Beti3, a što je sa višerotkama koje nisu imale drip? Mislim da to objašnjenje nije točno.
Printable View
Beti3, a što je sa višerotkama koje nisu imale drip? Mislim da to objašnjenje nije točno.
prvi put cujem za ovo, moram priznati.
znam da se daje nesto za krvarenje, i to cesto po difoltu, al za drip, em da se daje nakon poroda, em da se daje viserotkinjama, to prvi put cujem i citam, a mislila sam da sam procitala sve :)
ma daj beti e. ja bi prije rekla da drip daju totalno bezveze, nekriticki, rutinski i bez razmisljanja :mrgreen:. inace se za stezanje maternice daje injekcija oksitocina, koja u principu nije potrebna ako dijete odmah krene sisati (naravno uvjet za to je da ga nitko ne odnese :mrgreen:) u takozvanom zlatnom satu, tad je razina oksitocina (prirodnog) na najvisem nivou. i bez injekcije. nakon svakog poroda jednako, zenska tijela nisu falicna nego savrsena.
I ja sam dobila dozu dripeka i to nakon carskog..bolilo me za popi.dit
ja sam btw najvise krvarila (i najlosije se osjecala) nakon prvog (od tri), bolnickog poroda, kad sam dobila i tu injekciju dripa pride.
nakon druga dva sam bila super ok bez icega.
ozbiljno?Citiraj:
LolaMo prvotno napisa
ni na carskom. tad sam samo dobila jednu-dvije injekcije heparina i to je to.
Ako je drip stvarno nužan, ne bih se bunila, ali u tom slučaju su mi to trebali objasniti.
Ako nije nužan, voljela bih da su poštovali moju želju da ga ne primim preventivno.
Mene taj preventivni drip previše podsjeća na epi.
Da ne govorim koliko su trudovi različiti na dripu i bez njega. Ženama koje su na dripu stvarno ne mogu zamjeriti kad viču u trudovima.
a ovim drugima mozes? :mrgreen:
:lol:
Ozbiljno.Citiraj:
leonisa prvotno napisa
Ne znam koji je tocno razlog (iako pretpostavljam), ali sam srela jos jednu curu koja je dobila. Samo nas dvije je zapala ta čast lol
počela sam vikati/zapomagati tek kad sam se počela tresti od iznemoglosti i onda su mi hvala bogu uvalili 2 inekcije epiduralne i u minuti sam im usred trudova zaspala na stolu!
baš čitam ovo o bolnicama....stvarno užasni uvjeti!ja mislila da je riječko rodilište koma al vidim da ima i puno gorih....strahota!.....samo ne shvaćam čemu ostavljaju otvorena vrata rađaona.meni su sva troja vrata bila otvorena....ona prema čekaoni (tako da me dragi mogao gledati),ona prema drugoj rađaoni i jedna prema nekom hodniku.baš mi se gledalo drugu curu kako rađa -.-
također sestre su otišle pušiti i ostavile me samu bez ikakvih uputa i bez čaše vode pa sam i dehidrirala.nakon poroda su me zamotale u neku krpetinu po kojoj sam krvarila i sa tako krvavom me odvele u sobu i dio puta sam šetala a epiduralnu sam primila :facepalm:
polegle su me sa tom krvavom krpetinom u krevet i beba je došla u roku od 20 minuta tako da se nisam još ni odjenula ni uspijela sklopiti oči na minut.dakako malena se počela meškoljiti i plakati i to je bio tren kad sam napokon dobila dopuštenje da odem staviti uložak.nisu mi objasnile kako smiriti bebu,kako ju držati,podignuti,nahraniti....ama baš ništa.sa cimericama sam nekako uspijela prokužiti sve to.meni je bilo još i najlakše jer nisam rezana na porodu tako da sam se mogla sjesti za podrignuti bebu dok su ostale dvije rezane i očito zašivene ko u mesnici jer nisu ni noge pomaknuti mogle.....
ugl strašno,stvarno strašno...i odnos prema bebama,hrana,odnos prema nama....nemam riječi....radije bi da sam rodila na putu za bolnicu kad malo gledam :/
Ja na prvom porodu nisam glasa pustila, sve odradila bez problema. I onda drugi put ostala trudna i bila uvjerena da će opet biti tako.
ALI ovaj put trudovi su bili puno bolnij, ovaj put su mi nalijegali na stomak, tako da ne u samim trudovima, ali dok su mi nalijegali na stomak bome sam vrištila: "Nemojteee!" Poslije se ispričavala ženi što sam joj probila bubnjiće :roll: a ona meni da je to u redu i da svi na porodu vrište.
Ne znam, nekako mi je bilo krivo što nisam mogla opet izdržati, ali šta da radim, stvarno je bilo neizdrživo.
A sta se uopce imas ispricavati?
To skakanje na trbuh je nehumano! Znam, dozivjela sam.
I ako mi to ovaj put netko proba, dobit ce laktom ili sakom, sto prvo uspijem
I ako ti se vristi- pa brate mili, vristi! Radjas, nisi u kazalistu
Ne znam zasto bi se netko zbog toga osjecao lose, posramljeno ili nesto slicno...
Mo Cassino, prvo ti čestitam na bebici. Ima super frizuru :)
Drugo, da li ti je palo na pamet da je ta "krpa" koju si dobila između nogu, neposredno poslije poroda, sterilna? Zato se i stavi "krpa" kako ti zoveš.
Epiduralna se dobije u kičmu, zar si dobila dvije "injekcije" u slabinski dio kralježnice? Ako si dobila epiduralnu i nisi imala epiziotomiju, onda si velika sretnica.
Riječko rodilište je prijatelj djece i bebe su sa mamama 24 sata. Tako da je taj period od 20 minuta bez bebe, i dugačak.
A bebe nam dolaze bez uputa za uporabu, srećom pa brzo skužimo, u genima nam je to vjerojatno.
Žao mi je da ti je sjećanje na rodilište strašno.
Ja sam krenula s indukcijom i završila na hitnom caru, tako da do izgona nisam ni stigla. Ali oh, bila bih ja urlala, samo da sam imala snage (ovako sam samo bijedno stenjala).
A što se tuđeg urlanja tiče, ma mogli su mi u uho štemati pločice, ne bih ni trepnula od svoje muke prevelike! :lool:
Mo, čestitam na bebi, krasna curica, bitno da ste sada obje doma i da ste ok...
I ja sam se, ne baš derala, ali jako glasno jamrala :lol: kad sam dobila dozu dripa s glukozom (da kao pojača moje nepravilne trudove i ubrza izgon) iako sam stigla skoro 6 cm otvorena i izbjegla predrađaonu, drip,klizmu, epiduralnu (rekli su mi da sam glavni dio odradila doma i ako sam to istrpila bez medikamenta, mogu i dalje bez epiduralne).
Odlučila sam poslušati doktora i nije mi žao - ušla sam u box oko 6 i rodila za dva sata, super porod, osobito za prvorotku :)
Btw, zašto žene najviše viču na izgonu, meni je to bio najmanje bolan dio, skroz sam se skoncetrirala na disanje i tiskanje, slušala primalju i kad odvrtim film unazad, ništa me nije boljelo...A i one druge boli i tako zaboraviš čim rodiš, živa istina...
Ginger, u pravu si. I sve je to meni u teoriji jasno, tako bi trebalo biti. Tvoja bol - tvoje pravo kako ćeš se s njom nositi. Ne znam ni sama zašto sam se ispričavala, ali eto...
Kismet, ja sam na prvom porodu prošla baš kao ti. Došla direktno u rađaonu i za 2 sata rodila. Bez vikanja i ičeg. Izgon me nije bolio, rezanje, šivanje, ma ništa osim trudova. I isto sam se pitala je li vrištanje stvarno potrebno. E, a onda sam došla na drugi porod i - urlala na izgonu. Ne bi izgon kao takav bio bolan, ali nalijeganje... E pa to nisam mogla prešutjeti.
beti3 hvala haha....nemogu joj tu kosicu normalno namjestit nikako....il ima irokezu il izgleda ko einstein xD.ma normalno da će mi čistu krpu stavit al hebemu bar su ju mogli promjenit kad su vidjeli da sam do leđa u krvi.....sad znam kakav je osjećaj bebi kad se uneredi :oops:
ma neznam ni sama di su mi te inekcije šišali al kasnije su mi govorili šta sam dobila.znam da je prijatelj djece al bar su mogli doći i objasniti kako uhvatiti bebu u ruke i kako joj uvaliti sisu u usta a ne da onakve paničarimo same oko bebica po sobi
hvala kismet :)...ja sam bila isto tako neš otvorena i umjesto u rađaonu sestre me poslale na neke preglede i kad je ginekolog shvatio šta su napravile se dobrano izderao na njih i poslao me također direkt u rađaonu.ja sam jedan dan čekala za bolnicu baš da me u predrađaonu ne tutnu na neko enormno vrijeme
Evo neki dan provela pol dana i noc u predradjaoni zbog pracenja ctg-a
Pa se malo prisjetila sto me ceka.....
Ja osobno nisam niti na prvom niti na drugom vikala....bila sam na disanje skoncentrirana i nisam vikala...
u prvom sam imala i nalijeganje na trbuh..jedino sam reagrirala na bol od epiziotomije....al nikakav tarzanski....
Drugi porod ok....nije da me izgon bio pis of kejk....al nisam vikala....lakse mi je bilo biti skoncentrirana i disati.....prava streberica:lol:
mada mi je potpuno jasno da netko mora vikati jer mu je tako lakse....na taj nacin izbacuje iz sebe...lakse mu je tiskati...podnijeti bol.....ne znam sto vec.....bilo jtakvih neki dan...i to mi je sve ok
To mi je sve ok....
Ono sto ne razumijem je urlikanje...umjesto da dises urlices...i to nitko ne moze reci da to odgovara....
umaras se, ne dises....
psovanje...ne slusanje babice na izgonu....
vikanje boli me boli me.....pa znaju svi da boli.....
eto jedna neki dan je doslovno plakala i vristala i urlala da ne moze vise....a cujes babicu kao joj pokusava olaksati i govoriti sto da radi....
ta si je izgon i muke sigurno produzila....
Ne bih rekla da su se racionalno odlučile ponašati tako, žene obuzme nemoć, strah, panika, sto filinga na koje nisu bile spremne pa se izgube...
Ne bi uopce pisala na ovu temu da neki dan nisam morala jednu takvu slusati.....
Pa sam eto....
kao sto sam rekla ..meni je vikati ok ako ti je tako lakse....ja osobno nisam vikala...al nemam nista protiv....samo naprijed
al kad ti netko zeli pomoci, a ti nista ne slusas....psujes i kaj ti ja znam.....neugodan si.....koje je opravdanje za to...
sorry....uopce nemam opravdanja za takve, ma kolika panika i bol bili....
ako si u strahu..onda je ok psovati muza i sve svece????
pa ides roditi ne ides na masazu....
Recenice tipa...al mene boli kaj ste vi glupi i tome slicno?????
Sorry..to je stvar kucnog odgoja
Opravdanje?!
pa u porodu su zene u posebnom stanju svijesti. Nisu sve prisebne i svoje. To je potpuno normalno.
Kao sto sam napisala meni je ok da se vice, dere....ne zgrazavam se nad tim...svatko bol podnosi ma svoj nacin
Ne znam da li sam dovoljno jasno napisala u svoja dva posta....
Al nije mi jasno ako te boli i pri kraju si..babica ti pomaze....a ti umjesto da tiskas vices da su svi oko tebe glupi,psujes....
gubis snagu i ne slusas sto ti govore....i sam sebi otezavas muku....
ne govorim u slucajevima gdje je osoblje neugodno prema tebi ili slicne situacije.....
Sorry....ocito je svaki oblik ponasanja prihvatljiv kad radjas....i to se na ovoj temi jedino prihvaca kao ok....
Meni psovanje zene koja mi zeli pomoci nije u mom obrascu ponasanja.....koliko sebe znam...i koliko imam iskustva sa dva poroda.....I to je moje misljenje
Ispadam valjda glavni negativac jer sam napisala da ne prihvacam psovanje ljudi koji ti pomazu....
Ne ispadas negativac , nego kao netko tko uopce ne razumije stanje ( stanja) zene koja je u porodu.
ocekivati razumno ponasanje , bez gubitka kontrole ( kod svih i u svakom trenutku) meni je nepoznavanje fiziologije poroda.
XCitiraj:
sirius prvotno napisa
Uz napomenu da nisam vikala, ni psovala
A nisam imala bas porod za pozeljeti, a ni osoblje
Evo , nasla sam clanak o vikanju na porodu. http://www.roda.hr/article/read/vika...da-lakse-rodim
Jos jedan clanak koji opisuje upotrebu neprimjerenih rijeci u tocno odredenom trenutku poroda kao nesto potpuno normalno http://www.roda.hr/article/read/dr-m...st-primaljstva
Odlična tema! Ja bih bila vikala na neotesanu anesteziologicu, da sam bar bila moćna kao ova koja psuje babicu :lol: . I na doktoricu koja mi nije najavila da će me razvalit' na pregledu. Ali, nisam, nisam imala snage, a brzo sam shvatila da dok dišem, izdržavam. Čim mi nešto zezne disanje, raspadam se. A vikanje zezne disanje. Za vrijeme trudova, i meni su mogli štemati pločice pored uha, ništa ne bih čula. Nakon poroda sam čula zapomaganje iz boxa do mog, cura je zapomagala da više ne može, da ih mooooli da joj dođu pomoć i to je ponavljala, činilo mi se unedogled, a meni se samo motalo po glavi: 'Ako uspjevaš toliko vikati upomoć i zapomagati, nije ti još strašno, svašta te još čeka.' Nisam čula babicu da joj govori da diše, možda su odustale jer su vidjele da nema pomoći :lol: .
Ja sam jednostavno iznijela svoje misljnje kao i puno njih prije mene...
govorila sam ono sto sam cula.....
Cisto sumnjam da vecina onih koji psuju su osvjestene kao ti sirius i poznaju fiziologiju poroda.....
ocito ju ni ja ne poznajem..morat cu proucit da rodim kak spada treci put:lol: malo se salim....
sve 5, prihvacam tvoja objasnjenja.....
Ja nisam proucavala tako duboko....al mislim da sam slusajuci neki svoj instinkt (valjda ga imam) pokusavala imati ok porod....
usredotocila sam se na disanje, bol sam ocekivala, nije me zateklo da porod boli......
trajalo je uvijek krace nego sam mislila....
Imala sam par gubitaka kontrole da tak velim...al sam skuzila da se u tim trenucima raspadam pa sam se vracala na disanje....muz puno pomogao
iz vlastitog iskustva na svoju nesrecu osjetila sam i gore bolove od porodjajnih....pa mi je vjerovatno cudno shvatiti toliki gubitak kontrole....
mene kad nesto uzasno uzasno boli..ja nisam u stanju ikakvih mogucnosti......
Ne moras biti osvjestena i poznavati fiziologiju da bi imala gubitak kontrole. :)
to je stanje koje se dogodi , tako je priroda zamislila. Bez obzira na kucnu kulturu, stupanj obrazovanja ili imovinski status.
i bol je subjektivna zar nije? :)
a i malo empatije dobro dodje :)
S ovim se nikako ne mogu složiti.Citiraj:
sirius prvotno napisa
Ja nikad ne psujem nikoga i ne bih mogla psovati, ma što bilo. Postoje i drugi načini za izražavanje neslaganja ili protivljenja i/ili trpljenja boli. A porod NE boli tako da se izgubi kontrola. Probala sam 4 puta i mogu to poprilično sigurno reći.
Kućna kultura i osobnost rodilje itekako igraju ulogu hoće li ona biti pristojna i slušati one koji joj žele dobro ili će nepristojno psovati.
Imovinski status nema veze sa kulturom.
Joj, Beti , potpuno je jasno da se ti sigurno sa tim ne mozes sloziti. Nije prvi put.
ali je sam stavila linkove na clanke koji imaju podlogu u znanstvenim istrazivanjima , a ti kao ti nisi dovoljan uzorak za znanstvenu studiju.
eto, ja psujem kad se maznem glavom u napu u kuhinji , pa mi se ne cini uopce nemoguce da psujem i na porodu.
Zene na porodu vicu :" dajte mi droge !" ili " umrijeti cu!"
pa cisto sumnjam da to izgovaraju promisljeno racionalnim djelom svog mozga.
Joj ja sam serijska psovacica...al na porodu sam bila pristojna:lol::angel:
Jesi li dobila kakve droge?Citiraj:
freya7 prvotno napisa
Na prvom porodu na kojem su me nadrogirali bila sam ko bubica.
Na drugom , bez droga , sam shvatila da ono nije bilo moje prirodno stanje.:mrgreen:
Pa na prvom su mi uvalili dolantin....na drugom sam zabranila....
samo mi muka od tog sranja bilo
Zapravo sam htjela muzu pokazat da sam veci frajer od njega...da ja sve mogu izdrzati....
to mi je najgori potez u zivotu....evo ispastam....treca trudnoca...nikakvih benefita nemam od njega
:facepalm:
Morat cu si dat oduska.....jos malo....
A ja se s ovim ne mogu slozitiCitiraj:
Beti3 prvotno napisa
Ako je tako bilo tebi, ne znaci da je i drugima
I ako tebe nije tako bolilo, na znaci da nije ni nikoga drugog
Niti ja mogu znati kako je zeni u radjaoni do moje, niti ona moze znati kako je meni
Razlicite smo i razlicito reagiramo
Ja opsujem kad se tresnem u cosak ormara, al na porodu nisam psovala, iako mi je bilo neopisivo gore
Zapravo, bilo mi je grozno i imala sam doktora koji nije imao tu kucnu kulturu o kojoj pricas - i nisam psovala
Al mi ne pada na pamet osudjivati zene koje jesu, jer ja ne mogu znati kako je njima
I ako mozes gubiti svijest za vrijeme poroda (ja jesam), tko kaze da ne mozes gubiti i kontrolu?
Već sam pisala na ovoj temi, ali moram se opet malo uključiti. :-)
Ja sam jedna koja je urlala. Nisam psovala, nisam nikome rekla ni jednu ružnu riječ, ali sam bome urlala. Osim neartikuliranih zvukova, sjećam se "bože moj" i "molim vas dajte mi nešto". :-)
E sad, prije poroda sam sve posložila u glavi: spremila sam se na to da budem hrabra, da se koncentriram na disanje, tiskanje, što god mi bude rečeno i lijepo odtrpim bol, na koncu, to je porod, a ne izlet, zar ne? :-)
I tako sam ja stoički, čak veselo izdržala kakvih 9 sati induciranog poroda, sve trudove strpljivo, a onda su mi probušili vodenjak. 15ak minuta nakon toga počeli su takvi strahoviti bolovi da sam potpuno izgubila kompas. Jedino što sah htjela je da prestane. Plakala sam, stenjala, pokušavala disati, bilo je strahovito. Tada sam bila na 5cm. U sljedećih 10min sam rodila, dogodilo mi se vrlo naglo i silovito otvaranje na 10cm. Znam samo da sam strašno vikala.
Muž je ušao u rađaonu i znam da sam bila presretna što je tu, puno mi je pomoglo u toj strahovitoj boli vidjeti ga. U jednom trenutku je babica rekla da će beba izaći ako samo jednom skoncentrirano i hrabro stisnem i poslušala sam je. Zapravo sam cijelo vrijeme slušala što su mi govorili, ali nisam mogla prestati vikati koliko je boljelo. Kasnije sam se ispričavala svima, ali su mi rekli da je uz takvo otvaranje bilo i za očekivati.
Želim samo reći da nismo sve jednake. Ni psihički, ni fizički i nije svaki porod jednak. Ima žena koje prvi porod prođu a da ne puste glasa, a na drugom im bude strano i viču. Imam frendicu koja je rodila u 2 sata, prvorotkinja, a porod opisuje kao vrlo lak i skoro bezbolan. Imam jednu kojoj je bilo toliko strašno da je i vrištala i poslije čak završila na transfuziji i svašta. Zašto imamo takvu potrebu suditi druge? Meni nije mi ni u jednom trenutku došlo da ikoga vrijeđam ili psujem, ali sigurno se neću iščuđavati ženama kojima se to dogodilo. Ako ste imale porod u kojem ste hrabro podnijele bol i bile skoncentrirane na disanje i upute babica, sjajno, budite sretne i zahvalne, ali ne vidim nikakvog smisla u penjanju na sudačku stolicu.
Nakon poroda sam se jedno vrijeme bojala kako će izgledati sljedeći put, jer jako želim još djece. Onda je sjećanje na bol postalo prošlost i danas jedva čekam novu trudnoću i nadam se da će porod biti manje bolan, a da ću se ja nositi sa svime bolje. Ali ne mogu znati, zar ne? I prije prvog poroda sam znala sve o tome kako bi trebalo i što je ok, a što nepotrebno i eto... :-)
I btw, ja sam curka koja je u životu imala priliku podnijeti pun kufer fizičke boli. Imala sam 3 operacije i oporavka + 6 mpo postupaka bez anestezije. I uvijek sam bila mirna i jaka. A onda porod, nezamisliva, strahovita bol, prava agonija, nešto na što sam na svaki način bila nespremna..
S ovim se slažem. I različito reagiramo, a i imamo različitu toleranciju na bol.Citiraj:
Niti ja mogu znati kako je zeni u radjaoni do moje, niti ona moze znati kako je meni
Razlicite smo i razlicito reagiramo
Isto tako.Citiraj:
Ja opsujem kad se tresnem u cosak ormara, al na porodu nisam psovala, iako mi je bilo neopisivo gore
Na ovom drugom porodu malo mi je nedostajalo da se stvarno pogubim. Koliko god da je kratko trajalo, zadnji trud koji sam prodisala mislila sam: ne dođe li sad netko, idući ću provrištati. I baš me hvatala neka panika, ali eto, onda su gospoda došla...