Jučer ja išla kod svoje mame,a u njenom kvartu ceste uske i brdovite.
Nema šanse da se dva auta mimoiđu.I spuštam se niz brijeg kad naletim na kamion koji stoji istovaruje nešto.
Morala sam se vratiti urikverc uz brijeg i okolnim putem.

I došla ja tako kod mame,kad ona mene pita,jel si se ti vozikala maloprije po cesti urikverc ko shumaher.
Ja velim da.
A ona meni pa to sam si i misla,ko bi drugi nego moja kčer leti ko gonzales.

Ja i auto smo stvoreni jedno za drugo.Obožavam ga i svaki dan nekud idem s njim.
Polagala sam 5 puta vozački,ali se isplatilo.Sada me svi hvale kako dobro vozim,a parkiram i u snu,kako god treba.Rikverc,bočno lijevo,desno.
Nemogu reči da mi to predstavlja problem.

Imala sam i ja susreta sa budalama na cesti,a čak sam i kao pješak oborena na zebri od strane auta(to je bilo koma).

Svaki put bi se malo splašila,ali ne toliko da bi odustala od vožnje.
Položila sam prije 8 godina.
U početku je bilo teško,ali dosta brzo sve svladaš.
Najgore je kad položite vozački i onda idete busom ili tramvajem a vozačka s vama skupa u đepu,a auto doma u garaži.

Treba samo voziti i voziti.

Strahova svugdje ima i u svakodnevnom životu,pa tako i u vožnji.
Ali kad bi svaki put odustali od onoga čega nas je strah,pa di bi dospjeli.
Sranja se događaju svugdje bez obzira na nas,i mi nikad nebi izlazili iz stanova kad bi znali kaj nas čeka,jel tako?

ZATO ŽENE,SJEDAJTE ZA VOLANE I POLAKO SVAKI DAN SVE VIŠE VOZITE I UBRZO ĆE TE BITI PRAVI PROFIĆI.
JEL AKO NEBUTE VOZILE NITKO VAS NEBUDE OSLOBODIO TOG STRAHA,SVE JE NA VAMA.
SAMO ODLUČNO!