaciji teško mi je razabrati
Lavko, kako si ovih dana? Ima kakvih novosti?
Ova dva dana sam dosla sto se kaze do zida i odlucila se maknut s kreveta. Isla sam s muzem u grad i dvije noci zaredom u kino i skuzila da me kino opusta. Kad sam vec tamo, nemam sto nego buljit u film.
Danas sam obavila tjedni uzv-idem svaki tjedan jer si nemrem pomoc i beba je dobila 300 gr tako da mi je dr objasnila da su losi protoci ili posteljica, ne bi se debljala.
S druge strane, beba se mice jos manje ali dr nema objasnjenja, a ja se mogu samo naucit manje zivcirat.
Rekla je da je kojim slucajem ctg ili uzv los, ostavila bi me istog trena u bolnici.
Moguce je da dogovorimo indukciju.
Mir ce trajati neko vrijeme, znam kako to ide. Ali sad imam zelju biti svugdje samo ne doma. Da bar mogu cijeli dan biti u kinu.
Imam prakticno pitanje. Jel mogu ako necu dojit zaustavit mlijeko prirodno? Bez tableta. Jel mogu izdajat, pasmanjivat i tako prestat? Ne znam kako to ide.
Lavko, evo tema o tome http://forum.roda.hr/threads/48502-k...rirodnim-putem
Uvijek možeš nazvati i SOS telefon za dojenje i tamo doznati sve što ti treba.
Postavila sam pitanje. Hvala ti!
J...m ti mozak i sve...opet napad panike, a veceras muz ne moze u kino...ne znam kud bi sa sobom. Dosla sam se pozalit.
Jel možeš s nekim frendicama, rodbinom?
A ne mogu, ja sam van grada, nemam prijevoz...sad lezim i disem, cak sam popila vodu sa secerom kao zadnji ocajnicki potez...
lavko idi u šetnju, to je meni pomagalo
gledaj film na kompjuteru
gledaj serije, neke kratke, humorističke, ima ih brdo online za gledanje
gledaj bez titla, tako ćeš se koncentrisati da razumeš svaku reč i skrenuti misli
igraj igrice
čitaj online nešto o egzotičnim destinacijama, pa planiraj, maštaj, osmisli idealno putovanje, rutu, trajekte, brodove, prevoz...
Lavko jesi ok? Super ti je vissnja dala prijedloge. Jesi li kreativna? Da se okušaš u pletenju,izradi nakita? Pokušaj...barem da potjeraš dosadu
Joj nisam danas nikako ok. Neka panika me primila i onda me drma, pa popusti pa drma, ko da vam netko daje elektrosokove u razmacima. A ono milijon strahova izvire, sve ih znate, al sad mi bas najcrnji dolaze. Stavila sam film i gledam, malo molim, malo me mama dize...koji dan. Hvala vam na savjetima, mozda popusti, nadam se da cu popustit, ne znam jel srce moze izdrzat ovoliko stresa...
Dosao muz. Setnja. Boze sto ja sve pisem ovdje...cure, hvala vam na slusanju i pomoci. Jednog dana cemo se smijati ovome. To se tako kaze?
Lavko, imam potrebu napisati onima koji te nisu upoznali da si pametna, sposobna, aktivna, draga, poduzetna, lijepa mlada zena i mislim da ces biti super mama
Ima nas sigurno jos koji imamo nekog cuka koji cuci pa se pokaze, al ide
Ide i tebi, jos malo pa cete nunati bebu
ako, pišiCitiraj:
lavko prvotno napisa
ja sam svoje panike krila, mislila sam tako mi je lakše, da sama bijem svoje bitke
možda bi mi lakše bilo da sam nekom pisala, pričala
mada, jedino su me razumeli ljudi koji su kroz to prošli, i jedini psihijatar koji mi je pomogao se i sam godinama borio sa napadima panike i anksioznošću
Duhovito. I iskreno. Ovo javno svjedočenje pomaže i tebi i drugima. Hrabro i sretno dalje.Citiraj:
lavko prvotno napisa
Ja sam sigurna u to :heart:Citiraj:
mare41 prvotno napisa
Ma piši,ako ti je tako lakše meni je drago. I ja se često dođem na forum pojadati,skinut neki teret sa srca. Već sam ti napisala da sam ja nekakav drugi tip poprilično optimističan,malo i flegmatičan ali mogu razumjeti tvoju muku. A i mare41 je to lipo rekla, većina nas ima nekog ćuka ;-) Nadam se da ćeš naći u sebi optimizam i vjeru da će sve biti dobro. Kada ti je dobar dan uživaj u trudnoći,ne boj se biti sretna...ne poznajem te ali mislim da si jaka i hrabra baš zato što se ne bojiš potražiti pomoć pa i tu na forumu. Čini za sebe sve šta ti pomaže. Možda ne bi bilo loše malo organizirati dan jer besposlenost i dosada stvarno igraju lošu igru u našim glavama.
Naoružaj se aktivnostima koje te vesele i pomažu ti da ne upadaš u krize...a i pokušaj nešto novo. Malo novih recepata u kuhinji, kolači, cvijeće,knjige, šivanje, napravi si novu pedikuru,manikuru ;-) okušaj se u fotografiranju...nabavi si kućnog ljubimca :love2:
Mare i vikki...ljubim vas.
Sinoc sam izasla s muzem, uspjela se nekako smirit. Stvarno odbrojavam dane.
U svemu ovome meni je lakse pisati, ja ne znam zadrzat za sebe nijednu bol ni muku. Da nemam kome reci, otvorila bih prozor i vikala. Vecina ne bi to na forumu pisala, vecina to ne kaze mozda nikome. Meni je tako lakse, a mozda ova tema pomogne nekome u istoj situaciji, jer znam koliko je lakse kad vidis da nisi sam, da to nije sramota za skrivat vec bolest kao bilo koja fizicka bolest.
Nekako sam pokrenula ovu temu jer nisam vise znala sto, kako, kuda..i dtvarno mi jr svaki savjet dragocjen. I samo to da me netko cuje, eto to nekad znaci vise od deset Normabela.
Danas je novi dan. Navecer ce biti jedan dan manje.
Jos malo...
Lavko, a da napravis koji kolac?
meni je pomagalo da se koncentriram na radnju i vidim rezultat na kraju ( uvijek sam za vrijeme operacija kceri koje su trajale cijeli dan pekla kolace u kuci za roditelje. To mi je bila radna terapija, a drugi roditelji su ih onda jeli za veceru. )
Dnevnik neuroticne trudnice. Nedjelja. Napadaji panike su postali svakodbevni. Jucer me muz votio u autu do Sljemena i nazad, dugi smo se vizili jer me to smiruje.
Popodne sam nekako dosla sebi.
Danas idemo na neko seosko gospodarstvo, samo da se maknemo.
Na ctgu me ispizdio onaj dr Blajic koji je ako mene pitate seljacina. Prosle subote me onako grubi pitao: jes ti rodila mrtvo dijete pa dolazis nactg? A ove me pitao: sto si ti dosla? Odmah na ti, niti ima pojma tko sam ni sto sam. Treba samo pogledat i potpisat.
I tako, dan po dan.
Mislim da cu napravit kolac sutra. I pocet radit popus za bolnicu da vidim sti mi treba.