Printable View
A nije ni meni jasno kako joj nije detaljno objasnio u čemu je problem, pogotovo što radi fizički zahtjevan posao a meni se nekako čini da, kad god je posteljica u pitanju, fizički napor nije nešto što bi trebala biti svakodnevica. Ide na kontrolu za koji dan pa će znati malo više. Neiskusna je, prvo joj je dijete pa ne zna previše, samim time se ni ne zamara previše. Bebica se razvija super, što je najvažnije.
Nek joj to doktor lijepo objasni, pa objasni ti nama :)
Al slažem se s tobom, da kad god je posteljica u pitanju ništa fizički teško ne bi trebalo raditi.
ne bih te plašila, ali ako si kao ja barem jednu malu mrvicu to bi te moglo uzrujati,Citiraj:
buci-buci prvotno napisa
ja sam u prvoj trudnoći baš zbog toga što mi je muž 5-6 dana išao brati masline na otok,
a ja još dva mjeseca do poroda, znači ne tako brzo, završila u bolnicu sa visokim tlakom, paničnim napadajima i sl. užas,
eto nisam baš pomogla, ali točno znam kako ti je, samo nastoj ne puno se uzrujavati,
a gle tko ti to govori, ja i sad u drugoj trudnoći na drugom uzv dobila nalog da pratim tlak kod kuće koliki mi je bio na pregledu :-o (HB kući je odličan) - čista panika i strah hoće li biti sve u redu
tako da nadam se da nisi ni sjena paničar kao ja :love2:
Mislim da je strah normalan i prisutan kod svih nas koji tako željno iščekujemo svoje bebice.
Mislim da je čak i normalan u jednoj dozi...
Onoj kojoj je prvo na putu, neka zna da od trenutka začeča pa do ..... taj strah za dijete nikada neće proći,prvo si misliš samo da prođe prvo tromjesječje,poslije samo da prođe porod u redu,grčevi,zubići,pa prva temp,vrtić pa škola...
nije da Vas plašim ali briga je stalno prisutna ,naučiš se živjeti s tim..
Moram reći da sam prilično mlada(za današnje pojmove) bila trudna s prvim i nisam ni upola bila uplašena koliko za ovo treće u trbuhu sada s 33 godine,možda i to igra kakovu ulogu...neznam
I meni danas svakakve misli prolaze glavom,tlak mi skače nemoguće, ali znam da se moram skulirati radi tog malog srca kojeg nosim i nadati se da će sve proći u najboljem redu, a to od sveg srca želim svima Vama, autosugestija curke!!
cure kad vas uhvate trudovi nećete imati vremena misliti na strahove. samo ćete misliti kako ih prodisati i kako što prije roditi. sve vaše sadašnje fobije past će u drugi plan. osobito kad vam stave bebu na prsa. ;-)
Citiraj:
Ayan prvotno napisa
prošla ja to, ali treba doći do poroda hladne glave :mrgreen:
svaka čast kome to uspije, osobito ako ima rizičnu trudnoću. :-)Citiraj:
Blekonja prvotno napisa
Ovome se od srca nadam! :)Citiraj:
Ayan prvotno napisa
drage moje da li koja od vas ima napade panike?,ne mislim na onu klasicnu paniku i strah nego prave panicne napade..meni je nakon teske prometne god poslije dijagnosticirana anksioznost s napadima panike e sada ono cega se bojim je da me to ne ulovi na porodu...znaci ne klasican strah joj kako cu ja to itd,nego stvarni napadi s gusenjem visokim tlakom brzim radom srca znojenjem itd...ako je neka imala problem molim da se javi zanimaju me iskustva jer uistinu me strah da mi se to ne dogodi bas na porodu,jer oni se obicno javljaju kad se nesto vazno dogadja bar jevkod mene tako...please ako je neka imala problem nek se javi:(
Hope :hug:
sad nemam vremena tražiti i stavljati linkove ali imaš nekoliko starih tema tipa: "xanax, prozac i sl. u trudnoći" i još nekoliko
Je, bilo nas je "takvih", nažalost
Sve je dobro prošlo, poslat ću ti pp sutra
drž se
ok draga,hvala cekam ppCitiraj:
Majuška prvotno napisa
ima zasebna tema, ali pitat ću ovdje: jučer sam davala anamnezu u rodilištu i pita me stažist koliko sam imala UZV u trudnoći i išli brojat i zlo mi došlo više od 15 ?! Sva sam se ubedirala ( dvoje djece sam rodila i imala ukupno 6 uzv za oboje, a ovo sad! ) Dr. je skužio da sam potonula, pa kao ne brinite, pa već dugo se uzv koristi, pa ne šteti, pa vi ste pred porod, pa to je kod rizičnih trudnoća tako, beba je super. Nisam o tome cijelo vrijeme razmišljala, naručili bi me na pregled i došla sam, a sad mi krivo! I prve su trudnoće bile rizične, pa nije bilo toliko uzv. Jeste imali puno uzv u trudnoći?
mene su na pocetku trudnoce trazili uzv svaki tjedan, do 13.tjedna, sad sam u 8 dana bila dvaput i nikom nista, niko ne spominje stetnost
Ja sam imala puuuuuno uzv. U pocetku do 12 tj svaka 2 tj, kasnije svaka 4. I jos sam bila na 3 kod drugog dr koji je najbolji ultrasonicar. Tak sam bila i u prosloj trudnoci pa ne brinem uopce.
A što se zamaraš, ja sam ih imala tri tisuće pa je sve OK.
hej, u 10.tj sam trudnoće...prva T
od ultrazvuka do ultrazvuka samo molim Boga da mi bebi kuca srce i da je sve ok...jako sam veliki paničar
ne znam kako da se opustim i uživam...
:cry:
dajte mi neki savjet jer ću poludjeti od brige...
ja se liječim već godinama od anksioznog poremećaja sa napadima panike...sad sam ostala trudna i jako se bojim isto što će biti i kako ću izdržati...
ali nekako zbog trudnoće nastojim ostati jaka
Bok,
ja sam se liječila i nadam se dovoljno izliječila...iako ne potpuno,ali guram i dosta dobro mi ide...imam rizičnu trudnoću,krvarenja i tako,pred svaki pregled mislim da ću umrijet od nelagode i straha koji me operu pa se lagano počnem tresti kao da mi je zima i cvokotati zubima. Ne znam,meni to samo prestane od sebe kad dođem doktorici, ona je jako pozitivna - čak i prepozitivna za moj ukus :joggler:. Problem kod mene je da sam i kontrolfrik i imam osjećaj da sve moram znati i imati pod kontrolom inače ludim...al vidim da to tak ne ide,pa se učim prepustiti slučaju,prirodi,sreći i tak....ali-mene je najviše smirila činjenica da je moje dijete apsolutno vezano uz mene,osjeća isto što i ja, prolazi kroz iste procese kao i ja, i to tokom mog zadnjeg krvarenja gdje sam se toliko prepala i uzrujala da je i bebi na UZV srce lupalo preprebrzo pa su mi dali normabel da se smirim jer sam mogla dodatno ugroziti trudnoću. Odjednom-zen (i to ne zbog normabela). Ako me opere strah, samo se toga sjetim...kažem ti,dok to nisam vidjela nekako nisam ni shvaćala da je to toliko jako povezano. Nadam se da će ti moje iskustvo pomoći :peace:.
Nanimira, ovo je stvarno lijep savjet!
Hvala lulu-mama...nadam se da će nekome pomoći. :fige:
Mozda meni :D
ja se mogu iskulirati i sama, ali ovo saznanje da se bebi dize tlak ako i meni skoci je neprocjenjivo.
Hehe, nadam se da ce maleni prezivjeti moj intervju za posao :D
Tako mali a gle ga vec prolazi muke po zaposljavanju! :)
Hvala puno na ovom savjetu...upravo sam se naručila u privatnu polikliniku na uvz da vidim dal mi je beba dobro..Citiraj:
nanimira prvotno napisa
totalna sam banana po pitanju svojih strahova...nikako ne želim izgubit dijete...i toga se bojim...:-) jojjjjjj
Tamarisa, probaj kontrolirati strah i ublažiti negativne misli. Izbjegavaj situacije u kojima se panika javlja, biraj ljude s kojima se želiš družiti, ugodi sebi i bebi - a ne drugima. Ako piješ neke lijekove obavezno razgovaraj s gin. o tome trebaš li nastaviti terapiju i koju, neki antidepresivi mogu prolaziti posteljicu. Ima i ovdje dosta tema pa pročitaj. I tako, malo razmišljaj proaktivno-što sve još trebaš napraviti, koje pretrage,pa koje vitamine da uzimaš, pa malo tu čitaj i piši o iskustvima do sad i brzo prođe vrijeme. Biti će sve dobro. Ja sam već 3 mjeseca živa melankolija i zbog straha i zbog krvarenja, ali i zbog hormona - ali mene onaj crtić Stripy tak digne, da se smijem još pola sata nakon :) i već sam u 16 tt juhu. A u dobrom starom kontrolfrikovskom moodu ću si kupiti i neki baby watcher čisto da se dodatno smirim hehe.
Lulu mama sretno na razgovoru za posao! Neka bude ugodan i pozitivan :)
evo da se i ja javim, vidim da imamo svi sličnih problema sa strahovima....moja prva trudnoća ...divna....nisam nikad ni u jednom trenu pomislila da nešto nije u redu iako me je sve živo bolilo i imala sam svakakvih situacija ali nikad me nije uhvatila pomisao da nešto nije ok. sad sam drugi put trudna i malo malo se uhvatim u mislima o tome kako nešto ne valja, a što ako se dogodi ovo, a što ak se dogodi ono...stalno sma u nekom stahu i razmišljanju da neće biti dobro....:( i nikako da prestanem....a inače sma stvarno teški optimist...pa mi je moje razmišljanje tim čudnije...al jednostavno...imam neki ružan osjećaj kojeg se ne mogu riješiti nažalost!!
Možda zato jer si starija? Moja prva t. koja je bila s 26 je bila sasvim OK, ja sam bila OK i optimistična, nikakvih problema,mučnina,krvarenja,grčeva,bolova ma ništa, a još sam se skidala s terapije xanaxa i cipralexa i ipak sam izgubila bebu. Sad, s 29god. nema te paranoje koja me ne dere. Pišu cure na temu trdunoće da su im različite-tako da eto. Svaka je očito individualna , valjda jer su i bebe zasebne individue :).
Meni moja doktorica kaže da u prva tri mjeseca nitko ne može puno toga napraviti - mi se moramo umiriti i ne forsirati, a oni su više promatrači. Tako da nam svakako preostaje samo da vjerujemo i nadamo se - a k tome mislimo lijepo i pozitivno, jer nema ni vjere ni nade u negativizmu. Stoga, think pink :)
prva trudnoća mi je bila s 23 sad imam 28..možda je to razlog ..godine..hm...nemam pojma...evo napr...danas si mislim ...trudna sam 12 tjedana nisam dobila ni pol kilice i sad opet razmišljam jel to normalno ...šta ak beba ne raste ok...mislim ludnica ...a u prvoj trudnoći izgubila 3 kg. jer mi je bilo muka i jela sam samo juhe....mislm sad mi je isto muka i jedem normalno al ni grama..i onda opet briijem na negativu...mislim da stvarno moram prestat jer ću se izludit!!!
Citiraj:
nanimira prvotno napisa
JOJJJJJ kako si mi sve lijepo napisalaaa Nanimira...baš sam se nekako oraspoložila...ovo mi je prva trudnoća i malo mi je mozak zatrovan raznim stvarima kao što su pobačaji i prestanak raada srca bebe...toga svega se bojim...novo mi je sve to...čudno je biti trudan..isovremeno se jako veselim svojoj bebi a s druge strane se bojim previše veseliti da nebi što pošlo krivo pa ću poluditi....
puno ti hvala na svemu ovome...:angel:
Ma samo ti uživaj i gledaj kak trbuh raste, od kad smo se počele tipkati prošlo je već 5 dana :) i tako dan po dan...nadam se da je sve OK!
:) bome narastao u kratko vrijeme..
joj i moj...od 12-14tt se podizao,sad se zaokružio i već ga svi žele mazit. a muž me zove jaje. :-D
tamarisa,kak ti napreduješ?
samo neka rastu!! :mrgreen:
evo ovako...ja bi sad trebala biti u 13-tj ... ja se osjećam dobro..nemam nikakvih tegoba osim mjehura...potisnula sam strah ali je još tu negdje...idem na uvz u četvrtak pa se jako veselim i nadam da ću opet vidjeti svoju bebušku i to već sad malo veću... čitam knjige i opuštam se... kako si ti Nanimira?Citiraj:
nanimira prvotno napisa
Pisala sam negdje da vodim "dnevnik bola" da si smirim strahove, ali ako nešto odstupa zovem doktoricu. Eto, tak sam-zabavaljam se :lol:Citiraj:
tamarisa prvotno napisa
I da, sad me peru šokovi zbog poroda jer sam malo gledala filmiće i meni je to zasad :-o dok zamislim kak ću i ja to morati... Ali inače sve OK-hvala na pitanju. Beba se javlja u razmaku svaka 2 sata, lupka,pleše pa ju malo mazim i tak :)
Ajd baš fino da si smirenija, sad možeš malo i uživati u trudnoćici :)
ajme i ja sam pogledala neke filmiće...hahahah neće biti lako...ja moram na carski a bojim se igle više nego ičeg:cry:
ne znam ni sama kako ću to preživit...ali za sada mi je najvažnije da beba bude ok:heart:
drago moje,sto se tice strahova ja ih imam i previse,prva mi je trudnoca i od tih strahova nemogu ni da uzivam u trudnoci.Radila sam fetalni uredan beba zdrava,3d ultrazvuk beba ok,al idalje me progone strahovi jeli s bebom sve uredu,dali joj kuca srce,dali ce sve biti u redu,svaki pregled cekam s strepnjom dali se to i vama desava ....Hvala punoooo
Adisa točno znam kako ti je :scared:Citiraj:
adisa prvotno napisa
Joj cure, sad ću ja iz neba pa u rebra, nemojte se toliko jako sikirati. To vam jako utječe na bebu, probajte nekako kontrolirati strah ili ga barem ublažiti ili nemojte o tome razmišljati. Prilikom jednog krvarenja, prepala sam se toliko da kad su snimali bebine otkucaje morala sam dobiti Normalbel da se smirim jer su otkucaji bili pre pre vioski,moj tlak je ludovao. Ja sam se jako bojala ali kad sam to vidjela..koma. I nije mi ni sad svejedno, plašim se svake boli,grča pa pišem dnevnik boli u trudnoći :lol: ali bolje i to nego da se opet ponovi to što se dogodilo.
I mislite pozitivno i da je sve u redu iako tad možda imate osjećaj da se samozavaravate, ali bolje i to nego da ste stalno pod stresom. Moja prva T. je bila tokom liječenja od pan.poremećaja, pa skidanje s terapije,pa stres itd., ali sam bila uvjerena da je to najbolje za moje dijete...a sebe sam stavila u drugi plan (što možda i nije bilo dobro jer sam zanemarila neke stvari poput masivnog dobivanja na težini i zadržavanja vode, da bi tek na kraju saznala da imam hipotireozu koju je trudnoća dodatno aktivirala).
AKo malo pročitate koliko su druge žene imale UZVa i ostalih pregleda, oni se kod zdravih trudnoća kreću oko 3-4 maximalno,jako malo vaginalnih, prema tome nema se potrebe toliko brinuti ako je do sad sve bilo dobro. Neke žene čak i odbiju neke preglede jer smatraju da su nepotrebni i invazivni,neke ne..ja sam isto sve žive pretrage napravila,ali sve...i sve je ispalo ne OK,nego školski, unatoč krvarenju u I tr. Pazite moje situacije, prilično idiotske: endokrinolog mi kaže da moram obavezno prošetati barem sat vremena dnevno i biti aktivna da mi se ne zadržava voda i da se previše ne udebljam a gin. mi kaže da obavezno mirujem jer imam krvarenje zbog hematoma (malog ali jakooo upornog i dosadnog)...pa sad nek si ja nađem balans-ono što napravim dobro za sebe je potencijalno opasno za bebu, a ono što radim za bebu je potencijalno opasno za mene. I onda sam izbacila riječ "opasno" i kombinirala šetnje svaki 2,3 dan, smanjila unos masnoća. I dobila 1kg.
Biti će sve dobro, pišite tu,budite dosadne svojim doktorima i radite sve ono što vas opušta i smiruje :)
Pisala sam i ja prije par mjeseci na ovoj temi pa bacih pogled opet.
Željela bih vas utješiti i potpisati nanimiru, jer doista od straha nema nikakve koristi, nego samo i beba to proživljava. znam da je strah teško kontrolirati, ali probajte dati sve od sebe da mislite na pozitivne stvari, da radite/gledate stvari koje vam gode. što više bude pozitivnog to će vam to postajati normalnije i to će biti manje mjesta i vremena za strahove.
trudnoća brzo prođe pa probajte uživati u svakoj sekundi.
nemojte misliti da pametujem, nego govorim kao netko tko je bio na istom mjestu kao i vi, tko je imao dijagnozu anksioznost uzrokovanu pregorijevanjem na poslu, tko je imao dosta komplikacija u trudnoći.
borila sam se u početku lijekovima (prije trudnoće), a zatim hrpom knjiga o pozitivnom mišljenju i siljenjem same sebe da radim lijepe stvari umjesto da se živciram. nije to nešto što bude bolje preko noći, ali svaki dan se osjeća pomak pa makar to bila jedna minuta više provedena ugodno.
poroda se nemojte bojati. rekla mi je super prijateljica da je to kao na ispitu - kad si vani, naslušaš se svakakvih strašnih priča, a kad uđeš ne bude tako strašno i vidiš da možeš.
ja sam se vodila mislima da strahom ne mogu učiniti da porod bude bolji, mogu si samo oduzeti vrijeme koje sam mogla potrošiti na uživanje u malom životu u sebi, a vjerovala sam da primalje i doktori znaju raditi svoj posao kao i moje tijelo. na kraju je sve odlično prošlo i svi smo bili prezadovoljni.
prali su me gadno strahovi kad smo došli kući. u svjesnom stanju je bilo sve ok, osim što sam plakala zbog problema s dojenjem, ali bih noću imala strašne noćne more da se bebi nešto dogodilo. sad kad vidim kako lijepo napreduje i da je preživio 3 mjeseca, već mi je puno lakše :)
držite se. navijam za vas.
Evo baš sam se vratila od enokrinologa, bila usput nešto i u Vinogradskoj, ajme koliko trudnica, mama s malim malim bebama,a vani vrućeee, sunce...nit se jadne imaju gdje parkirat,javni prijevoz je oduvijek bljak u ZG sve se "gegaju" pješice s bušama do usta...i niti jedna ne izgleda toliko zabrinuto koliko se meni čini da ja izgledam (onak, grč na licu i sva neka smežurana,namrgođena,vruće mi, gužva,buka - umjesto da cvijetam i blistam). Onda se javila moja beba pa me opustila, a mikica već sad zna kako smiriti mamu :heart:
Jedva čekam da vam se počnu bebe javljat da se malo nasmijete, vjerojatno ćete se i puno više opustiti, divan je to osjećaj olakšanja i neopisive sreće. A mi sad idemo malo odmarati.
Puse svima!
ovako je isto kod mene....Citiraj:
adisa prvotno napisa