joj, ja se nikako, al nikako ne mogu uživjeti u te žalopojke oko godišnjeg odmora
naravno da me i sad nanerviraju, a kamoli nekad su bili manji. i m je jako zahtjevna bila, a bome ni njen brat nije bio puno bolji samo sam zaboravila.

al po ljeti je sve lakše nekako. kad si na godišnjem.

imam tu sreću da ljetujem u malom mjestu, s jako puno poznatih i puno djece.
tako da djecu ni ne osjetim na plaži. a naročito od kad su naučili plivati. dok su imali rukaviće sam ih stalno morala gledati. a sad ni to. al dobro, gledanje djeteta dok je u moru, i nije neka velika muka, budimo realni. a već sigurno 2-3 godine mogu komotno cijelo popodne čitati knjigu na plaži. recimo da dođemo oko 5, do 8 si na miru.
ne gnjavim ih da se presvlače u suho, ne gnjavim ih da izlaze iz mora, ne gnjavim ih da ne skaču, ne gnjavim ih da ne plivaju daleko. od 5 do osam su uglavnom u moru (ok, sad pričamo samo o m, ali i o j kad je bio manji) s izlascima za pojesti sladoled, nešto popiti, ako i to. oni ne gnjave nas jer imaju svoje društvo. družiš se s njima samo iz gušta, kad ti se hoće
dalje, tuširanje. zašto se moraju nakon mora tuširati? čisti su, niš i neće biti od soli. to je provjereno.
neće večeru? nek ne jede, šta sad, pojesti će nešto vani, jedan slanac. drugi dan spečem palačinke, pa jedu večeru.
tablet? zašto ne smije tablet? cijeli dan su na moru, šta će im bit od malo igrica na tabletu.
hm, dođe mi da napišem priručnik za vas izvan sebe - kako si olakšati ljetovanje s djecom.
mislim, ova peglu nosi u apartman. PEGLU!?