A ako nije problem što pitam, da li imaš iskustva sa dojenjem prethodnih troje dece?
Da li su i oni rođeni tako krupni i odmah puno napredovali na kilaži?
Da li su oni svi jako dobri jedači i kratko su jeli kao bebe?
Ako nisi imala probleme u hranjenju prethodnih troje dece, onda si stvarno srećnica, i naravno da ti je ovo jako stresno.
Ali za mnoge mame ovde tvoje muke su bile deo normalne rutine u prvih par meseci, i jedino što im je nedostajalo su reči ohrabrenja da sve rade dobro. I ti sve radiš dobro. Beba napreduje, zdrava je, sita je. Guranje ručica u usta znači samo da se razvija i sazreva, i da je naučila gde su usta i kako staviti ruke u njih kao igračku- ništa više od toga.
Ako se osećaš zaista stalno psihički loše i nesigurno, probaj da se a) naspavaš koliko možeš uzastopno par dana (daj mužu noćno hranjenje na bočicu, on će preživeti dva dana a tebi će biti neprocenjivo), b) jedeš redovno i prebaciš po jedan polusatni bebin obrok na muža/svekrvu/možda starije dete pod tvojim nadzorom- ako je već na bočicu. c) izađeš iz kuće u šetnju sa bebom ili bez nje- ako misliš da je još uspavana zbog žutice sunčanje će samo da joj koristi.
Ako i nakon toga budeš psihički sve lošije, potraži stručnu pomoć. Porođaj je stresan, velika porodica je stresna, doktori ti nimalo nisu pomogli u smanjivanju stresa, pomozi sama sebi i javi se psihologu/psihijatru, može ti biti bolje i zaslužuješ da ti bude bolje- a i tvoja porodica isto.