Moji svekiji su jedni prekrasni ljudi, vrijedni, topli, dom im jednostavno odiše mirom i toplinom. Volim kad se tamo svi skupimo, što je naravno rijetko, jer su relativno daleko.
Moje dijete je ljetos prespavalo kod njih nekoliko dana, ostala je kod njih dva dana i kad sam ja morala na jug na jedan sprovod. Ko kap vode na dlanu je drže. Ne mislim pritom da je razmazuju.
Baka kuha zdravo iz svog vrta (doduše, ona uvijek kuha zdravo), nema slatkiša (ili vrlo malo), obilaze susjede, igra se s kunićima i macom, s djedom ide u šetnju, još malo pa će ići s njim u gljive (renomirani gljivar). Zašto bih ja čekala, ne znam, da joj bude pet godina, pa da verbalizira da hoće kod dib?
Meni je najvažnije da su dib normalni ljudi, a moji svekiji su puuno više od toga, i da sam ih birala, ne bih bolje izabrala.
Gdje su ljudi ok, dajte molim vas, čekat ćete da dijete samo kaže da želi ostati? Dib prikazujete kao neke uljeze (moj dojam)? Pa oni vole vaše unuke više i od vas, ne dati im da im prenesu malo svoje ljubavi i kad su tako mala, meni je grozno.
Kad ja budem jednom bila baka, ne bih željela da mi ostave unuče tek kad bude imalo četiri ili pet godina. Vjerujem da ne bi ni većina vas to htjela. (ili će sad biti, "ja ću poštovati njihove želje" - naravno da hoćete, ni nemate izbora, ali da li ćete u sebi biti sretni s tim, drugo je pitanje)