školjkice, ra...poznato mi. ja polu-spavam cijelu noć, prvih sat-dva su u krevetićima, a kad ja legnem, prvo buđenje idu k nama i tako do jutra...svaki na svojoj cici, malo nacicavanja, malo se odvoje pa spavaju, meni na ramenu ili tako nešto, uglavnom - do jutra sam slomljena i skoro ne osjećam kičmu...ipak, nebih dala taj osjećaj kad nanajući cikaju istovremeno, to je prekrasno. a i ne mogu ih pustit da plaču. pa dok izdržimo...sve se nadam da će nekako sami prestat, ali bojim se da mi ne gine ovaj ludi tempo dok god ima cice :/