Zovem se Luka. Rođen sam 22.7.2006. u OB Sv.Duh u Zagrebu. Ovo je moja priča i priča moje mame...

21.7.06.- dan je sunčan i sparan i osjećam da je moja mama nervozna. Tata kaže da će sutra roditi, a tata je uvijek u pravu.Tata zna najbolje.
Ja lupam nožicama u znak protesta. Želim biti samostalan. Ja želim odlučiti.

21:00 mama je odlučila prošetati i popiti kavu s tetom Ivonom. Ja volim kada je tako.Šetnja nas oboje smiruje. Mama kaže da je ovo možda posljednja kava bez mene...I to mi se sviđa.I ja bih šetao s mamom.

22:15 Osjećam da se događa nešto čudno. Ovaj moj bazenčić se smanjuje...To me brine.Kako ću sada plivati bez njega?
Mama zove tatu i mislim da se tata sav zbunio...No, moja je mama konačno smirena iako svi oko nje podliježu nekom ludilu...

23:30 Opet su me stisnuli s onom spravom na kojoj se čuju otkucaji mog srca. Više sam puta dao do znanja da to ne volim. Srce mi skakuće kao ludo, od samih ponora do nebesa, doktore oko mame to malo brine, ali mama me smiruje. Volim ćuti njen glas...

22.7.06
00:45 Konačno malo zraka. Maknuli su tu dosadnu spravu s maminog trbuha i sad razgovaraju šta će s nama...

02:00 Opet ta aparatura.Ako me uskoro ne prestanu gnjaviti razljutit ću se...
Cijelu se noć dešavaju čudne stvari...Nešto me stišče i pokušava gurnuti, a sada je počelo sve jače i jače. Čak se ni mami to ne sviđa. Ne znam što je, ali pokazat ću ja tome...Nek me pusti na miru.Spava mi se.

05:30 Do sada to dosadno guranje nije prestalo.Nismo oka sklopili, žedni smo i gladni. Mama se dopisuje s tatom i čini mi se da je malo nemirna...

07:20 O, kakva gnjavaža! Zar nije dosta što nema bazenčića, što me nešto pritišće i gura, nego je sad još došao i striček doktor i kopa po mom malom "stančiću"?!

08:47 Došao je tata. Mama ga moli da je nokautira. Mama je zbilja ponekad smiješna.

10:00 ovo postaje sve gore i gore i ništa mi se to ne sviđa. Čuo sam da ovo što me gura se zove trud. trud je bezobrazan, zaključujem...i samo da znate da mu još nisam popustio.

11:00 Mami su prikopčali nekave cjevčice jer nije jela jučer od ručka.

12:30 Svi su se uzvrpoljili oko mene i mame. Kažu da će nas sada piknuti s onim da mamu ne boli jer se mora malo odmoriti.
Mama je već satima na nekom dripu (znam da nije pristojno, ali ja ih cijelo vrijeme prisluškujem) a vidim da je mami taj drip kao i meni trud..Pun nam ih je kufer.

13:15 Opet je došao tata. Smiješan nam je onakav sav u zelenom.. Kada je vidio mamu prikopčanu na sve i svašta lice mu je poprimilo boju odjeće... Tata kaže da nas voli najviše i da imamo mi još puno snage. MOj je tata stvarno super.

16:30 Opet je postalo napeto i jako bolno. Maknuli su stvar protiv bolova i mama je u zen raspoloženju, duboko koncentrirana na disanje. Striček doktro je stalno uz nas. Ja se i dalje natežem sa trudovima dosadnim. Oni me malo gurnu, a ja se vratim natrag gdje sam i bio... Stričeku doktoru se to nimalo ne sviđa. kaže da sam mali žilavko. Tko ga šiša!

17:00 Telefon uokolo zvoni kao lud. Teta Leva će naljutit doktore jer zove stalno. Puna je čekaonica mojih ljudi, jedino je dida doma jer je od muke dobio proljev...Svi postaju nestrpljivi.

17:45 Mama je opet u zen raspoloženju. Silno se trudi da me ne tiska van.To je zato jer me ona razumije i sasvim lijepo surađuje sa mnom. Uokolo vrište neke tete, a moja mama šuti i mantra. Mislim da sam i ja malo tvrdoglav na mamu.

18:30 Doktor je odlučio da me moramo spustiti u zdjelicu. E, baš neće biti po njegovom...

19:00 Postaje tijesno. Sve se uzvitlalo kao vilinska prašina... Mama kaže da dođem jer me želi pomaziti...Osjećam kaos u njenom tijelu.
Između svakog truda doktor me preko trbuha stišće da opet ne zbrišem gore...stvarno je dosadan..Neka teta je gurnula ruke u mamu i pokušava me se dočepati...Zaista naporno..Sad me i mama isto gura...Zdrobila je zvučnik od mobitela. Mama je, izgleda, neka jaka ženska, čini mi se...

19:15 Ovo postaje prestrašno. Želim ići mami...

19:23 Dobro veče, moj Zagrebe, ja sam stigao...evo me na maminom trbuhu i već cikim svoju najdražu hranu...

19:25 Iz maminog zagrljaja zovemo tatu...Drhti mu glas...Ljubi me u čelo...
Osjećam da sam ovdje siguran...Osjećam neke velike dubine emocija koje me obavijaju...To su ruke moje mame na kojima ću zaspati...